Život šta je?

Čemu li služi?

Kad duša se kaje,

Uz bol sve duži.

Kad radosti nema,

A u srcu tuga,

Ta duša drema,

Kroz vremena duga.

Ta tužna duša,

Sad boga moli,

Da je posluša,

I smrt joj dozvoli.

Jer ljubavi nema,

Za koju da živi,

I zato je spremna,

Da sebe okrivi.

Da tako grešna,

U prošlost ode,

U patnji neutešna,

Kroz ljubavne “zgode”.

Autor: Slobodan Radulović