Slucaj Djurekovic

Dvadeset i drugog aprila 1982. godine, Stjepan Djurekovic, direktor preduzeca INA-Marketing pobegao je u Nemacku. Tamo je, nekoliko meseci pre njega iz Zagreba prebegao i njegov sin Damir Djurekovic, da bi izbegao sluzenje vojnog roka u JNA. Hrvatska Sluzba drzavne bezbednosti znala je za to, ali je cutala, jer je zelela da ima direktora INA-Marketing u saci. Djurekovic je prebegao, prvo u izbeglicki logor Kerkirhen, u Austriji, pod laznim imenom Josip Miranovic, a zatim se prebacio u Minhen, pravo u krilo ustaske emigracije. Priklonio se Ivanu Jelicu, lideru Hrvatskog narodnog odbora (HNO). Kao zalog svoje lojalnosti politickoj emigraciji Stjepan Djurekovic je u hotelu ?Cetiri godisnja doba? urucio dr Branku Jelicu tajni rukopis knjige ?Komunizam ? velika prevara?, koju je napisao jos u Zagrebu. Ta knjiga je prihvacena u emigraciji kao nova epohalna vrsta dokaza protiv komunistickog rezima u SFRJ, pa je dr Jelic obezbedio ubrzano stampanje i ostala cetiri Djurekoviceva rukopisa: ?Ja, Josip Broz Tito?, ?Sinovi orla?, ?Crveni menadzeri? i ?Slom ideala?. Sve ove knjige, medjutim, napisala je Sluzba drzavne bezbednosti SSUP-a, odnosno Krunoslav Prates, blizak saradnik i Stjepana Djurekovica i jugoslovenske tajne policije. Akciju je vodio inspektor Boza Spasic preko ovog urednika, tj. svoje veze u listu ?Hrvatska drzava? koji je, takodje finansirala SDB Jugoslavije.

?Djurekovic je imao nesrecu da u inostranstvu odmah naleti na naseg saradnika Krunoslava Pratesa, glavnog urednika lista ?Hrvatska drzava? i sekretara Ivana Jelica, brata dr Branka Jelica. Znaci nas saradnik Prates mu je organizovao stampanje tih knjiga, tako da smo ih mi odmah imali. Donosila ih je u Zagreb Pratesova z istva SFRJ dobijali da citaju takve ludosti… Tada sam jos bio operativac u liniji emigracije. Josip Perkovic mi je bio nacelnik. Sledili su Srecko Sena, makedonska ciganka iz Skoplja, tako da su i gospoda iz Predsednimurina, tadasnji sef hrvatske sluzbe i Stanko Colak nacelnik Uprave za emigraciju SDB SSUP-a koji je dosao iz Beograda… Posto nismo kontaktirali sa Pratesom, Perkovic mi je rekao da se planira ubistvo Djurekovica i da mu je Krunoslav Prates dao kopiju kljuca od svoje stamparije u koju Djurekovic cesto zalazi zbog stampanja knjiga.? Kako je SDB Jugoslavije tajno finansirao list ?Hrvatska drzava?, a i rad stamparije Krunoslava Pratesa, ispada da je SSUP placao i stampanje knjiga Stjepana Djurekovica. Uz pomoc tih dela, direktor INA-Marketing se popeo dosta visoko na emigrantskoj lestvici. Pred izbore u Hrvatskom narodnom vijecu (HNV) ocekivalo se da ce Djurekovic biti jedan od kandidata za predsednika odbora u SR Nemackoj. Smrt ga je, medjutim, preduhitrila: ?U petak, 29. jula 1983. godine, 57- godisnji Stjepan Djurekovic, urednik izdavacke kuce ?Das Kroatise Bus?, pronadjen je ubijen u podrumu stamparije u Volfrathausenu. Zlocin je otkriven u 13,35 sati. Prema prvim podacima istrage, les je lezao u podrumu vise sati. Djurekovic je usmrcen sa sest hitaca iz dva razlicita oruzja i verovatno jednim udarcem sekire po temenu. Prema izjavama iz minhenskog tuzilastva, odbeglog jugoslovenskog direktora izresetali su meci kalibra 22 i 7,65 milimetara. Voditelj HRB Mladen Svarc je tim povodom izjavio da zlocin pokazuje ? jasan rukopis jugoslovenske tajne sluzbe? ? javila je tada nemacka agencija Dojce Press.

Nemacka tajna sluzba BND je imala saznanja da SDB Jugoslavije priprema obracun sa Djurekovicem. Dala mu je zastitu. Cesto mu je menjala mesto stanovanja i proveravala sve njegove kontakte sa ljudima. To ga, medjutim, nije spaslo smrti. Branko Trazivuk tvrdi da je atentat izvrsila crnogorska sluzba u saradnji sa ?beogradskim podzemljem? i to na vrlo los nacin. Hrvatski nacelnik Josip Perkovic bio je besan zbog toga. SDB Hrvatske je zato uputio i zvanicni protest, memorandum direkciji Sluzbe drzavne bezbednosti u SSUP-u Jugoslavije, sto za takve poslove angazuje kriminalce iz Beograda. Trazivuk je u tom kontekstu pomenuo imena Ratka Djokica, Dragana Malesevica Tapija, i Djordja Bozovica Giske, a neki pominju i ime B. M. Ima svedoka tog vremena koji tvrde da je u tom poslu ucestvovao i Ranko Rubezic. O tome zagrebacki inspektor Branko Trazivuk u svojoj ispovesti novinarima kaze:

?Ubistvo Stjepana Djurekovica, bivseg direktora INA-Marketing organizovao je licno Stane Dolanc, nekadasnji major KOS-a, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zastitu ustavnog poretka. Dolanc je pocetkom osamdesetih bio gospodar zivota i smrti u Jugoslaviji. Razlozi za ubistvo Djurekovica su trojaki. Prvo, SDB SSUP-a i Dolanc otkrili su da je Djurekovic postao saradnik nemacke obavestajne sluzbe BND. Drugo, kako je INA dugo godina bila ispostava Udbe u svetu, posle prebega Djurekovica u Nemacku postojala je opasnost da Nemcima otkrije citavu mrezu nase tajne policije u svetu, a posebno pozicije Udbe medju ustaskim i cetnickim emigrantima. Kao trece, Djurekovic je ukrao i predao BND kartu vojnih skladista nafte i benzina u SFRJ, Rumuniji i Grckoj, kao i semu sa pozicijama rezervnih skladista vojnog goriva. Djurekovic je ukrao od INE 200 miliona dolara i preneo u inostranstvo.?

Glavni razlog za preuzimanje ?najstrozih mera? SDB SSUP-a, bila je Djurekoviceva namera da se vrati u Jugoslaviju i da na sudjenju, svedoci o kriminalnim radnjama vrha Komunisticke partije Jugoslavije. Pavle Gazi, sekretar RSUP Hrvatske, sreo se s Stejpanom Djurekovicem u Bukurestu, sto je saznao Josip Vrhovec, pa je smenio Gazija. Jedno vreme Stjepan Djurekovic je boravio i u Bugarskoj. SDB Jugoslavije je planirala da ga kidnapuje iz Sofije, ali je Stane Dolanc bio protiv toga. Njemu i Vladimiru Bakaricu, direktor INA- Marketinga nije bio potreban ziv. U politickom vrhu SFRJ odluceno je da se prema Djurekovicu primeni mera predvidjena za izdajnike otadzbine, seca se Boza Spasic. O saradnji Djordja Bozovica ? Giske sa SDB govorila je i njegova majka Milena Bozovic:

?Pisali su posle njegove smrti da je radio za Drzavnu bezbednost. Da je radio, znam da jeste, ali je radio u ono vreme kad je postojala neka drzava, hteo je da pomogne, a pravo da kazem, povukao je i mnoge druge da rade za drzavu. Necu da pomenem nikoga. Da li je on dobijao neki veliki novac od toga, videla nisam, ali sumnjam i da je dobijao. Niti me je to interesovalo. Tacno je da je kod mene dosao i dvaput onaj inspektor iz DB, be-de kako ja kazem, i dao koverat. Kad je Djordje to radio, ja sam shvatala drzavu kao nesto ljudski, pravedno, mada mi je moja baba jos 46. godine i pricala da cemo tek videti kakve ce nas sve muke zadesiti. Sto se Djordje prihvatio toga, ne znam. Valjda je hteo da pomogne drzavi. Da je do para bilo, on to nikada ne bi uradio. Ma bio je dobra dusa, to su svi znali i prvi put je dopao u miliciju zato sto je drugim ljudima pomagao…?

Giska:

?Mi smo bili tako idealisticki trovani, misleci kako radimo dobro za otadzbinu, a otadzbina se tada racunala od Djevdjelije do Triglava. Ne treba nikom zameriti sto je tada nesto uradio zaslepljen ljubavlju prema otadzbini. Drugacije smo mi to onda gledali, i molim emigraciju i sve ljude koji su nam bili na meti, da nikad ne zamere volu koji je gazio kupus, vec onima koji su imali vola i slali ga gde su hteli. Jer, vo je uvek vo… Izvinjenje se odnosi na srpsku emigraciju, drugim emigracijama nismo duzni nikakva izvinjenja, jer je medju nama vecni rat.?

Osim Giske koji je mrtav i Staneta Dolanca, u akciji ?Dunav?, kako je Sluzba krstila Djurekovicevu likvidaciju, ukljucen je i jedan Nemac, tajni agent ?Alfa?, koji je kasnije likvidiran, a telo mu je zabetonirano. SDB Jugoslavije je podrobno pripremala atentat na Djurekovica u gradicu Volfarthauzen, 26 kilometara od Minhena. Giska je predlozio sastav ekipe, iako se posle ispostavilo da neki ljudi i nisu bili najbolji, pa je cak, kasnije u Beogradu, doslo i do svadje. Ipak, ta akcija je jedna od najboljih u istoriji Sluzbe drzavne bezbednosti. To potvrdjuje i podatak da, kada su Bozovica uhapsili 1985. u Minhenu, Nemci Giski nista nisu mogli da dokazu. Djurekovic je kasnio, pojavio se i kolima usao u garazu, zatvorio vrata. Tamo su ga ocekivali likvidatori SDB. Kada ih je ugledao, Djurekovic je stao da zapomaze, nudio je i ogromnu svotu novca. Ispalili su u njega, prema nalazima Nemacke obavestajne sluzbe, sest metaka iz razlicitih oruzja. Na kraju, dobio je i udarac sekirom po glavi. Dva coveka su odmah izasla i odvezla se. Treci ih je cekao napolju u kolima. Na scenu je stupio strucnjak SDB sa posebnom namenom da ukloni i najmanji trag. Ekspert za cIscenje je sjajno obavio posao i nemacka policija se oko atentata na Stjepana Djurekovica do danas bavila samo nagadjanjima. Akcija ?Dunav? kostala je SDB 150.000 maraka, a likvidatorima je Sluzba isplatila po pet hiljada dolara. Po Beogradu se prica da u arhivi jugoslovenske tajne policije postoji cak i video snimak Djurekoviceve smrti. Nemacka stampa, pre svega ?Spigl? je, pozivajuci se na dosijea BND, medjutim, sredinom osamdesetih, odgovornost za jugoslovenski drzavni terorizam pocela da prebacuje i na Radeta Caldovica-Centu. Ovaj Zemunac, bivsi fudbaler, u nemackom dosijeu BND pod brojem ST33-04008 vodjen je i sa laznim imenima kao Milovan Bulovan iz Zrenjanina, kao Dusan Vucetic, Zivan Masinjanin, Gulijano Kastagnola i Andrea Zullo. Nemci su Centu teretili da je ubio, prvo hrvatskog emigranta Nikolu Milicevica-Bebana iz Vionice u Frankfurtu pocetkom 1980. godine, a izvesni Josef Kloucek, koga je kao svedoka nasla sluzba BND, teretio je Caldovica da je upucao i emigranta Djuru Zagarskog iz Zagreba sredinom 1983. godine. Nurif Rizvanovic, agent KOS-a i BND je u svojim kazivanjima prozvao mnoge Srbe i okarakterisao ih kao likvidatore.

Preuzeto od: http://www.lopare.net

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović