Imam ljubav slatku,

Moćnog gospodara,

Moju sreću kratku,

Što mi dušu para.

Moj svemir slatki,

Ta je žena lepa,

Za period kratki,

Zanosom me ščepa.

Da joj verno služim,

Do kraja života,

Da se s’ patnjom družim,

Da me čežnja “mota”.

Ja ne žalim truda,

Da je tol’ko volim,

Al’ nemam sad kuda,

Pa joj ljubav molim.

Za tu ljubav moju,

Ona nije kriva,

Ima brigu svoju,

Da opstane živa.

Ona i ne mora,

Da zavoli mene,

Al zbog toga stvora,

Meni duša vene.

Kada jednom shvati,

Postaće joj jasno,

Da mi ljubav vrati,

Nikad nije kasno.

Autor: Slobodan Radulović