SOCIJALISTIČKA REPUBLIKA SRBIJA

PREDSEDNIŠTVU SR SRBIJE

KOMISIJI ZA PREDSTAVKE I PREDLOGE

Odeljenju za poslove Komisije

GOSPODO USREĆITELJI SRPSKOG NARODA

U vezi vašeg izveštavanja  br. 07-6-07-1-3307/28.08.90. kojim me ljubazno upućujete u saznanje da ste moju predstavku uputili na nadležnost Republičkom sekretarijatu za rad i socijalnu politiku uz vašu molbu da moje navode o okupaciji države Srbije od strane Komunista razmotri i o rezultatima neposredno obavesti i Vas i mene, obaveštavam Vas da je u međuvremenu došlo do promene imena okupatora, koji radi maskiranja svojih zločina protiv srpskog naroda i radi izbegavanja odgovornosti za falsifikovanu istoriju a takođe i radi prikrivanja svojih kadrovskih veza sa doživotnim diktatorom Josipom Brozom sada nastupa pod imenom SPS tj. Spasioci Propalih Staljinista.

Obzirom da u čl. 238. Ustava SFRJ nije dat precizan opis okupatora, već se kaže da niko nema prava da spreči građane SFRJ da se bore protiv neprijatelja koji je napao zemlju, molim Vas da mi odgovorite na sledeća pitanja:

  1. Da li se okupatorom mogu smatrati članovi SPS koji ne poštuju Zakon o političkim organizacijama SR Srbije pa promociju svojih ideja i vrbovanje pristalica vrše u suprotnosti sa ovim zakonom?
  2. Da li se okupatorom mogu smatrati članovi SPS koji nelegalno drže vlast na raznim državnim nivoima?
  3. Da li se okupatorom mogu smatrati članovi i rukovodstvo SPS koji raznim ucenama, pretnjama i nezakonitim obećanjima vrbuju pristalice za svoju stranku?
  4. Da li se okupatorom mogu smatrati državni funkcioneri koji službenim automobilima u svoje radno vreme i o državnom (narodnom) trošku obavljaju aktivnosti za račun SPS?
  5. Da li se SPS u celini može smatrati okupatorom obzirom na nezakonito prisvojene privilegije za svoje članove?
  6. Da li se SPS može smatrati okupatorom ili bar saradnikom okupatora obzirom da ne dozvoljava krivično gonjenje za bivše članove SK i sadašnje članove SPS koji su raznim zločinima, pljačkama i mahinacijama upropastili narod i državu?

Što se tiče upućivanja moje predstavke na nadležnost Republičkom sekretarijatu za rad i socijalnu politiku, smatram da je to uobičajeni postupak zamajavanja i zaglupljivanja podnosilaca predstavki po uzoru i metodu pokojnog SK Srbije, jer iste na kraju dođu u nadležnost onima protiv kojih se podnose. Kao dokaz ove tvrdnje predlažem Vam gospodo usrećitelji da pogledate predmet br. 744/01.04.88. Takođe Vam predlažem da u arhivi Skupštine Srbije potražite predmet br. 07-5-071-661/06.05.88. koji je Skupštini Srbije ustupljen na nadležnost od strane Savezne Skupštine pod br. 086-1101/88. Ovu predstavku Skupština Srbije je uputila na nadležnost Republičkom komitetu za energetiku, rudarstvo i građevinarstvo gde joj se izgubio trag bez rešavanja. Isti je slučaj sa istom predstavkom kod pokojnog CK SKJ koji je istu uputio na nadležnost pokojnom CK SKS pod br. 21-391/88 a koju pokojnik za života nije stigao da reši. Obe ove predstavke odnose se na dodelu odlikovanja “Orden rada sa crvenom zastavom” od strane Predsedništva SFRJ naučnoj organizaciji Institut za bakar za tobožnje zasluge. Ustvari, po mom ličnom ubeđenju, navedeno odlikovanje dodeljeno je radi fiktivnog prikrivanja katastrofalnih rezultata delovanja ovog Instituta i njegovog rukovodstva na nauku i privredu. U predstavci je ponuđen deo dokaznog materijala o učešću ovog Instituta u stvaranju Fenija, Kipera B-40, Druge faze Topionice Bor, Pržionicama pirita, Fabrike za proizvodnju nikalsulfata, Flotacije molibdena, Separacije magnetita, Fabrike upaljača i raznih drugih prepisivačkih i kvazi naučnih radova čiji su akteri obilno nagrađivani i stimulisani a dobri stručnjaci i pošteni radnici kažnjavani i proganjani od strane rukovodstva i pokojne organizacije SK čiji bivši članovi i sada uživaju nezakonite privilegije i stimulacije uz razna maltretiranja neistomišljenika.

Na kraju, kao što rekoh, ova predstavka je stigla u nadležnost Republičkom sekretarijatu za energetiku, rudarstvo i građevinarstvo tj. sekretaru mr Nikoli Šainoviću poznatom borskom rukovodiocu iz afere uvoza nuklearnog otpada i koncentrata sa visokim sadržajem žive radi prerade u tehnološki nepodobnim agregatima RTB-a, čiji je jedan od rukovodilaca u to vreme bio i gospodin Šainović. Navedena afera je zataškana primenom sile pokojnog SK nad naukom a većina kompromitovanih su ponovo zadržali svoje funkcije a gospodin Šainović je postao ministar i sada treba da reši moju predstavku o odlikovanju Instituta uz čiju je pomoć RTB godinama vršio ekološki genocid i finansirao kvazi –naučne radove Instituta u zamenu za isplate raznih honorara po osnovu učešća pojedinaca sa rukovodećih funkcija kroz navodne ugovore o delu čime su ustvari vršene beskrupulozne pljačke, pogotovu ako se uzmu u obzir i tobožnja naučna putovanja u inostranstvo uz legalizovanu pljačku deviznih dnevnica.

Iz navedenih činjenica gospodo usrećitelji možete videti da su vaša dela i vaši usrećiteljski radovi poznati narodu pa nema potrebe da se odričete ni svoga imena ni svojih dela, jer Vam narod i istorija neće zaboraviti ni jedno ni drugo.

U Boru, 28.09.1990. god.

Vaš doživotno usrećeni:

Slobodan Radulović, br. Lk: 53036, SUP Bor.

NAPOMENA:

Ovaj dopis predat je predsedništvu SR Srbije preporučenom poštanskom pošiljkom br. 0076001 od 28.09.1990. godine.