Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o nenamenskom trošenju sredstava u MZ Novo Selište u Boru dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju o nenamenskom trošenju sredstava samodoprinosa u MZ Novo Selište u Boru iznosim svoja direktna i indirektna saznanja nakon što je SPS u dva navrata ubedljivo izgubio izbore za Savet mesne zajednice Novo Selište u Boru a zatim radi sprečavanja rada legalno izabranog Saveta MZ Novo Selište sastavljenog od predstavnika opozicionih stranaka vršio smetanje poseda i opstrukcije rada tog Saveta, a razlog za to između ostalog bio je i pokušaj prikrivanja zloupotreba-pljačke dela sredstava samodoprinosa građana raspisanog za pojedine komunalne potrebe.

Naime, za vreme mandata Nikole Šainovića na funkciji predsednika Skupštine Op[tine Bor na sednici Veća mesnih zajednica održanoj 07.05.1985. godine, nakon pribavljenog pismenog izjašnjenja građana, doneta je Odluka br. 43-17/85-01 o uvođenju samodoprinosa za deo Mesne zajednice “Novo Selište” za period od 01.05.1985 godine do 30.04.1987. godine.

Samodoprinos je raspisan namenski radi obezbeđivanja sredstava za izgradnju vodovodne mreže, kanalizacione mreže, rekonstrukciju niskonaponske mreže i komunalnog uređenja naselja “Kučajna”. Samodoprinos je raspisan u novcu i radnoj snazi. Samodoprinos u novcu je iznosio 2% na neto lični dohodak, penzije i zanatske delatnosti a u radnoj snazi po tri radna dana godišnje za radno sposobne građane od 18 do 55 godina starosti (za žene), odnosno 60 godina starosti (za muškarce). Neizmirene obaveze u radu mogle su da se zamene novčanim iznosom od po 2.000 dinara za jedan radni dan.

O izvršenju odluke o raspisanom samodoprinosu bila je zadužena Skupština MZ Novo Selište, koja je to poverila svojim službenim licima – predsedniku Saveta MZ Radojku Petroviću, sekretaru MZ Aleksandru Bosiću i članovima Režijskog odbora (predsednik Duško Trailović).

Odluka o ovom samodoprinosu bila je objavljena u Službenom listu opština Boljevac, Bor, Zaječar, Kladovo, Knjaževac, Majdanpek, Negotin i Sokobanja br. 6 od 29.05.1985. godine na strani 247.

Od planiranih radova urađeni su vodovod, rekonstrukcija nisko naponske mreže i deo kanalizacije, pošto je ostatak nabavljenih kanalizacionih cevi tajanstveno nestao i preko noći ugrađen u prethodno pripremljene kanale mesne zajednice „Brezonik“, koja nije imala raspisan samodoprinos za ovu namenu ali je imala dobre veze sa rukovodstvima MZ Novo Selište, Opštinom Bor i rukovodstvom JP Vodovod.

Ostatak sredstava samodoprinosa nije mogao biti realizovan namenski zbog nepravilnog rada rukovodeće strukture MZ Novo Selište na relaciji predsednik Saveta – sekretar MZ, što je zvanično utvrđeno dokumentom br. JP-8/87 Opštinskog javnog pravobranilaštva od 27.01.1987. godine u kome je konstantovano da:

  1. Organi MZ nisu usvojili finansijske planove za sredstva samodoprinosa.
  2. Sredstva iz mesnog samodoprinosa trošena su suprotno nameni za koju su predviđena.
  3. Sredstva samodoprinosa su isplaćivana i trošena bez odgovarajućih odluka organa MZ a isplata računa je vršena bez propisne naredbe za isplatu od ovlašćenog lica.
  4. Bilo je slučaja da je MZ na kraju godine imala negativnu finansijsku razliku, odnosno poslovala sa gubitkom i vršena je raspodela viška prihoda po završnom računu.
  5. Sredstva samodoprinosa za javne radove nisu bila prijavljena službi SDK kao investiciona sredstva.
  6. Postojale su zloupotrebe u pogledu razdvajanja funkcije naredbodavca i računopolagača, jer postoje indicije da naredbodavac nije imao deponovan potpis kod SDK pa se funkcija sekretara i naredbodavca u nekim situacijama nalazila u ingerenciji jednog istog lica (Aleksandra Bosića – kasnije uspešnog vlasnika lanca privatnih trgovinskih objekata u Boru).
  7. Ima izgleda da su se sredstva samodoprinosa zajmila za nenamenske potrebe i da kasnije ista nisu bila nadoknađena. Nije vođena ažurna evidencija o kupovini materijala za izgradnju objekata predviđenih odlukom o samodoprinosu zbog čega se ne zna koliko je sredstava samodoprinosa stvarno namenski utrošeno a koliko je otišlo na druge namene.
  8. Nije vođena evidencija o sredstvima koja su tokom godine trošena za nabavku materijala za izgradnju objekta, tako da se ne zna gde je utrošen taj materijal, a ni objekat koji je izgrađen nije evidentiran.
  9. Poslovanje sa gotovim novcem vršeno je suprotno zakonskim propisima, jer je deo novca na ime samodoprinosa priman na ruke a ne preko žiro računa i nije odmah uplaćivan na žiro račun MZ.

Na osnovu pronađene dokumentacije, Komisija Saveta MZ Novo Selište sačinila je Izveštaj br. 372 od 04.10.1998. godine u kome su argumentovano potvrđene zloupotrebe utvrđene u dokumentu JP-8/87 Opštinskog javnog pravobranilaštva od 27.01.1987. godine.

Ovaj izveštaj je službenim dopisima bio dostavljen: predsedniku SO Bor Iliji Tanikiću i predsedniku odborničke grupe Koalicije “Zajedno” i ujedno predsednik OO DS-a Siniši Ivaškoviću ali niko od njih nije ništa preduzeo povodom toga.

Jagnjeća brigada

U navedenom Izveštaju Komisije Saveta MZ br 372 od 04.10.1998. godine na strani 28 navedeno je da je pronađena narudžbenica za klanicu od 17.10.1988. godine za svinjske polutke radi neke proslave. Takođe navodi se da je bilo uobičajeno da se na takve proslave poziva preko 50 vrlo uticajnih osoba sa statusom rukovodilaca borskih preduzeća, rukovodstava Opština i društvenih organizacija, čime je praktično dokazano da je deo sredstava samodoprinosa građana potrošen na potrebe tzv. „borske elite“ koja je zbog ovakvih načina zastupanja interesa radnika i građana Bora u narodu dobila popularni naziv “Jagnjeća brigada”.

U nastavku izveštaja navodi se spisak samo nekih opšte poznatih pozvanih lica za učešće na navedenoj proslavi (neki od njih su imali blanko pozivnice za još po 1-3 osoba po svom izboru):

Stanojević Stojadin predsednik SO Bor.

Popović Miodrag direktor JKP Vodovod.

Terzić Radoslav direktor ŠRIF-a i predsednik SPS-a.

Jojić Vladimir, Pešić Dragan, Marinković Miodrag, Protić Sevdalinka I Jovanović Dragan svi iz Borinženjeringa.

Jovanovski Sanko direktor JKP Direkcija za izgradnju Bora.

Srbinovski Stanimir rukovodilac JKP za stambene usluge.

Dunjić Bratislav,Savović Veselin, Savić Stanoje, Živulović Milana, Petrović Živorad, Petrović Milan, Živković Nikola, Apostolidis Panajotis, Ilić Dušan, Jovanović Nikola I Šumarac Dragan svi iz TIR-a.

Gačić Nenad I Simić Miodrag iz OK SSRN-a.

Bojić Bora iz SUBNOR-a.

Milošević Jova i Ranđelović Mirko iz RBB-a.

Ilić Branko iz SO Bor.

Rodić Milan iz Šumske sekcije.

Janjić Branko iz štaba TO.

Spaskovski Blagoje, Jankucić Borislav i Đurić Dimitrije svi iz RTB-a.

Đokić Živojin iz Komiteta.

Čolebić Slavica, Kajgana Slavoljub, Godicelj Rudi, Ugrenović Radoslava, Miletič Nebojša, Prvanović Slaviša, Božinović Miroslav svi iz FOD-a.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB: 2007945751012