Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o paralizi državnih institucija dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o paralizi državnih institucija dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o paralizi državnih institucija, a svedočenje o tome počinjem od mog Predloga br. 27713 od 22.11.1989. godine 14. Kongresu SKJ za raspuštanje SKJ i raspisivanje slobodnih i demokratskih izbora.

Zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti od strane dr Čedomira Kneževića u pogledu mog nezakonitog raspoređivanja na poslove sa nižom stručnom spremom Radničkom savetu Instituta za bakar, dopisom br. 2206 od 21.05.1990. godine, podneo sam Izjavu o nasilnom prihvatanju okupatorskog režima dr Čedomira Kneževića i njegove Mafije.

Okupatorski režim Čedomira Kneževića u Institutu za bakar i njegova mafija su mi ponovo izdali rešenje o raspoređivanju na poslove u rangu niže stručne spreme, nakon što je takvo prethodno rešenje za iste poslove pod br. 1325 od 30.09.1985. godine bilo formalno poništeno Odlukom III UR 596/86 Osnovnog suda udruženog rada od 26.08.1986. godine.

Pre ponovnog izdavanja rešenja za poslove sa nižom stručnom spremom okupatorski režim dr Čedomira Kneževića i njegova mafija su uspeli da zataškaju moju privatnu krivičnu tužbu podnetu 03.09.1989. godine Opštinskom sudu Bor tako što je ova tužba bačena u kantu za smeće bez puštanja u zakonsku sudsku proceduru davanjem broja predmeta i zakazivanjem ročišta, obzirom da je, očigledno u saradnji okupatorskog režima dr Kneževića i Opštinskog suda iz Bora bilo pripremljeno i donošenje Rešenja P-566/90 Opštinskog suda iz Bora od 31.05.1990. godine, kojim je odbačena moja tužba protiv države SR Srbije i SFRJ zbog sabotaže ustavnosti i zakonitosti

Opštinski sud iz Bora je bez obrazloženja propustio da po službenoj dužnosti zakaže pripremno ročište na kome se u skladu sa Zakonom o parničnom postupku otklanjaju eventualni nedostaci i proceduralne smetnje za zakazivanje Glavne rasprave.

Umesto zakazivanja pripremnog ročišta a zatim i Glavne rasprave Opštinski sud iz Bora je zatražio ispravku tužbe a nakon date ispravke odbacio je tužbu kao nerazumljivu Rešenjem P-566/90 od 31.05.1990. godine.

Izjavom o nasilnom prihvatanju okupatorskog režima dr Čedomira Kneževića i njegove Mafije u vezi nasilno nametnute okupacije obavestio sam i Predsedništvo SR Srbije preporučenom poštanskom dostavom br. 6797 od 21.05.1990. godine.

Pošto je u međuvremenu Skupština Republike Srbije usvojila Zakon o političkim organizacijama svim nadležnim strukturama Instituta za bakar 23.07.1990. godine podneo sam Zahtev br. 3485 za raspuštanje partijskih organizacija i zabranu formiranja Socijalističke partije Instituta.

Istovremeno, zbog ubacivanja u sve strukture vlasti članova novoformiorane Socijalističke partije Srbije, bez prethodnog učešća na izborima, od predsednika predsedništva SR Srbije, Slobodana Miloševića tražio sam da podnese ostavku, preporučenom poštanskom pošiljkom br. 0026009 od 23.07.1990. godine.

Obaveštenjem br. 07-607-1-3307-90 od 28.08.1990. godine od Predsedništva SR Srbije obavešten sam da je moja pretstavka (informacija predsedništvu SR Srbije o nasilnom prihvatanju okupacije od strane komunističkog režima) ustupljena u nadležnost Republičkom sekretarijatu za rad i socijalnu politiku.

Obzirom da sam, na osnovu dotadašnjeg iskustva sa državnim institucijama,  navedeno Obaveštenje br. 07-607-1-3307-90 od 28.08.1990. godine doživeo kao sprdnju i izrugivanje od strane predsedništva SR Srbije, u dopisu od 28.09.1990. pod naslovom „Gospodo usrećitelji srpskog naroda“ stavio sam im do znanja da su njihova dela i njihovi usrećiteljski radovi poznati narodu i da nema potrebe da se odriču ni svoga imena (mislilo se na izvršenu promenu naziva SKS u SPS) ni svojih dela, jer im narod i istorija neće zaboraviti ni jedno ni drugo.

Naravno, da nakon ovog mog dopisa predsedništvu Srbije nije padalo više napamet da me zamajava „vozanjem“ kroz institucije sistema, pogotovo zato što su bili zauzeti ratovima i ratnim profiterstvom.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012