Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ova /ARHIVSKA GRADJA/ je dostupna svakom ko je za to zainteresovan i njeno umnožavanje i dalja distribucija u originalnom iydanju su zakonom dozvoljeni u neograničenom broju primeraka.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja , svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti – da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.), ovu /ARHIVSKU GRADJU/ nudim na uvid javnosti sa verom u Boga.

Umesto ispunjenja „Dogovora sa Srbijom“ potpisanog između većine stranaka DOS-a i sindikata Nezavisnost (vidi ovde) nakon 5-to oktobarskih dešavanja 2000. godine od strane infiltriranih komunjara u redove DOS-a prema meni i mojoj porodici usledile su osvete i revanšizam zbog naše borbe i zalaganja za borbu protiv kriminala i korupcije a kriminal i korupcija su enormno porasli.

Metodologija osveta prema meni i mojoj porodici nakon 5.10.2000. godine sprovođena je na sledeći način:

1)      U par navrata izvršene su provalne krađe na mojoj vikendici prilikom kojih su odnete čak i sitnice kao što su načeta pakovanja šibica, čačkalica, upotrebljene plastične čaše od jogurta, delovi upotrebljenih sveća, jeftinih lekova (napr. andol) i sl. a ukupno pričinjena šteta prelazi 300.000 dinara odnosno blizu 4.000 eura.  Prvi slučaj je pisanim podneskom prijavljen načelniku MUP-a Zaječar  11.05.2002. godine, a zbog zataškavanja pisanim dopisom br. R-423837 od 07.08.2003. godine podneo sam državnom tužiocu Republike Srbije (primljena u tužilaštvu 08.08.2003. godine) krivičnu prijavu protiv nn počinilaca teške krađe (član 166. KZ RS) i načelnika MUP-a Zaječar Ilije Matića. Protiv načelnika Ilije Matića podneo sam krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je počinio  sledeća krivična dela:

– povreda ravnopravnosti građana (član 60. KZ RS),

– zloupotreba službenog položaja (član 242. KZ RS),

– nesavestan rad u službi (član 245. KZ RS),

– pomoć učiniocu posle izvršenja krivičnog dela (član 204. KZ RS), sve zbog odbijanja da po službenoj dužnosti izda nalog da se izvrši uviđaj i obezbeđenje dokaza na mestu izvršenja provalne krađe, čime je učinjena pomoć izvršiocu da zbog prikrivanja tragova ne bude otkriven i procesuiran.

Navedena krivična prijava je od strane Republičkog javnog tužilaštva prosleđena na nadležnost Opštinskom javnom tužiocu iz Zaječara, koji je istu odbacio obaveštenjem Kt-329/03 od 01.10.2003. godine, tako što me je uputio na privatnu parnicu sa načelnikom MUP-a Zaječar. U vezi ovog odbacivanja navedene prijave uputio sam pritužbu Republičkom javnom tužiocu ali je ista odbijena Obaveštenjem Ktr-1587/03 RJT od 30.03.2004. godine. Sabotiranja pravnog poretka u vezi pljačke na mojoj vikendici mogu se videti i ovde

2)     Po osnovu tzv. „iznalaženja zakonskih mogućnosti“ zbog uvođenja stečaja u Borskoj banci AD, Rešenjem od 13.02.2004. godine otpuštena je sa posla moja supruga Ljiljana Radulović bez isplate zaostalih zarada i pored priznatog potraživanja od strane Stečajnog upravnika Borske banke AD i pravosnažne odluke Trgovinskog suda iz Zaječara, zbog čega je ovo potraživanje, nakon neosnovanog i nezakonitog odugovlačenja dospelo pred Ustavni sud Srbije, nakon što su redovni sudovi iz Bora i Zaječara odbili da izvrše prinudnu naplatu.

3)     Po osnovu tzv. „iznalaženja zakonskih mogućnosti“, tj. na prevaran način Rešenjem br. 387/2 od 07.05.2004. godine otpušten mi je sa posla stariji sin Bojan Radulović.

4)     Na osnovu tzv. „iznalaženja zakonskih mogućnosti“ Rešenjem br. 1185 od 21.06.2004. godine otpušten sam i ja kao jedini hranilac porodice zbog nepriznavanja moje zdravstvene dokumentacije, nakon čega sam doživeo velika maltretiranja i sabotaže pravnog poretka od strane pravosudnih institucija (vidi ovde)

5)              Namešten je saobraćajni udes mom starijem sinu tako što ga je na trotoaru u Penzionerskoj ulici u Boru sačekao radnik firme „Fontana“ Zoran Janković i prilikom nailaska mog sina sa mojim vozilom iz pravca železničke stanice i ulaska u Penzionersku ulicu, Zoran Janković je pokretanjem svog vozila sa trotoara, uz nepoštovanje prvenstva prolaza mog sina udario u bočnu stranu mog vozila i nakon izazvanog udesa pobegao sa svojim vozilom radi prikrivanja dokaza. Saobraćajna policija koja je vršila uviđaj odbila je da sačuva dokaze snimanjem golim okom vidljivih tragova kočenja oba vozila i saslušanjem očevidaca udesa Protić Ljubodraga i Pavlović Božidara. Umesto podnošenja prijave protiv izazivača udesa podneta je lažna prijava protiv mog sina na osnovu lažnih navoda izazivača udesa Zorana Jankovića i njegove sestre i zeta koji nisu bili prisutni na mestu udesa, uz odbijanje policije da uzme izjave od očevidaca udesa Protić Ljubodraga i Pavlović Božidara koji su u vreme udesa stajali na trotoaru na svega nekoliko metara od mesta udesa. Zoran Janković je dao lažnu izjavu da se udes dogodio u ulici Nikole Pašića (ulica sa prvenstvom prolaza) a ne u Penzionerskoj ulici, tako što je on navodno u raskrsnici ulice Nikole Pašića vršio polukružno okretanje bez ulaska u Penzionersku ulicu a da moj sin nije poštovao njegovo prvenstvo prolaza. Tokom upravnog postupka od strane Kabineta Ministarstva unutrašnjih poslova aktom br. 1723/05 od 21.04.2005. godine utvrđeni su propusti MUP-a Bor u pogledu kvalifikacije prekršaja, evidentiranja svedoka i neizricanja zakonski predviđenih novčanih kazni za nenošenje isprava.

Navedenim aktom br. 1723/05 Kabineta Ministarstva unutrašnjih poslova od 21.04.2005. godine naložena je ispravke podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv mog sina, tako što je MUP Bor trebao da svoj zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na osnovu novih dokaza (veštačenje) i izjava svedoka, prethodni zahtev preinači ili dopuni zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka protiv Zorana Jankovića iz člana 227. stav 1. tačka 23, u vezi člana 153. stav 1. ZOBS-a na putevima, ali to nije učinjeno pre donošenja Rešenja Up. Br.4066/04 od 15.04.2005. godine, tako da je moj sin osuđen na osnovu prethodne lažne prijave MUP-a Bor.

Naime, tokom vođenja postupka sudija Paun Jovanović je odbio da uvaži navode veštaka da Zoran Janković zbog dužine svog vozila teoretski nije mogao da izvrši polukružno okretanje u navedenoj raskrsnici u jednom potezu bez manevrisanja i ulaska u Penzionersku ulicu, a uskratio je pravo mom sinu da učestvuje u rekonstrukciji događaja i nije uvažio akt br. 1723/05 Kabineta Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije od 21.04.2005. godine, što upućuje na zaključak postojanja osnovane sumnje da je saobraćajni udes napravljen sa namerom i umišljajem iz osvetničkih pobuda po narudžbini tzv. „političkog podzemlja“, što je u skladu sa tačkom 4. Uputstva br. 02-234 Centralnog izbornog štaba SPS-a od 04.03.1997. godine, nakon što je tzv. „političko podzemlje“ infiltracijom svojih pripadnika u stranke DOS-a i ubistvom premijera Zorana Đinđića uticajem iz „senke“ preuzelo kontrolu nad nekim izvršiocima državnih nadležnosti i službenih ovlašćenja.

6)     01.01.2005. godine namešten je navodni „nesrećni slučaj sa mojim vozilom“ zbog odšrafljivanja leve prednje poluosovine usled čega je u vožnji došlo do otpadanja prednjeg levog točka i havarije vozila, srećom bez težih posledica po putnike (iz napred navedenih iskustava sa državnim organima ovaj „nesrećni slučaj sa mojim vozilom“ nisam prijavio ni policiji ni tužilaštvu, ali se izjava daje pod zakletvom sa verom u Boga i uz zaprepašćenje automehaničara koji je popravljao vozilo nakon havarije!!??).

Slobodan Radulović