Kad kucne ponoć,

Godine Nove,

Pozvaću pomoć,

Sudbine ove.

Da podseti tebe,

Da i ja postojim,

Da mi srce zebe,

Za poljupcem tvojim.

Ti ćeš tada,

Biti daleko,

Al’ moja je  nada,

Da voli me neko.

Da misli na mene,

Kad kucne ponoć,

Dok srce mi vene,

I vapi za pomoć.

Da poljubac jedan,

Meni udeli,

Kao znak vredan,

Da ipak me želi.

Da srcu pruži,

Za život volju,

Da nadu zadrži,

Za sudbinu bolju.

Autor: Slobodan Radulović