Kao očigledan primer beznadežnosti raskida sprege politike, kriminala i pravodsuđa može poslužiti uvođenje stečaja u srpskim bankama u kojima su službena lica tih banaka prethodno omogućila njihovo pljačkanje putem iznošenja gotovog novca ili odobravanjem enormnih iznosa kredita privilegovanim “komintentima“. Kako se to radilo najbolje se vidi na primeru zatvaranja borske Jugobanke, odnosno Borske banke AD:

„Srpska majka“ i 365 cekova bez pokrica

Dafina Milanovic, nekadasnja srpska (bankarska) majka, dipl. ekonomista i svojevremeni finansijski direktor BIM „Slavija“, nije prvi put, zbog prevare, uhapsena pre neki dan. Prvo njeno, isto atraktivno, hapsenje dogodilo se 1989. godine, u stvari, sa njom su u istraznom zatvoru u Beogradu razgovarali pravni zastupnici pet firmi i jedne bankarske kuce koje je ojadila po raznim osnovama.

Njen bliski susret sa tadasnjom Jugobankom Bor (sadasnja Borska banka) dogodio se 10. juna 1988. godine kada je u beogradskoj ekspozituri otvorila tekuci racun. Vec decembra te godine bila je u minusu 437.000 dinara uz 119 nerealizovanih cekova. Sledece godine, 10. januara, pravnici borske Jugobanke razgovarali su sa Dafinom o njenim dugovanjima i naplati stete. Taj susret zbio se u Istraznom zatvoru u Beogradu. Dafina je, zahvaljujuci i ljudima iz borske Jugobanke, pustena na slobodu iz cisto logickog shvatanja: sa slobode ce vratiti dugove, bice joj „odresene ruke“.

Gospodja Milanovic je prihvatila obavezu da svim duznicima, pa i nama, nadoknadi stetu u roku od dva meseca. Bila je uzbudjena tokom tih „pregovora“, zaplakala je. Posli smo i od toga da je izvrstan bankar i da ce pronaci „modus“ za vracanje dugova, ali bas tu smo se grdno prevarili. Uz pomoc svojih, zaista izvanrednih advokata, nepobitnim zalaganjem sa visokog mesta u drustvenoj hijerarhiji i izbegavanjem prijema sudskog poziva – izmakla je pravdi. Stavise, relativno brzo postala je ugledan bankar i nedodirljiva licnost – ispricao nam je mr Dragi Tasic, u to vreme pravni zastupnik borske Jugobanke.

U pravnoj sluzbi Borske banke (Jugobanke) rekli su nam u jucerasnjem razgovoru da su za neuporedivo manje prekrsaje, cak minorne u poredjenju sa Dafininim, vlasnici izdatih cekova bez pokrica te banke dobijali i do tri godine zatvora. Radnik Banke, primerice, za samo jedan cek u minusu, zaradio je sest meseci u cuvenom zajecarskom zatvoru „Genciceva vila“.

Iako sposobna ekonomistkinja i sa neslucenim ugledom, Dafina Milanovic je, prvi put, 27. jula 1992. godine – zahvaljujuci tadasnjem pravniku Tasicu – dospela na novinske stupce. Vecernje novosti objavile su provokativni tekst naslovljen „Dafina pred sudom“. Razlog vise nego jak: izdavanje 365 cekova Jugobanke Bor bez pokrica. Ukupna steta po banku 28,4 miliona dinara.

Mr Dragi Tasic kaze: “Tesko sam se odlucio da obelodanim istinu. Ona me je iznervirala i potcenila. Na sva urgentna pisma da resimo spor nije bilo odgovora. Zamislite, pomogli smo joj da izadje iz zatvora i kako onda imati razumevanja.” Novinar je postavio i pitanje: “nije li dobijeni novac od nepokrivenih cekova mogao, kasnijom manipulacijom sa dilerima, da bude iskoriscen za podizanje temelja Dafiment banke”.

Naravno, odmah je reagovao Dafinin advokat demantujuci novinski tekst u stilu kako je njegovoj gazdarici „naneta velika steta neistinama i spekulacijama, a sto je nepoznavanje materije ili namera da se diskredituje Dafiment banka i njen predsednik. Recju, krivica navodno nije dokazana.

Tasic i danas cuva svih 365 originalnih cekova Dafine Milanovic. Ona je, kako smo juce proverili u pravnoj sluzbi Borske banke, ipak, 31. decembra 1993. godine (inflatorne, poznato je i te kako) izmirila glavnicu duga.

Knjigovodstveno nije nam nista duzna. No, stoji kamata koja je, u svakom slucaju, velika. Advokat Tasic je blagovremeno utuzio Dafinu Milanovic za kamatni dug, tako da nema nikakvog zastarevanja. Za nas bi danas taj novac puno znacio. Videcemo, dogovoricemo se, ali necemo niti smemo to da oprostimo. Nema dvojbe: opet ce raditi sudovi. Gospodja je sada na sigurnom i to je garancija da se priseti i ko joj je iz vrhova vlasti, ili bilo ko drugi, pomogao da dobije tolike cekove i da se nekorektno ponasa – rekao nam je Zoran Stanisavljevic, v.d. direktora Borske banke.

Sve je utoliko logicnije ako se prisetimo kako je drzavna RTS podrzavala Dafinu i Jezdu u vreme prvih sumnji u njihovu „piramidu“. Milanoviceva je pred TV kamerama, odlucno, pokazivala svoj trezor prepun zlatnih poluga i ostalih dragocenosti. Narod joj je, nazalost, verovao. Naravno, ne i oni koji su pouzdano znali da najsjajnije poluge mogu da se nadju u trezoru te privatne banke samo iz Fabrike zlata u Boru (jedini proizvodjac tog metala u zemlji) ili tadasnje NBJ. Najverovatnije (Dafina to najbolje zna!) poluge su iz trezora NBJ koja je, u vreme najzesce inflacije, otkupljivala borsko zlato za bagatelne dinare kojima su, opet, isplacivane zarade za blizu 20.000 radnika.

Nase novine su pocetkom maja 2001. godine, pisuci o celoj zavrzlami, zakljucile: I farsa sa polugama je dokaz o sprezi i nedodirljivosti gospode cija proslost moze da pomogne u rasvetljavanju bar nekih spekulacija i malverzacija iz tog neslavnog doba ove zemlje. Informacija da Dafina Milanovic nije dobila pasos da jos jedanput „proseta“ svetom ukazuje na mogucnost da ce se novi zakoni dotaci i nje i njenih zastitnika…

I, eto, trebala je cela godina da se najcuvanija srpska bankarka, sa najneugodnije joj belosvetske „setnje“, ponovo vrati u zemlju. Sada samo, i prvi put posle toliko godina, sa lisicama na rukama.

Konačni krah borske Jugobanke

Da je u tadašnjoj Jugobanci Bor bilo javašluka I neurednosti ili nečeg trećeg još opasnijeg apsolutno je jasno. Dafinin tekući račun u toj bankarskoj kući, proverili smo, ugašen je 31. septembra 1990. godine.

Sadašnja Borska banka je posle mnogo muka I natezanja oko likvidacije, setimo se da je bila među pet takvih u Srbiji, u rukama republičke vlade. Ceo njen “minus” (garantovala je, između ostalih I za dug RTB Bor od blizu 190 miliona dolara) danas je državni problem. Već u maju doći će do otpuštanja prekobrojnih radnika uz Vladin socijalni program. Na pitanje direktoru Stanisavljeviću zašto se to čini I šta će konaćno biti sa tom “firmom”, odgovorio je da mu nije dozvoljeno da govori za javnost. Nezvanično smo saznali da će se Borska banka “utopiti” u jednu veliku svetsku bankarsku organizaciju. To je I najbolje kažu poznavaoci prilika.

Brana Filipović
1. Jedan od tadašnjih direktora izneo je iz ove banke torbu sa 600.000 maraka i 37.000 šilinga zbog čega je proveo u zatvoru oko četiri godine ali novac nije vraćen niti mu je konfiskovana imovina a gašenjem banke obrisano mu je dugovanje.

2. Najveća pljačka izvršena je za vreme mandata Borivoja Stojadinovića (kasnije direktora RTB-a Bor) tako što je zaključno sa 31.12.2000 godine bilo odobreno 16 najvećih mogućih kredita akcionarima i osobama povezanim sa njima (više od 5% kapitala), a do 31.03.2001. godine odobreno je još 15 najvećih kredita istim „komintentima“ (isto sa više od 5% kapitala) pa su gašenjem banke i ta dugovanja obrisana.

3. Banka je pljačkana i kroz ogromna dugovanja preduzeća „Jugold“ čija su dugovanja takođe obrisana gašenjem banke.

4. Banka je enormno opljačkana gašenjem i otpisivanjem ogromnih dugovanja RTB-u Bor prema kome je banka imala oko 90% potraživanja.

5. Nakon uvođenja stečaja (marta 2004. godine) pljačke Borske banke Ad su nastavljene rasprodajom ispod realne vrednosti ogromne nepokretne imovine navodno radi formiranja stečajne mase i isplate poverilaca ali poverioci ni posle 5. godina stečajnog postupka i rasprodaje ogromne nepokretne imovine nisu namireni iako imaju pravosnažna rešenja Trgovinskog suda iz Zaječara o utvrđenim i priznatim iznosima dugovanja.

Dužnici koji su na navedeni način pljačkali Borsku banku i pljačkaju je i dalje putem prodaje nepokretne imovine nisu nikada bili niti će biti procesuirani zbog neraskinute sprege politike, kriminala i pravosuđa, a zahvaljujući navedenim pljačkama neki od njih su postali “vladari iz senke” koji preko partijskih kadrova kontrolišu formiranje i funkcionisanje vlasti pa tako i sabotiranje borbe protiv korupcije.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović