U svojoj mašti,

Vodim ljubav s dragom,

U ljubavnoj bašti,

Udruženom snagom.

Tu moju snagu,

Srce da joj proba,

Da stavi na vagu,

Kakva je to roba?

Nek samo oceni,

Da li mu se sviđa,

Ako i ono u meni,

Svoju ljubav viđa.

A nadošla mi snaga,

K’o bujica jaka,

Jer je moja draga,

Meni želja svaka.

Ta ljubav moja,

Dopala se dragi,

Al’ zbog ljudskog soja,

Pruža otpor snagi.

Al` snaga je jača,

Od svakog inata,

Pa popušta draga,

Jer je ljubav “hvata”.

U ljubavnoj bašti,

Draga mene ljubi,

U toj mojoj mašti,

Nema šta da gubi.

Kad bi moja mašta,

Istina postala,

Ta ljubavna bašta,

Radost bi mi dala.

Ljubavna bi bašta,

Sreću mi donela,

Postala bi mašta,

Tad istina cela.

Autor: Slobodan Radulović