Pokojni premijer dr Đinđić izneo je podatak da je prikupljen materijal „Grupe 22“ koja je svojim kriminalnim radnjama nadmašila maštu u pljačkanju Srbije. Grupa srpskih „kumova“ iz „Grupe 22“ presudila je dr Đinđiću satanizacijom u medijima. „Blagajnik Grupe 22“, tadašnji guverner Dinkić, zastrašivao je i Vladu i narod MMF-om i Svetskom bankom.

Sve što nije mogao da „provuče“ kroz odluke Vlade, proglašavao je „spoljnim diktatom“ i uslovom MMF-a. Veoma je važno sačuvati Dinkića živog. On je idealan „zaštićeni svedok“.

Da li ćete se kandidovati na predsedničkim izborima u Srbiji?

Moja je obaveza da izađem na predsedničke izbore. Pokret „Snaga Srbije“ ima viziju i sposobnost da zaustavi vazalnu i kolonijalnu politiku prema Srbiji. Mi smo zemlja koja ima predispozicije da na svojim prirodnim resursima gradi svoju snagu. A to znači da ima snažne temelje na kojima će postaviti svoju državu, njene granice, odnose s okruženjem, s evropskom porodicom naroda, ali i s velikom Rusijom, Kinom i drugim zemljama.

Šta je to što biste „darivali“ Srbiji ako biste prošli na izborima?

Ova izvršna vlast ne haje mnogo da spoji svoje reči i dela. Srbiju nije rasprodao narod, već grupa ministara i srpskih oligarha. Kada će se opet steći uslovi da jedna grupa ekonomskih mafijaša osiromaši Srbiju za 87 milijardi evra? Nikada. Nije uzalud premijer Koštunica zaustavio privatizaciju NIS-a.

Odakle vam taj podatak o šteti nanetoj Srbiji od 87 milijardi evra?

To su izračunali ekonomisti. Mnogo je patriota koji rade u državnim organima, kojima su dostupni izvorni podaci i koji nam stavljaju ta dokumenta na raspolaganje. PSS ima jake i veoma stručne odbore za bezbednost i borbu protiv korupcije, za privredu i privatizaciju, za državnu upravu.

Članovi tih odbora su dosad pregledali na tone papira koji potvrđuju moju tvrdnju. Mnoge činenjice možete da nađete i u materijalima ranijih vlada ili prvog demokrtaskog premijera dr Zorana Đinđića.

Na koga direktno ciljate?

Setite se da je pokojni premijer dr Đinđić izneo podatak da je prikupljen materijal „Grupe 22“, koja je svojim kriminalnim radnjama nadmašila svačiju maštu u pljačkanju države Srbije. Premijer je bio spreman da to i javno objavi.

Na osnovu papira koje je imao u rukama dr Đinđić utvrđeno je da je na švercu cigareta država oštećena za najmanje 10 milijardi evra. Na nafti čak i više – 16,5 milijardi, na prikrivanju i neplaćanju državnih dažbina na akciznoj robi oko 18 milijardi evra. Pljačkanje državnih fondova, šverc droga i prodaja oružja, finansiranje paravojnih formacija posebno su načinili preko noći multimilijardere od nekih ljudi, dotle nepoznatih.

U tim poslovama najodgovorniji ljudi Srbije morali su javno da priznaju da Karića nije bilo! Neke stvari teško optužuju neke ljudi iz samog vrha izvršne vlasti.

Politička ubistva i kratko pamćenje

Zašto se, prema vašem mišljenju, stalo s time?

Preturite stare komplete novina i videćete da je hajka na pokojnog premijera Đinđića uglavnom krenula od strane tadašnjeg guvernera Dinkića ili, kako ga sada zovu, „blagajnika Grupe 22“. On je iskoristio ili izmanipulisao medije iz zemalja u okruženju, pre svega Hrvatske i BiH.

Nije slučajno tadašnji guverner NBJ Mlađan Dinkić rekao: „Laki je malo nervozan“, upoređujući premijera s jednim od najvećih američkih mafijaša. Grupa srpskih „kumova“, a njih valja tražiti među ljudima iz „Grupe 22“, presudila je dr Đinđiću upravo satanizacijom u medijima.

Gledano iz ove perspektive, nije naivno što se poklapa da je Dinkić mene optuž ivao da sam izneo iz zemlje 4,5 milijarde dolara na Kipar, a kasnije se ispostavilo da je on našao te pare, likvidirao četiri nacionalne banke bukvalno preko noći, i to novogodišnje noći, ne bi li se sakrio trag da su već nađene pare opet nestale na PRIVATNIM računima, tačnije na oko 50 računa širom sveta?!

O tome dokumentaciju poseduje dr Batić, bivši ministar pravde, koji je jedno vreme bio i u pritvoru.

Pokojni premijer je insistirao na smeni guvernera Dinkića, jer je shvatio da se likvidacijom nacionalnih banaka Srbija pretvara u običnu koloniju. Nije slučajno da se „blagajnik“ u tom periodu intenzivno zaduživao. Sem toga, on je zastrašivao i Vladu i narod MMF-om i Svetskom bankom.

Sve što nije mogao da „provuče“ kroz odluke Vlade, proglašavao je „spoljnim diktatom“ i uslovom MMF-a?! Tako su penzioneri teško oštećeni drugačijim obračunom, navodno jer je „MMF tako tražio“. PSS je jedini ustao protiv toga.

Danas se „blagajnik Dinkić“ hvali vraćanjem duga od po nekoliko stotina evra, i to od para od prodaje „Mobtela“ i drugih kompanija, umesto da te pare odlaze u oživljavanje privrede. Baca prašinu u oči javnosti, jer je dug od 2000. godine s nekih pet milijardi dolara danas narastao na preko 17 milijardi dolara i teško da će ga vratiti i naši unuci.

Dodajte tome i 11 milijardi evra srpskih para koje se drže kao državna rezerva pod sramotnom kamatom, i dobićete jasnu sliku kako je i koliko je „blagajnik“ uništio srpsku privredu.

Ali zabluda je verovati da je taj novac zaista „mrtav“. On služi „blagajniku“ da finansira, pod izuzetno povoljnim uslovima, svoje mentore i sponzore i tako uništava i rasprodaje srpsku privredu. A Dinkić, gle čuda, radi za 500 evra mesečno!!!

Njegovom zaslugom se i naša vojska pretvara u lovačko udruženje, dok se na Kosmetu stvara najjača vojska na Balkanu.

On u svom okruženju ima ljude koji su multimilijarderi, a nisu nikada nijedan posao napravili u svetu. Zar onda nije jasno, i bez otvaranja dosijea, da je možda čak pesimistička prognoza da je Srbija urušena samo za 87 milijardi evra. Jednog dana će se otvoriti svi dosijei i saznaće se prava istina i imena ljudi.

Kada se sve ovo ima u vidu, Dinkićev poziv na aboliciju sankcijskih mafioza i švercera dobija sasvim drugi prizvuk. I mnogima je jasno da je dr Đinđić likvidiran po svim principima mafije, kako to mafija i inače čini kada je krajnje ugrožena. Ili, zar je slučajno da je dr Koštunica, koji je tada bio predsednik SRJ, bio obmanut Nacionalnom štedionicom?

Prihvatio je žrtvovanje četiri nacionalne banke, verujući Labusu i Dinkiću, a ne znajući da time urušava temelje na kojima počiva srpska privreda i moć države. U tim bankama postojala je i oprema, i baza podataka, i stručan bankarski kadar, što je sve Nacionalna štedionica morala da pravi iz početka. Na volšeban način je Nacionalna štedionica odjednom postala privatna banka srpskih biznismena.

Svesni da to može da izazove velike nevolje u javnosti, ti srpski biznismeni su za velike pare prodali svoj deo Grcima, da bi država svoje akcije unovčila znatno kasnije. I tako, umesto da se restituišu nacionalne banke, ili bar njihove štedionice, od para državnih rezervi iz Moskve pravi se Nacionalna štedionica, koja postaje strana banka i koja dobija u miraz 4,5 milijarde evra sredstava države Srbije za isplatu stare devizne štednje do 2016. godine!

Zašto se stara štednja isplaćuje preko strane banka a ne, recimo, preko „Komercijalne banke“, u kojoj je većinski državni kapital?

Nisu li to preteške optužbe na račun Dinkića?

Ja samo iznosim poznate činjenice i pokušavam da ih logično povežem. Koliko je prošlo od „afere kofer“? Sud tek sada vraća tužilaštvu tužbu na „popravni“. Šta je bilo sa sijaset drugih „vojnih afera“, koje su se stišale kada je Dinkić sklonio Davinića s položaja ministra vojske i svoje stranke?

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: Glas javnosti