На основу члана 5. став 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Сл. Гл. РС бр. 120/04 „Свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступном тако што ће му се омогућити увид у документ који садржи информацију од јавног значаја, право на копију тог документа, као и право да му се, на захтев, копија документа упути поштом, факсом, електронском поштом или на други начин.„), овај запис о мобингу и синдикалној шикани у Институту за бакар Бор доступан је сваком ко је за то заинтересован и његово умножавање и даља дистрибуција у оригиналном издању су дозвољени.

На основу става 1. Правила 66 Пословника Европског суда за људска права (Стразбур 1999. године По установљавању истоветности сведока и пре сведочења, сваки сведок полаже следећу заклетву или даје следећу свечану изјаву: Заклињем се или Свечано изјављујем по својој части и савести да ћу говорити истину, пуну истину и ништа осим истине“), ово сведочење дајем са вером у Бога.

Сведочење о мобингу и синдикалној шикани у Институту за бакар Бор почињем са догађајем који се десио током 5-то октобарских протеста и штрајкова радника РТБ Бор група против режимских органа управљања у РТБ-у Бор Група, одржаних на основу Уговора за демократску, социјално праведну државу потписаног између већине странака ДОС-а и УГС „НЕЗАВИСНОСТ“, као и у вези спровођења акције „Металска индустрија за нови век“.

Одлуком Штрајкачког одбора РТБ Бор Група од 08.10.2000. године распуштена је Скупштина РТБ Бор Група, разрешен је дужности Управни одбор РТБ-а Бор Група, разрешен је дужности генералног директора РТБ Бор Група Нинослав Цветановић, а именован је за вршиоца дужности генералног директора РТБ Бор Група Радомир Јовић, који је био обавезан да у року од три месеца приступи припремама и организацији избора нових органа управљања у РТБ-у Бор Група, а штрајк је до даљег замрзнут (документ од 08.10.2000. године)

Током мандата вршиоца дужности генералног директора у зависном предузећу РТБ Бор Група Радомир Јовић је у зависном предузећу Институту за бакар Бор Д.О.О. за вршиоца дужности директора, након поднете оставке Недељка Магдалиновића, именовао Властимира Трујића, у својству представника ДОС-а, као члана Општинског Одбора Демократске странке из Бора.

У време именовања Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат у фирми је носио назив „СИНДИКАТ ИНСТИТУТ ЗА БАКАР – БОР Д.О.О. – НЕЗАВИСНОСТ“ (Уверење о регистрацији бр. 110-00-226/1997-02 од 14.03.2007. године)

Непосредно по именовању Властимира Трујића за вршиоца дужности директора Института за бакар Бор Д.О.О. синдикат „Независност“ је у својству репрезентативног синдиката са њим закључио писани Споразум бр. 2146 од 26.10.2000 године о условима за рад (Споразум бр. 2146 од 26.10.2000 године).

Због непоштовања потписаног Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године од стране Властимира Трујића, синдикат је пред Општинским судом у Бору повео спор који је окончан правоснажном пресудом П1-700/01Општинског суда из Бора од 20.11.2001. године.

Када је Властимир Трујић увидео да ће Институт за бакар Бор Д.О.О. у коме је он именован за вршиоца дужности директора изгубити спор са синдикатом у вези непоштовања Споразума бр. 2146 од 26.10.2000 године, а нарочито када је увидео да је синдикат одлучан у спровођењу свог акционог програма „Металска индустрија за нови век“, који је подразумевао одлучну борбу против криминала и корупције у предузећу, одлучио је да отпочне са мобингом, шиканом и прогоном руководства и чланова синдиката, тако што је организовао колективни годишњи одмор радника без издавања индивидуалних решења, а паралелно са тим организовано је фалсификовање евиденција у шихтаним књигама за председника и потпредседнике синдиката како би се изнашле законске могућности да им се због 5 фалсификованих изостанака из шихтаних књига откажу уговори о раду.

Међутим, Решењем бр. 380-117-290/2001-04 Инспектора рада од 27.07.2001. године поремећене су намере Властимира Трујића за отпуштање свих синдикалних представника због непоседовања индивидуалних Решења о коришћењу годишњих одмора а које неки од њих нису ни користили у терминима када су им фалсификоване евиденције у шихтаним књигама.

Када је Властимир Трујић схватио да му је пропала замка за отпуштање свих синдикалних представника са колективним годишњим одмором, ради смењивања са функција синдикалних представника покренуо је поступак лобирања код руководства синдиката у синдикалној централи уз помоћ коришћења свог политичког утицаја трачарењем и изношењем лажних навода о синдикалним представницима у фирми (Писмо Властимира Трујића од 2208.2001. године председнику УГС Независност и Неопозива оставка бр. 4 од 15.01.2002. године на функцију члана председништва ГСМ „Независност“ регионалног члана председништва Слободана Радуловића, иначе оснивача синдиката у фирми).

Паралелно са применом мобинга и синдикалне шикане против чланова и руководства синдиката, Властимир Трујић је наставио праксу директора претходника Недељка Магдалиновића из времена режима Слободана Милошевића са исплатама зарада привилегованим радницима за непостојеће послове у непостојећој фирми Инжењеринг у Београду, која је била укинута Решењем бр. Фи-767/98 Привредног суда из Зајечара од 12.11.1998. године, Уговор о раду бр. 55 од 13.01.1999. године са Милком Савовић из Београда, ул. Благоја Паровића бр. 105А, Уговор о раду бр. 56 од 13.01.1999. године са Мирољубом Јовановић из Београда, ул. Пере Велимировића бр. 16А/14, Уговор о раду бр. 57 од 13.01.1999. године са Долић Миленом из Београда, ул. Вишњички венац бр. 79, Уговор о раду бр. 58 од 13.01.1999. године са Ђорђем Тимотијевићем из Београда, ул. Палмира Тољатија бр. 48/9, Уговор о раду бр. 85 од 19.01.1999. године са Чедомиром Кнежевић из Београда, ул. Кнеза Вишеслава бр. 34/9, Писмо Р-0096108 потпреседника синдиката Институт за бакар Бор Д.О.О. “ Независност“ Звонимира Спајића од 11.03.2002. године председнику Демократске странке Зорану Ђинђићу, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-1169/01 од 05.09.2001. године, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-295/02 од 01.03.2002. године, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-459/02 од 01.04.2002. године, Обавештење МУП-а Бор бр. ПУ-231-842/02 од 02.07.2002. године, Решење Уп. Бр. 218-42/1-02 Органа за прекршаје Бор од 28.05.2002. године).

Такође, по узору на свог претходника Недељка Магдалиновића Властимир Трујић је наставио са утајама пореза и доприноса држави, због чега је довео фирму у ситуацију да је морала да из своје ризнице племенитих метала прода 25. кг. паладијума ради исплате пореза и доприноса како би радници са пуним пензијским стажом могли да остваре право на пензију (Ставови и закључци са Колегијума Института за бакар Бор од 27.09.2001. године, Информација Финансијске полиције Бор бр. 168/02 од 24.07.2002. године).

Упркос Решењу Инспектора рада бр. 380-117-290/2001-04 од 27.07.2001. године и Конвенције 135. МОР-а О заштити и олакшицама које се пружају представницима радника у предузећу (Сл. Лист СФРЈ бр. 14/82), Властимир Трујић је, на основу фалсификоване евиденције из шихтане књиге, отказао Уговор о раду Звонимиру Спајићу, потпреседнику синдиката, али је таква одлука поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-855/02 од 22.12.2002. године, а службено лице Института за бакар Бор Д.О.О. Смиља Јанковић, која је на суду изјавила да је фалсификат у шихтаној књизи начинила по усменом налогу Властимира Трујића и Мићић Милије осуђена је пресудом К-509/03 Општинског суда из Бора од 24.03.2004. године на три месеца затвора, условно на годину дана (Правоснажна пресуда П1-855/02 Општинског суда из Бора од 22.12.2002. године, Пресуда К-509/03 Општинског суда из Бора од 24.03.2004. године).

У отказивању уговора о раду осталим синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција из шихтаних књига, Властимир Трујић је спречен на основу правоснажне пресуде П1-987/01 Општинског суда од 20.11.2001. године.

Пошто му је пропао покушај отказивања уговора о раду синдикалним представницима на основу фалсификованих евиденција у шихтаним књигама Властимир Трујић је почео да изналази друге фиктивне правне разлоге за то.

Тако је председнику синдиката Драгану Штрбцу отказао уговор о раду својим Решењем бр. 2184 од 15.07.2002. године наводећи као разлог наводно непоштовање радне дисциплине али је ова одлука Властимира Трујића поништена правоснажном пресудом Општинског суда из Бора П1-1386/04 од 10.03.2005. године.

За време док је била на снази незаконита одлука о отказу уговора о раду Драгану Штрбцу Властимир Трујић и Драгиша Пауновић, у својству службених лица фирме одбили су да поштују Решење бр. 380-117-528/2002-04 Инспектора рада од 16.08.2002. године о врачању на рад Драгана Штрбца до правоснажности судске одлуке, због чега је Институт за бакар Бор правоснажним Решењем Општинског органа за прекршаје Уп-3687/02 од 26.05.2003. године кажњен новчаном казном са 150.000 динара, а Властимир Трујић је у својству службеног лица кажњен новчаном казном са 10.000 динара (Правоснажна пресуда П1-1386/04 Општинског суда из Бора од 10.03.2005. године, Правоснажно Решење Општинског органа за прекршаје Уп-3687/02 од 26.05.2003. године).

Пошто су му пропали сви претходни покушаји са отказивањима уговора о раду синдикалним представницима Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић су, пред ненадлежном институцијом “ Проширени колегијум Института за бакар Бор“, уз ускраћивање права на одбрану и изјашњење синдикалним представницима, износили лажне наводе и клевете о измишљеним кривичним делима тих синдикалних представника, на основу чега су од тог Колегијума издејствовали усвајање документа бр. 454 од 16.03.2004. године, у коме је утврђена намера Института за бакар Бор да се за синдикалне представнике Независног синдиката, због обављања синдикалних активности које се њима нису допадале али за које претходно није било утврђено пред надлежним државним органима да су незаконите и да су туженику нанеле штету, изнађе тзв. законска могућност за отказивања уговора о раду.

По овом основу су Властимир Трујић, Драгиша Пауновић и Мирко Вукмировић, вршили мобинг, синдикалну шикану и здравствену дискриминацију, незаконито прераспоређивање и незаконито отпуштање Слободана Радуловића, секретара и оснивача Независног синдиката, тако што су кроз фиктивни дисциплински поступак без вођења записника, Слободану Радуловићу ускратили право изјашњења у присуству адвоката, одбијали су његово слање на здравствени преглед пре упућивања на рад на терену и у загађеној радној средини у Флотацији Велики Кривељ, а нису му признавали ни његову постојећу здравствену документацију издату од стране овлашћене здравствене установе, како би у супротности са одредбама домаћег и међународног права принудили Слободана Радуловића да са утврђеним здравственим сметњама, вишом стручном спремом и 59 година старости обавља полуквалификоване послове узорковања на терену и у загађеној радној средини, након чега је такво поступање резултирало погоршањем његовог укупног здравственог стања и потпуним губитком радне способности, што је утврђено Решењем ПИО бр. 020483 од 22.03.2005. године, а незаконита распоређивања и незаконити отказ уговора о раду Слободану Радуловићу су поништени правоснажним пресудама П1-14/05 од 05.05.2005. године, П1-311/07 од 11.07.2007. године и П1-634/06 од 04.10.2007. године Општинског суда из Бора (Документ бр. 454 од 16.03.2004. године, Решење ПИО бр. 020483 од 22.03.2005. године, Правоснажна пресуда П1-14/05 од 05.05.2005. године, Правоснажна пресуда П1-311/07 од 11.07.2007. године, Правоснажна пресуда П1-634/06 од 04.10.2007. године).

Властимир Трујић и Драгиша Пауновић су у континуитету од свог постављења против чланова и представника Независног синдиката спроводили мобинг и дискриминацију кршили права радника из Закона о раду, због чега је синдикат тражио заштиту од инспектора рада, који је својим решењима Властимиру Трујићу налагао поштовање Заскона о раду али Властимир Трујић и Драгиша Пауновић нису поштовали решења инспектора рада већ су и даље спроводили мобинг према члановима Независног синдиката уз још бруталније кршење права радника (Решење бр. 164-03-909/2001-04 Министарства за рад и запошљавање РС од 04.02.2001. године, Решење бр. 380-117-67/2001-04 Инспекције рада од 18.04.2001. године, Решење бр. 380-117-290/2001-04 Инспекције рада од 13.09.2001. године, Указивање бр. 380-117-21/2002-04 Инспекције рада од 29.03.2002. године, Решење бр. 380-117-905/2002-04 Инспекције рада од 07.03.2003. године, Решење бр. 380-117-136/2003-04 Инспекције рада од 10.03.2003. године).

Властимир Трујић је након свих наведених дискриминационих поступака против чланова и синдикалних представника Независног синдиката, по други пут отказао уговор о раду потпреседнику синдиката магистру техничких наука Драгану Штрбцу Решењем бр. 160 од 22.01.2007. године.

Наиме, Властимир Трујић је ради стварања нових фиктивних законских услова за отказивање уговора о раду магистру Драгану Штрбцу, са умишљајем и намером га распоредио да обради измењен наручени пројектни задатак наручиоца, тако што је Пројектни задатак из дописа инвеститора бр. 126/913 од 03.05.2006. године преименовао у Пројектни задатак бр. 1377 од 23.06.2006. године уз измену наручене садржине  пројектног задатка бр. 126/1913 од 03.05.2006. године, а затим је то оквалификовао као тежу повреду радне обавезе због чега је донео Решење о отказивању уговора о раду магистру техничких наука кога је узгред стављао и на списак вишка запослених у фирми.

Поступак по тужби магистра Драгана Штрбца, због незаконитог отказивања уговора о раду води се пред Општинским судом у Бору у предмету П1-107/07.

Властимир Трујић је након свих напред наведених и многих других дискриминационих и шиканозних поступака против синдикалних представника Независног синдиката Института за бакар Бор Д.О.О, дописом бр. 521 од 09.03.2007. године од Министарства за рад и запошљавање Републике Србије за Независни синдикат Институт за бакар Бор Д.О.О. затражио административно укидање регистрације из регистра синдикалних организација, што је у супротности са одредбом из члана 4. Конвенције МОР-а О синдикалним правима и слободама (Сл. Лист ФНРЈ бр. 8/58 „Радничке и послодавачке организације не могу бити распуштене или њихове делатности обустављене административним путем.„).

Пошто ни после свих шиканозних поступака Властимир Трујић није успео да уплаши и отпусти све чланове и представнике Независног синдиката он је сву своју шиканозну освету усмерио на вршиоца дужности законског заступника Независног синдиката Зденку Крстић, тако што је спречава да напредује у служби, непризнавањем извештаја и позива лекара спречава је да за време радног времена одлази на заказане лекарске прегледе, умањује јој зараде испод минималне зараде а онда јој до нивоа те зараде врши доплату приказујући то као социјално давање именованој, тј. да је она једина у фирми неспособна да зараду прима на основу свога рада.

Паралелно са умањивањем зарада и спречавања напредовања у служби због обављања синдикалних активности Властимир Трујић преко јавних саопштења пласира и друге неистине у вези наводних разлога за стављање Зденке Крстић на спискове вишка запослених, уз помоћ себи наклоњених саучесника а мимо утврђених законских критеријума.

За оправдање својих јавних навода Властимир Трујић након изношења неистина у јавности ретроактивно организује и прикупља фалсификовану документацију (Обрачунске листе за 2007. годину, Изјава Властимира Трујића бр. 2225 od 13.09.2006. године, Извештај о реализацији Д.Р.П. откопавања рудног тела „П2A“ од 02.10.2006. године).

Ради спречавања остваривања права Зденки Крстић су, због спреге политике, криминала и правосуђа „затворена врата“ у инспекцијским и другим државним институцијама којима се обраћала за заштиту својих права.

Сведок:

Слободан Радуловић МБ: 2007945751012