Zar ne vidiš da te volim,

Da te silno želim,

Treba li da te molim,

Svojim bićem celim?

Zar te srce ne zaboli,

Nije li ti teško,

Kad te neko tako voli,

Da ispada “smeško”?

Ne odbacuj ljubav moju,

Ako ti nije nužno,

Uzvrati mi pažnju svoju,

Da ne patim tužno.

Nisam vitez tvoga srca,

Ljubav mi ne daješ,

Iz duše mi patnja vrca,

Zar za to ne haješ?

Tvoj vitez želim biti,

Valjda ti je jasno,

U tvome se srcu kriti,

Ako nije kasno.

Budi moja draga,

Jer draga mi jesi,

Ljubavi mog životnog praga,

U stvarnosti gde si?

Autor: Slobodan Radulović