Izriljajmo baštu,

Prošlosti naše,

Uključimo maštu,

Da nam život paše.

Posadimo sreću,

U našem vrtu,

Za ljubav veću,

Uz brigu “ljutu”.

Odbacimo tugu,

Posadimo nade,

Da sudbinu drugu,

Od prošlosti krade.

Da nam ta lepota,

U vrtu procveta,

Da miris  života,

Postane nam meta.

Da plodom rodi,

Ta ljubav zdrava,

Da nas u sreću vodi,

Ko linija prava.

Za ljubavnu setvu,

Vredi tugu svući,

Za bogatu žetvu,

Za život budući.

Da to seme,

Ljubavi naše,

Nikne na vreme,

Da srećom nam maše.

Autor: Slobodan Radulović