Znam tu ženu borca,

Od srca izabranu,

Ljubavi moje tvorca,

Mog života hranu.

Duša joj plemenita,

Telo lepo i čilo,

Života teškog sita,

Jer zlo je zadesilo.

U srcu joj tuga,

U duši patnje,

Izgubila je druga,

Iz životne pratnje.

Sada teško živi,

Niko joj ne pomaže,

Nikog ona ne krivi,

Svoju patnju nikom ne kaže.

Sin joj uteha živa,

I buduća snaja,

Da je sudb’a siva,

Ne slomi do kraja.

I pored svega,

Ona je uteha meni,

Moja životna sprega,

Hvala toj ženi.

Moja životna staza,

Daje snagu meni,

Moja ljubavna oaza,

Pripada toj ženi.

Autor: Slobodan Radulović