BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT

Tema: Lezi hlebu da te jedem

Razlozi pokretanja teme: Odomaćena praksa da se u Boru pojedincima omogućuje lagodno ponašanje na radnim mestima.

U sklopu mnogih naopako shvaćenih i u praksi primenjenih „demokratskih tekovina“ u Boru (verovatno i u celoj Srbiji), u početku pod izgovorom Sankcija ujedinjenih nacija, odomaćile su  se u primeni zloupotrebe radnog mesta i anganžovanja na njemu, uz diskrecionu saglasnost nekog službenog lica u nekoj firmi.

Za vreme Sankcija ujedinjenih nacija uz takvu diskrecionu pomoć svog rukovodioca mogli ste da dobijete godinu dana plaćenog odsustva na teret firme (75 % od plate) i da to vreme provodite na radu u svom domaćinstvu ili čak u inostranstvu, negde na školovanju, na turističkim putovanjima ili kako god vam to drugačije odgovaralo.

Ovih dana ponovo je aktuelizovana ova tema kroz toleranciju lažnih bolovanja ali i kroz činjenicu da se nekima u prošlosti ali  i danas omogućuje da u firmi zauzimaju fiktivna radna mesta a da radno vreme provode više na drugim mestima nego na radnom mestu.

Kako je to izgledalo u praksi za BORSKI GRAĐANSKI PARLAMENT svedoči kazivanje Jovanović Jugoslava (vlasnika poznatog borskog bloga www.borskainicijativa.com):

„Koliko su bitni oni koji ne rade, a primaju plate, još su bitniji oni koji im to omogućavaju!
Tiče se bivšeg finansijskog rukovodioca “Ishrane”, zatim je i dug period bila na mestu direktora “Ugostiteljstva”, a pre nekoliko meseci primljena je u opštinsku upravu, na ko zna koje poslove? Čak je postojala solucija da bude načelnik za finansije.
Radi se o Živani Tutorić, koja je u Ishrani svog oca vodila kao radnika, a koji nije znao ni gde mu se nalazi firma, jer nikada u njoj nije bio, a kamoli radio. Nakon ovoga dobija krivičnu prijavu, ali je urbzo 2001. godine uz pomoć Dragana Strilića i Vukomana Vranića postala direktor Ugostiteljstva u Boru, gde je imala “saradnju” sa Nenadom Ašaninom i prijavlijvala je veći broj izbeglica od realnog, što je značilo i razduživanje veće količine namirnica, ali i veći priliv sredstava iz komesarijata za izbeglice. Zbog ovoga ponovo dobija krivičnu prijavu 2006. godine, ali ovog puta od komesarijata za izbegla i raseljena lica. Nakon privatizacije Ugostiteljstva dobija otkaz, ali ponovo u pomoć priskače stari prijatelj Strilić, koji je uglavljuje u opštinsku upravu i umalo na mesto načelnika za finansije. Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera avanzovanja uz podršku političkih moćnika.“

Navedeno svedočenje opisuje konkretne primere ko i kako je to radio i jasno je da su svi akteri iz toga izvlačili neke lične koristi.

Naravno, ima mnogo onih koji će nekom službenom licu ponuditi „šefovsku potrošačku korpu“* da bi ostvarili svoj lični interes, ali država mora da bude ta koja će sprečiti da na službene položaje u firmama i državnim strukturama budu imenovana službena lica koja ne mogu odoleti čarima „šefovske potrošačke korpe“.

* šefovska potrošačka korpa-sinonim za podmićivanje nekog službenog lica radi ostvarivanja nekog ličnog interesa suprotnog zakonima i moralu demokratske države.

Slobodan Radulović