Zove se sova,

Izgleda ko ptica,

Sudbina ova,

Što presudu s’rica.

 

Pravedna al’ stroga,

Za svakog ptića,

Ko baba Roga,

Za živa bića.

 

Šta ona kaže,

Desit se mora,

Nikad ne laže,

Al’ često je spora.

 

Za svako biće,

U knjizi piše,

I kada mu “sviće”,

I kada da diše.

 

U tu pticu sovu,

Svako se kune,

Jer sudbinu ovu,

Samo ona razume.

Autor: Slobodan Radulović