POŠILJALAC:

U ime NN lica sindikat „Nezavisnost“ Instituta za bakar Bor

PRIMALAC: Sekretarijat unutrašnjih poslova Bor (dopis primljen 22.02.2002. godine)

Poštovana gospodo,

Računajući da nakon smene vlasti iako delimične doći će korak po korak do promena kako u ekonomsko-finansijskoj politici poslovanja, politici kadrova i zapošljavanja te ujedno i kontroli prethodnog načina manipulacije i malverzacije dotadašnjeg poslovanja bivšeg rukovodećeg kadra. Međutim, da li zbog lošeg uvida u poslovnu politiku Instituta u celini a posebno po zavodima, ili neupućenosti novog rukovodećeg kadra, SPS se u Institutu za bakar koncentriše i sabotira rad novog rukovodećeg kadra, laže i podmeće lažnu dokumentaciju i služe se i dalje svojim mafijaškim načinom iskazivanja poverenja. I pored ogromnih teškoća u nerazumnim okvirima, razumno je čekanje boljeg i bolje sutra pod uslovom da ne bude malo sutra. Međutim i pored svega stoji:

–         Institut se naglo puni novim kadrovima i opet su to veze i rodbina kao i promenjeni na prethodnim radnim mestima. I dalje se nezna kako to funkcioniše ali funkcioniše. Samovolja se iskazuje na sve strane kao prkos i inat svemu što je ometalo dosadašnji rad eks-gospode.

–         Državni sindikat je za svog predsednika izabrao Jerinu Miailović koja je u prethodnom sazivu kao sekretar zloupotrebljavala svoj položaj i potkradala našu sindikalnu članarinu. Ranije se porodično letovalo na moru a kasnije na Kopaoniku na račun i o trošku sindikata. Kupljen je apartman na Kopaoniku od članarine članova samostalnog sindikata (do skora svih zaposlenih) na ime Dragana Milojkovića. Radnici HTK (Lenče) isplaćeno je 36.000 dinara na ime uplaćene članarine njene i njenog supruga, a istoj radnici je kao socijalnom slučaju kupljen stan u Palestinskom naselju i isplaćeno u gotovini oko 170.000 dinara jer nisu imali da isplate traženih 250.000 dinara. Sve ostalo sitno u odnosu na ovo nije vredno pomena. Bez ikakve kontrole rada prethodnog sindikata dozvoljena je ostavka Dragana Milojkovića bivšeg predsednika samostalnog sindikata bez odgovornosti za nedela i krađe i predsednikom proglašena Jerina Miailović koja je u stvari bila prvi čovek u prethodnom sazivu odnosno čija je reč bila zadnja uz potpis na dokumentu.

–         Voja Dulkanović u sindikatu metalaca plaća se preko Zavoda za metalurgiju i to kao stručnjak za rad na velikim projektima te tako vuče dohodak VSS. Takav kadar metalurgiji nije potreban te i troškovi njegovog dohotka, pa smatram da bi isti mogao da se plaća preko Opštine ili neka ga plaća TIR pošto je bio član Skupštine TIR-a.

–         Sekretarica direktora Trujića je član SPS-a te sa takvim ubeđenjem i mišljenjem ne može obavljati tu funkciju.

–         Umesto Voje Dulkanovića za člana Skupštine RTB-a je biran Čedomir Knežević, čovek koji je dobio dva stana u Beogradu za potrebe privatne firme gde su mu zapošljene obe ćerke i bavi se delatnošču kojom se bavi Zavod za metalurgiju a to je rad sa platinom, zlatom, galvanizacija i dr. Na ime diplomskog rada jedne od ćerki trebovan je prženac iz Zlatare Bor preko Savreta Jankovskog koji do danas nije pravdan a kako kruže priče Institut je to već platio ili će platiti 200.000 dinara.

–         Gospođa Jovanović kojoj čini mi se ističe plaćeno odsustvo pred penziju 1.01.2001. godine, još uvek vodi glavnu reč na rafinaciji, kontroliše rad i menja kadar u okviru sekcije. Za projekat koji je ugovoren još pre četiri godine a i do danas nije završen prima poseban dodatak na dohodak za pregoran rad na projektu i plus se plaćaju saradnici penzioneri. Zna se da je projekat Zambija propao neodgovornošću Ugovarača odnosno rukovodećeg kadra tog projekta (Smatra se da se Projekat vodi na daljinu od strane L. Jovanović, Č. Knežević i J. Marinković). Forsira se proizvodnja platine oksid za koju kako se zna do sada niko nije zainteresovan. U vreme ekspanzije posla na platini pojavio se tada inostrani kupac Jugosloven u inostranstvu navodno zainteresovan za kupovinu veće količine platine oksid, ponet je uzorak a kupac se nije pojavio ni do danas, a kruže priče da je poznanik ili rođak D. Stanković koja u sekciji ima vodeću reč jer je poverilac L. Jovanović.

–         Odeljenje prerade platine po dogovoru sa rukovodiocima u vreme bombardovanja šalje dopis komercijalnoj službi da otpiše učešće platine oko 3 i nešto kilograma u Azotari Pančevo u saglasnosti sa upravnikom Zavoda a po nalogu D. Pavlovića. Zatim opeka sa visokim sadržajem platine i ostalih plemenitih metala od 2,5 tone ušla je ’98. u Institut i do sada nije isporučen metal nakon prerade. Preporuka je da strani ulagač (Gostivar) sačeka april 2001.

–         Glavni magacin plemenitih metala od topljenja, rafinacije i prerade držao je Savre Jankovski, zapravo jedan ključ, drugi Branko Janjić a treći Branko Perić ili Paki. U slučaju da se ne obezbedi novac za dohotke uz strogu tajnost platina je odlazila preko Zorana Mladenovića preko granice jednog dana a sutradan obično lično sa šoferom platinu vozi Branko Perić.

–         Oprema za potrebe Zavoda naručena iz inostranstva (Nemačka) pre nekoliko godina u iznosu negde oko 25.000 DM nije isporučena jer je Institut za opremu dao nešto manje od polovine iznosa. Sada moli isporučioca opreme (firma JAGER) da uvaži plaćeni iznos i doplatu koju će izvršiti preko elektronske industrije Niš i isporuči traženu opremu.

–         Projekat Irak je takođe vrlo škakljiva podloga. Naime S. Nikolić i S. Stević za rukovođenje na ovom projektu primaju devizne iznose po dva osnova. Jedan preko Instituta kao vodeći na projektu a drugi deo preko neke beogradske firme na račune u inostranstvu direktno od investitora. Na projektu rade samo ljudi koji su od velikog poverenja prema gore navedenim a ne od znanja. Znalci su doprineli zaživljavanju projekta a poverenici ubiraju devize. Za poslovne ručkove pravo na potpisivanje u borske kafane imaju S. Nikolić, S. Stević, S. Jankovski, V. Stangačilović i M. Bugarin, pa se jelo šta se htelo familijarno, prijateljski i svakodnevno sve dok nije počela borba za odlazak na rad u inostranstvo. Firma plavi salon kojoj se redovno uplaćuju ugovoreni iznosi u dolarima, koristi opremu uzetu od drugih zavoda. Lična oprema nije kupljena. Kupljeno je nekoliko PS računara sa kompletnom opremom a u funkciji je samo jedan.

–         Za sve manipulacije upoznat je D. Pavlović koji je zapravo glavni vinovnik svega. Znao je za sve što se u Institutu događalo, odobravao prema svojoj koristi, putovao na račun ino-projekata, koristio plemenite metale gde je bio i glavni šef, finansirao razne manifestacije javnog karaktera, gostio funkcionere ondašnje vlasti, finansirao fudbalski klub Slatina i naravno izgradnju Slatine.

–         Povereniku Slađanu odobrava restauraciju stana na račun firme, potom izgradnja privatne kuće a kulminacija svega da mu se dodeljuje kadrovski stan.

–         Za radnike koji nisu zadovoljni ovim ili onim da bi se ućutkali izmišlja se put u inostranstvo za VSS a za SSS koji ni posle 35 godina staža nisu zadovoljili svojim radom ni prema jednom poslu niti nosiocu, naručuju se postrojenja za rad u vrednosti od oko 50.000 dinara.

–         Šofer kome kradu dva putnička automobila i to jedan pun zlata ne odgovara za svoju neodgovornost već funkcioniše prepotentno i dalje kao šofer.

Žao mi je, ali navoda ima još mnogo međutim smatram da je trenutno za rešavanje i kontrolu sasvim dovoljno ovoliko. Klupko se radom odmotava i troši te gospodo smatram da će vašim radom i ostala prljavština izaći na videlo i očistiti se. Vašom ležernošću prema problemima i nonšalantnim ponašanjem prema članovima SPS-a smatram nepodobnom i da ćete se vrlo brzo stopiti u svakodnevnu kolotečinu dvovlašća i postati ONI.

Ukoliko ima netačnosti u podnetom neću se izvinjavati jer se 10 godina niko nije izvinjavao nama gladnima, bolesnim željnim a ne željenim. Nema izvinjavanja za ubice dece svoga naroda.

NN

Ova prijava je kao i mnoge druge zataškana primenom sprege politike, kriminala i pravosuđa.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović