Dafini Milanovic preti i obnova tuzbe Borske banke (Jugobanke) za neplacenu kamatu
„Srpska majka“ i 365 cekova bez pokrica

Bor – Dafina Milanovic, nekadasnja srpska (bankarska) majka, dipl. ekonomista i svojevremeni finansijski direktor BIM „Slavija“, nije prvi put, zbog prevare, uhapsena pre neki dan. Prvo njeno, isto atraktivno, hapsenje dogodilo se 1989. godine, u stvari, sa njom su u istraznom zatvoru u Beogradu razgovarali pravni zastupnici pet firmi i jedne bankarske kuce koje je ojadila po raznim osnovama.
Njen bliski susret sa tadasnjom Jugobankom Bor (sadasnja Borska banka) dogodio se 10. juna 1988. godine kada je u beogradskoj ekspozituri otvorila tekuci racun. Vec decembra te godine bila je u minusu 437.000 dinara uz 119 nerealizovanih cekova. Sledece godine, 10. januara, pravnici borske Jugobanke razgovarali su sa Dafinom o njenim dugovanjima i naplati stete. Taj susret zbio se u Istraznom zatvoru u Beogradu. Dafina je, zahvaljujuci i ljudima iz borske Jugobanke, pustena na slobodu iz cisto logickog shvatanja: sa slobode ce vratiti dugove, bice joj „odresene ruke“.
– Gospodja Milanovic je prihvatila obavezu da svim duznicima, pa i nama, nadoknadi stetu u roku od dva meseca. Bila je uzbudjena tokom tih „pregovora“, zaplakala je. Posli smo i od toga da je izvrstan bankar i da ce pronaci „modus“ za vracanje dugova, ali bas tu smo se grdno prevarili. Uz pomoc svojih, zaista izvanrednih advokata, nepobitnim zalaganjem sa visokog mesta u drustvenoj hijerarhiji i izbegavanjem prijema sudskog poziva – izmakla je pravdi. Stavise, relativno brzo postala je ugledan bankar i nedodirljiva licnost – ispricao nam je mr Dragi Tasic, u to vreme pravni zastupnik borske Jugobanke.
U pravnoj sluzbi Borske banke (Jugobanke) rekli su nam u jucerasnjem razgovoru da su za neuporedivo manje prekrsaje, cak minorne u poredjenju sa Dafininim, vlasnici izdatih cekova bez pokrica te banke dobijali i do tri godine zatvora. Radnik Banke, primerice, za samo jedan cek u minusu, zaradio je sest meseci u cuvenom zajecarskom zatvoru „Genciceva vila“.
Iako sposobna ekonomistkinja i sa neslucenim ugledom, Dafina Milanovic je, prvi put, 27. jula 1992. godine – zahvaljujuci tadasnjem pravniku Tasicu – dospela na novinske stupce. Vecernje novosti objavile su provokativni tekst naslovljen „Dafina pred sudom“. Razlog vise nego jak: izdavanje 365 cekova Jugobanke Bor bez pokrica. Ukupna steta po banku 28,4 miliona dinara.

Konacni krah borske Jugobanke

Da je u tadasnjoj Jugobanci Bor bilo javasluka i neurednosti ili neceg treceg jos opasnijeg – apsolutno je jasno. Dafinin tekuci racun u toj bankarskoj kuci, proverili smo, ugasen je 31. septembra 1990. godine.
Sadasnja Borska banka je, posle mnogo muka i natezanja oko likvidacije, setimo se da je bila medju pet takvih u Srbiji, u rukama republicke vlade. Ceo njen „minus“ (garantovala je, izmedju ostalih, i za dug RTB Bor od blizu 190 miliona dolara) danas je drzavni problem. Vec u maju doci ce do otpustanja prekobrojnih radnika uz Vladin socijalni program. Na pitanje direktoru Stanisavljevicu zasto se to cini i sta ce konacno biti sa tom „firmom“, odgovorio je da mu nije dozvoljeno da govori za javnost. Nezvanicno smo saznali da ce se Borska banka „utopiti“ u jednu veliku svetsku bankarsku organizaciju. To je i najbolje, kazu poznavaoci prilika.

Mr Dragi Tasic kaze:
– Tesko sam se odlucio da obelodanim istinu. Ona me je iznervirala i potcenila. Na sva urgentna pisma da resimo spor nije bilo odgovora. Zamislite, pomogli smo joj da izadje iz zatvora i kako onda imati razumevanja. Novinar je postavio i pitanje: nije li dobijeni novac od nepokrivenih cekova mogao, kasnijom manipulacijom sa dilerima, da bude iskoriscen za podizanje temelja Dafiment banke. Naravno, odmah je reagovao Dafinin advokat demantujuci novinski tekst u stilu kako je njegovoj gazdarici „naneta velika steta neistinama i spekulacijama, a sto je nepoznavanje materije ili namera da se diskredituje Dafiment banka i njen predsednik. Recju, krivica navodno nije dokazana.
Mr Tasic i danas cuva svih 365 originalnih cekova Dafine Milanovic. Ona je, kako smo juce proverili u pravnoj sluzbi Borske banke, ipak, 31. decembra 1993. godine (inflatorne, poznato je i te kako) izmirila glavnicu duga.
– Knjigovodstveno nije nam nista duzna. No, stoji kamata koja je, u svakom slucaju, velika. Advokat Tasic je blagovremeno utuzio Dafinu Milanovic za kamatni dug, tako da nema nikakvog zastarevanja. Za nas bi danas taj novac puno znacio. Videcemo, dogovoricemo se, ali necemo niti smemo to da oprostimo. Nema dvojbe: opet ce raditi sudovi. Gospodja je sada na sigurnom i to je garancija da se priseti i ko joj je iz vrhova vlasti, ili bilo ko drugi, pomogao da dobije tolike cekove i da se nekorektno ponasa – rekao nam je Zoran Stanisavljevic, v.d. direktora Borske banke.
Sve je utoliko logicnije ako se prisetimo kako je drzavna RTS podrzavala Dafinu i Jezdu u vreme prvih sumnji u njihovu „piramidu“. Milanoviceva je pred TV kamerama, odlucno, pokazivala svoj trezor prepun zlatnih poluga i ostalih dragocenosti. Narod joj je, nazalost, verovao. Naravno, ne i oni koji su pouzdano znali da najsjajnije poluge mogu da se nadju u trezoru te privatne banke samo iz Fabrike zlata u Boru (jedini proizvodjac tog metala u zemlji) ili tadasnje NBJ. Najverovatnije (Dafina to najbolje zna!) poluge su iz trezora NBJ koja je, u vreme najzesce inflacije, otkupljivala borsko zlato za bagatelne dinare kojima su, opet, isplacivane zarade za blizu 20.000 radnika.
Nase novine su pocetkom maja 2001. godine, pisuci o celoj zavrzlami, zakljucile:
– I farsa sa polugama je dokaz o sprezi i nedodirljivosti gospode cija proslost moze da pomogne u rasvetljavanju bar nekih spekulacija i malverzacija iz tog neslavnog doba ove zemlje. Informacija da Dafina Milanovic nije dobila pasos da jos jedanput „proseta“ svetom ukazuje na mogucnost da ce se novi zakoni dotaci i nje i njenih zastitnika…
I, eto, trebala je cela godina da se najcuvanija srpska bankarka, sa najneugodnije joj belosvetske „setnje“, ponovo vrati u zemlju. Sada samo, i prvi put posle toliko godina, sa lisicama na rukama.
Brana Filipović

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

Izvor informacije: http://www.danas.co.yu/20030417/terazije_frame.htm