jul 2009


Zar ne vidiš da te volim,

Da te silno želim,

Treba li da te molim,

Svojim bićem celim?

Zar te srce ne zaboli,

Nije li ti teško,

Kad te neko tako voli,

Da ispada “smeško”?

Ne odbacuj ljubav moju,

Ako ti nije nužno,

Uzvrati mi pažnju svoju,

Da ne patim tužno.

Nisam vitez tvoga srca,

Ljubav mi ne daješ,

Iz duše mi patnja vrca,

Zar za to ne haješ?

Tvoj vitez želim biti,

Valjda ti je jasno,

U tvome se srcu kriti,

Ako nije kasno.

Budi moja draga,

Jer draga mi jesi,

Ljubavi mog životnog praga,

U stvarnosti gde si?

Autor: Slobodan Radulović

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića, a svedočenje počinjem od mog pismenog obraćanja organizatorima građanskog protesta u Boru (13.01.1997. godine) protiv režima Slobodana Miloševića.

U tim protestima učestvovao sam zajedno sa članovima porodice i transparentom (naslov „Beskrupulozno opljačkani radnici“) tako što smo svakodnevno davali podršku ovom protestu od treće dekade decembra meseca 1986. godine sve do završetka protesta, nakon čega sam se učlanio u Demokratsku stranku, a u Institutu za bakar osnovao Nezavisni sindikat koji je prišao sindikalnoj centrali iz Beograda-GSM Nezavisnost.

U pismu, koje je pročitano 13.01.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice koje Slobodana Miloševića svrstavaju u diktatora koji je zloupotrebio institucije države radi očuvanja svoje vlasti po svaku cenu, pa i po cenu beskrupulozne krađe na izborima.

U svom drugom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 27.01.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o uvedenom embargu na informisanje od strane direktora TV Bor, inače predsednika SPS-a u Boru, Radoslava Terzića.

U svom trećem obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 28.01.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o pripremanju građanskog rata u Srbiji.

U svom četvrtom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 03.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o ljudima sa nedostatkom…

06.02.1977. godine podelio sam oko 50-tak primeraka Biltena slobodnih građana Bora, koji sam sam uradio i u kome sam objavio napis „Institucije sistema u lancima“ i preneo humoresku iz Ježa „Glupi tornik“ garniranom sopstvenim animacijama u vezi održanog kontramitinga u Beogradu sa pristalicama Slobodana Miloševića.

U svom petom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 03.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o ljudima sa nedostatkom…

U svom petom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 09.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o borskim simbolima režima Slobodana Miloševića.

U svom šestom obraćanju organizatorima protesta, koje je pročitano 19.02.1997. godine za vreme protesta naveo sam činjenice o reketiranju građana od strane direktora elektrodistribucije.

Kao što je poznato, pod pritiskom masovnih demonstracija građana i Međunarodne  zajednice režim Slobodana Miloševića je pravnom formom „Lex specialis“ vratio pokradene odborničke mandate u gradovima za koje je Opozicija raspolagala dokazima o krađi.

Međutim par meseci kasnije SPS režim Slobodana Miloševića je preko strogo poverljivog uputstva svog Centralnog izbornog štaba broj 02-234 od 04.03.1997.godine razradio taktiku kako da se zadrži vlast SPS-a na svim nivoima.

Do navedenog uputstva je uspela da dođe Demokratska stranka i isto je objavila u svom listu“Demokratija“ od 16.07.1997. godine na strani 8 pod naslovom „Rasturite i uništite Koaliciju Zajedno“.

Kao epilog navedenog uputstva pokušavana su i izvršena brojna ubistva političkih protivnika SPS-a (naprimer: pokušaj ubistva Vuka Draškovića, ubistva: Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, Zorana Đinđića a verovatno i mnoga druga koja se zvanično vode kao nesrećni slučajevi ili prirodna smrt).

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012

OPŠTINSKOM SUDU BOR

Tužilac: Slobodan Radulović

Tuženik: SR Srbija i SFRJ

TUŽBA

Za naknadu štete u iznosu od milion maraka

Na osnovu čl. 48 i 52. stav 1. Zakona o parničnom postupku kod Opštinskog suda u Boru podižem privatnu tužbu protiv države SR Srbije i države SFRJ radi naknade štete, koja mi je učinjena nepoštovanjem ustavnosti i zakonitosti od strane državnih organa i njihovih predstavnika.

Obrazloženje:

Suprotno čl. 205. Ustava SFRJ država SFRJ i država SR Srbija nisu obezbedile poštovanje ustavnosti i zakonitosti čime mi je pričinjena moralna, materijalna, zdravstvena i psihička šteta u ukupnom iznosu od milion zapadnonemačkih maraka.

Uprkos potpisivanju više međunarodnih sporazuma i deklarativnom opredeljenju u Ustavu SFRJ i SR Srbije država nije obezbedila doslednu primenu ustavnosti i zakonitosti zato što je državne funkcije poverila pojedincima sumnjive moralne vrednosti, koji su moje predstavke državnim institucijama rešavali na nezakonit i neprincipijelan način i tako kršili ustavnost i zakonitost na moju štetu.

Dokaz: Dokumentacija o sabotaži ustavnosti i zakonitosti.

Neprincipijelno i nezakonito rešavanje mojih zahteva učinilo je da ja i moja porodica u ovoj državi budemo proganjani i maltretirani na razne načine od strane pojedinaca, koji su zloupotrebili svoje službene položaje i svoja službena ovlašćenja. Takvo ponašanje države prema meni, kao građaninu, kod mene je izazvalo građansku neposlušnost i stid što živim u takvoj državi. Zbog toga sam od američke Ambasade zatražio dozvolu za useljenje u SAD sa statusom izbeglice.

DOKAZ: Molbaza useljenje u SAD sa statusom izbeglice iz SFRJ.

Obzirom da sam sva svoja nadanja, želje i maštanja o srećnoj budućnosti vezivao za ovu državu, a država me je u tome na najgrubljii način izneverila, zahtevam od ovog suda da mi za učinjenu moralnu, materijalnu, zdravstvenu i psihičku štetu dosudi odštetu u visini milion zapadnonemačkih maraka sa kojom sumom ću sa svojom porodicom moći da započnem život u nekoj drugoj državi, koja će poštovati moja građanska i opšta ljudska prava.

Kao što se vidi odštetni zahtev se sastoji od četiri kategorije i obuhvata moralnu, materijalnu, zdravstvenu i psihičku kategoriju.

Moralna šteta od strane države učinjena mi je tako što je država za svoje predstavnike na važnim funkcijama delegirala ljude sklone nemoralu, pljački i kriminalu, koji je kao takvi nisu dostojno reprezentovali što za posledicu ima ukupno stanje u državi. Ukupno stanje ja ne mogu smatrati za olakšavajuću okolnost jer sam kroz svoja obraćanja državnim organima ukazivao na pojave pljački, zloupotreba, kriminala i vršenju genocida i zahtevao otklanjanje istih, ali država to nije htela da učini, već je takvim pojavama dala podršku i nezakonitu amnestiju izigravanjem i zloupotrebom ustavnosti i zakonitosti, deobom nagrada i odlikovanja i raznih nezakonitih privilegija što je sve za posledicu kod mene izazvalo stid što živim u takvoj državi zbog čega sam doneo odluku za iseljenje.

Materijalna šteta mi je učinjena tako što je država nepoštovanjem ustavnosti i zakonitosti dozvolila da mi se u mojoj radnoj organizaciji Institutu za bakar nelegalno zabrani bavljenje stručnim poslovima i naukom uopšte, jer mi je moj direktor krivicom države suprotno ustavu i zakonu ne priznaje stručnost i rezultate rada ni iz jedne oblasti u kojima sam radio ili pokušavao da radim. Takvo njegovo ponašanje pod patronatom države uticalo je da se na četvrtoj godini studija Zaštite životne sredine odreknem karijere u ovoj oblasti zato što takvo zanimanje u Boru nije poželjno zbog raskrinkavanja postojanja genocida u proizvodnji RTB-a, koji država na razne načine štiti i toleriše radi visokog profita. Nažalost, zaštita životne sredine nije jedina oblast u kojoj mi je zatvorena perspektiva. Isti je slučaj i sa metalurgijom gde mi je zabranjen rad zato što sam u Diplomskom radu sa Više škole sadašnju tehnologiju još 1979. god. prikazao kao zastarelu, nerentabilnu a zbog lošeg iskorišćenja sumpora i lošeg otprašivanja i kao genocidnu. Po sličnom osnovu i sa sličnim motivima zatvoren mi je put i u oblasti izrade novih staklokeramičkih materijala iz sekundarnih sirovina RTB-a. Ovo zbog toga što sam kao član ekipe ing. Radmile Petrović dao doprinos u iznalaženju rešenja za jeftiniju proizvodnju bakra iz domaćih sirovina preradom sekundarnih sirovina RTB-a u proizvode od stakla i keramike. Naime, preradom 1 tone flotacijske jalovine moglo bi se dobiti oko 600 kg. proizvoda od stakla i keramike, koji bi se na svetskom tržištu mogli prodati po ceni od 3-20 dolara po kg. Sadašnjom tehnologijom prerade bakra iz domaćih sirovina (Krivelj) od 1 tone rude dobija se oko 4 kg. bakra što vredi oko 10 dolara i jedva pokriva troškove proizvodnje zbog čega RTB uvozi prljave koncentrate, koji se zbog sadržaja raznih otrova prodaju po nižim cenama da bi se njihovom preradom u Boru ostvarivao veći profit ali po cenu degradacije životne okoline i na račun zdravlja radnika i građana.

DOKAZ: Pribavljanje potrebne dokumentacije

Saslušanje svedoka

Iz navedenih činjenica vidi se da su moji rezultati rada i moja stručnost namerno sabotirani i potcenjivani radi prikrivanja nesposobnosti direktora Instituta da proizvodnju bakra u Boru učini rentabilnijom a životnu i radnu sredinu zdravijom. Umesto da je dao podršku nama on je RTB-u davao savete gde se u svetu mogu nabaviti prljave sirovine sa visokim sadržajem žive, olova, arsena pa čak i sa povećanim sadržajem prirodne radioaktivnosti uz koju su nam izgleda strani partneri uvaljivali i veštačke radionukleide o čemu se uopšte nije vodilo računa prilikom uvoza da bi se prilikom izbijanja afere sa povišenom radijacijom a radi izbegavanja odgovornosti primenom sile nad naukom sve zataškalo direktnom krivicom države. Sudeći po ponašanju države u navedenom slučaju jasno je da ona u saradnji sa RTB-om u Boru ostvaruje visoki profit po ceni genocida nad stanovništvom i zbog čega protiv protivnika genocida preduzima razne mere odmazde i progona a pobornike prljavih tehnologija i promašenih investicija stimuliše i nagrađuje. Tako naprimer Institut za bakar, koji se problemima zaštite životne sredine bavi od 1966 god. i koji na tom planu u Boru nije dao nikakve konkretne rezultate ali je usput napravio Feni, Kiper B-40, Flotaciju molibdena, Separaciju magnetita, Pržionicu pirita, Postrojenje za izradu nikalsulfata, razne prepisivačke studije i projekte i za beskorisna turistička putovanja po svetu potrošio silne milijarde, od države je, odlukom njenog predsedništva, odlikovan ordenom rada sa crvenom zastavom. Zasluge za ovoliko veliku štetu državi nesumnjivo pripadaju i dugogodišnjem direktoru Instituta dr Čedomiru Kneževiću zbog čega su mu dodeljena mnoga priznanja u vidu Oktobarske i Šistekove nagrade a država se potrudila da i on bude okićen odlikovanjima. Pored toga država mu je legalizovala pljačku stanarskog prava sa statusom suvlasnika nad velikim stanom u Beogradu u ekskluzivnom naselju „Golf“ i omogućila mu da zbog preseljenja porodice iz zagađenog Bora u Beograd zato prima i naknadu za odvojeni život.

DOKAZ: Dokumentacija o genocidu

Dokumentacija o kvazi – naučnoj orijentaciji Instituta za bakar

Ukaz predsedništva SFRJ o dodeli odlikovanja Institutu za bakar.

Saslušanje svedoka.

Sprečavanjem i nepriznavanjem mojih rezultata rada učinjena mi je materijalna šteta u iznosu od najmanje 100.000 maraka.

Po osnovu zdravstvene štete zahtevam naknadu od najmanje 800.000 maraka zato što se država opredelila da zbog svog profita suprotno odredbama iz čl. 192. i 193. Ustava SFRJ u Boru toleriše i podstiče genocid zbog čega ja sa svojom porodicom moram silom da trpim posledice trovanja arsenom, živom, olovom, cijanidima, sumpordioksidom a izloženi smo i povišenoj radijaciji. Posledice genocida u mojoj porodici jeste loša zdravstvena situacija i psihoza straha od budućih posledica udisanja zagađenog vazduha i prekomernog ozračivanja.

Za učinjenu psihičku štetu zahtevam naknadu u iznosu od 100.000 maraka zato što sam prisiljen da trpljenjem genocida i posledica nepostojanja pravne države živim u stalnom strahu za buduću sudbinu svoje porodice zbog opasnosti po zdravlje, opasnosti od izbijanja građanskog rata i nesigurnog socijalnog statusa.

Uzevši sve u obzir ukupan odštetni zahtev procenio sam na milion maraka gde moralnu štetu nisam izrazio u novcu, jer smatram da bi mi država to mogla nadoknaditi preduzimanjem mera za pokretanje krivične odgovornosti za sve svoje predstavnike koji je nisu dostojno reprezentovali i tako doveli u situaciju u kojoj se sada nalazi.

Na osnovu svega iznetog predlažem ovom sudu da u ime naroda donese sledeću:

PRESUDU

  1. Obavezuju se države SR Srbija i SFRJ da na ime pretrpljene štete zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti svojih organa i njihovih predstavnika tužiocu isplate sumu od milion zapadnonemačkih maraka računato po kursu na dan isplate od čega može polovina u obveznicama za privredni preporod SR Srbije i to u roku od 15 dana po pravosnažnosti presude.
  2. Obavezuju se države SR Srbija i SFRJ da na sudu solidarno ili po dogovoru podmire sve sudske troškove obzirom da je spor izazvan njihovom krivicom zbog nepridržavanja ustavnosti i zakonitosti.

NAPOMENA:

Ovaj spor je kancelarijski i fiktivno vođen u predmetu P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od strane sudije Čedomira Jankovića tako što je tužba odbačena kao nerazumljiva bez zakazivanja pripremne i glavne rasprave i bez pružanja šanse tužiocu da tokom vođenja postupka izvede dokazni postupak, a takvu odluku su potvrdili Okružni sud iz Zaječara Rešenjem Gž-1292/90 od 28.06.1990.godine i Vrhovni sud Republike Srbije Rešenjem Rev. 588/91 od 20.03.1991. godine od strane sudskog veća u sastavu: Hranislav Karamarković, predsednik veća sudija, Ljubomir Vukotić, član veća, Dragoljub Petrović, član veća, dr Miodrag Orlić, član veća, i Marija Milisavljević, član veća, a tužiocu je izdat Nalog za plaćanje sudske takse u iznosu od 800,00 dinara od strane sudije Ike Jašarevića bez datuma izdavanja i bez navođenja pravnog osnova iz Zakona o sudskim taksama.

Volim te silno, ne malo,

Pošteno, nežno i slasno,

Tebi do toga nije stalo,

Al’ ipak nek ti je jasno:

Ti si svetlost u mojoj tami,

Kažeš: “Nemoj”, al’ već je kasno,

Jer predadoh se tebi-dami,

Zaljubih se ludo i strasno.

Patnjom svojom ti me omami,

I dušom plemenitog kova,

Za tobom mi se srce pomami,

Postadoh plen neželjenog lova.

Ta istina bolna, čas me lomi,

A čas mi snagu daje,

Iz srca neće da se ukloni,

A duša ne želi da se kaje.

Al’ moja patnja ova,

Tebi na put neće stati,

Da nađeš  sreću svojih snova,

Niti ti zato prekor slati.

Ti nisi tu ništa kriva,

Za bol duše moje,

Ta moja sudbina siva,

Nek vodi tebe gde ti je bolje.

Ako ikad setiš se mene,

I poželiš da budeš moja,

Sprečićeš da mi duša uvene,

A ona će zauvek postati TVOJA.

Autor: Slobodan Radulović

PREDSEDNIKU PREDSEDNIŠTVA SR SRBIJE g. Slobodanu Miloševiću (lično)

Predmet:           Zahtev za podnošenje ostavke na f-ju Predsednika predsedništva SR Srbije

Gospodine Miloševiću,

Na osnovu Zakona o političkim organizacijama SR Srbije a u svojstvu građanina koji je bio protiv vašeg izbora, zahtevam da odmah podnesete ostavku na funkciju Predsednika predsedništva SR Srbije, obzirom da ste kao Predsednik Socijalističke partije došli u koliziju sa svojom dosadašnjom funkcijom.

Naime, prihvatanjem mandata Predsednika ilegalne Socijalističke partije Vi ste izdali interese većine građana Srbije, jer ste kao Predsednik jedne u narodu nelegitimne i neregistrovane partije i istovremeno Predsednik države dobrovoljno došli u situaciju da vršite zloupotrebe u korist Socijalističke partije na račun interesa i opredeljenja večine građana Srbije.

Obzirom da je vaš izbor na funkciju Predsednika Srbije obavljen referendumom u vreme kada niste pripadali Socijalističkoj partiji, Vi ste izborom za Predsednika države prihvatili da zastupate interese većine građana Srbije od kojih je tek mali broj pripadao komunističkoj stranci. Prihvatanjem da budete član i Predsednik ilegalne Socijalističke stranke pre njene registracije i sticanja legitimnosti u narodu Vi ste se praktično dobrovoljno odrekli legitimnosti na funkciji Predsednika države, pa je ljudski i pravno gledano sasvim razumljivo da odmah podnesete neopozivu ostavku, jer ste ličnim primerom demantovali svoja javna opredeljenja o demokratiji i pravnoj državi na osnovu kojih ste i dobili mandat Predsednika države Srbije.

Iz vašeg zalaganja da se odloži donošenje Zakona o političkim organizacijama jasno se vidi da Vi zloupotrebljavate svoju funkciju Predsednika države kako biste izborili monopol vlasti za svoju novoimenovanu partiju, koja se po mojoj ličnoj oceni nije odrekla ni stila ni ponašanja pa ni kadrova kompromitovane komunističke stranke. Ovu tvrdnju zasnivam na činjenici da su funkcioneri Socijalističkog saveza obavezno bili članovi komunističke stranke što znači da je navodno ujedinjenje samo drugo ime za pljačku društvene imovine u korist jedne stranke kako bi se i na taj način onemogućila konkurencija siromašnih novoformiranih stranaka, koje se izdržavaju isključivo od članarine i dobrovoljnih priloga svojih članova i simpatizera. Ovde treba da Vas podsetim da imovina Komunističke stranke i Socijalističkog saveza nije nabavljena samo od članarine već je najveći deo iste nabavljen raznim zloupotrebama iz fondova samodoprinosa, solidarnosti i raznih budžeta koje su formirali svi građani a ne samo Komunisti.

Što se tiče moje tvrdnje o nelegitimnosti vaše Socijalističke partije istu zasnivam na činjenici da još niko iz vaše partije nema člansku knjižicu pa proizvoljne tvrdnje i računice sa sabiranjem broja Komunista i navodnih članova Socijalističkog saveza predstavlja samo običnu manipulaciju sračunatu da se utiče na povećanje broja zainteresovanih za učlanjenje u Socijalističku partiju besplatnom reklamom u privatizovanim sredstvima informisanja, koja finansiraju svi građani a ne samo članovi bivše i sadašnje Komunističke stranke a u kojima se teško nalazi prostor za druge stranke.

Meni lično nije poznato kako se ranije sticala titula člana Socijalističkog saveza jer nisam imao prilike da vidim kako izgleda njihova članska knjižica a niko nije znao da mi objasni kako sam ja to bio godinama član ovog Saveza a da nisam ni bio svestan toga. Moj zaključak je da se članstvo u ovoj organizaciji izgleda sticalo odmah po rođenju tj. genetski. Obzirom da živim i radim u Boru gde sam bio izložen posledicama razvejavanja i skladiranja nuklearnog otpada kod mene je verovatno došlo do genetskog oštećenja jer se nikada nisam osećao kao član Socijalističkog saveza čak ni prilikom ispiranja mozga na sednicama partije čiji sam član bio privremeno isključivo svojom greškom.

Pošto se ovaj moj zahtev za podnošenje vaše ostavke delimično zasniva i na Zakonu a ne samo na vašoj savesti, predlažem Vam gospodine Miloševiću da me poslušate.

U Boru, 23.07.1990. god.

Zahtev podneo:

Slobodan Radulović, br. L.k: 53036 SUP Bor

NAPOMENA:

Ovaj zahtev je poslat preporučenom poštanskom pošiljkom br. 0026009 od 23.07.1990. godine.

Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o paralizi državnih institucija dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o paralizi državnih institucija dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o paralizi državnih institucija, a svedočenje o tome počinjem od mog Predloga br. 27713 od 22.11.1989. godine 14. Kongresu SKJ za raspuštanje SKJ i raspisivanje slobodnih i demokratskih izbora.

Zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti od strane dr Čedomira Kneževića u pogledu mog nezakonitog raspoređivanja na poslove sa nižom stručnom spremom Radničkom savetu Instituta za bakar, dopisom br. 2206 od 21.05.1990. godine, podneo sam Izjavu o nasilnom prihvatanju okupatorskog režima dr Čedomira Kneževića i njegove Mafije.

Okupatorski režim Čedomira Kneževića u Institutu za bakar i njegova mafija su mi ponovo izdali rešenje o raspoređivanju na poslove u rangu niže stručne spreme, nakon što je takvo prethodno rešenje za iste poslove pod br. 1325 od 30.09.1985. godine bilo formalno poništeno Odlukom III UR 596/86 Osnovnog suda udruženog rada od 26.08.1986. godine.

Pre ponovnog izdavanja rešenja za poslove sa nižom stručnom spremom okupatorski režim dr Čedomira Kneževića i njegova mafija su uspeli da zataškaju moju privatnu krivičnu tužbu podnetu 03.09.1989. godine Opštinskom sudu Bor tako što je ova tužba bačena u kantu za smeće bez puštanja u zakonsku sudsku proceduru davanjem broja predmeta i zakazivanjem ročišta, obzirom da je, očigledno u saradnji okupatorskog režima dr Kneževića i Opštinskog suda iz Bora bilo pripremljeno i donošenje Rešenja P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od 31.05.1990. godine, kojim je odbačena moja tužba protiv države SR Srbije i SFRJ zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti

Opštinski sud iz Bora je bez obrazloženja propustio da po službenoj dužnosti zakaže pripremno ročište na kome se u skladu sa Zakonom o parničnom postupku otklanjaju eventualni nedostaci i proceduralne smetnje za zakazivanje Glavne rasprave.

Umesto zakazivanja pripremnog ročišta a zatim i Glavne rasprave Opštinski sud iz Bora je zatražio ispravku tužbe a nakon date ispravke odbacio je tužbu kao nerazumljivu Rešenjem P-566/90 od 31.05.1990. godine.

Izjavom o nasilnom prihvatanju okupatorskog režima dr Čedomira Kneževića i njegove Mafije u vezi nasilno nametnute okupacije obavestio sam i Predsedništvo SR Srbije preporučenom poštanskom dostavom br. 6797 od 21.05.1990. godine.

Pošto je u međuvremenu Skupština Republike Srbije usvojila Zakon o političkim organizacijama svim nadležnim strukturama Instituta za bakar 23.07.1990. godine podneo sam Zahtev br. 3485 za raspuštanje partijskih organizacija i zabranu formiranja Socijalističke partije Instituta.

Istovremeno, zbog ubacivanja u sve strukture vlasti članova novoformiorane Socijalističke partije Srbije, bez prethodnog učešća na izborima, od predsednika predsedništva SR Srbije, Slobodana Miloševića tražio sam da podnese ostavku, preporučenom poštanskom pošiljkom br. 0026009 od 23.07.1990. godine.

Obaveštenjem br. 07-607-1-3307-90 od 28.08.1990. godine od Predsedništva SR Srbije obavešten sam da je moja pretstavka (informacija predsedništvu SR Srbije o nasilnom prihvatanju okupacije od strane komunističkog režima) ustupljena u nadležnost Republičkom sekretarijatu za rad i socijalnu politiku.

Obzirom da sam, na osnovu dotadašnjeg iskustva sa državnim institucijama,  navedeno Obaveštenje br. 07-607-1-3307-90 od 28.08.1990. godine doživeo kao sprdnju i izrugivanje od strane predsedništva SR Srbije, u dopisu od 28.09.1990. pod naslovom „Gospodo usrećitelji srpskog naroda“ stavio sam im do znanja da su njihova dela i njihovi usrećiteljski radovi poznati narodu i da nema potrebe da se odriču ni svoga imena (mislilo se na izvršenu promenu naziva SKS u SPS) ni svojih dela, jer im narod i istorija neće zaboraviti ni jedno ni drugo.

Naravno, da nakon ovog mog dopisa predsedništvu Srbije nije padalo više napamet da me zamajava „vozanjem“ kroz institucije sistema, pogotovo zato što su bili zauzeti ratovima i ratnim profiterstvom.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012

Ljuta trava ide na ljutu ranu. Cigani kradu vekovima da prežive, a Srbi kradu da bi bančili, rasturali i nadmeno se pokazivali, onako kako babuni pokazuju svoje crveno dupe. Srbi su sami sebi najveći dušmani, uvek spremni da sebe opljačkaju i pokradu.

Teško je razumeti kako naši savremenici, u vrhovima vlasti, kradu, pljačkaju, otimaju. Poživinčenih nagona, satiru sve što im pod ruku dođe. Upropašćavaju dobrostojeća preduzeća, ostavljajući bez posla hiljade radnika, izlažući ih gladi, nemaštini, propadanju.

Od Bogoljuba Karića i njegove braće, do surčinskog bosa Dragoljuba Markovića, koji je oteo od države desetine miliona maraka, dolara, eura, pa do Dragana Đurića, vlasnika “Zekstre“, srpski biznismeni bi od svojih sugrađana oteli i crno iza nokta. Njihova pohlepa spada u naučnu fantastiku. Hiljade radnika koji su radili za kompanije braće Karić ostali su bez radnog staža, plata, opljačkani, osiromašeni. Na nesreći sugrađana gradila se moć porodice koja je u dugoj istoriji postojanja ovog naroda kandidat za funkciju najvećeg Srbina – lopova.

Dve decenije prozivam imenom i prezimenom Srbe koji pljačkaju državu, fondove, banke, sugrađane. Kada prozovemo nekog da je lopov, on postane još ugledniji, značajniji.

Na početku karijere napisao sam tekst o pljački u Patrijaršiji. Svi moji prijatelji bili su sablažnjeni, oštro mi prebacujući da sam bezbožnik. Sveti oci su besneli i poručivali mi: „Gde si ti video Srbina da ne krade“.

Knez Mihajlo je proputovao kroz zapadnu Evropu da bi se uverio kako kod njih funkcioniše demokratski sistem vrednosti. Njegov zaključak je da su to progresivni sistemi, ali da te standarde Srbi ne mogu osvojiti. Prota Mateja Nenadović opisuje kako su srpski seljaci u Beogradu skidali prozore i vrata, čak vadili i eksere iz građe, čega se stideo njegov otac Aleksa. Pesnik Raka Drainac opisuje u Crnim danima kako su četnici harali po Blacu.

Očekivao sam od vlade premijera Đinđića da će Srbiju učiniti pravnom i demokratskom. Pokojni premijer je krenuo u pljačku, preteći da nadmaši Bogoljuba Karića. Ometen je u toj nameri. Došao je potom Zoran Živković, pa Vojislav Koštunica, od koga sam iskreno očekivao da će napuniti zatvore lopovima koji su u gornjoj strukturi vlasti. Sve su to samo puste nade. Srbi vole da kradu.To im je u krvi. Ne pomažu ni dobri zakoni, kada je u sistemu vrednosti jednog naroda biti lopov časno zanimanje. Nama će glave doći naši dugi prsti.

Milovan Brkić

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informacija: „Tabloid“

« Prethodna stranaSledeća strana »

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

Pridružite se 31 drugom pratiocu