Oprosti mi bože,

Iskušenju ne odoleh,

Šta smrtnik može,

Kada nju zavoleh?

Ti si bože kriv,

Što se tako desi,

Te ostadoh živ,

Da me ljubav “mesi”.

Ona nije kriva,

Za tu ljubav moju,

Sudbina joj siva,

Ima muku svoju.

A tako je lepa,

Oprosti mi bože,

Ta me ljubav s’klepa,

I ostavi “bez kože”.

Ništa me ne brani,

Od takve ljubavi,

Već me nada hrani,

Da je izbor pravi.

Autor: Slobodan Radulović