Da priču skratim,

Nije me sramota.

Za ljubavlju ja patim,

Celoga života,

Na pogrešnom tragu,

Zalutah dva puta,

Jer ne nađoh dragu,

Duša mi još luta.

U lutanju tome,

U ljubavi padoh,

Te životu svome,

Novu nadu dadoh.

U životu pustom,

Ja zavoleh tebe,

U mom mraku gustom,

Predadoh ti sebe.

Mom svemiru slatkom,

Sred ljubavne suše,

U trenutku kratkom,

Svu nadu moje duše.

Da slatki svemir plavi,

Taj moj problem reši,

Da l’ je izbor pravi,

Il’ mi duša opet greši?

Hoću li saznati,

Da l’ će postat java,

Da duša više ne pati,

Jer je ljubav prava?

Autor: Slobodan Radulović