Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o zataškavanju mahinacija u Institutu za bakar Bor dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

Svedočenje o zataškavanju mahinacija u Institutu za bakar Bor obuhvata davanje izjave u svojstvu svedoka za predmet Ki-106/02 Opštinskog suda u Boru.

Na osnovu saznanja koja sam stekao za vreme obavljanja funkcije zakonskog zastupnika (ovlašćenog lica Sindikata), Peticija (zahteva radnika Instituta) i Odluka Odbora poverenika Sindikata Instituta za bakar “Nezavisnost”, u ime sindikata “Nezavisnost” Instituta za bakar Bor, na osnovu odluke Odbora poverenika morao sam po službenoj dužnosti da protiv Nedeljka Magdalinovića i Vlastimira Trujića podnesem prijave nadležnim državnim organima, zbog osnovane sumnje da su oni za vreme vršenja svojih funkcija direktora Instituta kršili Zakon na štetu firme i članova Sindikata na više načina i to:

I.

Postoji osnovana sumnja da, Nedeljko Magdalinović, imenovanjem na dužnost direktora Instituta za bakar, nije zasnovao radni odnos u  Institutu, niti je imao zaključen Ugovor o radu sa Upravnim odborom Instituta za bakar, što znači da nije imao pravnog osnova da u Institutu za bakar prima platu, a prema mom saznanju istovremeno je bio u radnom odnosu na Tehničkom fakultetu u Boru gde je ostvarivao sva prava iz radnog odnosa.

II.

Postoji osnovana sumnja da Nedeljko Magdalinović, kao direktor Instituta za bakar, nije do kraja sproveo Odluku Upravnog odbora Instituta za bakar br. XVI/2-1 od 19.10.1998. god. o ukidanju Poslovne jedinice u Beogradu pod nazivom Institut za bakar-Zavod za inženjering poslove-Odeljenje u Beogradu ul. Pariske komune broj 24, već je samo sproveo postupak brisanja ove Poslovne jedinice iz sudskog registra Rešenjem Privrednog suda iz Zaječara br. Fi-767/98 od 12.11.1998. god.

Postoji osnovana sumnja da je Nedeljko Magdalinović sa privilegovanim radnicima nakon ukidanja Poslovne jedinice Inženjeringa u Beogradu i nakon njenog brisanja iz sudskog registra sklopio ugovore o radu čime im je omogućio da sede kući i primaju platu kao da rade.

III.

Postoji osnovana sumnja da su okrivljeni Nedeljko Magdalinović i Vlastimir Trujić kao direktori Instituta za bakar, davali ovlašćenja za potpisivanje ugovora o autorskim honorarima na štetu radnika Instituta, RTB-a i države sa penzionisanim i licima pred penzijom, kao i licima u rodbinskim vezama sa njima ili sa članovima njihovog poslovodstva, nezavisno od toga gde žive i čime se bave, bez javnog oglašavanja potreba za dopunu radne snage i bez pribavljanja najpovoljnije ponude na tenderima za najbolje i najjeftinije idejno ili stručno rešavanje problema, kao i bez pribavljanja dokaza da imenovani imaju priznato autorstvo u vidu zaštićenog prava autorstva u obliku priznatog patenta, licence, registrovane firme i slično za svoje autorstvo iz predmeta ugovora, čime su omogućili da takvi autori, zbog neprimenjivanja institucije tržišne konkurencije pod ravnopravnim uslovima sa svima ostalima, budu privilegovana kategorija u pogledu ostvarivanja vanrednih prihoda.

Postoji osnovana sumnja da je na taj način privilegovanoj grupaciji autora omogućeno sticanje protivpravne imovinske koristi, jer na te svoje prihode ni Institut ni ti autori nisu plaćali pune iznose poreza i doprinosa, čime su se stekli uslovi da svi takvi budu podvrgnuti dejstvu Zakona o jednokratnom porezu na ekstradohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti (Sl. glasnik RS br. 36 od 22. juna 2001. god.).

Postoji osnovana sumnja da navedeni autorski radovi nisu bili podvrgavani ocenama stručnih naučnih ustanova niti je kroz stručne analize sagledavan finansijski efekat takvih radova na poslovanje Instituta i RTB-a, zbog čega su i Institut i RTB zapali u finansijsku krizu. Iz pismenih isprava može se uočiti pojava da je uski krug poslovodstva Instituta “imao na platnom spisku” privilegovane “autore”, bez kojih, po njima, nije bilo moguće završiti poverljive (uglavnom dobro plaćene poslove), dok su neprivilegovani radnici, često i stručniji od “poverljivih autora” slati na prinudne odmore uz obrazloženja da za njih u Institutu nema posla zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Zanimljivo je da su sankcije Ujedinjenih nacija, prema tumačenju i ponašanju poslovodstva Instituta, oduzele posao radnicima iz redovnog radnog odnosa u korist rukovodilaca Instituta i njihovih rođaka i prijatelja.

Postoji osnovana sumnja da je ovakav dvostruki status ostvarivao i Čedomir Knežević, jer u Institutu nije imao radnu knjižicu ali je imao fiktivni ugovor o radu u nepostojećem odeljenju Inženjeringa u Beogradu, po kom osnovu je bio na platnom spisku Instituta. Po sličnom osnovu postoji osnovana sumnja da je i Vojislav Dulkanović bio u fiktivnom radnom odnosu sa Institutom u fiktivnom Zavodu za velike projekte sa samo jednim “zaposlenim” radnikom, jer postoji osnovana sumnja da ni on kao i Magdalinović nije sa Institutom imao ugovor o radu a nije godinama ni dolazio na rad  u Institut jer je bio na sindikalnoj funkciji u Beogradu.

Postoji osnovana sumnja da je najčešća šema funkcionisanja podele koristi i zaduženja u vezi autorskih honorara imala sledeću konstrukciju:

1.       Zbog navodne potrebe posla rukovodilac Zavoda ili odeljenja od direktora Instituta traži odobrenje za anganžovanje određenog saradnika po ugovoru o delu.

2.       Zavodu za Inženjering rukovodilac Zavoda ili odeljenja postavlja Zahtev za sklapanje ugovora o autorskom delu.

3.       Direktor Instituta daje Saglasnost za sklapanje Ugovora o autorskom delu.

4.       Direktor Instituta daje ovlašćenje Autorskoj agenciji da u njegovo ime sa izabranim pojedincima zaključuje autorske ugovore prema njihovom usmenom sporazumu u pogledu vrste dela, rokova izrade, visini, roku i načinu isplate na žiro račun autora.

5.       Autor daje saglasnost

Postoji osnovana sumnja da u čitavom postupku učestvuju:

-direktor,

-rukovodilac koji predlaže i temu, i autora, i visinu honorara i način isplate,

-rukovodilac Zavoda za inženjering koji u ime Instituta i direktora potpisuje ugovore o  autorstvu, i

-autor.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema raspisivanja tendera za potrebnu vrstu autorstva.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema Komisije koja bi odabrala najbolji rad na predviđenu temu, a prema ponuđenoj ceni odabrala najrentabilnijeg autora.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema od države verifikovane naučne Komisije koja bi vršila ocenu naučne vrednosti ponuđenih radova.

Postoji osnovana sumnja da u postupku nema verifikovane od države finansijske Komisije koja bi vršila ocenu finansijskog efekta prihvaćenog autorskog rada na ukupno poslovanje preduzeća, obzirom da je Institut u sastavu RTB-a, a da je RTB preduzeće od velikog finansijskog i strateškog značaja za državu, te po tom osnovu ima poseban status.

Postoji osnovana sumnja da pojedini autori nisu imali prijavljenu (registrovanu) firmu za bavljenje dopunskom delatnošću, pa su po tom osnovu vršili izbegavanje plaćanja troškova registracije firme, troškova poreza i doprinosa, te tako bili konkurentniji sa cenom ponuda u odnosu na druge (registrovane) autore.

Postoji osnovana sumnja da su posledice ovakvog sklapanja autorskih ugovora:

-izbegavanje plaćanja prave visine poreza i doprinosa državi,

-stvaranje privilegovane elite,

-stvaranje povoljnih uslova za korupciju,

-ogromni finansijski gubici u poslovanju preduzeća,

–hronični nedostak novca za redovne isplate zarada zaposlenih,

-zloupotrebe u pogledu privilegovanih isplata jubilarnih nagrada, otpremnina i dr. primanja radnika,

-stvaranje uslova za postojanje tzv. “crnih fondova” kojima raspolažu direktor i dva do tri njegova najpouzdanija saradnika po svojoj volji i u međusobnom dogovoru (dokaz je postojanje tzv. zalihe plemenitih metala-uglavnom zlato, platina i paladijum, čijim se povremenim prodajama na crnom tržištu i mimo finansijske kontrole RTB-a, kao većinskog vlasnika akcija Instituta, finansiraju gubici i negativno poslovanje),

-sve češći pokušaji da se ne vrše isplate zarada radnicima za pojedine mesece u godini, itd.

Postoji osnovana sumnja da se, nakon “demokratskih” promena, i novi direktor Instituta Vlastimir Trujić uklopio u šemu sa autorskim honorarima sa istim saradnicima sa kojima je to činio Nedeljko Magdalinović, često uz znatno veće honorare zbog čega je Institut doveden na ivicu bankrotstva i za periodični period (prvih šest meseci 2001. god. napravljen je gubitak od 11,254 miliona dinara.

Postoji osnovana sumnja da je Trujić Vlastimir čak “unapredio” sistem sa isplatom autorskih honorara tako što je svojim privilegovanim saradnicima kroz ovu šemu isplaćivao i jubilarne nagrade prilikom njihovog odlaska u penziju sa sumom u zavisnosti od njihovog ličnog “ugleda” i zasluga koje su kod njega uživali. U ovom slučaju skrećem pažnju na sklopljene ugovore o delu sa penzionerima Vlastimirom Pešićem i Leposavom Jovanović, mada nije isključeno da ima još takvih slučajeva.

IV.

Postoji osnovana sumnja da je Nedeljko Magdalinović, pod sumnjivim okolnostima sa radnicom Đikanović Lenčetom potpisao Ugovor br. 1455 od 31.07.1978. god. o dodeli zajma radi rešavanja njenog stambenog pitanja, čime je izazvao veliko nezadovoljstvo ostalih radnika Instituta.

U Boru, 05.08.2002. god.

Izjavu dao svedok:

Slobodan Radulović MB 2007945751012

Nakon date izjave, koliko mi je poznato Opštinsko javno tužilaštvo iz Bora je, iz meni nepoznatih razloga, odustalo od gonjenja osumnjičenih po službenoj dužnosti a Vlastimir Trujić je kasnije to iskoristio kao razlog da mi, po osnovu nezakonite optužbe za lažno prijavljivanje na Kolegijumu Instituta za bakar, uz pomoć Dragiše Paunovića i Mirka Vukmirovića, namesti nezakonito otkazivanje ugovora o radu bez isaplate zaostalih zarada i bez uplate doprinosa za PIO zbog čega sam kasnije prilikom penzionisanja dobio niži iznos penzije.

Eto tako prolaze oni koji veruju da u Srbiji ne funkcioniše  sprega politike, kriminalaca i pravosuđa u organizaciji političke i pravne mafije.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012