Jugonostalgičari ne prestaju da veličaju druga Tita i njegovu državu dugotrajnog mira, koja je doduše jednoumljem održavana, i koja se raspala u strašnim, bratoubilačkim ratovima. Mnogo sam puta rekla, napisala i objavljivala da nikada neću oprostiti Zapadu što je decenijama podupirao komunističkog diktatora na račun naroda koji su naseljavali tu državu, ljudi, poput mene, koja sam takođe imala sve lažne beneficije; na primer, besplatno zdravstvo u kojem ste mogli da se lečite samo ako ste imali debele veze, inače su domovi zdravlja bili stvoreni da vas proglase zdravima i kad ste bili bolesni i da vam ne daju uput za viši nivo lečenja. Tako sam izgubila majku i muža.

Ponovo smo bezočno suočeni sa delom i likom Josipa Broza Tita, kao da nije bio diktator, štampaju se knjige o njemu, prikazuju televizijske serije sa nedvosmislenim simpatijama kao da je drug Tito bio Sveti Sava, a ne hedonista čiji je dom obuhvatao ceo jedan arhipelag na Jadranu, a usput, širom zemlje još na stotine i stotine rezidencija. „Nije on to poneo sa sobom u grob, smirite se, gospođo!“ Zaista nije, ali je jasno pokazao svoj sebičan, samoživi stav, da ne govorim o tome da je za vreme svoje vladavine godišnje bar pola godine bio na putu oko sveta, da bi imao o čemu da obaveštava Zapad… Na kraju, meni će, nedužnoj, jugonostalgičari da odrube glavu samo zato što želim da tu epohu imenujem pravim imenima.

Sa Bliskog Zapada iz našeg komšiluka, Stipe Mesić, a i drugi, opominje antititoiste, kao što sam ja, da se Titu mora priznati da je bio antifašista. Priznajem, ali to nije opravdanje za zlodela koja su potom sledila, kao kad bi branilac ženoubice tvrdio kako je okrivljeni, davno, nekada voleo svoju ženu pre nego što joj je brutalno zakucao ekser u srce! Bio je Tito antifašista, ali u šta se potom „napravio“, što bi rekli seljaci iz Šumadije, u doživotnog predsednika koji je u jednom času uobrazio da to doživotno znači da je postao besmrtan. Sećam se kazivanja medicinske sestre koja ga je poslednja negovala, kako je bio divan, kako ju je i u tom teškom stanju darovao… Pomislila sam da je rešio njene goruće probleme, da je naredio da je stave na prvo mesto na spisku za doživotno čekanje stanarskog prava… Jedva sam dočekala da pročitam šta joj je poklonio?! Krušku iz voćnog aranžmana mrtve prirode u bolničkoj rezidenciji gde je ležao!

Mogao se iskupiti u mojim očima da je… Bog mu je dao priliku da medicinska sestra ispriča neku drugačiju priču, ali nije. I komunizam je religija, ali komunisti se klanjaju svom Bogu Brozu koji ničim nije dotakao božanstvo kojem se ja divim.

Verovatno ne bih razmišljala o prohujalim vremenima da me ovaj novi talas klicanja jugonostalgičara ne podstiče, a kad me već opsedaju moram da kažem da ne žalim za tim vremenima. Ne govorim ja protiv ideje komunizma, jer ona je veoma slična hrišćanstvu, a ja sam verujuće biće, nego je iskustvo pokazalo da u praksi, za vreme Broza, nije sledio svoja načela. Bili smo lišeni svih sloboda. Bilo je nemoguće baviti se stvaralačkim radom a nemati potkazivače, čuvare sistema unutar svakog skupa. Ima li ičega sramnijeg nego što je pola stanovništva otkucavalo drugu polovinu? Brat brata, žena muža! Najveći zločin prema stvaraocima je to što nikad nećemo saznati, ne samo ja već cela moja generacija, šta smo mogli da nas nisu sputavali, kakva bi bila naša dela koja nismo ni mogli da stvorimo. Nisam nikakav mudrac kad tvrdim da nijedna diktatura u istoriji civilizacije nije bila pozitivna, pa tako nije mogla da bude ni crvena, osim možda za malobrojne čankolisce, koji zbog svojih malih, ličnih koristi i danas previđaju dugu kolonu stradalnika… Oni svojim izjavama falsifikuju istoriju…

Ivo Andrić i Veljko Vlahović su umrli istog dana i tako zbunili komuniste koji su o svemu brinuli. Dugo su većali koga zvanično da stave da je prvi umro, koga će prvo sahraniti? Andrić je morao da pričeka jer je izbor pao na Vlahovića, a danas kad surfujete Internetom lako ćete naći ko je sve toga dana umro kad i nobelovac Ivo Andrić, ali Vlahovića nema, iz prostog razloga – jer na tim spiskovima nema lokalnih političara…

Eva Ras
Od zaborava sačuvao:  Slobodan Radulović
Izvor informisanja: Politika