Ne mogu da dišem,

Jer tebe sanjam,

Pa stihove pišem,

Da te njima ganjam.

Molim se Bogu,

Da tebi odolim.

Al” šta mogu,

Kad te silno volim.

Pamet kaže jedno,

A srce drugo želi:

Da budemo zajedno,

Srećni i veseli.

Kad srce zahteva,

Tada pamet sluša,

Kada srce peva,

Srećna je i duša.

Vidiš i sama,

Kako da se borim?

Budi moja dama,

Da ti sreću stvorim.

Ti mi ljubav svoju,

Možeš  zabraniti,

A i sreću moju,

Možeš sahraniti.

Ali patnju moju,

Ne možeš mi oduzeti,

Jer ljubav ću svoju,

U grob ja poneti.

Autor: Slobodan Radulović