Restitucija, reforma pravosuđa, lustracija, oduzimanje imovine stečene kriminalom i procesuiranje članova bivšeg režima osumnjičenih za zloupotrebe – bili su ključni delovi političkih programa svih predstavnika demokratskih vlasti od 2000. godine. Bili i ostali prazno obećanje. Sve napred pobrojano zapravo se može upisati u inventar obmana demokratskih vlasti od sloma Miloševićevog režima do danas.


Spisak obmana je znatno duži, ali su posledice svakako najveće zbog ovih neispunjenih obećanja i obaveza. Zato danas vladaju oni koji su bili oličenje tog režima, zato ljudi i dalje odlaze iz Srbije, zato je raslojavanje sve veće, zato nam tajne službe kroje privatizaciju i sudbinu… zato nam je država ovakva kakva jeste.
U tome se slažu i stručnjaci, naši sagovornici koje smo zamolili da prokomentarišu svaku od ovih obmana.

Restitucija

M. Antić

Obećani povratak imovine koju su komunisti oteli desetinama hiljada ljudi verovatno je najveća obmana demokratskih stranaka Srbije. Još nijedna predizborna kampanja nije prošla a da nisu pljuštala obećanja da će se oteto vratiti. Još nijedna demokratska vlast, koja je i na tom obećanju prikupila glasove i pobedu, nije mrdnula prstom da to obećanje i ispuni. Oko šest miliona kvadratnih metara otetog građevinskog, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i danas je, protivno pravu i evropskim vrednostima, najvećim delom u posedu države (96 odsto). Političke elite se već osam godina, koliko se razvlači priča o restituciji, bave isključivo mogućnostima da na tome zarade kako političke poene, tako i novac. Kako kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju, takozvane demokratske vlasti su jedan deo građevinskog zemljišta i poslovnog prostora protivpravno privatizovale ili dale pod zakup, pa sada na tuđoj, otetoj imovini ubiru profit.
– Ovde igraju isključivo lični interesi pojedinaca na vlasti i povlašćenih figura čije su imperije nastale u poslednjih deset do 15 godina. Izgovori nadležnih poput nedostatka para su smešni i služe isključivo za zavaravanje javnosti. Od postojeće vlasti i ljudi koji se u njoj nalaze nije moguće očekivati bilo kakav realni pomak po pitanju ekonomskog oporavka, ozbiljnog pristupa postupku evropskih integracija, a ponajmanje ozbiljnom uređenju države i restituciji – kaže Antić.
Restitucija će svakako ostati jedan od bitnih uslova na putu ka Evropi.

Reforma pravosuđa

J. Vasilić

Partije i danas, kao i pre 2000, vedre i ob­lače srpskim pravosuđem. Onaj ko je na vlasti ima vrhunsku moć da po potrebi – zaustavi istragu, instruira procese, bira i razrešava sudije, postavlja svoje pulene na važne pozicije… a o sporosti sudova da i ne govorimo.
– Pravosudni zakoni sadrže odredbe koje ugrožavaju nezavisnost sudova jer su svi atributi pravosudne vlasti u rukama izvršne vlasti, odnosno partija. Finansiranje sudova i izbor sudija su izmešteni iz sudova i o njima odlučuje partija, pa se zato od 1996. godine primećuje značajan pad stručnosti kod tako biranih delioca pravde. Posledice nerada i nestručnosti sudija, kao i loših procesnih zakona, jesu maratonski procesi, ogroman broj neobrađenih i prastarih predmeta, kao i sveukupna tromost pravosudnog sistema Srbije – kaže Jelisaveta Vasilić, bivši sudija, advokat i član Sveta za borbu protiv korupcije.
Ovakvo stanje u pravosuđu, osim što krši ljudska prava sopstvenih građana na suđenje u razumnom roku, služi i odbijanju stranih investitora. Dok naši građani pravdu sve češće traže u Strazburu, stranci biraju da svoj kapital ulože u sigurnije sisteme gde im se garantuje naplata potraživanja …
– Od demokratskih promena je prošlo punih osam godina, a stanje u pravosuđu je gore nego na početku. Zato smatram da ni novi set zakona nije ozbiljan početak reforme. U novom setu je izvršena politizacija sudova, predviđeno je da opšti izbor sudija vrši Skupština, odnosno partije i tajkuni, bez merila i kriterijuma. Tako će politika u sudove ući na velika vrata – kaže Jelisaveta Vasilić.

Lustracija

V. Rakić

Na javnim funkcijama u Srbiji i da­nas se­de ljudi za koje je dokazano da su teško ogrešili o ljudska prava, profesiju i moral. Za mogućnost da oni ponovo odlučuju o našoj sudbini, možemo da zahvalimo demokratskim vlastima od 2000. godine, koje nisu učinile apsolutno ništa na polju lustracije ili utvrđivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Lustracijom je trebalo da se spreči da na javne funkcije dođu ljudi koji su u vreme autoritarnog režima teško kršili ljudska prava. To se nije dogodilo, a rezultat je čudna koalicija koja trenutno vlada Srbijom.
– Svaki pokušaj primene mera tranzicione pravde, u koje spada i lustracija, sprečavala je vlast. Tako je i danas. Smena vlasti 5. oktobra bila je izvršena uz javne ili tajne pogodbe s nekim od ključnih ljudi Miloševićevog režima. Takozvana deklaracija o pomirenju između DS i SPS na duže vreme je odložila, a možda i sasvim ukinula mogućnost lustracije i drugih vidova suočavanja s prošlošću – kaže dr Vesna Rakić-Vodinelić, profesor prava.
Nadležni uporno odbijaju da se suoče s prošlošću i to je svakako jedan od poraza demokratskih vlasti.
– Oni koji su kršili ljudska prava i za koje se to može bez većih teškoća dokazati imaju razloga da sprečavaju lustraciju, težeći i dalje da ostanu deo takozvane političke klase koja je danas u Srbiji, uz tajkune, najmoćniji deo društva. Sve zajedno svedoči o tome koliko je čvrsta ideja održavanja političkog i pravnog kontinuiteta s autoritarnom vlašću do 5. oktobra. Očigledno je da su delovi vlasti posle promena bili u čvrstim javnim i tajnim vezama sa delovima ranije vlasti – kaže Vesna Rakić-Vodinelić.

Oduzimanje imovine stečene kriminalom

Č. Čupić

Da su srpske demokratske vlasti posle 2000. godine odmah usvojile zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ne bi stotine miliona prljavog novca završilo u privatizaciji srpskih preduzeća na najlegalniji mogući način. Ne bi više od 16 miliona evra bilo oprano kroz ostavine nakon smrti kriminalaca i korumpiranih pojedinaca sa vlasti. Ostavine su danas idealan oblik da oteta imovina nikada ne bude vraćena, ali ne i jedini. Činjenica je da će, zahvaljujući nečinjenu demokratskih vlasti, sve što je oteto poslednjih decenija ostati zaštićeno od ruke pravde. Ili će pripasti samom kriminalcu kada izađe na slobodu ili njegovoj porodici, ali se zakon, sa kojim se debelo kasni, svakako neće primenjivati retroaktivno. Kroz to kašnjenje i nečinjenje srpskih demokrata provukao se veliki broj malverzatora kako iz državnih, tako i iz krugova podzemlja.
– Da je ikada postojala politička volja da se takva imovina oduzme, ona bi se do sada i pokazala. Očigledno je da su kočnica nelegalnosti koji su činili pripadnici vlasti od 2000. godine. Mnogi ljudi iz demokratske vlasti su upali u zamke koje su im predstavnici prethodnog režima postavili. Uleteli su u dilove s njima, a samim tim i u sistem ucene koji vlada srpskom političkom scenom. Mi više ni ne znamo ko tu koga ucenjuje i zašto, ali se jasno vidi da su mnogi za kratko vreme stekli imperije. Nedavno smo čak i imali priznanje da je politička partija dobijala novac i automobile od bogatog pojedinca. Kako onda da imate političku volju u parlamentu koji bi trebalo da donese zakon, kada u poslaničkim klupama sede ljudi koji javno priznaju da su ih finansirali bogati pojedinci – kaže Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka, koji smatra da bi ovaj zakon koji će se primenjivati od 2009. trebalo da važi retroaktivno bar od 1992. godine.

Suđenje članovima bivšeg režima

S. Gredelj

Kada je Božidar Đelić, kao ministar finansija, 2001. godine podigao 16 krivičnih prijava protiv ministara iz režima Slobodana Miloševića koji su zloupotrebili svoje položaje, niko nije očekivao da će oni i danas ostati bez sudskog epiloga. Među osumnjičenima najpoznatiji je slučaj Milovana Bojića, bivšeg ministra zdravlja, na čijem računu u švajcarskoj banci je pronađeno oko milion maraka. Miloševićevi ministri su, prema krivičnim prijavama, iz republičkog budžeta nenamenski potrošili 2,673 milijarde dinara, nezakonito 1,573 milijarde, a iz sredstava solidarnosti još 1,082 milijarde dinara. To je, naravno, samo deo za koji se saznalo pre podnošenja prijava, dok ono što su suđenja trebalo da otkriju nikada nismo i nećemo saznati. Neki postupci su obustavljeni ili prekinuti, drugi su još u fazi istrage, a beznačajan broj je stigao do optužnica i suđenja. Za sada niko nije kažnjen. A u međuvremenu se daju migovi da se ne dira kriminal koji su počinili potencijalni koalicioni partneri.
– Članovi onoga što se naziva DOS-ov sistem vlasti su oduvek, sada je to već jasno, bili protiv procesuiranja tih i takvih. Sada se, najzad, dogodilo i to da se ono što smo izbacili kroz prozor vratilo kroz vrata. Kada su kadrovi SPS na bitnim ministarskim funkcijama, jasno je da ne možemo da očekujemo da će na procese protiv tih ljudi sada biti stavljena tačka. Ali, tačka nije stavljena ni ranije, tokom proteklih sedam godina. Mislim da niko od njih, bar za moga života, neće odgovarati zbog te uzajamne povezanosti, gde svi imaju putera na glavi i u džepovima, stranim bankama… Dok god postoji uzajamna ravnoteža straha, svi će ostati zaštićeni od ruke pravde jer će tako i ovi aktuelni moći bez bojazni da kradu znajući da nikada neće zbog toga odgovarati – kaže Stjepan Gredelj sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Autor: Irena Radisavljević
Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović
Izvor informisanja: „Blic“