U stara “dobra” jednopartijska vremena važni partijski drugovi u Boru su bivali štićeni kao narodno blago.
Kad bi ih neko nešto žacnuo ili im bilo kako nasmetao oni bi se požalii važnom drugu iz milicije. A onda se “drzniku” počnu da dešavaju čudne stvari. Ako ima kola sasvim slučajno ga milicija zaustavlja na svakoj raskrsnici i proverava mu žmigavce i ostalo. U početku ga ne kažnjavaju već samo opominju. Ako “drznik” ne shvati poruku ili neće da popusti počinju i kažnjavanja.

Ako “drznik” nema auto onda mu je za svaki vikend stizao vojni poziv za uvežbavanje vojnih veština sve dok se “drznik” ne bi opametio.

A bilo je i suptilnijih metoda. Ako je “drznik” bio bez stana sasvim slučajno mu se dešavalo da bude izrangiran na listi da pomisli kako će u sledećoj podeli sigurno dobiti stan a po kuloarima se čak znalo i koji, pa bi jadnik odlazio sa porodicom da gleda kako napreduje izgradnja, čak bi možda planirali i kupovinu stvari, ali kad bi stan bio spreman za useljenje “drznika” bi sasvim slučajno snašao maler da se u firmi naprasno promeni pravilnik i on izgubi rangirano mesto pa “njegov” stan dobije neko ko je stambeno već obezbeđen.

Ako je “drznik” imao malu platu sasvim slučajno bi se desila promena sistematizacije radnih mesta i njegovo radno mesto bi “skočilo” po broju bodova. Ali po novom sistematizacionom pravilniku za to radno mesto je bio propisan izbor u stručno zvanje od strane Komisije. Taman bi “drznik” pomislio da će konačno i on dobiti povećanje plate kad ono Komisija za izbor u stručno zvanje konstantuje da on nema dovoljno bodova za to radno mesto pa mora da bude premešten na neko gore za istu platu.

Itd. itd. znali su važni partijski drugovi kako treba sa onima koji nisu na liniji partije.

Eh, kako bi neki bivši jednopartijski drugovi voleli da im se vrate stara dobra vremena umesto ovoga sada kad moraju na svakim izborima da menjaju partiju uz rizik da ne naprave dobar izbor.

A i milicija nije ko što je nekad bila. Počela je da hapsi čak i važne partijske drugove zbog nekih manjkova u budžetima. A priča se i da će da im se oduzima imovina.

Pa i narod nije ko što je nekad bio. Postao je jogunast i prgav pa stalno nešto zakera sa nekakvim ljudskim pravima i slobodama i traži da vidi šta važni drugovi rade, gde i zašto putuju, šta jedu i piju, kako se vesele, sa kime se i o čemu dogovaraju itd.
Pa kako da posle svega važne drugove ne obuzme nostalgija i žalost za prošla vremena.

Napisao: Slobodan Radulović