Bivši načelnik SUP-a Bor Časlav Golubović izjavio je danas na suđenju Vlastimiru Đorđeviću pred Haškim tribunalom da mu je general Đorđević u aprilu 1999. naredio da leševe Albanaca sa Kosova, nađene u Dunavu kod Kladova, prebaci kamionom u Beograd.

Tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova, general Đorđević je optužen za prisilno premeštanje, deportaciju, ubistva i progon albanskih civila sa Kosova u prvoj polovini 1999. godine.

Svedok optužbe Golubović (71) izjavio je da je 6. aprila 1999. dobio obaveštenje da je u Dunavu kod Tekije u blizini Kladova nađena hladnjača sa tridesetak leševa.

Kada je otišao na to mesto, svedoka su, kako je rekao, policajci obavestili da je u kamionu-hladnjači prizrenske registracije, više od 80 leševa žena i muškaraca.

Golubović je svedočio da je telefonom, tokom više razgovora iste noći, o tome obavestio generala Đorđevića. Đorđević mu je naredio da tela budu pokopana u Kladovu.

Kada je, međutim, postalo jasno da svi leševi neće moći da budu izvučeni iz kamiona i pokopani do jutra 7. aprila, general Đorđević je, po rečima Golubovića, naredio da budu pretovareni u drugi kamion i prebačeni u Beograd.

Svedok je potvrdio da je to naređenje generala Đorđevića i sproveo u delo, a da je od njegovog vozača kamion s telima u Beogradu preuzela policija.

Golubović je izjavio i da mu je general Đorđević naredio da uništi hladnjaču u kojoj su leševi bili pronađeni.

Tadašnji načelnik SUP-a Bor predočio je i da je od Đorđevića tražio i, za nekoliko dana, dobio novac za isplatu radnika koji su leševe prenosili.

Tela stotina ubijenih Albanaca sa Kosova nađena su kasnije u više masovnih grobnica u Batajnici i u Petrovom Selu kod Kladova.

U nastavku suđenja, svedoka Golubovića unakrsno ispituje Đorđevićeva odbrana.

KOMENTARI:

Videćete kako je i zašto Časlav Golubović napredovao do polozaja načelnika SUP-a Borskog okruga. Smenili su ga posle Petog oktobra. Medjutim, bas je on Šainovicu organizovao obezbedjenje, kada bi Šainovic povremeno navratio u Bor. Časlavu su verovali i ratni zlocinac Šainović i Sud u Hagu?! Sve je toliko isprepletano, da se jedino znaju posledice uvoza radioaktivnog otpada i otrovnih i kancerogenih koncentrata. Borsko groblje radi sa 300% kapaciteta. Pojedinih dana ima i po pet sahrana na njemu i jos nekoliko u okolnim selima, što odgovara mnogo većem gradu. Zato Vas molim da objvite ovaj dugački komentar u celosti i da sa njime upoznate sve zainteresovane ekologe, novinare i političare.
Pozdrav iz Bora

[8.5.2007 9:12:52 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
OSAMNAESTI KOMENTAR: Moji komentari su se i ranije čitali i prepričavali širom Srbije, Evrope i sveta, a možete zamisliti šta će biti posle serije ovih komentara u Slobodnoj Evropi. Zato sam 20. novembra prošle godine primio E-mail poruku od Evropske Komisije (Generalni direktorat za razvoj) da pošaljem svoj komentar, kojim ću konkurisati za prestižnu Nagradu Lorenco Natali. Citiram srpsku verziju mog odgovora:
“Poštovana gospodjo Zuzanna
Sa pravim oduševljenjem sam otvorio E-mail poruku, iz koje se vidi da sam ja jedan od kandidata za Nagradu “Lorenzo Natali”. Celog života se borim protiv pljačke, privrednog kriminala, maltretiranja ljudi na verskoj, političkoj i nacionalnoj osnovi, ratovanja, izazivanja mržnje. U poslednjih godinu dana objavio sam 135 strana u “Istini” iz Beča, dao jedan intervju od 40 minuta Srpskom radiju iz Toronta, nekoliko radio-intervjua Slobodnoj Evropi, TV-intervju za televiziju iz Danske. Pored toga, objavio sam preko 150 stranica komentara na B92, Slobodnoj Evropi i Megafoniji. Sve je bilo posvećeno Organizovanom kriminalu po pitanju RTB-a iz Bora. Deo tih objavljenih Komentara se mogu naći na Internetu na srpskom jeziku (Google: Boza Bogdanovic Bor).
Izabraću članak o radioaktivnom otpadu, koji je objavljen u Megafoniji iz Beograda. Skladiranje i rasejavanje radioaktivnog otpada u Srbiji, jos iz vremena Tita na čelu Jugoslavije, pa u kontinuitetu na dalje, donelo je milijarde dolara ljudima koji su učestvovali u tom “smrtonosnom biznisu” i prepunilo groblje u Boru. Milošević i Šainović su brzopotezno napredovali i obojica završili u Hagu kao ratni zločinci. Članak ću vam blagovremeno poslati E-mailom, posle prevodjenja na engleski jezik, a ujedno ću poslati i original na srpskom jeziku.
Uzgred, bio sam veoma aktivni potpredsednik Opštinskog odbora Demokratske stranke u Boru i član Okružnog odbora (1992-1994), a nakon toga član Glavnog odbora Demokratskog centra (1995-2004). Tada sam demonstrativno izašao iz stranke, zbog Organizovanog kriminala u RTB-u. Učestvovao sam na preko 150 mitinga opozicije u Boru i Beogradu i proveo tri dana u obezbedjenju Vidovdana u Beogradu (1992. g.). Petog oktobra 2000. g. bio sam vodja puta u autobusu iz Bora, a sledeca 24 sata u obezbedjenju prof. Mićunovića u Beogradu.
Zato sam se i usudio da pošaljem članak o radioaktivnom otpadu, koji se neće svidjati nekim ljudima iz Evrope. Medjutim, ja sam takav, bez obzira da li se to nekom svidja ili ne. Mnogo sam ispaštao zbog toga, usput izgubivši zdravlje. Skoro pola radnog staža proveo sam u “izolaciji”, a trenutno sam bez posla, u iscekivanju invalidske penzije (imam 98% gluvoće na oba uha, pa nosim slušne aparate).
S najiskrenijim poštovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz Bora“ (zavrseno citiranje)
*****
[11.5.2007 8:00:32 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DEVETNAESTI KOMENTAR: Moje komentare ne čitaju samo obični čitaoci, već raznorazni inostrani i domaći mafijaši i inspektori u državnoj bezbednosti, pa se zato povremeno dešava da neka moja E-mail poruka “zaluta”. Trovanje mog psa je “kolateralna šteta”, kada sam se javno suprostavio da se RTB “proda” Kupromu. Odmah sam reagovao i objavio “Otvoreno pismo Ministarstvu unutrašnjih poslova” u Slobodnoj Evropi i Megafoniji (15. februara) i na B92 (16. februara). Mesecima (kao neki akrobata iz cirkusa) balansiram na žici, 10-ak metara iznad zemlje, uz veliku mogućnost pada i pogibije. Zato povremeno “postavim mrežu ispod žice”, da ublažim eventualni pad i sačuvam život porodici i sebi. Prinudjen sam da to i sada uradim zbog serije ovih komentara o radioaktivnom otpadu, pošto novinari u Srbiji ginu “kao muve”. Slobodna Evropa je 23. marta objavila moj komentar, iz koga ću ponovo citirati dva prva pasusa:
“Citiram Uvod u duži dopis, koji sam jutros poslao: preds. Srbije, preds. Vlade Srbije, Ministarstvu privrede, Ministarstvu energetike i rudarstva, dir. BIA, gen. dir. RTB-a, generalnoj direkciji RTB-a, preds. opštine Bor i dir. Privredne komore. Ceo Komentar vec je objavljen u Megafoniji.
POŠTOVANA GOSPODO
Neću pisati duži uvod, posto je dopis dugačak. Podsećam sve Vas da ste odavno zakasnili da “pojede mrak” mene, ili nekog člana moje porodice, a do to prodje neprimećeno u domaćoj i svetskoj javnosti. Pre tri dana pozvala me je novinarka iz čuvenog BBC-ija koji prati sta se ovde dešava. Poslao sam joj materijal o privatizaciji RTB-a, uključujuci i objavljeni Komentar o radioaktivnom otpadu (na srpskom i engleskom jeziku), kojim konkurišem za Nagradu Lorenco Natali (Google: Megafonija 17881).” (završeno citiranje).

Uzgred, posle tog dopisa na navedene adese, B92 je prestao da objavljuje moje komentare o “prodaji” RTB-a za “šaku dolara”?! Očigledno je da je neko od njih intervenisao. Zato sam se požalio Slobodnoj Evropi, koja je 28. marta objavila moj komentar o slobodi štampe i posledicama.
S poštovanjem.
Boža Bogdanović, Bor
*****
[15.5.2007 7:12:15 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETI KOMENTAR: Napisao sam komentar o radioaktivnom otpadu ograničene dužine (oko 10.000 karaktera na srpskom jeziku) i ponudio ga B92, Megafoniji i Slobodnoj Evropi. Megafonija ga je objavila u celosti 24. decembra, Slobodna Evropa je 25. decembra objavila prvu stranu, a B92 nije ništa objavio?! Komentar sam poslao 23. januara na kontakt adresu iz njihovog veb-sajta: http://www.nataliprize.eu. Odmah su odgovorili da je zaveden pod brojem: PLNOGE-2158.

Uz komentar sam poslao i kracu E-mail poruku (sizze) na engleskom jeziku. Po propozicijama Konkursa, svako od kandidata je slao takav sizze (do 600 karaktera), koji će poslužiti za uredničku predselekciju. Citiram srpsku verziju tog sizzea:
“Zahvaljujem se na pozivu, koji sam dobio 20. novembra od g-dje Zuzanne Podosek-Perrin. Za radioaktivni otpad važi “Zakon ćutanja”. Postoje brojni dokazi, stenogrami i bilteni iz Skupštine Srbije, izjave svedoka, izvršena merenja Borske reke i Timoka, koji dokazuju da je radioaktivni otpad prošao kroz pogone RTB-a. RTB sada radi sa 20% kapaciteta, a groblje sa 300%. Stanovnicima Timočke krajine je uskraćeno osnovno ljudsko pravo, pravo na život. Tito i Milošćvic su uvozili radioaktivni otpad i stvorili crne fondove za obrazovanje demokratske opozicije u Srbiji, a rezultati se vide. Ceo Komentar je objavljen u Megafoniji 24. decembra, a Slobodna Evropa je objavila samo početak 25. decembra.” (završeno citiranje)
Boža Bogdanović, Bor
*****
[16.5.2007 6:49:10 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETPRVI KOMENTAR (“Lorenco Natali”, početak): Napisao sam komentar o radioaktivnom otpadu, sa kojim ću konkurisati za prestižnu Nagradu Lorenco Natali i čekao da Megafonija ili B92 objave odgovarajuci članak. Pošto nije bilo članaka na tu temu, iskoristio sam članak “Uhapšen najveći diler ekstazija na svetu” (Google: Megafonija 17881) od 24. decembra da pošaljem komentar. Sledećeg dana je i Slobodna Evropa objavila prvu stranu. Citiram:

“Boza Bogdanovic (24/12/2006)
Povremeno uhapse nekog velikog švercera droge, ali kada je radioaktivni otpad u pitanju, onda vlada “Zakon Omerte” (“Zakon ćutanja”). Bor u Srbiji se odavno naziva “crnom ekološkom tačkom br.1 u svetu”. Krajem 2001. obavestio sam javnost. Pozvali su me iz SUP-a na informativni razgovor, zbog lične Naredbe ministra unutrasnjih poslova Dušana Mihajlovića, “da odmah pokrenu krivični postupak protiv mene, zbog toga sto uznemiravam javnost”. Zato sam 07. marta 2002. zvanično zaveo u SUP-u pismenu Izjavu. U Izjavi je bilo i 29 strana kopije stenograma sa Rasprave u Izvršnom veću Srbije. Rasprava je održana 14. novembra 1989. povodom delegatskog pitanja g-dje Jelke Miljković o povišenoj radijaciji u oblasti Beograda 19. avgusta 1989. (3.400 puta iznad dozvoljene). Tadašnji predsednik Skupštine Srbije g. Zoran Sokolović, nije dozvolio g-dji Nadi Ajdacić da prisustvuje Raspravi i da da stručna objašnjenja. G. Sokolović bi kao budući savezni ministar unutrašnjih poslova, završio u Hagu kao ratni zločinac, da nije izvršio samoubistvo.”
Boza Bogdanovic, Bor
*****
[17.5.2007 7:03:32 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETDRUGI KOMENTAR (“Lorenco Natali”, nastavak): U Ministarstvu su pročitali Izjavu i odustali od krivičnog gonjenja. Bilo je raznih pretnji: “da povedem računa o sinu”, “da će smeniti moju suprugu sa položaja direktora Rudarsko-metalurške škole” (i smenili su je), “da će me skratiti za glavu”, “da sam prvi na spisku za otpuštanje”, “zaturivanja” mojih E-mail poruka, najnovije protivzakonite odluke PIO po pitanju moje invalidske penzije itd. To su “sitnice”, na koje sam navikao. Oborio sam nekoliko rekorda na svetskom nivou u konvertovanju bakra, a pola radnog veka proveo “u izolaciji”?! Uključujući i poslednjih 6 godina, iako sam u periodu 1992-2004 važio za jednog od trojice najvažnijih i najaktivnijih DOS-ovaca Timočke krajine.Februara i marta ove godine objavljena je na moju inicijitavu čitava serija od 35 pisanih i radio-priloga na B92 i na Slobodnoj Evropi, pod zajedničkim nazivom “Trovanje Timočke krajine”. Nekoliko sati smo novinar Dejan Radulovic i ja razgovarali u Nišu sa g-djom Jelkom Miljković. Krajem 1989. godine, mnoge institucije od najvećeg značaja: Akademija nauka, Institut “Vinča”, Institut “Karajović” i sve državne institucije tadašnje Srbije i SFRJ uspele su da zataškaju aferu sa radioaktivnim otpadom, pri ščemu su pojedini (veoma poznati) akademici i profesori Univerziteta odigrali važnu ulogu u tome, stavivši svoj potpis, pa je krajnje vreme da se oni zbog toga pozovu na odgovornost. Ja ništa ne pišem napamet, već na osnovu dokumenata. Navešću pasuse iz takva dva zvanična dokumenta, a imam jos desetak sličnih:
PITANJE: Bilten: “Informacija delegacije Skupštine SR Srbije u Saveznom veću republika i pokrajina” br. 10-02-929/89 ; delegatsko pitanje Jelke Miljković: “Interesuje me je šta je sa tovarom broda Petersberg, koji je maja prošle godine prošao kroz naše vode, pod lažnom deklaracijom da nosi gradjevinski šut, a turske vlasti su otkrile da je teret tog broda veoma radioaktivan? Molim da mi se informacija dostavi za sledeću sednicu u pisanoj formi.”
ODGOVOR ; SR Srbija ; Izvršno veće ; Bilten br. 05-9-4231/927 od 09. 11. 89. godine: “Prema zvanicnom stavu Instituta za bezbednost Saveznog SUP-a, …….. sadržina broda “Petersberg” je ispod granice radioaktivnosti za koji je potrebna dozvola.” (završeno citiranje)
Boža Bogdanović, Bor

[18.5.2007 8:06:49 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu

DVADESETTRECI KOMENTAR (“Lorenco Natali”, nastavak): G-dju Miljković su posle višesatne Rasprave naterali da podnese ostavku na mestu delegata u Skupštini, napusti posao profesora i isterali je iz Saveza Komunista, pa se kasnije bavila advokaturom. Za divno cudo, Demokratska stranka je osam godina držala vlast u Nišu (g. Zoran Zivković, budući predsednik Vlade Srbije i advokat Vlada Domazet, brat DOS-ovog ministra nauke prof. dr Dragana Domazeta), a nisu je nikad pozvali na razgovor, niti se pojavila u niškim medijima?! Mi smo bili prvi, koji smo razgovarali sa njom o tome?!

Brod “Petersberg” je zvanično prevozio gradjevinski šut iz Nemačke u Tursku?! Prošao je s proleća 1988. pored nekoliko carinskih službi na Dunavu?! Turci nisu hteli da prime tovar, pa su iduće godine “gradjevinski šut” prebacili u brod “Barbara Blomberg”, koji je 28. juna 1989. godine istovario radioaktivni otpad u Velikom Gradištu. Inspektor Časlav Golubović je u ime SUP-a svo vreme pratio brod. Kasnije je postao načelnik SUP-a Borskog regiona i svedok g. Miloševića u Hagu, po pitanju hladnjače sa 80-ak pobijenih Albanaca. Potapanje hladnjače u Dunav, njeno vadjenje i zakopavanje leševa (u vreme bombardovanja Srbije) uradjeno je u organizaciji borskog SUP-a. To je obelodanio novinar Dragan Vitomirovic 2001. i ubrzo poginuo u saobraćajnoj nesreci?! G. Golubović nije završio u Hagu kao ratni zločinac, već kao svedok?!
Boža Bogdanović, Bor

*****
[19.5.2007 7:42:46 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETCETVRTI KOMENTAR (“Lorenco Natali”, nastavak): Kada je brod “Barbara Blomberg” prethodno prošao kroz prevodnicu u Hidroelektrani “Djerdap”, popucali su svi merni instrumenti za merenje radioaktivnosti. To nam je februara u Kladovu rekao g. Pajic, pilot za sprovodjenje brodova kroz prevodnicu, u kući dr Sibina Ilića, koji je 1989. bio predsednik opčštine Kladovo. Radio-intervju je tog dana dao i novinar iz Zaječara g. Dragoslav Jeremić, koji je razgovarao sa posadom broda. Oni su znali da su u smrtnoj opasnosti, ali su dobili ogromne pare da obezbede porodicu.

Dr Sibin Ilić, dugogodišnji lekar specijalista u Ujedinjenim Nacijama, osnivač državnog Instituta za rak u Kladovu i Privatne klinike za rak dojke u Negotinu, je u Rumuniji stupio u kontakt sa pomoćnikom načelnika čuvene tajne službe “Sekuratea”. On mu je dao dokumenta da ih iznese iz Rumunije, iz kojih se vidi da je 700 tona radioaktivnog otpada sa broda istovareno u Kalafatu, po direktnom naredjenju g-dje Elene Čaušesku, a ostatak od 700 tona u Srbiji. Posle streljanja bračnog para Čaušesku, tog generala su zatvorili, držali nekoliko meseci u pritvoru i pustili, ali je sledećih dana izvršio samoubistvo u svojoj garaži?! Jedna kopija tih dokumenata nalazi se u Vojnoj obaveštajnoj službi u Beogradu već 15 godina, a drugu je dr Sibin sakrio u inostranstvu, da je objave, ako “i njega pojede mrak”.

Mr fizike g-dja Nada Ajdačić je u periodu 1979-89 izvršila seriju merenja uzoraka iz Borske reke i Timoka, u kojima je koncentracija prirodnih i veštačkih radio-nuklida bila sve veća?! Nju i njenog pomoćnika dr Miljenka Martića su krajem 1989. isterali iz Instituta “Vinča”, a nakon toga nije bilo pojave radioaktivnih izotopa u tim rekama, sve do danas?! Dr Martić je četiri godine bio bez posla. G-dju Ajdačić su smenili sa položaja rukovodioca Laboratorije, prevremeno penzionisali kao neuračunljivu osobu i pripretili joj da će joj ubiti decu, ako i dalje kontaktira sa medijima. Neki njeni saradnici smatraju da ona i sada spada po svom intelektu, stručnosti i moralnim osobinama u hiljadu najvažnijih Srpkinja svih vremena, a savetnik dr Djindjića za ekologiju g. Srdjan Popovic je izjavio da je ona “luda babetina, koja lupeta gluposti o nekakvom radioaktivnom otpadu”?! U ovih šest godina vlasti DOS-a, niko iz Vlade Srbije nije pozvao njih dvoje na razgovor?!
Boža Bogdanović, Bor
*****
[22.5.2007 6:03:23 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETPETI KOMENTAR (“Lorenco Natali”, nastavak): Posle skladiranja i rasejavanja radioaktivnog otpada preko borske Topionice, Bor je postepeno postao jedan od najzagadjenijih gradova u svetu. Tome su doprineli nekoliko miliona tona sumpora (u obliku sumpor-dioksida), desetine hiljade tona arsena (iz rudnog tela “H”), hiljade tona žive, kadmijuma, cinka, olova, antimona, prirodnih radio-nuklida. Priobalje Borske reke i ušće Timoka u Dunav podsećaju na predeo na Mesecu. Borski RTB trenutno radi sa 20% kapaciteta, groblje sa 300%, a Timočka krajina je prva u Evropi i treća u svetu po broju slučajeva raka dojke. Našim ljudima ja uskraćeno OSNOVNO ljudsko pravo, pravo na život!!!
Dr Sibin Ilić, g-dja Jelka Miljković i g-dja Ajdačić su pri kraju životnog veka, a ja sam u 62-oj godini života i narušenog zdravlja. To beskrupulozno koriste ministri ekologije g. Miloševica i DOS-a, namerno zataškavajući jedan od najvećih skandala u Evropi. Slučaj jednostavno odlazi u A.A onog momenta kada mi umremo. Zato je ovaj Komentar na srpskom i engleskom jeziku jedna od poslednjih šansi.
Skladiranje otpada se plaća oko 2.000 $/kg. Te “krvave pare” (MILIJARDE DOLARA) iskorišćene su i za vodjenje ratova. Usledili su raspad SFRJ, desetine hiljada poginulih, milioni raseljenih, medjunarodne sankcije, hiper-inflacija, bombardovanje Srbije, Peti oktobar 2000. godine, Sud u Hagu. Do “Šestog oktobra” (zatvaranja tajkuna, lopova i ratnih zločinaca) nije ni došlo, pošto je Milošević na vreme kupio mnoge najvažnije političare DOS-a parama od radioaktivnog otpada. Zato DOS krije aferu iz vremena Tita i Miloševića. O tome sam napisao 135 strana i objavio ih u “Istini” iz Beča, ceo tekst poslao u 14 ambasada NATO-pakta, disk dao u ruke ministru Vuku Draškoviću još 21. maja.

Boža Bogdanović, Bor
*****
[24.5.2007 7:13:07 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETSESTI KOMENTAR (“Lorenco Natali”, nastavak): U Srbiji postoji poslovica: “Pas laje, a karavani prolaze”. U poslednjih 10 meseci objavio sam preko 160 veoma oštrih komentara na B92, Slobodnoj Evropi i Megafoniji, poslao nekoliko dopisa nekim ministarstvima u Vladi, g. Tadiću i g. Koštunici, a “karavani i dalje prolaze”. RTB je u vreme g. Miloševića “zaturio” preko 1,5 milijarde dolara i zadužio se preko 500 miliona dolara. U ovih 6 godina DOS-a ni dinar nije povraćen, niti je iko odgovarao?! Aprila je Vlada Srbije dala koncesiju za Crni vrh firmi Dandi (Dundee Precious Metals) iz Kanade pod skandaloznim uslovima, za 16.500 eura godisnje (100 eura po kvadratnom kilometru?!) i 1% od bruto prihoda. Stručnjaci tvrde da to rudno bogatstvo vredi najmanje 20 milijardi dolara, pa je i mito bio odgovarajuci.
Rasprodaja RTB-a (pljačka stoleća) je pri kraju. Verifikovano rudno bogatstvo RTB-a vredi preko 80 MILIJARDI DOLARA (koliko i svih dva miliona stanova i kuća u Srbiji), a Vlada ga je ponudila na Tenderu za svega 267 miliona dolara?! Cuprom S.A. (Romania), East Point i Amalco (Cyprus) su u konkurenciji, pri čemu je Cuprom ponudio najvise (400 miliona dolara). East Point je firma Zorana Drakulića (sina Titovog pukovnika bezbednosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji). Vlasnik firme Cuprom je mladi tajkun iz Rumunije, a suvlasnik firme “Amalco limited” Oleg Deripaska (Jelcinov zet).
Zašto bi se rumunski i ruski tajkuni razlikovali od Miloševićevih tajkuna, sponzora DOS-a (Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Zoran Drakulić, Miki Manzalović, Mišković, Peconi, Karić, Beko, Kostić itd.). Prva dvojica su radili u firmama čuvenog mafijaša Mark Riča (“Grandfather Russian Mafiya”), koji je 1989. godine prodao RTB-u 10.000 tona koncentrata bakra sa živom i radioaktivnim otpadom (brod “Unija”, luka Bar u Crnoj Gori). Posrednik u tom poslu bio je “Genex”, u kome su u tom momentu radili g. Zoran Drakulić i njegov otac (posle penzionisanja u JNA). Tadašnji direktor Genex-a g. Miki Savićević je u vreme DOS-a postao potpredsednik Demohrišćanske stranke?! Mr Nikola Šainović je napredovao meteorskom brzinom, od pomoćnika gen. dir. RTB-a, do predsednika Savezne komisije za radiološku zaštititu (?!), predsednika Vlade Srbije (u vreme hiper-inflacije), potpredsednika Savezne vlade SRJ. Trenutno se nalazi u Sudu u Hagu, zbog ratnih zločina, i ako je njegov zlocin po pitanju radioaktivnog otpada neuporedivo veći.
Boža Bogdanović, Bor
*****
[25.5.2007 6:55:55 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETSEDMI KOMENTAR (“Lorenco Natali”, kraj): KGB i ostale službe bezbednosti su na vreme pripremili tajkune širom Istočne Evrope, da posle propasti socijalizma pokupuju ono što je najvrednije i najrentabilnije u svojim i ostalim državama. Dojučerašnji marksisti i udbaši postaju “kapitalisti”. Šekspirovo “Nešto je trulo u državi Danskoj”, važi i za Vladu Srbije i Vlade mnogih istočno-evropskih država. I posle KGB-a, KGB! I posle Tita, Tito! I posle Miloševića, Milošević!

Pre tri godine, na Skupštini Demokratskog centra u Beogradu, dobio sam veći aplauz tristotine prisutnih delegata, nego prof. Mićunović (predsednik DC i bivši predsednik Savezne skupštine SRJ), g. Boris Tadić (sadašnji predsednik Srbije) i ministar Vladan Batić (koji su bili gosti na Skupštini). Posle veoma oštre diskusije, predložio sam da NATO-pakt i Evropska Unija odmah uvedu Protektorat, pošto se Srbija ne može sama izboriti sa Organizovanim kriminalom. Protektorat nisu uveli, ja sam kasnije izašao iz stranke, političari se menjaju na vlasti, a “karavani i dalje prolaze”. Od Velike Srbije, ostaće jedno Veliko Ništa.
Boža Bogdanović, dipl. ing. iz otrovanog, ozračenog i opljačkanog Bora” (završeno citiranje)
*****
[26.5.2007 8:12:58 ] Slobodna Evropa
bozalale@ptt.yu
DVADESETOSMI KOMENTAR: Poštovani prijatelji iz Slobodne Evrope, zahvaljujem se što ste objavili kompletan komentar o radioaktivnom otpadu, sa kojim sam konkurisao za Nagradu Lorenco Natali, na osnovu njihovog poziva od 20. novembra. G-dja Marie Bernard mi je 29. aprila poslala E-mail poruku, koju je potpisao poštovani gospodin Louis Michel (Komesar Evropske Unije za ljudska prava). Pozvali su me da trećeg maja dodjem u Evropski parlament u Briselu na svečanu Ceremoniju dodele Nagrade Lorenco Natali, iako je u propozicijama Konkursa bilo predvidjeno da se samo dobitnici Nagrade pozovu?! Naši klinci nedelju dana čekaju ispred neke zapadne ambasade da popune formular za vizu, koju će eventualno dobiti posle mesec dana, a ja sam je mogao dobiti za pola minuta, pod uslovom da sam imao pasoš i dovoljno para za put. Citiram prevod te poruke:
„Ustanovljavanjem Nagrade Lorenzo Natali (LNN), Evropska Komisija podržava novinare iz pisanih medija koji su trpeli diskriminaciju izveštavajuci o ljudskim pravima i demokratiji u zemljama u razvoju. Ove 2006. godine, LNN je bila jako uspešna. Učestvovalo je 1.529 novinara iz 165 zemalja sveta. Njih 15 je nominovano od strane Velikog Žirija, i oni su pozvani na dodelu LNN u četvrtak 3. maja od 14 do 16h. Da bi smo prikupili veći broj zvanica, imam zadovoljstvo da Vas pozovem na ovu ceremoniju, gde ću ja imati čast da uručim nagrade nagradjenim novinarima.
Louis Michel
Evropski Komesar za ljudska prava“ (završeno citiranje)

Postoje tri razloga što nisam dobio Nagradu. Na Konkursu su učestvovali 1.529 novinara iz 165 država sveta, a po tri novinara sa svakog kontinenta su dobili Nagradu. Drugi (takodje važan razlog), da sam pisao o nemaškom nuklearnom otpadu, a niko ne voli da se njegov „prljav ves“ publikuje i javno nagradjuje. Treći, da sam komentar objavio u nepoznatom mediju (Megafonija iz Beograda) na slabo rasprostranjenom srpskom jeziku, a ne na nekom svetskom jeziku, u nekom poznatom svetskom mediju (i izgubio 20 bodova od 100 mogućih zbog toga). U svakom slučaju da sam postigao osnovni cilj, da upoznam najodgovornije ljude Evropskog parlamenta sa uvozom radioaktivnog otpada i Organizovanim kriminalom u Srbiji.
Boža Bogdanović, Bor
___________________________________________________________

Bivši načelnik SUP-a Bor Časlav Golubović je do oktobarskih promena 2000. godine verno služio režim Miloševića, između ostalog i tako što je u septembu te godine uz zaplenu propagandnog izbornog materjala za lokalne izbore u Boru naredio moje nezakonito privođenje na tzv. „informativni“ razgovor radi mog sprečavanja u toj kampasnji. Tim povodom protiv radnika MUP-a Bor Gergić Petra podneo sam Opštinskom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu za zloupotrebu službenog položaja u predmetu Kt-279/00, koja je nakon namerno dozvoljenog zastarevanja odbačena odlukom tog tužilaštva od 28.07.2003. godine i kao takva potvrđena i od Okružnog tužilaštva iz Zaječara i Republičkog tužilaštva iz Beograda.
Slobodan Radulović Bor

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informisanja: Radio Slobodna Evropa

Advertisements