Samo tebe volim,
I nijednu drugu,
Kako da odolim,
Da sakrijem tugu?

Zahvalan sam tebi,
Što te često gledam,
Što mogu u sebi,
Da se tebi predam.

Tvoja mi lepota,
Daje pouzdanje,
Od bednog života,
Sada patim manje.

Da nije bilo tebe,
Da ti se divim,
Krivio bih sebe,
Što još uvek živim.

Od ljubavi oboleh,
I padoh u krize,
Jer tebe zavoleh,
Bez ljubavne vize.

Nesrećan sam samo,
Što ne voliš mene,
Da ljubavi se damo,
Niko da ne vene.

Budi moja draga,
Moj anđele mili,
Da nam dođe snaga,
U ljubavnoj idili.

Ako i ti mene voliš,
Nemoj da se ustežeš,
Ali nemoj “foliš“,
Za mene da se vežeš.

Jer želim te celu,
Neću polovično,
Na ljubavnom delu,
Neću do sad slično.

Hoću te za sebe,
Zlatnu-unikatnu,
Da srce “zagrebe”,
Kao igru ratnu.

Sa tobom želim,
“Ljubavnu oluju”,
Svojim bićem celim,
Da osetim “struju”.

U ljubavnom transu,
Da ti telo trepti,
Dajmo sebi šansu,
Da budemo sretni.

Autor: Slobodan Radulović