Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o DOS-ovom jednostranom raskidu Ugovora za demokratsku, socijalno pravednu Srbiju dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju o DOS-ovom jednostranom raskidu Ugovora za demokratsku, socijalno pravednu Srbiju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja nakon što je sindikat “Nezavisnost” ispunio svoje obaveze iz Ugovora i preko svog članstva pomogao DOS-u da sruši režim Slobodana Miloševića.

Navedenim Ugovorom bilo je predviđeno da sindikat “Nezavisnost” pomogne DOS-u u obaranju režima Slobodana Miloševića a za uzvrat stranke potpisnice ugovora obavezale su se na ostvarivanje sledećih ekonomsko – socijalnih ciljeva:

1. Programi razvoja I restruktuiranja privrede Srbije

1.1. U Skupštini Srbije u novom sazivu usvojiće se celovita strategija ekonomskog i socijalnog razvoja. U ovoj strategiji poseban naglasak biće na pokretanju razvojnih programa i restruktuiranju privrednih kapaciteta.

1.2. U procesu odlučivanja o programima razvoja, restruktuiranja, promenama proizvodnih programa, stečajevima obezbediće se učešće predstavnika svih reprezentativnih sindikata.

2. Privatizacija

2.1 Izvršiće se brza, ekonomski efikasna i socijalno pravična privatizacija.

2.2. U kupoprodajne ugovore obavezno će se uključiti socijalna klauzula, kao i komponente privrednog razvoja i zapošljavanja.

2.3. U proces privatizacije javnih i svih drugih preduzeča uključiće se predstavnici svih reprezentativnih sindikata.

2.4. Izvršiće se revizija i kontrola procesa privatizacije u svim slučajevima gde postoje indicije o kriminalnim radnjama, kao i u slučajevima neizvršavanja ugovornih obaveza o zadržavanju broja zaposlenih i drugih radnih i ekonomskih prava zaposlenih..

3. Politika plata

3.1. Politika plata uređivaće se kroz sistem kolektivnog pregovaranja u kome će učestvovati predstavnici vlasti, sindikata i poslodavaca.

3.2. Zarade radnika moraju obezbeđivati pristojan život radnika i njegove porodice.

3.3 Najniža plata mora pokrivati troškove egzistencijalnog minimuma polazeći od ostvarivanja bruto društvenog proizvoda, nivoa zarada i troškova života.

4. Reforma poreskog sistema

4.1. Izvršiće se celovita reforma poreskog sistema, koji će biti u funkciji tržišne privrede i socijalne pravde.

4.2 Poreski sistem mora biti podsticajan

5. Reforma sistema zapošljavanja

5.1. Ukinuće se institucija tzv. “prinudnih odmora” i svi drugi vidovi prikrivanja stvarnog nivoa nezaposlenosti.

5.2. Osiguraće se trajni izvori sredstava za vođenje aktivne politike zapošljavanja.

5.3. Postojeće službe za zapošljavanje reorganizovaće sde u aktivne posrednike u zapošljavanju. U sistem će se uvesti i privatne službe za zapošljavanje.

5.4. Uvešće se tripartitno odlučivanje na svim nivoima sistema zapošljavanja.

5.5. Uvešće se poreske olakšice koje će podsticati zapošljavanje kategorija koje se teže zapošljavaju.

5.6. Na nacionalnom nivou utvrdiće se socijalni minimum kao osnova za naknadu za vreme nezaposlenosti.

6. Socijalna I zdravstvena sigurnost

6.1. Svim građanima mora se obezbediti besplatna osnovna zdravstvena zaštita i nivo zdravstvenih usluga na nivou dostignuća savremene medicine.

6.2. Mora se obezbediti redovna isplata naknada za bolovanje, porodiljsko odsustvo i druga socijalna davanja, na nivou koji omogućuje zadovoljavanje osnovnih potreba korisnika ovih prava.

6.3. Svim građanima mora se obezbediti besplatno osnovno obrazovanje. Sistem obrazovanja mora se zasnivati na savremenim potrebama društva, a sticanje najvišeg stepena obrazovanja mora zavisiti, pre svega, od sposobnosti pojedinca, a ne od materijalnih mogućnosti porodice.

6.4. Mora se izgraditi takav model stambene politike koji će omogućiti prosečnoj porodici, a posebno mladima da u dogledno vreme mogu doći do krova nad glavom.

6.5. Sistem socijalne zaštite mora obezbediti minimum socijalne sigurnosti i dostojanstveno življenje svim osobama. Merama socijalne zaštite posebno moraju biti obuhvaćene starije osobe I druge socijalno najugroženije kategorije stanovništva.

7. Reforma penzijskog sistema

7.1. Izvršiće se revizija penzijskog sistema tako da se obezbedi redovni priliv sredstava I jačanje finansijske snage penzionih fondova.

7.2. Nivo penzija mora da obezbedi socijalnu sigurnost i pristojan život penzionera.

7.3. Svim penzionerima moraju se isplatiti sve zaostale penzije.

7.4. Moraju se stvoriti zakonski i drugi uslovi za formiranje dodatnih penzijsko-osiguravajućih fondova, u čijem upravljanju će učestvovati predstavnici sindikata i penzionera.

8. Novo radno I socijalno zakonodavstvo

8.1. Odmah će se ukinuti svi restriktivni zakoni I podzakonski akti, suprotni Ustavu i međunarodnim dokumentima, koji ograničavaju sindikalne slobode i prava.

8.2. Doneće se novo radno i socijalno zakonodavstvo u skladu sa najvišim međunarodnim standardima i praksom razvijenih demokratskih zemalja tržišne privrede.

8.3. Uvešće se načelo reprezentativnosti sindikata.

8.4. U zakonodavstvu i praktičnom ponašanju vlasti mora se obezbediti puna autonomija sindikata, a poslodavci I država ne smeju se mešati u njihov rad.

8.5. Uvešće se autonomni sistem za posredovanje i mirenje, odnosno mirno razrešavanje kolektivnih radnih sporova.

8.6. Uspostaviće se optimalni mehanizmi za isplatu minimalnih plata, za one radnike koji neredovno primaju plate.

8.7. Biće pokrenut procez za skraćivanje radne sedmice, a uvešće se modeli fleksibilnog radnog vremena.

8.8. U sudski sistem uvešće se posebna odeljenja ili sudovi za radne sporove, a zakonom će se ograničiti rok u kome je sud dužan da donese presudu u radnom sporu.

8.9. Na svim nivoima društvenog organizovanja formiraće se tripartitna tela sastavljena od predstavnika političkih vlasti, poslodavaca I sindikata, koji će voditi socijalni dijalog o svim pitanjima strategije društvenog razvoja, posebno o onim koja utiču na materijalni I socijalni položaj zaposlenih.

8.10. Vlast se obavezuje da kroz redovno obaveštavanje, konsultovanje, instituciju tzv. “prazne stolice” u skupštinama i druge mehanizme omogući svim reprezentativnim sindikatima da aktivno učestvuju u zastupanju interesa zaposlenih u procesu političkog odlučivanja.

8.11. Obezbediće se mesto predstavnika sindikata u organu upravljanja RTS.

8.12. Ratifikovaće se sve relevantne konvencije MOR-a i drugi međunarodni dokumenti, koji se odnose na radna i sindikalna prava, i obezbediće se njihova dosledna primena.

9. Sve političke stranke koje se potpisivanjem ovog Ugovora obavežu da će posle izbora sprovoditi iznete socijalno – ekonomske ciljeve, dobiće političku podršku UGS “Nezavisnost” I drugih sindikata koji potpišu ovaj Ugovor, I oni Će pozvati svoje članove I radnike da glasaju za ove političke stranke.

Političke stranke koje potpišu ovaj Ugovor obavezuju se da .Će zajedno sa UGS “Nezavisnost” I drugim sindikatima potpisnicima utvrditi mehanizme dogovaranja I praćenja izvršavanja obaveza iz ovog Ugovora, kao I način razrešavanja eventualnih sporova.

ŠTA SE USTVARI DOGODILO?

Odmah po preuzimanju vlasti STRANKE vladajuće koalicije DOS-a su zaboravile na svoje ugovorom utvrđene obaveze i na onu drugu stranu iz tog ugovora koja im je nesebično i požrtvovano pomogla da osvoje vlast.

Naime, umesto ispunjenja preuzetih obaveza iz potpisanog ugovora stranke vladajuće koalicije DOS-a su sindikat UGS “nezavisnost” izbacile iz socijalnog dijaloga i konsultacija prilikom priprema za donošenje zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva, već su takav dijalog ostvarili sa “poslušnim” sindikatom koji je prilikom promene vlasti bio na strani prethodnog režima. Verovatno se računalo da, od strane tog sindikata, baš zbog njegove prethodne uloge, neće biti pravog otpora u donošenju paketa zakona iz oblasti radnog i socijalnog zakonodavstva na štetu radnika.

Paralelno sa ovakvim postupanjem nove vlasti prema sindikatu UGS “nezavisnost” u nekim preduzećima u srbiji (naprimer u institutu za bakar bor koji je kasnije postao državno vlasništvo) uz pomoć sindikalnih izdajnika iz centrale GSM “Nezavisnost” sprovođena je aktivnost DOS-ovih direktora protiv sindikata, njegovog rukovodstva i članstva u celini, što je bio očigledan dokaz da ni vlada, ni pojedina DOS-ova rukovodstva u preduzećima nisu želeli sistemske već samo kozmetićke promene.

Tipičan primer za prethodnu tvrdnju je “ortačko ponašanje” vlasti i nekih rukovodećih struktura u pojedinim firmama (naprimer RTB Bor) u pogledu izostalih promena u skupštinama preduzeća pre primene Zakona o privatizaciji, što je dovelo do masovnih otpuštanja radnika.

Naime, od strane DOS-a izbegnuto je da skupštine preduzeća budu podvrgnute reviziji, i umesto toga su od strane DOS-a na direktan ili posredan način u tim preduzećima, zaobilaskom nadležnosti skupština, izvršena postavljenja partijskih kadrova na rukovodeće i upravljačke pozicije, čime je izbegnuto pokretanje odgovornosti prethodnih rukovodećih i upravljačkih struktura za dovođenje tih preduzeća u katastrofalna stanja. Umesto pokretanja odgovornosti za opljačkanu i pokradenu imovinu tih preduzeća, DOS je inicirao donošenje Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečenih iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, koji nije doživeo širu praktičnu primenu.

Takođe ni Vlada DOS-a ni nove rukovodeće i upravljačke strukture u preduzećima nisu, sem možda malog broja pojedinačnih izuzetaka, pokrenuli pitanja materijalne odgovornosti (zaplena nezakonito stečene dobiti) na račun upropašćenih firmi (privreda) i finansijskih institucija (banke), a u slučajevima gde je to učinjeno dozvoljeno je da zbog sprege politike, kriminala i pravosuđa nadležni državni organi pravno sabotiraju ishod postupaka.

Postoji osnovana sumnja da su se navedene stvari dešavale zbog toga što je SPS još tokom 1997. godine nakon neuspešne krađe na izborima tokom 1996. godine, kada je bilo jasno da narod više neće da SPS bude na vlasti, razradila strategiju kako da na posredan način prevari narod i zadrži vlast bez obzira kako narod ubuduće bude glasao na izborima.

Navedena strategija razrađena je u obliku Uputstva br. 02-234 Centralnog izbornog štaba SPS-a od 04.03.1997. godine pod radnim naslovom “Rasturite i uništite Koaliciju Zajedno”. Demokratska stranka je uspela da dođe do ovog dokumenta i isti je objavljen u listu “Demokratija” od 16.07.1997. godine na strani 8.

Prema navedenom dokumentu – vidi OVDE

Opštinskim odborima SPS-a je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju. radi stvaranja postizbornih koalicija pod kontrolom SPS-a uz pomoć struktura državne bezbednosti i policije.

Iznosim osnovanu sumnju da se DOS raspao i sabotirao primenu potpisanog Ugovora za demokratsku, socijalno pravednu Srbiju zbog uspešne praktične primmene navedenog Uputstva SPS-a br. 02-234, po kome su se Socijalisti vratili na vlast u Srbiji uz pomoć svojih poverljivih i obučenih kadrova koji su bili infiltrirani u stranke DOS-a i nekih policijskih i bezbednosnih struktura.

Svedok: Slobodan Radulović MB 2007945751012