Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ova /ARHIVSKA GRADJA/ je dostupna svakom ko je za to zainteresovan i njeno umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su zakonom dozvoljeni u neograničenom broju primeraka.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja , svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti – da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.), ovu /ARHIVSKU GRADJU/ nudim na uvid javnosti sa verom u Boga.

Konkretno lično sam doživeo da u slučajevima kada sam delovao antikorupcijski sa pozicija savesnog i zakonitog obavljanja nekog svog funkcijskog zaduženja u stranci, sindikatu i delu lokalne samouprave (Mesnoj Zajednici Novo Selište), hajka se usmeravala i na celu moju organizacionu strukturu, uz beskrupulozno i nemilosrdno anganžovanje svih institucijskih nivoa radi odbrane monopola vlasti i korupcijskih tekovina, što se i pre 5.10.2000. godine a naročito posle toga sve odlično uklopilo u koncepciju strogo poverljivog uputstva Centralnog izbornog štaba SPS-a (objavljenog na strani 8 u listu „Demokratija“ od 16.07.1997. godine), koje se uputstvo u Beogradu vodi pod br. 02-234 od 04.03.1997. godine, a u Gradskom odboru SPS-a  Kragujevca se vodi pod brojem 01-119 od 12.03.1997. godine (vidi ovde)

Kompletna /ARHIVSKA GRADJA/ nastala je kao rezultat moje borbe da bez davanja mita ostvarim pravo na rešavanje stambenog pitanja u firmi Institut za bakar Bor i pravo da nakon završene više stručne spreme dobijem radno mesto u skladu sa svojom stručnom osposobljenošću, čemu se iz ličnog inata i pakosti žestoko suprotstavljao direktor Instituta za bakar Čedomir Knežević.

Naime u pokušaju da izbegnem sukob sa „institucijama Čedomira Kneževića“, kome je brat bio Časlav Golubović na funkciji načelnika MUP-a Bor, pokušao sam prethodno da se iselim iz Bora putem zapošljavanja van Bora, ali mi je to onemogućeno, tako da sam bio prinuđen da izaberem ili da postanem ulizica Čedomira Kneževića i živim u zavisnosti od njegove milosti ili da sačuvam svoju slobodu i integritet pružanjem otpora.

Izabrao sam slobodu, ali smo ja i moja porodica to skupo platili, jer smo se kroz tu borbu zamerili mnogim moćnicima, koji su iz svojih ličnih interesa, pri svim državnim institucijama sabotažom pravnog poretka pružali zaštitu i podršku Čedomiru Kneževiću i njegovim uslužnim ulizicama.

Iz navedenih razloga, tokom pružanja otpora „institucijama“ Čedomira Kneževića, došao sam do saznanja o mnogim zloupotrebama i mahinacijama, kako samog Čedomira Kneževića, tako i mnogih njegovih pristalica, koji su iz takvog postupanja ostvarivali lične koristi.

U odbrani ličnog integriteta uzalud sam se obraćao mnogim nadležnim državnim institucijama, kojima sam usput ukazivao na brojne primere korupcije i nefunkcionisanje pravne države.

Nakon takvih uzaludnih obraćanja, prinudio sam Čedomira Kneževića da mi reši stambeno pitanje, ali je to kod njega izazvalo još veći inat i pakost, zbog čega smo ja i članovi moje porodice počeli da uz otvorenu ili prikrivenu logistiku državnih institucija doživljavamo razne vrste organizovanog nasilja od strane poznatih i nepoznatih počinilaca, što me je prethodno opredelilo da se anganžujem u nevladinoj organizaciji kroz Ekološki pokret, gde sam došao do strašnog saznanja o kriminalnom delovanju Nuklearnog lobija u Srbiji, uz sabotažu pravnog poretka, zbog čega sam bio prinuđen da podnesem ostavku u Ekološkom pokretu.

Vidi  dokumenat: Ostavka u Ekološkom pokretu br. 37792 od 06.12.1989.

Nakon odluke da prestanem sa bavljenjem ekologijom odlučio sam da tražim porodični status izbeglica radi iseljenja iz države, ali u tome nisam uspeo.

Vidi dokument: ObraćanjeAmbasadi SAD


U pokušaju zaštite sebe i porodice otpočeo sam aktivno sindikalno anganžovanje, koje mi je, zbog pružanja logistike tzv. „političkom podzemlju“ od strane struktura državne bezbednosti, policije, javnog tužilaštva i sudova donelo samo veće štete i nevolje.

Radi ilustracije kakva je sve metodologija nasilja korišćena protiv mene i moje porodice pre 5.10.2000 navodim sledeće:

1)       Uznemiravanja telefonom (izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

2)       Prisluškivanja telefona (izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

3)       Praćenja (izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

4)       Česte „upozoravajuće“ saobraćajne kontrole (izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

5)       Česte „namenske vojne vežbe“ (izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

6)      Tajna pretresanja automobila, stana i vikendice (izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

7)       Demoliranja automobila (nisam sačuvao prijave MUP-u Bor ali izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

8) Seča struje na vikendici

Vidi dokumenat:


RešenjeP-2-269 od 08.11.2000.

9)      Nameštanje tzv. „nesrećnog slučaja“ zbog navodno slučajnog gubitka ulja u kočionom sistemu vozila (nisam nikome prijavio ali izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga).

10)     Moje udaljavanje sa posla, navodno zbog sankcija ujedinjenih nacija

Vidi dokument:


PresudaGž-1799/98 od 30.10.1998.

11)     Prebijanje mlađeg sina od strane maloletnog lica sa velikim kriminalnim dosijeom (Ovaj slučaj je pismenim podneskom sa lekarskim uverenjem prijavljivan MUP-u Bor, ali je slučaj zataškan. Nisam sačuvao ovu prijavu ali se izjava daje pod zakletvom sa verom u Boga).

12) Nameštanje tzv. „nesrećnog slučaja“ zbog navodno slučajnog upada škorpiona u prostorije moje vikendice koje su bile zaštićene mrežom na prozorima i gvozdenim vratima (nisam sačuvao leš škorpiona ali se izjava daje pod zakletvom sa verom u Boga).

13) Pretnje hapšenjem i moje privođenje na tzv.“informativne razgovore“ zbog učešća u mirnim akcijama protesta protiv režima Slobodana Miloševića (objavljeno na radiju „Slobodna evropa“ – tokom letnjeg perioda 1999.- nisam sačuvao službeni poziv MUP-a Bor ali se izjava daje pod zakletvom sa verom u Boga).

14) Moje privođenje na saslušanje u MUP Bor zbog učešća na strani DOS-a tokom predizborne kampanje u septembru 2000. godine, zbog čega sam Opštinskom javnom tužilaštvu u Boru podneo krivičnu prijavu protiv milicionera Petra Gergića u predmetu Kt-279/00, čije je rešavanje namerno odugovlačeno radi zastarevanja krivičnog dela, nakon čega je počinilac oslobođen optužbe aktom OJT Bor br. Kt-279/00 od 28.07.2003. godine, koji je kao takav potvrđivan aktima Okružnog i Republičkog javnog tužilaštva.

Vidi svedočenje o tome: OVDE

Vidi dokumenta:


Prijava od 22.09.2000.


Izjava oštećenog za predmet Kt-279/00 od 29.08.2002.


Obaveštenje Kt-279/00 od 28.07.2003.

Urgencija od 08.09.2003.

Rešenje Ktr-210/03 od 24.09.2003.


Obaveštenje Ktr-273/03 od 20.11.2003.

Zaštita zakonitosti R-100103587 od 27.11.2003.

Obaveštenje Ktr-1587/03 od 08.03.2004.

15)    Više puta mi je demolirano vozilo uz seču guma (nisam sačuvao prijave MUP-u Bor ali izjava se daje pod zakletvom sa verom u Boga)..

Primerci navedenih dokumenata ukazuju na nesumnjive primere kršenje zakona radi zaštite režimskih kadrova SPS-a pre 05.10.2000. godine od kojih su mnogi po zadatku kontrole i preuzimanja funkcija i nadležnosti ili bar radi kompromitovanja opozicionih stranaka ubačeni u njihove redove i pre donošenja Uputstva svog centralnog izbornog štaba, verovatno u organizaciji Državne bezbednosti a što je nakon ubistva premijera Zorana Đinđića kulminiralo „Deklaracijom o nacionalnom pomirenju stranaka SPS i DS“.

Taj period pre 5.10.2000. godine kada su uz pomoć Državne bezbednosti apsolutnu vlast vršili kadrovi stranaka komunističke orijentacije bio je karakterističan po funkcionisanju sabotaže pravnog poretka Republike Srbije po principu „zatvorenog kruga“, tako što su viši državni organi nadležnost u rešavanju žalbi na postupanje nižih organa vraćali na nadležnost upravo tim nižim organima protiv kojih je i bila uložena žalba, i u takvim slučajevima su žalbe, po ustaljenom birokratskom – korupcijskom pravilu, bez obzira na prateće dokazne činjenice, bile kao i pre toga ponovo odbijene kao neosnovane i kao takve nakon toga prihvatane i na nivou viših organa, nakon čega je jedini teoretski način daljeg „teranja pravde“ ostajalo podnošenje tužbenog zahteva sudu, a u tom slučaju je sud bez suđenja i bez izvođenja dokaznog postupka do najviše instance odbacivao takav tužbeni zahtev kao tobože nerazumljiv i tako se u praksi ostvarivala narodna poslovica „Kadija te tuži – Kadija ti sudi“.

Vidi svedočenje o tome: OVDE

Vidi dokumenat:


Rešenje Rev. 588/91 od 20.03.1991.

Eto tako se u periodu do 05.10.2000. zatvarao put do pravde. Režim Miloševića je čuvao svoju vlast prvo beskrupuloznim lažima o svom patriotizmu, borbi protiv korupcije i povećanju životnog standarda a kada je narod te laži raskrinkao režim je do svog kraha 05.10.2000. čuvan sabotažom pravnog poretka i primenom brutalne sile.

Slobodan Radulović