Ja Sudbinu molim,

Da čudo učini,

Da dragu volim,

U svojoj blizini.

Da nam ostvari,

Tu želju zračnu,

Da nam podari,

Ljubav bračnu.

Jer Sudbina ume,

Samo kad želi,

Da ljubav razume,

Da duše zaceli.

Nek čudo bude,

Još malo veće,

Dve ljubavi lude,

Da imaju sreće.

Da tugu veću,

Patnja ne leči,
Nek čudo sreću,

Nama ne preči.

Autor: Slobodan Radulović