Svojevremeno je predsednik Srbije, Boris Tadić, izrekao tzv. „Javnu tajnu“ da u Srbiji funkcioniše sprega politike, kriminala i pravosuđa. Ova tvrdnja je toliko argumentovana i opštepoznata da se slobodno može smatrati „Notornom činjenicom“ za koju nisu potrebni posebni dokazi.

Međutim, za neke vršioce javnih ovlašćenja u pravosudnim institucijama argumentovane tvrdnje ili tzv. „Notorne činjenice“ predstavljaju problem za svrhu sabotiranja ili opstruiranja istražnih krivičnih postupaka jer za uspešno funkcionisanje sprege politike, kriminala i pravosuđa od dotičnog vršioca pravosudne funkcije očekuje se zataškavanje krivične prijave podnete protiv nekog izvršioca iz strukture aktuelne vlasti. Uobičajeni postupak zataškavanja podrazumeva tobožnje „otvaranje istražnog postupka“ koje podrazumeva dopis Javnog tužioca MUP-u da u vezi navoda iz krivične prijave, a radi navodnog „dokaznog postupka“ obavi „informativni razgovor“ sa podnosiocem prijave iako je podnosilac prijave Javnom tužiocu kao dokaz navoda podneo pisane isprave, nakon čega bi Javni tužilac po službenoj dužnosti trebao sam ili preko MUP-a samo da izvrši proveru validnosti pisanih isprava tamo gde su one nastale.

Podnosilac krivične prijave , koga MUP pozove na tzv. „informativni razgovor“ u MUP-u ima tri izbora:

  1. Da se odazove pozivu, čime sebe dovodi u nepriliku da bude saslušavan i o stvarima koje nemaju nikakve veze sa podnetom krivičnom prijavom i tako dođe u neprijatnu situaciju da sam sebe optuži za neki nezakonit ili nemoralni postupak, što onda može da se iskoristi protiv njega samog kao ucena da odustane od krivične prijave.
  2. Da se ne odazove na tzv. „informativni razgovor“, u kom slučaju se to obično smatra kao odustajanje od krivične prijave.
  3. Da odustane od krivične prijave.

Ukoliko podnosilac krivične prijave bude uporan i pristane da prođe „policijsku istragu“, kojom prilikom potvrdi svoje navode iz krivične prijave, Opštinski javni tužilac radi zataškavanja krivične prijave ima sledeće mogućnosti:

  1. Da odbaci krivičnu prijavu kao delo za koje nije obavezno gonjenje po službenoj dužnosti (obično najčešći način zataškavanja).
  2. Da, ukoliko proceni da je podnosilac uporan, raznim potezima, prolongira vreme podizanja optužnice, ili ako podigne optužnicu to učini krajnje neprimereno i neprofesionalno pa je istražni sudija odbaci, ili ako se to ne desi, raznim smicalicama, prolongira istražni postupak sve dok se ne desi da podnosilac prijave prvi put iz nekog razloga ne dođe na odloženo ročište, što se automatski konstantuje kao odustajanje od krivične prijave.
  3. Da, uz logistiku istražnog sudije (neaktivni istražni postupak u dužem vremenskom periodu) odbaci krivičnu prijavu zbog apsolutne zastarelosti za procesuiranje krivičnog postupka.
  4. Da, od podnete optužnice, po principu nadređenosti, odustane Javni tužilac višeg ranga.

U svakom slučaju podnosilac krivične prijave, može o svom trošku da pokrene istražni postupak, čije se trajanje tada obično prolongira u nedogled sve dok podnosilac sam ne odustane ili dok ne nastupi period apsolutne zastarelosti za procesuiranje izvršenog krivičnog dela.

Kao jedan od načina zataškavanja krivične prijave u Boru može se ilustrovano prikazati na sledećem primeru iz Instituta za bakar Bor:

POŠILJALAC:
sindikat „Nezavisnost“ Instituta za bakar Bor

Delovodni broj: 23-01/03

Datum: 14.04.2003.

PRIMALAC: Opštinsko javno tužilaštvo Bor

Datum prijema: 15.04.2003.

OPŠTINSKOM DRŽAVNOM TUŽILAŠTVU BOR

Predmet: Krivična prijava protiv vd direktora Instituta za bakar Bor D.O.O. Vlastimira Trujića od 15.04.2003.

Na osnovu naših saznanja obaveštavamo Vas sledeće:

Postoji osnovana sumnja da je vd direktor Vlastimir Trujić zloupotrebio službeni položaj tako što je prisvojio reprezentativne zlatnike (8 komada) preuzete iz Instituta za bakar Bor, a radi davanja suvenir-poklona poslovnim partnerima.

Početkom februara meseca sindikat Institut za bakar „Nezavisnost“ dobio je anonimno pismo u kome je izneta sumnja da 8 zlatnika, namenjenih poslovnim partnerima iz Sirije, nisu uručeni. Imajući tu sumnju u vidu naš sindikat se obratio vd direktoru dopisom br. 287 od 24.02.2003. godine, u kome je između ostalog tražena i informacija i dokazi da su zlatnici stvarno poklonjeni poslovnim partnerima.

U odgovoru koji smo dobili od vd direktora dopisom br. 287/3 od 27.03.2003.  godine nismo dobili odgovor, pa zbog toga sindikat osnovano sumnja da zlatnici nisu predati, i da su bespravno prisvojeni. Time je naneta šteta našem preduzeću pa se zbog toga podnosi ova krivična prijava.

Uz krivičnu prijavu dostavljamo vam i sledeće priloge.

  1. Anonimna prijava,
  2. Izveštaj sa službenog puta br. 2685 od 04.02.2002. godine,
  3. Dopis vd direktoru br. 287 od 24.02.2003. godine,
  4. Odgovor vd direktora br. 287/3 od 27.03.2003. godine.

Odbor poverenika

Instituta za bakar Bor „Nezavisnost“

Predsednik: Dragan Štrbac

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović