SKUPŠTINI EKOLOŠKOG POKRETA “DUBAŠNICA” BOR

Predmet: Ostavka na funkciju člana Izvršnog odbora i Predsednika Komisaije za zaštitu vazduha (dostavljeno naslovu preporučenom poštanskom pošiljkom sa potpisanom i overenom povratnicom o prijemu br. 37752 od 08.12.1989. godine.)

Drugarice i drugovi,
Žao mi je što na ovoj prvoj redovnoj Skupštini našeg pokreta ne mogu da Vam ponudim ništa interesantnije od svoje ostavke. Naime, umesto izveštaja o dosadašnjem radu ja ću Vam obrazložiti svoju ostavku.,

Na podnošenje ostavke motivisali su me događaji u vezi sa sataškavanjem istine o avgustovskoj radijaciji zabeleženoj u Boru, Kladovu i Beogradu.

Shvatio sam da je u ovom momentu Ekološki pokret na velikoj prekretnici i da se on u sadašnjim uslovima ne može efikasno suprostaviti organizovanom Nuklearnom lobiju

koji ima ogromnu društvenu moć, finansijska sredstva, stručne kadrove a obzirom da nastupa sa pozicije monopola vlasti ima i silu. Protiv takvog protivnika nemoguće je voditi borbu putem dijaloga i argumenata. To se konkretno videlo na delu u navedenom slučaju kada su pokrenute sve snage ovog Lobija radi zataškavanja istine. Najžalosnije u svemu tome je što je to urađeno u najvišem organu vlasti Republike Srbije i to od strane najviših republičkih funkcionera i drugih visokostručnih kadrova koji su tome doprineli svojim nemoralnim i neprincipijelnim ponašanjem na šta je u svojoj diskusiji argumentovano ukazala delegat Jelka Miljković povodom izraženog nezadovoljstva odgovorom na svoje delegatsko pitanje u vezi avgustovske radijacije.

Smatram da ako je Nuklearni lobi toliko moćan da bez argumenata, isključivo primenom sile i monopola vlasti, ućutka kao malu decu takve naučne autoritete kao što su mr Nada Ajdačić, dr Vlada Ajdačić i mr Miljenko Martić i da ih spreči da na demokratski način stručno i argumentovano brane svoje rezultate višegodišnjih merenja i istraživanja, onda šta tom Lobiju može nekakav Ekološki pokret iz Bora sa rukovodstvom u kome sede ljudi koje je već ranije taj isti Lobi, preko političkih institucija sistema, proglasio za diverzante bez suđenja i izvođenja dokaznog postupka samo zato što smo iznosili podatke o klasičnom genocidu nad stanovništvom Bora, kao i podatke o pljačkama i havarijama u pogonima RTB-a, promašenim investicijama, monopolskog izbornog postupka, proterivanju stručnih kadrova, montiranim sudskim postupcima, korupciji pravosudnih organa i sl.

Meni je jasno da taj Nuklearni lobi upravlja ovom zemljom po svojoj volji i u korist svojih interesa. U takvim uslovima gde se javno preko sredstava informisanja preti sudskim gonjenjem delegatu zbog postavljenog delegatskog pitanja, novinarima zbog iznošenja podataka o genocidu a naučnicima zbog nepoželjnih merenja i otkrića deponovanja i razvejavanja nuklearnog otpada, nije moguće bez direktne opasnosti po život voditi bilo kakvu borbu kroz dijaloge uz pomoć argumenata.

Iz diskusije Jelke Miljković shvatio sam da Nuklearni lobi ima podršku čak i službe državne bezbednosti u kojoj sede kadrovi koji su u školi učili da su ekološki pokreti neprijateljske organizacije i da se prema njima tako treba i ponašati. Da je to tačno lično sam se uverio 24.11.1989. kada sam u svojstvu člana Izvršnog odbora Ekološkog pokreta od strane službe obezbeđenja sprečen da prisustvujem najavljenoj tobožnjoj demokratskoj raspravi povodom delegatskog pitanja Jelke Miljković. Smatrao sam da u demokratskoj državi, koja se usto smatra I pravnom, nije greh prisustvovati sednici tzv. Narodne Skupštine, pogotovu što sam iz Bora a reč je trebalo da bude i o Boru.

Nažalost, lično sam se uverio da me državna bezbednost ne smatra podobnim da makar slušam raspravu iako bih kao dugogodišnji građanin Bora I član Ekološkog pokreta imao itekako šta da kažem o posleratnom borskom genocidu a naročito o povećanoj avgustovskoj radijaciji čije sam posledice lično amaterski registrovao a podatke o tome objavio je NIN u br. 2028/12.11.1989. pod naslovom “Srebrni trag radioaktivnosti”. Sa mnom su u Skupštini Srbije bili prisutni još nekoliko članova Izvršnog odbora ali ja ovu ostavku podnosim u svoje ime pa je u svoje ime i obrazlaže.

Ista služba bezbednosti nije dozvolila da raspravi u Skupštini prisustvuju ni Nada Ajdačić ni Vlada Ajdačić. Međutim, služba bezbednosti je blanko poklonila svoje poverenje nemačkim i austrijskim atestima za sadržaj tereta broda “Peterskerg”, kome je na osnovu toga dozvoljen slobodan prolaz kroz našu teritoriju.

Da su demokratija i naučna istina kod nas samo obična demagogija dokazuje i blanko negiranje naučnih rezultata od strane onih koji nisu učestvovali u istraživanju ali po principu monopola vlasti imaju i monopol na istinu pa priznaju greške u merenju u ime onih koji ih ne priznaju. Ispada da su za negativne rezultate Nuklearnog lobija odgovorni oni koji su te rezultate izmerili i prikazali a ne oni koji su do toga doveli. Čak se ide i dalje od toga pa se tvrdi takođe sa pozicije monopola vlasti i monopola na istinu da su oni koji su izmerili rezultate povišene radijacije nestručni za merenje povišene doze a i aparati za merenje su im u tim slučajevima neispravni ali zato im se ne osporava stručnost u slučajevima kada nisu utvrdili povećanje radioaktivnosti i tada su im i aparati bili u redu. Ovakvu diskvalifikaciju sam I sam doživeo jer mi je nakon merenja radioaktivnosti vode za piće iz zlotskog vodovoda oduzet aparat za merenje zbog navodne neispravnosti ali se rezultati merenja istim aparatom, kada nije bilo povećane radioaktivnosti, smatraju ispravnim.

U funkciji negiranja povećane radioaktivnosti trebalo je da bude i predavanje dr Marka Ninkovića, direktora iz Vinče. Predavanje je održano u Institutu za fiziku u Zemunu 24.11.1989. zakazano za 12 časova ali zbog zakašnjenja predavača počelo je u 12 I 30. Predavač je dao dug i iscrpan uvod ali je na pitanja vezana direktno za temu zaštite od radijacije odbijao da das konkretne odgovore da bi kada su pitanja postala “vruća” jednostavno pobegao ostavivši prisutne bez odgovora na postavljena pitanja. Tako sam i ja ostao bez odgovora na pitanje “Kolika je minimalna kontaminacija pri kojoj se vrši dekontaminacija gradskih ulica”. Pritom sam naglasio da sam iz Bora i da imam podatke da je početkom septembra u Boru vršena dekontaminacija ulica.

U prilog postojanju i ovakvom delovanju Nuklearnog lobija smatram I izbor mr Nikole Šainovića, inače dugogodišnjeg borskog rukovodioca, za ministra industrije Srbije. Po meni očigledno je da Lobi i na ovaj način želi da pokaže svoju silu i sada otvoreno sarađuje sa čovekom, koji je na prtoširenoj sednici našeg Izvršnog odbora 30.10.1989., rekao da se prilikom uvoza koncentrata ne vrše nikakve provere radioaktivnosti a kasnije je bio energično protiv mogućnosti da neko RTB-u podmeće nuklearni otpad. Tom prilikom prećutao je činjenicu da je RTB-u vraćena isporuka srebra zbog povećane doze radioaktivnosti, za koje je prethodno pribavljen povoljan atest iz Vinče.

Afera u vezi avgustovske radijacije pokazala je da su postojale razne manipulacije sa rezultatima merenja zavisno od namene i nivoa na kojima je to razmatrano pri čemu su ti isti rezultati tretirani kao strogo poverljivi ili bili pod embargom. Kada se podaci nisu više mogli sakriti na ovaj način onda su davana saopštenja da nije bilo povećane radijacije, da su merenja vršena nestručno i sl. Uz obavezno izbegavanje odgovora na pitanje odakle u Borskoj reci potiče višegodišnje prisustvo nukleida veštačkog porekla kao što su cezijum 137, cerijum 144, rutenijum 106, a u avgustu otkriveni su još i jod 131, cezijum 134, rutenijum 103, cirkonijum 95, cerijum 141, antimon 125 i 126, gvožđe 59 i dr. što apsolutno dokazuje da se u Boru vrši skladiranje ili razvejavanje nuklearnog otpada inostranog porekla iz reaktora tipa “brider”, jer su navedeni nukleidi otkriveni u vodama TIR-a i jalovini Flotacije o čemu je Poslovodni odbor TIR-a obavešten, a pretpostavljam i drug Šainović, dopisom Svetlane Bjelogrlić od 21.09.1989. tj. pre održane proširene sednice našeg Izvršnog odboras kojoj su I oni prisustvovali i na kopjoj su glumili da nemaju pojma o tome. Podaci o višegodišnjem istraživanju pokazuju da su u Borskoj reci i Timoku nađeni navedeni nukleidi veštačkog porekla još 1978 godine i da je njihovo prisustvo redovno registrovano sve do danas ali se o tome izbegava svaki naučni ili bilo kakav drugi razumni dijalog otvorenom primenom sile i monopola vlasti. Uz nukleide veštačkog porekla nađen je i povišen sadržaj nukleida prirodnog porekla i to: radijum 226, uran 235, torijum 234, aktinijum 228, kalijum 40 I berilijum 7, pri čemu je naprimer koncentracija urana 235 u vodama TIR-a izmerena od 70 Bq/m3 a u pulpi Flotacije čak 800 Bq/m3 što predstavlja oko 1000 puta veću koncentraciju od one izmerene u Borskom jezeru gde je takođe nađena veća koncentracija od dozvoljene.

Kada se navedenim podacima dodaju činjenice da su neki ljudi saslušavani, zatvarani i proganjani od strane državne bezbednosti zato što su prikupljali podatke o skladiranju nuklearnog otpada u napuštenim jamama u okolini Knjaževca jasno je da Nuklearni lobi nema namere da prekine sa svojim prljavim zanimanjem. Kakvim smo opasnostima svi izloženi zbog toga vidi se po tome što je naš region među prvima u svetu po broju smrtnih slučajeva odnosno po broju obolelih od specifičnih vrsta raka. U ove podatke treba svrstati i neke novijeg datuma koji govore o povećanju ovih oboljenja kod dece pri čemu već ima slučajeva da se deca rađaju sa tumorima.

Na osnovu svega navedenog lično smatram da izbor Šainovića za ministra industrije treba da olakša zataškavanje afere što uz primenu sile I korumpiranog pravosudnog sistema treba da spreči pobunu građana.

Osvete Nuklearnog lobija neće mimoići nijednog člana Izvršnog odbora i članove njihovih porodica i one će sigurno biti izvršene kad tad. Ovu ostavku ja ne podnosim iz straha, jer odlukom I voljom Nuklearnog lobija mene čeka ista sudbina kao i ostale građane Bora. Ostavku podnosim zato što pri ovakvom stanju stvari nije moguće bilo šta postići dijalogom uz pomoć argumenata. U ovakvoj situaciji za uspešnu borbu protiv Nuklearnog lobija potrebni su ubedljiviji argumenti od onih kojima sada raspolaže naš Ekološki pokret.

Ostavku podneo:
Slobodan Radulović predsednik komisije za zaštitu vazduha




.