Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o ekološkim događanjima dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o ekološkim događanjima dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o političkim zloupotrebama radi prikrivanja ekološkog genocida izazvanog radom nekih pogona RTB-a Bor radi sticanja nelegalnog profita za potrebe političkih struktura Republike Srbije na račun zdravlja stanovnika Bora pa i cele Srbije.

Na činjenicu da se u Boru godinama sprovodi ekološki genocid zarad profita vlade Republike Srbije ukazao je članak informativnog glasila „Građanin“ od 28.04.1987. godine u kome je objavljen tekst pod nazivom „Vlada uzima pare Boranima ostaje otrov“.

Nakon ovog članka u štampi su se vremenom pojavili i drugi članci u kojima su navođene činjenice da se u borskoj Topionici, koja godinama radi ilegalno bez upotrebne dozvole, prerađuju prljavi koncentrati bakra sa visokim sadržajem teških i toksičnih metala kao što su živa, kadmijum, nikl, arsen itd. Na osnovu serije ovih napisa izašlo je na videlo da je vršena i eksploatacija rudnog tela „H“ sa visokim sadržajem arsena, zbog čega se pretpostavlja da je prerada takvih sirovina u Boru uzrok da se u Boru deca rađaju sa tumorima, da je veliki broj regruta nesposoban za služenje vojnog roka itd.

Afera o ekološkom genocidu nastala je kada je vlada Republike Srbije stavila embargo na delegatsko pitanje poslanika Jelke Miljković iz Niša, koja je svoje pitanje o ekološkom genocidu bazirala na naučnom radu Nade Ajdačić, koja je, ispitujući radioaktivnost reke Timok nizvodno od zatvorenog rudnika uranijuma „Kalna“, utvrdila da se radioaktivnost nizvodno smanjuje do uliva Borske reke a zatim enormno povećava. Na osnovu toga je Nada Ajdačić krenula sa ispitivanjem radioaktivnosti uzvodno uz Borsku reku pri čemu je utvrdila da su izvor ove radioaktivnosti postrojenja Rudarsko topioničarskog basena Bor o čemu je sačinila Izveštaj, koji je delegatu Jelki Miljković bio povod za postavljanje delegatskog pitanja a vladi Republike Srbije da na sve informacije o tome stavi embargo a protiv svih onih koji o tome nešto znaju ili pričaju u javnosti, preko policije i službi državne bezbednosti pokrene mere praćenja, prisluškivanja, izolacije, zastrašivanja, privođenja na tzv. „informativne razgovore“, i sl. Međutim sve to je bilo kontraproduktivno za vlastodršce, jer su se u štampi i pored svega toga pojavili napisi o ekološkom genocidu.

Ovakvo izveštavanje javnih glasila o ekološkom genocidu u Boru, motivisali su me da zajedno sa Radmilom Petrović i Petrom Jovanović iniciramo stvaranje ekološkog društva, što je, kao i kasnija događanja opisano u mom dnevniku koji sam vodio u periodu od 23.10.1989. godine do 24.11.1989. godine pod nazivom „Dnevnik jednog disidenta“.

Zbog nasilnog zataškavanja istine o ekološkom genocidu od strane državnih organa Republike Srbije i poslovodstva RTB-a Bor i Instituta za bakar shvatio sam da se protiv takvih argumenata laži i sile ne može i ne vredi boriti istinom i silom argumentima zbog čega sam preko Socijalističkog Saveza Radnog naroda Skupštini Ekološkog pokreta „Dubašnica“ podneo obrazloženu pismenu ostavku preporučenom poštanskom pošiljkom br. 37792 od 06.12.1989. godine (objavljeno na ovom blogu pod naslovom „Radioaktivna Srbija-prvi deo“).

Nakon moje ostavke i ostali osnivači i inicijatori nastanka Ekološkog pokreta „Dubašnica“ prekinuli su svoja anganžovanja a rukovođenje Ekološkim pokretom su preuzeli prorežimski ljudi koji su sebe proglasili osnivačima ovog pokreta a istorijat i zasluge za  njegovo nastajanje vezali su za svoja imena.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB:       2007945751012