Kako je u RTB-u Bor i po koju cenu prerađivan radioaktivni materijal

Nuklearni otpad smrtno dobar za biznis

U lancu dobavljača smrtonosnog otpada, koji je završavao i u hrani, važna karika Nikola Šainović, svedoči za „Glas“ ing Božidar Bogdanović

U otvorenom pismu Vladi Republike Srbije i Predsedništvu DOS-a koje je, septembra prošle godine, uputio Božidar Bogdanović, diplomirani inženjer metalurgije, zaposlen u borskoj Topionici i rafinaciji bakra, navodi se da je u 10.000 tona inostranog koncentrata bakra, koji je u metalurškim pogonima RTB-a prerađivan od 11. avgusta do 5. septembra 1989. godine, bilo oko pola tone veoma otrovne žive. I to pod uslovom da nije bilo radioaktivnih minerala, koji su veoma česti pratioci ovog elementa.

Taj isti materijal je i krajem 1988. bio ponuđen RTB-u na preradu, posredstvom „Jugotehne“ i „Jugometala“, ali je tadašnji direktor marketinga Basena Milija Grujičić odbio da potpiše nalog, nakon čega je ubrzo smenjen.

Otpad u hrani

„Ako se takav otpad samelje u specijalnim koloidnim mlinovima u prah sitniji od jednog mikrona i ubaci u koncentrat, onda u toku prženja u topioničkim reaktorima izlazi kroz dimnjak, zajedno s gasovima, a manji deo ode u sumpornu kiselinu, odatle u đubrivo i indirektnim putem završava – u hrani.

Ali, ne može radioaktivno da zagadi bakar. To znam, jer sam vodio proces proizvodnje upravo na reaktorima i elektro-filterima, sve dok me 1997. nisu smenili, posle dopisa poslovodstvu RTB-a u kojem sam reagovao zato što su se analize uvoznog koncentrata, „posteljice“ i aglomerata iz reaktora završavale na svega 75 do 92 odsto, dok su ostatak krili. Još sam neraspoređen“, kaže Bogdanović.

Na mogućnost da je u pogonima Basena zaista bio prerađivan koncentrat bakra koji je sadržao i određene količine radioaktivnih izotopa, ukazala je i mr Nada Ajdačić, tada šef laboratorije u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“.

Ona je od 1979. do 1984, na ušću Timoka u Dunav, tokom ispitivanja registrovala ogromne koncentracije prirodnih i veštačkih nuklida iz nuklearnog otpada. Poznato je, inače, da se otpadne vode iz pogona RTB-a ulivaju u Borsku reku, u kojoj, zbog prekomernog zagađenja, nema registrovanih oblika života. Čak ni bakterija.

Ova voda, koja sa sobom nosi ogromne količine jalovine i teških metala, uliva se u Timok, ovaj u Dunav, i tako do Crnog mora. Kao nagradu za senzacionalno otkriće mr Ajdačić je zaslužila veliku „čast“: poslali su je u prevremenu penziju, bez valjanog razloga, a njen izveštaj je ubrzo osporen i odbačen, uz objašnjenje da je rađen vrlo nepreciznom metodom.

Nova ispitivanja, koja su nedugo zatim usledila, odbacila su svaku mogućnost o egzistiranju prirodnih i veštačkih nuklida, na koja je ukazivala mr Ajdačić.

I u srebru izotop

Bogdanović tvrdi da poseduje i kopije izveštaja iz Instituta „Vinča“, s potpisom dr Živorada Vukovića, koji nedvosmisleno potvrđuju da je i koncentrat bakra, koji se 18 meseci, tokom 1986. i 1987, prerađivao u RTB-u, bio radioaktivan. On ističe da je u velikom broju poluga srebra utvrđeno prisustvo veštačkog izotopa Ag-110, koji potiče iz nuklearnog otpada.

„Dozvoljena radioaktivnost srebra iznosi oko 18,5 bekerela po kilogramu, u ovim uzorcima je registrovana čak 150 puta veća koncentracija, a kod nekih uzoraka izmereno je i do 2.700 bekerela!“, tvrdi Bogdanović.

Predstavnik Instituta „Vinča“ Milojko Kovačević je tada izrazio sumnju u ispravnost tih analiza, jer se u njima pojavljuje koncentracija joda, koju je, kako je kazao Kovačević, gotovo nemoguće ispitati.

„U tehnološkom procesu topljenja može doći do pojave višeg stepena jonizujućih zraka, ali to ne mora da ukazuje na nuklearno poreklo koncentrata bakra, pošto postoji mogućnost da je povećana radioaktivnost posledica katastrofe u nuklearnoj elektrani u Černobilju.

Doduše, pre 15 godina, rezultati merenja u Boru ukazali su na prisustvo radioaktivnog polonijuma, ali su dublja istraživanja prekinuta zbog nezainteresovanosti tadašnjeg rukovodstva RTB-a“, kazao je Kovačević.

Na to da je sumnjivi koncentrat bakra zaista prerađivan u pogonima Basena ukazivao je i novinar „Večernjih novosti“ iz Bora Miša Lazarević, koji je 80-tih godina objavio nekoliko članaka o tome. Zbog toga je, tvrdi Bogdanović, Lazarević bio izložen strahovitom pritisku, a ubrzo je i preminuo u 45. godini života.

Živa u Timoku

Za uvoz sumnjivog repromaterijala znao je i dipl. ing. Dragutin Milanović, nekadašnji šef filijale „Jugoinspekta“ u Boru, koji je, takođe, ubrzo „sklonjen“ sa tog radnog mesta. Dobio je rešenje za platu, istovetno onom koje su imali radnici s osnovnom školom, ali je, po kazni, primao i 20 do 40 odsto od tako niskog starta. Ubrzo je „zaradio“ anginu pektoris.

Bogdanović optužuje tadašnjeg direktora Instituta za bakar u Boru dr Čedomira Kneževića, kao i dr Nikolu Šainovića, nekadašnjeg srpskog premijera i potpredsednika Savezne vlade, tada pomoćnika generalnog direktora RTB-a, da „nisu znali da je živa opasna po zdravlje“.

To, po Bogdanoviću, nije bilo poznato nikome iz „Jugometala“, „Jugotehne“, „Geneksa“, „Jugoinspekta“, privrednih komora Srbije i SFRJ, kao ni nadležnima iz barske luke, u koju je sumnjivi koncentrat bio dopremljen.

Kasnije je, ipak, bilo nekoliko reklamacija iz inostranstva na kvalitet bakra i srebra, pre svega zbog prekomerne radioaktivnosti, ali je to, kaže Bogdanović, maksimalno zataškavano. On tvrdi da je najveći deo tog radioaktivnog bakra „nezapaženo“ završio u kućnoj tehnici, auto i vojnoj industriji, nakitu, solima, sumporna kiselina u veštačkom đubrivu, a samim tim i u hrani. S druge strane, živa je svoj put završila, uglavnom, u obliku praha u borskoj opštini i slivu Borske reke i Timoka.

Ispitivanja, koja su usledila decembra prošle godine, posle izlaganja programa Bogdanovića o spasavanju RTB-a u Beogradu, a koja su obavili stručnjaci iz „Vinče“ i Instituta za radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“ iz Beograda, pokazala su, kako je saopšteno novinarima, da ne postoje dokazi da je u RTB-u prerađivan radioaktivni otpad. Doduše, registrovano je prisustvo malih količina radioaktivnog izotopa cezijuma (Cs-137), ali je to pripisano černobiljskoj katastrofi.

Na konferenciji za novinare, predstavnici RTB-a Bor su tada kazali da će odustati od tužbe protiv Bogdanovića „ukoliko prizna da je pogrešio i javno se izvini zbog štete koju je naneo Basenu“.

Bogdanović je, međutim, odbio da to učini, rekavši da su ispitivanja obavljena na malom broju uzoraka, dok „postoji nekoliko milijardi kilograma sumnjivog materijala koji treba proučiti“ i dokumentacija koja dokazuje očiglednu preradu radioaktivnog otpada.

„Mene će uhapsiti, proglasiti ludim, ili će mi jednog dana „pasti cigla na glavu“. Bez obzira na sve, nastaviću da insistiram da se detaljna ispitivanja nastave, ali jedino uz prisustvo međunarodnih ekoloških organizacija. Krivci za ovaj ekološki genocid moraće kad-tad da odgovaraju!“, kaže Bogdanović.

Borsko groblje – punom parom

U dopisu, koji je sindikat „Nezavisnost“ RTB Bor nedavno uputio ministru ekologije u Vladi Republike Srbije dr Anđelki Mihajlov, navodi se da je prosečni vek Borana, prema zvaničnoj statistici, 48 godina. Po sindikalcima, borsko groblje je jedina firma u Timočkoj Krajini koja radi punim kapacitetom.

Međunarodni ekološki sud

Građani Bora su više puta, što u šali, što u zbilji, predlagali osnivanje međunarodnog ekološkog suda (poput onog u Hagu), sa sedištem u Boru. Zadatak tog organa bio bi utvrđivanje personalne odgovornosti za tešku ekološku situaciju. Tako bi žitelji ovog kraja imali makar moralnu satisfakciju za svoje, i te kako, narušeno zdravlje. Pogotovo kada se zna da je Timočka Krajina prva u Evropi, a šesta u svetu, po broju registrovanih i umrlih žena od raka dojke

10.000 odsto zarade

Pod uslovom da je roba ekološki čista, trgovina koncentratima bakra omogućuje minimalnu godišnju zaradu koja iznosi 20 do 25 odsto od prometa. Ali, ako nije, odnosno ukoliko u ovoj sirovini ima žive, arsena, kadmijuma ili talijuma, onda se profit uvećava za još 10 do 30 odsto.
Međutim, ukoliko u koncentratu ima prirodnih ili veštačkih nuklida, zarada, ističe Bogdanović, može iznositi i do 10.000 odsto od prometa!
„RTB je godišnje uvozio od 100 do 150 hiljada tona koncentrata bakra. Minimalna godišnja zarada isporučioca nije bila ispod 15 miliona, dok je maksimalna mogla da premaši i sumu od 500 miliona dolara“, kaže Bogdanović.

LJUBIŠA TRIFUNOVIĆ

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović