Skupštini SR Srbije
Predsedništvu SR Srbije
Centralnom komitetu SK Srbije
SSRN SR Srbije
Savezu sindikata SR Srbije

Predmet: Zahtev za sanaciju situacije u Boru

Poštovani drugovi,

Odlučili smo da vam se grupno obratimo ovim zahtevom i da vas zamolimo da oformite stručnu komisiju od neutralnih stručnjaka iz metalurgije, hemije, rudarstva i tehnologije, koja će ispitati situaciju u Boru stvorenu moćničkim ponašanjem pojedinaca na odgovornim funkcijama i na osnovu analize stanja predložiti mere za sanaciju nastale situacije.
Obrazloženje:

Najnoviji događaji sa otkrivanjem velike pljačke srebra i zlata u pogonu Elektrolize u Boru ponovo su skrenuli pažnju jugoslovenske javnosti da se u Boru dešava nešto što nikako ne bi smelo da se desi. Ovi događaji su ponovo uznemirili i naljutili radne ljude i građane Bora, jer kao takvi bacaju ljagu na Bor kao sredinu koja nije stvorila uslove da se isključi mogućnost njihovog nastajanja. Sama činjenica da je pljačka zlata i srebra trajala skoro dve godine i da je tek sada otkrivena i sa zakašnjenjem prijavljena istražnim organima govori o neviđenim propustima i aljkavosti u poslovanju i obezbeđenju proizvodnje. Ovde u Boru se sve više pronose glasovi da je kradljivac zlata i srebra Petar Nikolić zaposlen u Zlatari po preporuci i na intervenciju jednog od borskih moćnika. Ova eventualna činjenica, kao i izjava Petra Nikolića u štampi (Ilustrovana politika) da je ideju za krađu dobio nakon što je slučajno otkrio da pre njega već neko pljačka srebro iz Zlatare dovoljno govore o aljkavom i nedopustivom odnosu u rukovanju sa velikom društvenom imovinom. Neki od nas radnika iz ove predstavke imali smo prilike da se po službenoj dužnosti upoznamo sa uslovima proizvodnje u pogonu borske Zlatare. Naime, peć za topljenje sirovina zlata i srebra radi pod nedopustivim tehnološkim režimom, jer se prilikom njenog šaržiranja i rada uopšte stvara velika količina prašine, koja odlazi u atmosferu a u kojoj se sigurno nalaze i čestice zlata i srebra. Samo na osnovu ove činjenice može se videti da u Zlatari nije posvećeno dovoljno pažnje tehnološkom iskorišćenju, obzirom da se tehnologija ne koristi u skladu sa svetskim normama. Aljkavost u radu i veliki i nedopustivi tehnološki gubici, kao i naopaka izrada materijalnih bilanasa navode na zaključak ili bar pretpostavku da se takvim radom prikrivala pljačka, jer se nedostatak zlata i srebra pripisivao tehnološkim gubicima i vodio kao nedovršena proizvodnja. Takva organizacija proizvodnje je i razlog što pljačka nije otkrivena ranije i što nikad ne bi ni bila otkrivena da Petar Nikolič nije bio toliko pohlepan pa odjednom odneo kilogram ipo zlata u vrednosti od preko 1,3 milijarde starih dinara. Za ovako organizovanu proizvodnju zlata i srebra neki od rukovodilaca Zlatare su bili nagrađeni Šistekovom nagradom, koja se tradicionalno deli na Dan rudara za izuzetne radne rezultate.
Imajući u vidu navedene činjenice mi građani Bora želimo da ovom predstavkom iznesemo svoje mišljenje i prikažemo činjenice koje govore u prilog našoj tezi da je u Boru nastala loša situacija kao posledica višegodišnjeg moćničkog delovanja organizovane grupe pojedinaca, koja je međusobno podelila sve važne funkcije na rukovodećim položajima i iste drži primenom kadrovske vrteške. Ova grupa pokušava da svoje delovanje i ponašanje opravda zloupotrebom autoriteta društveno-političkih zajednica koristeči ove institucije za prikrivanje raznih negativnosti i negirajući preko njih notorne činjenice o raznim tehnološko-investicionim promašajima, velikim havarijama i raznim pljačkama u pogonima RTB-a. Činjenice o navedenim događanjima su opšte poznate u Boru ali se sve zataškava putem korumpiranja pojedinih izvršilaca na odgovornim funkcijama, čime se dobija nezakonita podrška u sabotiranju i funkcionisanju pravnog, samoupravnog i delegatskog sistema utvrđenog Ustavom SFRJ. Kao posledica takvog ponašanja su sve veća zatvaranja u opštinske granice, privatizovanje i ograničavanje nauke i izgradnja raznih dupliranih kapaciteta i nedovoljno iskorišćenih fabrika i objekata. Kao primere takvog ponašanja navodimo izgradnju aerodroma i TV studija. Zbog zatvaranja u opštinske granice kasni izgradnja sportskog centra a cenu takve politike plaćamo mi građani. Kao što je poznato ovaj sportski objekat gradi građevinsko preduzeće „Sloga“ iz Bora iako je na konkursu ponudilo najnepovoljnije uslove i rokove izgradnje. Novinar koji je izveštavao o razlozima kašnjenja izgradnje sportskog centra bio je pozivan i maltretiran od strane društvenih subjekata nadležnih da pozovu na odgovornost one koji su se oglušili o zakone tržišta i interese radnih ljudi i građana. Kao primere posledica privatizacije nauke navodimo Feni, Kiper B-40, ogromne gubitke na bakru i drugim metalima zbog loših tehnoloških iskorišćenja i sprečavanja sposobnih stručnjaka da reše pojedine probleme iz proizvodnje RTB-a i forsiranje kvazi-naučno opredeljenih radi zadovoljavanja i ispunjenja ličnih želja i interesa pojedinih moćnika pri čemu su zapostavljene naučne i ekonomske zakonitosti i opšti društveni interesi. U posledice moćničkog delovanja i privatizaciju borske nauke svakako treba spomenuti i bruke prilikom realizacije pojedinih projekata u izvozu znanja i tehnologije u Burmu i Iran pri čemu je pored naučnog ugleda došao u pitanje i krajnji efekat takvih nastupa borske nauke. U grupu promašaja borske nauke svakako treba ubrojiti i nesposobnost rešavanja akutnih problema u vezi sa zagađivanjem životne i radne sredine. Kao posledicu loše primene nauke navodimo cenu bakra, koja je za oko 30 % veća od svetske cene. Na ovaj način RTB direktno utiče na povećanje inflacije u SFRJ, jer se bakar ugrađuje u mnoge proizvode. Kada bi se proizvodnja bakra opteretila troškovima za zaštitu životne i radne sredine komercijalna cena bakra bila bi oko 100 % veća od svetske cene pa bi onda bila uočljivija nesposobnost moćničkog načina primene nauke u Boru. Na osnovu ove činjenice vidi se da se sadašnja cena bakra održava na račun genocida nad građanima Bora i okoline. Kao dokaz o postojanju genocida nad stanovništvom mogu poslužiti podaci o broju invalida rada i broju bolovanja i odsustvovanja sa posla zbog profesionalnih oboljenja a posebno broj smrtnih slučajeva. U ove podatke treba svrstati i činjenicu o velikom broju nesposobnih za služenje JNA. Kao poseban dokaz o genocidu nad stanovništvom navodimo podatke da 24,4 % školske dece u Boru ima obolele bronhije, 1,1 % ima spazmu a 14,6 % kašalj. Zbog nepridržavanja ustavne obaveze iz čl. 193. Ustava SFRJ pojedini pogoni RTB-a ispuštaju nekontrolisano mnoge opasne otrove u vazduh i vodotokove (olovo, arsen, sumpordioksid, ksantate, cijanide, sulfide, kiseline i dr.). Radi ilustracije navodimo podatak da Fabrika soli prilikom proizvodnje zlatnog kalijumcijanida bez toksikacije ispušta mesečno oko 42-50 kg. cijanida u obliku rastvora cijankalija, koji u kontaktu sa kiselinama iz otpadnih voda stvaraju opasan gas cijanovodonik, koji je za vreme rata u nemačkim koncentracionim logorima korišćen za masovna trovanja logoraša. Količina cijanida, koja se ispušta u toku jednog meseca iz pogona Fabrike soli dovoljna je da se zatruje oko 50 miliona m3 vode. Ove stravične činjenice u Boru nikog od nadležnih ne uzbuđuje, jer oni to pravdaju time što je i pre rata bilo zagađivanja životne sredine. U Institutu za bakar se takođe ne posvećuje dovoljno pažnje ovim problemima, obzirom da se za preko 20. god. postojanja Instituta nije pronašao način da se spreče ogromni gubici bakra u jalovini, šljaci, elektrolitu i prašini uz istovremenu zaštitu životne i radne sredine. Smatramo da je to zato što je borska nauka pogrešno orijentisana i pogrešno vođena i usmeravana na prepisivanje i kopiranje tuđih radova, koji u borskim uslovima nisu davali praktične rezultate ali su Institutu donosili dobar dohodak, jer su takve radove kupovali pojedinci na odgovornim funkcijama u Basenu Bor u ime svojih OOUR-a. Za uzvrat takvi su dobijali razne povlastice od rukovodstva Instituta i to najčešće u vidu putovanja u inostranstvo ili u vidu fiktivnog priznavanja učešća u raznim radovima Instituta. Na osnovu prepisivačkih i uopšte jalovih rezultata rada pojedincima u Institutu su deljene nagrade i razna društvena priznanja i takvi su veličani i tretirani kao bog zna kakvi stručnjaci. Istovremeno sa ovakvom praksom negativnog nagrađivanja i stimulisanja loših rezultata rada pojedini vredni i stvarno dobri stručnjaci su maltretirani i šikanirani na svakom koraku zato što su imali bolje radne rezultate, koji su bili primenljivi u praksi i od kojih je RTB imao koristi. Takvo ponašanje odgovornih predstavlja tipičan primer sabotaže nauke i privrede i u Boru se izražava ogromnim brojem milijardi utrošenih na razne tehnološke-investicione promašaje, turistička putovanja u inostranstvo, arčenju društvenih sredstava kroz ogromne fondove za reprezentaciju i kupovinu luksuznih putničkih automobila. Na drugoj strani iz borske Flotacije u Borsku reku odlaze razne otrovne materije a u jalovinu velike količine neiskorišćenog bakra. Iz Topionice se baca šljaka sa oko 0,6 % bakra i velikom količinom gvožđa i drugih korisnih metala (koji prate bakar) i to zagrejana na preko 1150 stepeni C. Iz borske Elektrolize odlazi takođe elektrolit sa mnogo neiskorišćenog bakra. Koliki su ovi gubici može se pretpostaviti ako se zna da se rudnik V. Krivelj eksploatiše sa prosečnim sadržajem bakra od 0,45 % i to nakon skidanja i transportovanja raskrivke. Navedene činjenice ukazuju da se u pojedinim pogonima RTB-a obavlja proizvodnja daleko ispod svetskih normi a posledice takvog rada direktno su izražene kroz cenu proizvoda i povećanih zaliha. Zbog negativnog i saboterskog odnosa prema nauci mnogi stručnjaci u Boru nisu mogli da opstanu i morali su da odu. Njihovi odlasci su pravdani na razne načine, jer borski moćnici nisu dozvoljavali da im bilo ko remeti sabotersku delatnost i na taj način ih sprečava u ostvarivanju njihovih ličnih interesa. Primera radi navodimo slučaj mr Jovana Mijajlovića, koji je od strane borskih moćnika proglašen za višak radne snage zato što je više puta ukazivao na sabotersko delovanje pojedinaca, na neodgovoran i nedopustiv odnos prema radu i društvenim sredstvima, raznim vrstama zloupotreba i negativnom stimulisanju rada i rezultata rada. Ovaj slučaj predstavlja sramotu za Bor pogotovu ako se uporedi sa slučajem postavljanja za direktora Stambene zadruge Milorada Petkovića, koji za ovo radno mesto nema odgovarajuću stručnu spremu. Nasuprot njemu Jovan Mijajlović je stručniji od većine borskih moćnika i ima , za razliku od njih, tri primenjene inovacije. Ipak stručnost i inventivnost nisu osobine koje se u Boru cene. Zbog takvog odnosa prema nauci Bor su napustili dr Đorđe Kalčov (bivši tehnički direktor RTB-a), dr Jeremić Mihajlo, mr Pavlica Jovan, dr Pavićević Momčilo, dr Pješćić Miljan, dr Mihajlović Radomir i drugi sa manje zvučnim titulama.
Uzevši sve u obzir sve naše navode i mnoge druge činjenice, koje ovde nismo naveli a koje takođe idu u prilog našim tvrdnjama, nadamo se da ćete preduzeti konkretne mere da se u Boru promeni odnos snaga u korist vrednovanja stručnosti, inventivnosti i praktične primene nauke i znanja, jer je to jedini način da se RTB izvuče iz krize i da se spreče novi Feni, Kiperi i sl.

Radnici i građani Bora:

Radulović Slobodan, br. L.k. 53036 SUP Bor,
Ing. Radmila Petrović, br.l.k. 28338, SUP Bor,
Petar Jovanović, br. L.k. 4808 SUP Bor.

NAPOMENA:

Ova predstavka dostavljena je svim naslovima preporučenim poštanskim pošiljkama pod br. 7331, 7332, 7333, 7334, 7335 od 13.02.1987. godine.

Predstavka je radi zataškavanja sa nivoa kojima je dostavljena spuštena na nivo Međuopštinske organizacije saveza komunista Zaječar u kome je sedeo predstavnik borskih Komunista dr prof. Nedeljko Magdalinović . Predstavka je zataškana tako što je podnosiocima predstavke bio onemogućen postupak dokazivanja iznetih navoda. Umesto toga na navedenom partijskom forumu su blanko negirani svi navodi što je zatim usvojeno i na nivoima kojima je predstavka bila dostavljena.