Tvoju ljubav jako želim,

Čistu i poštenu,

Makar s patnjom da podelim,

Svoju voljenu ženu.

Iz srca te ne selim,

Makar patio snažno,

Jer volim te bićem celim,

Samo je to važno.

Pola sata lude strasti,

Ako se prihvati,

Živote nam može spasti,

Da niko ne pati.

Možemo da se viđamo,

I uzajamno tešimo,

Zlobnicima da se ne sviđamo,

A problemima smešimo.

Ako me ne voliš,

Neću da me žališ,

Da me tešiš “foliš“,

I prosjakom praviš.

Bolje mi je tvoj prezir,

U srcu da nosim,

Nego da budem ti vezir,

A ljubav da prosim.

Autor: Slobodan Radulović