Ti muža žališ,

Duša ti još pati,

Još srce kališ,

Nesreća te prati.

Al’ život grubi,

Iza tebe stoji,

Jer prošlost gubi,

Dok dane broji.

Prošlost skini,

Pogledaj oko sebe,

Možda u tvojoj blizini,

Neko voli tebe.

Ako takvog vidiš,

Istinu prihvati,

Nemoj da se stidiš,

Prošlost će da shvati.

Jer život je takav,

Grubo nepravedan,

Ali i takav-nikakav,

On je ipak vredan.

Ti sina imaš,

I nekog ko te voli,

Počni život da uzimaš,

Ma kako da boli.

Jer to je lek,

Koji od prošlosti leči,

Da tvoj životni vek,

Pred prošlošću ne kleči.

Videćeš jednog dana,

Dolazi bolje vreme,

Ti nećeš biti sama,

I imaćeš druge teme.

Uspomene tužne,

U srcu nek stoje,

Al’ nisu nužne,

Da ti život kroje.

Jer još si zgodna,

Lepa i mlada,

Čekaju te radost ugodna,

I moja ljubav sada.

A kada ostariš,

Imaćeš vremena dosta,

Da za prošlost mariš,

Ko za dragog gosta.

Autor: Slobodan Radulović