NEPRAVDA MA GDE JE, PRETNJA JE PRAVDI SVUDA„- Martin Luter King

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o šikani dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

Svedočenje o šikani  počinjem sa događajem koji se desio kada neki članovi Nezavisnog sindikata Instituta za bakar Bor nisu mogli da ostvare pravo na penziju iz radnog odnosa zbog utajenih poreza i doprinosa za Penziono invalidsko osiguranje, zbog čega je sindikat protiv firme Institut za bakar Bor D.O.O. podneo prijavu odeljenju Finansijske policije u Boru, koja je zbog utaje poreza, taj iznos poreza od firme naplatila prinudno, a protiv firme i direktora podnela prekršajnu prijavu na osnovu koje su direktor i firma prekršajno kažnjeni pravosnažnim Rešenjem Organa za prekršaje br. Up-218-43/1-02 od 27.06.2002. godine

Zbog toga što je Institut za bakar morao da prinudno izvrši uplatu utajenih doprinosa od novembra 1998. godine do septembra 2000. godine u iznosu od 21.743.298,00 dinara na ime osnovnog duga i kamate u iznosu od 22.730.762,00 dinara, Kolegijum firme je na sednici održanoj 27.09.2001. godine doneo odluku o prodaji 25 kg. paladijuma.

Zbog mog svedočenja pred državnim organima u krivičnim postupcima protiv nekih članova poslovodstva Instituta za bakar, a nakon što su pod čudnim okolnostima izbegli zakonske posledice optužnica policije i državnog tužilaštva o osnovanoj sumnji da su izvršili neka krivična dela, ovi članovi poslovodstva Instituta za baker su zbog toga protiv mene i drugih predstavnika Nezavisnog sindikata, uz očiglednu zloupotrebu svog službenog položaja i zakonske procedure, pokrenuli šikanoznu kamanju radi navodnog iznalaženja zakonskih mogućnosti da nam se otkažu ugovori o radu.

Radi iznalaženja fiktivnih zakonskih mogućnosti da mi otkaže ugovor o radu zbog mog svedočenja u postupcima državnih organa Republike Srbije protiv službenih lica Instituta za baker Bor, direktor Trujić Vlastimir je Zahtevom br. 98 od 22.01.2004. godine od Nezavisnog sindikata zatražio mišljenja u vezi svoje namere da mi otkaže ugovor o radu po osnovu mog fiktivnog viška radne snage iako pre toga nije sprovedena procedura kojom bi bilo utvrđeno da sam ja bio zaista višak radne snage.

Na navedeni zahtev br. 98 direktora Vlastimira Trujića od 22.01.2004. godine Nezavisni sindikat je dao svoje Mišljenje br. 3-02/04 od 27.01.2004. godine, koje je u pisarnici firme zavedeno pod br. 133 od 27.01.2004. godine.

Pošto je direktor Trujić Vlastimir uvideo da način na koji je hteo da mi otkaže ugovor o radu ne može da uskladi sa zakonom, pristupio je tzv. „organizaciji iznalaženja zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu„.

Za iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu direktor Trujić Vlastimir je kao pomoć anganžovao upravnika zajedničkih poslova i mog neposrednog rukovodioca Dragišu Paunovića, koji je u svojstvu diplomiranog pravnika sa pravosudnim ispitom razradio taktiku za moje otpuštanje sa posla tako što je za ovakvu nameru anganžovan i upravnik Zavoda za hemijsku i tehničku kontrolu Mirko Vukmirović.

Prema razrađenoj ideji Dragiše Paunovića, njih trojica su udruženom zloupotrebom svojih službenih položaja protiv mene pokrenuli neviđenu hajku i šikanu, tako što su sa umišljajem i namerom organizovali sednice Kolegijuma firme na kojima su me u mom odsustvu (nisam bio pozivan) javno vređali, omalovažavali i iznosili svakakve neistine kako bi od Kolegijuma pribavili saglasnost za „iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu“.

Da bi prikrili svoju koncentrisanost u hajci protiv mene i ujedno se obračunali sa konkurencijom na stručnom polju u samoj firmi, navedena službena lica Instituta za bakar su iskoristili „zagrejanu atmosferu stručnog Kolegijuma“, pa su u paket za proterivanje iz firme smestili i dva magistra nauka: mr Zorana Avramovića (na osnovu utvrđene namere za „iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu“ napustio je firmu) i mr Dragana Štrpca (na osnovu utvrđene namere za „iznalaženje zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu“ – po drugi put mu je otkazan ugovor o radu – predmet P1-107/07 Opštinskog suda iz Bora), kao i tehničara Zvonimira Spajića.

Iznalaženje zakonske mogućnosti da mi se otkaže ugovor o radu ako je to zaista bila potreba firme moglo je biti učinjeno na osnovu utvrđenog međunarodnog prava u Konvenciji 158 MOR-a (Sl. List SFRJ br. „Radnik kome je radni odnos prestao, ima pravo, u skladu s nacionalnim zakonodavstvom i praksom na: (1) otpremninu ili na neku drugu sličnu naknadu čiji će iznos zavisiti, pored ostalog, od dužine radnog staža i visine plate, i isplaćiva će je neposredno poslodavac ili će se isplaćivati iz fonda koji je osnovan doprinosima poslodavca..

Da bi prikrio zaveru o mom proterivanju iz firme zbog svedočenja u postupcima državnih organa protiv članova poslovodstva, direktor Instituta za bakar Vlastimir Trujić je, mimo utvrđene zakonske procedure i bez ikakvih validnih dokaza doneo odluku o mom proterivanju sa radnog mesta Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja, tako što je u javnosti (na kolegijumima Instituta za bakar) i na oglasnim mestima firme, putem Javnog Upozorenja br. 463 od 17.03.2004. godine, iznosio neistine u vezi mog učešća u krivičnim postupcima državnih organa protiv njega i drugih članova poslovodstva, zbog čega je, bez moje zakonski utvrđene krivice smatrao mene odgovornim za gubljenje vremena u sudskim postupcima i smanjenja radnog učinka velikog broja radnika, što prema važećem zakonodavstvu nije bila povreda radne obaveze već je to bila moja ustavna i građanska obaveza da na sudu govorim istinu a ne da lažem kako se možda očekivalo.

Da bi se uskladila delovanja sa „iznalaženjem zakonskih mogućnosti za otkazivanje ugovora o radu,“ na sednicama Kolegijuma Instituta za bakar održane 03.03.2004. godine i sednice Kolegijuma Instituta za bakar održane 15.03.2004. godine direktor Vlastimir Trujić mi je, uz navedeno upozorenje, bez izdavanja rešenja sa obrazloženjem i pravnom poukom (čl. 120. stav 3. Zakona o radu – Sl. Gl. RS br. 70/01), izdao Aneks II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine, koji sam morao da potpišem pod prinudom da ne bih odmah dobio otkaz a tim Aneksom ugovora o radu sam raspoređen sa Višom stručnom spremom na izmišljenom radnom mestu da obavljam poslove kv uzorkivača na terenu i u zagađenoj radnoj sredini u Flotaciji Veliki Krivelj i Odeljenju za uzorkovanje pri Zavodu za hemijsku i tehničku kontrolu, bez prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti uz namerno nepriznavanje moje postojeće medicinske dokumentacije kojom mi je, uz saglasnost firme bio trajno zabranjen rad na terenu i u zagađenoj radnoj sredini (sve u suprotnosti sa odredbama Zakona o radu i Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta br. 66 od 25.01.2003. godine).

Po prinudnom potpisivanju Aneksa II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine, upravnik Zajedničkih poslova Instituta za bakar Dragiša Paunović je naredio da se promeni cilindar brave na mojoj kancelariji kako bi me prinudio da odmah otpočnem da obavljam poslove iz navedenog Aneksa ugovora o radu, što sam ja odbio uz usmeno pozivanje na moju prethodno trajno utvrđenu zdravstvenu nesposobnost za obavljanje navedenih poslova.

Zbog nezakonitog smenjivanja sa poslova Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja, u zakonskom roku od 15 dana po prinudnom potpisivanju Aneksa II ugovora o radu, 30.03.2004. godine pokrenuo sam spor pred Opštinskoim sudom u  Boru za zaštitu svojih prava, na osnuvu čega je pravosnažnom i izvršnom presudom P1-634/07 poništen Aneks II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine.

O mojoj trajno utvrđenoj zdravstvenoj nesposobnosti za obavljanje poslova na terenu i u zagađenoj radnoj sredini, Institut za bakar je po službenom osnovu posedovao svu potrebnu zdravstvenu dokumentaciju, između ostalog i zbog moje prethodne neuspešne obrade za IK, u kojoj mi je otkazana pomoć firme izbegnutim učešćem socijalnog radnika firme u postupku, nakon čega sam odbijen sa konstatacijom IK da sa utvrđenim zdravstvenim hendikepom mogu da nastavim sa radom na radnom mestu Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja, ali je poslovodstvo ovo radno mesto ukinulo za mene fiktivnom reorganizacijom za vreme dok sam bio na bolovanju, tj. promenom naziva tog radnog mesta na kome su odmah zaposlili drugog izvršioca.

U vreme kada se sprovodila šikana protiv mene, moja zdravstvena dokumentacija je bila uklonjena iz firme da bi se ponovo pojavila nakon što sam najvažnije delove iste pisanim dopisima ponovo  priložio upravniku Zavoda za hemijsku i tehničku kontrolu Instituta za bakar Bor, (Mirku Vukmiroviću uz dopis br. 582 od 02.04.2004. godine i uz dopis 582/2 od 07.04.2004. godine) i upravniku Zajedničkih poslova Instituta za bakar Bor (Dragiši Paunoviću uz dopis br. 606 od 07.04.2004. godine), što su obojica svesno i sa umišljajem to ignorisali radi moje šikane i otpuštanja sa posla radi udovoljavanja želji direktora Vlastimira Trujića.

Službena lica Instituta za bakar Bor su odbila da priznaju moju zdravstvenu dokumentaciju izdatu od ovlašćene zdravstvene ustanove i odbili su da me pre ili po raspoređivanju upute na lekarski pregled ako su imali bilo kakve sumnje u priloženu medicinsku dokumentaciju, već su umesto mog slanja na lekarske preglede organizovali vođenje diskriminacionog disciplinskog postupka na osnovu disciplinske prijave Mirka Vukmirovića iz Obaveštenja br. 794 Dragiše Paunovića od 13.05.2004. godine.

Disciplinski postupak mi je fiktivno vodio lično Dragiša Paunović, bez članova Disciplinske komisije, bez vođenja zapisnika i uz uskraćivanje prava izjašnjenja u prisustvu advokata, kao i uskraćivanje prava da se izjave svedoka uzimaju u mom prisustvu.

Direktor Instituta za bakar Vlastimir Trujić i rukovodilac disciplinskog postupka Dragiša Paunović nisu sačekali utvrđivanje zakonitosti mog raspoređivanja u pokrenutom sudskom postupku kao prethodno pravno pitanje za vođenje disciplinskog postupka i nisu odobrili da u disciplinskom postupku budem saslušan u prisustvu anganžovanog advokata, jer su odbili da proceduralno zakažu termin saslušanja u prisustvu advokata lažnom tvrdnjom o navodnom usmenom dogovoru sa advokatom, koji advokat navodno nije ispoštovao, već su moj propratni dopis uz  priloženo punomoćje tretirali kao izjavu u vezi optužbe iz disciplinske prijave i na osnovu toga je direktor pre pravosnažnosti postupka o raspoređivanju doneo Odluku br. 1109 od 11.06.2004. godine o povredi radne discipline odbijanja zaposlenog da obavlja poslove radnog mesta.

Odmah po donošenju Odluke br. 1109 o povredi radne discipline od 11.06.2004. godine direktor Vlastimir Trujić je od Nezavisnog sindikata Zahtevom br. 1110 od 11.06.2004. godine zatražio mišljenje o svojoj nameri da mi otkaže ugovor o radu.

Nezavisni sindikat je u zakonskom roku podneskom br. 24-06/04 od 15.06.2004. godine dostavio svoje mišljenje direktoru Vlastimiru Trujiću i ovaj je podnesak primljen u Institu za bakar preko pisarnice pod br. 1110/2 od 16.06.2004. godine.

U Mišljenju br. 24-06/04 Nezavisnog sindikata od 15.06.2004. godine navedene su odredbe domaćeg i međunarodnog prava koje bi po mišljenju sindikata bile prekršene u slučaju da mi direktor otkaže ugovor o radu. Pored toga priložena je dokumentacija o mojoj zdravstvenoj nemogućnodti obavljanja navedenih poslova, kao i dokaz o utuženju.

Direktor Vlastimir Trujić nije uvažio Mišljenje br. 24-06/04 Nezavisnog sindikata od 15.06.2004. godine i nije sačekao utvrđivanje zakonitosti mog smenjivanja sa radnog mesta Koordinatora voznog parka i unutrašnjeg obezbeđenja radi mog raspoređivanja da sa utvrđenim zdravstvenim smetnjama obavljam poslove uzorkivača na terenu I u zagađenoj radnoj sredini, već mi je odmah otkazao ugovor o radu Rešenjem br. 1185 od 21.06.2004. godine i otpustio me sa posla kao jedinog hranioca porodice bez isplate zaostalih zarada i bez uplate zaostaslih poreza i doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje.

U vezi Rešenja br. 1185 direktora Vlastimira Trujića od 21.06.2004. godine o otkazu ugovora o radu pred Opštinskim sudom u Boru pokrenuo sam radni spor koji je okončan pravosnažnom i izvršnom presudom P1-311/06 Opštinskog suda iz Bora kojom je poništeno Rešenje br. 1185 direktora Vlastimira Trujića od 21.06.2004. godine.

Zbog višednevnih stresnih tegoba izazvanih nezakonitim smenjivanjem i nezakonitim otpuštanjem sa posla, kao jedinog hranioca porodice i to bez isplate zaostalih zarada i bez uplate zaostalih poreza i doprinosa obratio sam se za pomoć Domu zdravlja u Boru.

Nalazom Zdravstvenog centra Bor broj 3191 od 25.06.2004. godine, zbog navedenih stresnih situacija utvrđena mi je permanenta progresija bolesti u vidu nesigurnog hoda, pada mentalne efikasnosti sa siptomatskom depresijom zbog čega sam postao radno i socijalno neefikasan.

Nalazom Zdravstvenog centra Bor broj 4146 od 28.06.2004. godine potvrđeno utvrđeno je da sam zbog depresije  i dalje nesposoban za posao.

Po podnošenju tužbe radi poništaja Odluke o otkazu ugovora o radu, Inspekciji rada sam 28.06.2004. godine podneo Zahtev za vraćanje na rad do odluke suda, što je usvojeno izdavanjem Konačnog Rešenja br. 164-03-1059/2004-04 Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije od 10.12.2004. godine, kojim sam vraćen na rad do pravosnažnosti sudske odluke.

Prilikom traženja usmenih informacija o razlozima zbog kojih mi nisu bila isplaćenja sva zaostala primanja, dobio sam Izjavu br. 1203 referenta obračuna Jerine Mijajlović od 21.06.2004. godine i Izjavu br. 1296 Nejkov Ljiljane od 28.06.2004. godine.

Na osnovu navedenih izjava, pošto mi prilikom otkaza ugovora o radu nisu bila isplaćena sva zaostala primanja i nije bila izvršena uplata poreza i doprinosa, nije mi bila uručena radna knjižica niti mi je u vezi toga bilo dostavljeno odgovarajuće rešenje sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, direktoru Vlasimiru Trujiću podneo sam Zahtev br. 1239 od 25.06.2004. godine kojim sam zahtevao izmirenje dugovanja i uručenje pisanih isprava.

U vezi mog zahteva br. 1239 od 25.06.2004. godine, Institut za bakar mi je dostavio traženu dokumentaciju.

Među dostavljenom dokumentacijom nalazile su se moje platne liste za mart, april, maj i juni, kao i retroaktivno overene evidencije od strane Mirka Vukmirovića da sam od 17.03.2004. godine do 21.06.2004. godine umesto šihti imao neopravdane izostanke.

Zbog osnovane sumnje da mi je radi odbijanja isplate zaostalih primanja i uplate poreza i doprinosa falsifikovana prisutnost u firmi u periodu nakon nezakonitog raspoređivanja do perioda nezakonitog otkazivanja ugovora o radu, ovlastio sam advokatsku kancelariju da protiv odgovornih lica podnese krivičnu prijavu.

Tokom predistražnih radnji i krivične istrage u predmetu Ki-417/04 postavio sam odštetni zahtev, obzirom da su bili prikupljeni dokazi da je Mirko Vukmirović, po nalogu direktora Trujić Vlastimira, retroaktivnim prepravljanjem evidencije o mojoj prisutnosti u firmi izvršio krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 248. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ RS, zbog čega mu je Opštinsko Javno tužilaštvo iz Bora po službenoj dužnosti podiglo Optužnicu br. Kt-345/05 od 11.05.2005. godine.

U međuvremenu zbog zakidanja zaostalih primanja i uplate poreza i doprinosa nakon otkaza ugovora o radu, po osnovu člana 106. Zakona o radu (Sl. Gl. RS br. 70/01 „Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja.„), ovlastio sam advokata Mileta Petkovića iz Bora da preko Opštinskog suda Bor u moje ime traži isplatu zaostalih primanja i uplatu poreza i doprinosa, na osnovu čega je početak suđenja bilo zakazano za 07.09.2004. godine u predmetu P1-835/04 Opštinskog suda Bor.

Zbog nastavka zdravstvenih tegoba izazvanih nezakonitim otkazom ugovora o radsu ponovo sam se obratio Domu zdravlja Bor nakon čega je Nalazom broj 1578 od 31.08.2004. godine bio utvrđen nastavak opadanja mentalnog tonusa, teškoće u integraciji, gubitak mentalne elastičnosti (u padu opšti IQ nivo), nefleksibilnost mišljenja, itd.

Takođe, iz Nalaza Zdravstvenog centra Bor broj 5901 od 14.09.2004. godine utvrđeno je da mi se pri aktivnoj inervaciji usta pomeraju u desno, da mi se leva platizma slabije kontrahuje, da mi jezik pri protruziji vrhom skreće u levo, da mi leva ruka ponire a snaga stiska šake je oslabljena itd.

Radi što hitnijeg određivanja ispravne terapije morao sam da izvršim precizno snimanje glave metodom magnetne rezonance u nekoj privatnoj klinici zato što sam na osnovu usmenih informacija telefonom obavešten da se za takvo snimanje u državnim ustanovama čeka red i do 6 meseci.

Iz Nalaza privatne ordinacije Dragoslava Srejovića iz Kragujevca – snimak mozga metodom Magnetne rezonance broj 541 od 17.09.2004. godine vidi se da infratentorijalno, u levoj malomoždanoj hemisferi, levom srednjem cerebelarnom pedunklu i vermisu uočava se nekoliko fokalnih lakunarnih ishemijskih lezija starijeg datuma, dijametra od 6 mm do 15 mm. Leva hemisfera malog mozga je atrofična, sa proširenim cerebelarnim fisurama i redukovanim cerebelarnim folijama.

Iz Nalaza broj 6078 Zdravstvenog centra Bor od 21.09.2004. godine ponovo je utvrđeno da pri aktivnoj inervaciji usta se pomeraju u desno, da se leva platizma slabije kontrahuje, da jezik pri protruziji vrhom skreće u levo, da mi leva ruka pronire,da mi je stisak šake levo oslabljen, da mi je kičmeni stub deformisan sa izraženijom torakalnom kifozom, plićom lumbalnom lordozom, da mi je paravertbralna muskulatura napeta da mi leva noga pri izvoženju Mingassinijeve probe pada PR + D = L, da mi je Ach Lazarević obostrano suspektan, levi plantarni odgovor u vidu lepeze.

Zbog serije zdravstvenih tegoba nakon nezakonitog otkaza ugovora o radu morao sam da budem podvrgnut terapiji u bolnici Doma zdravlja u Boru.

Iz Otpusne liste Medicinskog centra Bor – Služba za neurologiju broj 6043 od 01.10.2004. godine vidi se da sam upućen na odeljenje zbog poremećaja govora i desnostrane utrnulosti, da je prilikom prijema utvrđena Parastezija desne polovine tela, vrlo diskretan desnostrani piramidni deficit (slabost fiksacije ruke i noge), disfazičan.

Na osnovu svih navedenih nalaza Lekarska komisija Zdravstvenog centra Bor za utvrđenje invalidnosti u Nalazu br. 66095od 11.10.2004. godine dala je svoju saglasnost za utvrđivanje moje invalidnosti.

Pošto je Konačnim rešenjem br. 164-03-1059/2004-04 Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije od 10.12.2004. godine utvrđena povreda postupka raspoređivanja na poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj sredini i otkaza ugovora o radu vraćen sam na rad do pravosnažnosti sudskih postupaka (videti prilog 21).

Po povratku na rad direktor Trujić Vlastimir je odbio da me vrati na poslove sa kojih sam nezakonito smenjen, već mi je izdao istovetno nezakonito Rešenje br. 2757 od 23.12.2004. godine kojim me ponovo raspoređuje na iste polukvalifikovane poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj radnoj sredini, uz ponovljeno ne uvažavanje moje zdravstvene dokumentacije izdate od ovlašćene zdravstvene ustanove i uz neuvažavanje činjenice da pred Opštinskim sudom nije još bio pravosnažno okončan postupak u vezi takvog mog prethodnog raspoređivanja Aneksom II ugovora o radu br. 457 od 17.03.2004. godine.

Pošto mi je u međuvremenu bila data saglasnost Doma zdravlja iz Bora za utvrđivanje invalidnosti obratio sam se direktoru dopisom br. 2758 od 24.12.2004. godine u kome sam priložio Uput br. 56/94 Doma zdravlja iz Bora sa preporukom za privremeno raspoređivanje i Predlog br. 66095 Zdravstvenog centra Bor od 11.10.2004. godine za utvrđivanje moje invalidnosti.

Direktor Trujić Vlastimir ponovo nije uvažio moju zdravstvenu dokumentaciju, već mi je nakon prijema mog dopisa br. 2758 od 24.12.2004. godine izdao Aneks III ugovora o radu br. 2773 od 24.12.2004. godine, koji sam ponovo morao da potpišem pod prinudom da ne bih odmah dobio otkaz ugovora o radu.

Zbog nepriznavanja moje zdravstvene dokumentacije kao smetnje za obavljanje poslova na terenu i u zagađenoj radnoj sredini u zakonskom roku ponovo zatražio sam zaštitu svojih prava pred Opštinskim sudom u Boru, što je okončano pravosnažnom i izvršnom presudom P1-14/05 Opštinskog suda iz Bora, tako što su poništeni: Rešenje 2757 Instituta za bakar Bor od 23.12.2004. godine i Aneks III Ugovora o radu br. 2773 Instituta za baker Bo rod 24.12.2004. godine.

Po predaji tužbenog zahteva Opštinskom sudu Bor, obratio sam se Inspekciji rada sa zahtevom da do pravosnažnosti odluke suda odloži izvršenje rešenja br. 2757 Instituta za bakar od 23.12.2004. godine, što je prihvaćeno Rešenjem br. 380-117-1332/04-04 od 31.01.2004. godine.

Na Rešenje br. 380-117-1332/04-04 Inspekcije rada od 31.01.2004. godine Institut za bakar je uložio žalbu Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, uz neuvažavanje činjenice da žalba ne zadžava izvršenje ožalbenog rešenja, ali je Ministarstvo rada tu žalbu odbilo svojim Konačnim rešenjem br. 164-03-378/2005-04 od 19.04.2005. godine.

Na osnovu saglasnosti Lekarske komisije Zdravstvenog centra Bor za utvrđenje invalidnosti iz Nalaza br. 66095od 11.10.2004. godine 20.01.2005. godine Rešenjem br. 020483 Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 22.03.2005. godine utvrđen mi je potpuni gubitak radne sposobnosti. Zbog neutvrđenog staža za period primene odluka o nezakonitim raspoređivanjima i nezakonite odluke o otkazu ugovora o radu primam umanjeni iznos penzije kao privremeno što će trajati sve do pravosnažnosti sudskih odluka u vezi mojih zahteva za naknadu štete od Instituta za bakar.

Svo vreme od ponovljenog raspoređivanja na izmišljene poslove uzorkovanja na terenu i u zagađenoj radnoj sredini, zbog odbijanja direktora Vlastimira Trujića da prizna moju medicinsku dokumentaciju, da uvaži Rešenje br. 380-117-1332/04-04 Inspekcije rada od 31.01.2004. godine, da uvaži Konačno rešenje br. 164-03-378/2005-04 Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike od 19.04.2005. godine, kao i da uvaži Rešenje br. 020483 Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje od 22.03.2005. godine o mom penzionisanju, radi moje zdravstvene zaštite Zdravstveni centar Bor je bio prinuđen da me drži na bolovanju.

Eto tako prolaze oni koji veruju da u Srbiji ne funkcioniše  sprega politike, kriminala i pravosuđa u organizaciji pravne mafije.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012