Živim u svemiru,

Na pustoj planeti,

Sa srcem u nemiru,

Ko ljubavnik prokleti.

Jer moja draga,

Ne voli mene,

Životna mi snaga,

Sada pusta vene.

A dragu zavoleh,

Pre godinu dana,

Kada se razboleh,

Od životnih rana.

Tada me obišla,

I u srce mi stala.

Kada je otišla,

Ljubav je ostala.

Za tu muku moju,

Draga nije kriva,

U takvom se kroju,

Samo sudb’a skriva.

Sad sudbinu krivim,

Što ne umreh tada,

Već ostah da živim,

Da me patnja s’vlada.

Autor Slobodan Radulović