Život bez ljubavi,

Za mene je prazan,

Šta život slavi,

Samo uz pun kazan?

Od živog stvora,

Nema veće štete,

Ako  živet’ mora,

A nema svoje mete.

Neko kad to gleda,

Drugačije vidi,

Tako mu izgleda,

I tako mu se svidi.

Lično zbog sebe,

Samo dane brojim,

Ali zbog tebe,

Još uvek postojim.

Jer postala si moja,

Životna meta,

Ta životna boja,

Mojoj  smrti smeta.

U tebi vidim šansu,

Da ljubav upoznam,

Tu životnu nijansu,

Želim da doznam.

Kako to izgleda,

Kad se uzajamno voli,

Da’l se smrt preda,

Kad je sreća boli?

Samo radi toga,

Ja želim da živim,

Ako ima Boga,

Sreći da se divim.

Ako me ne voliš,

Ja te ne krivim,

A’l ne želim “foliš”,

Bez tebe da živim.

Kad ljubavi nema,

Duša je prazna,

A srcu se sprema,

Najgora kazna.

Za svoju sreću,

Sama biraš stranu,

A ja tu neću,

Da ti pravim branu.

Autor: Slobodan Radulović