Na osnovu člana 5. stav 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (Sl. Gl. RS br. 120/04 „Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se , na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način.„), ovaj zapis o načinu primene nauke dostupan je svakom ko je za to zainteresovan i njegovo umnožavanje i dalja distribucija u originalnom izdanju su dozvoljeni.

Na osnovu stava 1. Pravila 66 Poslovnika Evropskog suda za ljudska prava (Strazbur 1999. godine „Po ustanovljavanju istovetnosti svedoka i pre svedočenja, svaki svedok polaže sledeću zakletvu ili daje sledeću svečanu izjavu: Zaklinjem se – ili Svečano izjavljujem po svojoj časti i savesti da ću govoriti istinu, punu istinu i ništa osim istine.“), ovo svedočenje o načinu primene nauke dajem sa verom u Boga.

U ovom svedočenju iznosim svoja direktna i indirektna saznanja o političkim zloupotrebama nauke zbog forsiranja politički podobnih ali zato nedovoljno stručnih kadrova na račun onih stručnijih što je rezultiralo nanošenjem materijalne štete privredi i ugledu RTB-a Bor i Instituta za bakar Bor zbog izrade promašenih tehničko-tehnoloških investicionih projekata.

Povodom proslave dvadeset godina postojanja Instituta za bakar u organizaciji dr Čedomira Kneževića 1982. godine izdata je Monografija u kojoj su pobrojani svi tehnološko investicioni radovi Instituta za bakar od kojih su se mnogi, zbog loših finansijskih rezultata, u praksi pokazali kao  tehnološko-investicioni promašaji.

Na početku navedene Monografije naveden je spisak članova Odbora za obeležavanje 20 godina Radne organizacije Instituta za bakar i 25 godina naučnoistraživačkog rada u Basenu Bor.

Odbor je bio sastavljen od  32 lica sa najvišim političkim i rukovodećim funkcijama iz tog vremena, od kojih su većina bili dobitnici nekih nagrada u obliku zlatnih plaketa.

Kasnije se pokazalo da su neki od navedenih članova ovog Odbora imali i veliku ulogu u nekim aferama ili kriminalnim događanjima, u čemu je svakako najgoru ulogu imao mr Nikola Šainović, tadašnji predsednik Skupštine Opštine Bor, koji je svoju političku i radnu karijeru neslavno završio u Haškom tribunalu kao osuđenik za izvršenje nekih ratnih zločina.

U vezi načina upotrebe nauke u RTB-u Bor i Institutu za bakar postoje napisi u sredstvima javnog informisanja od kojih navodim samo nekoliko onih koje sam uspeo da sačuvam ali se u ovim tekstovima spominju i drugi objavljeni napisi na ovu temu:

članak u Politici ekspres pod naslovom „Prepisali projekat“ od 10.04.1986. godine

članak u NON-u pod naslovom „Diverzanti u Boru“ iz 1986. godine

Članak u NON-u pod naslovom „Drugovi akademski radnici“ iz 1986. godine

članak u NON-u pod naslovom „Biće tako dok ima budala koje plaćaju“ iz leta 1986. godine

Zbog zloupotrebe nauke u RTB-u Bor i Institutu za bakar nas troje građana Bora (Petar Jovanović, Radmila Petrović i ja Slobodan Radulović), nadležnim institucijama Republike Srbije (Skupštini, Predsedništvu Republike Srbije, Centralnom komitetu, Socijalističkom savezu, i Savezu sindikata) podneli smo Zahtev za sanaciju situacije u Boru.

Zahtev za sanaciju situacije u Boru je radi zataškanja na nivou Centralnog komiteteta Saveza komunista Srbije prosleđen na nadležnost upravo onima protiv čijeg je političkog uticaja na nauku u RTB-u i Institutu za bakar bio usmeren, o čemu sam obavešten Obaveštenjem broj 0213-389/1 Centralnog komiteta saveza komunista Republike Srbije od 17.04.1987. godine.

Pri Međuopštinskoj Konferenciji Saveza komunista Zaječar, u kome su organizatori zloupotreba nauke u RTB-u Bor i Institutu za bakar imali jako uporište i podršku zahvaljujući Nedeljku Magdalinoviću koji je bio predstavnik Bora u tom partijskom forumu, uz uskraćivanje našeg učešća i pružanja argumentacije blanko su negirani svi naši navodi iz predstavke „Zahtev za sanaciju situacije u Boru“ od 13.02.1987. godine, što je prihvaćeno i na Centralnom komitetu saveza komunista Srbije o čemu sam obavešten dopisom broj 021-744/2 Centralnog komiteta saveza komunista Republike Srbije od 01.04.1988. godine.

Svedok:

Slobodan Radulović, MB: 2007945751012