UVOD

Organizovana Mafija je nastala sredinom 19. veka na Siciliji, ali njeni najpoznatiji dani kreću krajem istog veka, kada veliki broj sicilijanskih emigranata stiže u Ameriku: Al Kapone, Laki Lučano i ostali čuveni mafijaši, koji do danas ne prestaju da privlače pažnju, a gomila knjiga, filmova i serija još ne zaustavlja glad za epizodama iz života ovih junaka s druge strane zakona.

U poslednjih nekoliko decenija, pored italijanskih mafijaša, na kriminalnoj karti sveta pojavile su se bande i mafijaške grupe koje po surovosti ne zaostaju za italijanskim kolegama.

Na svetskoj rang listi Srpska mafija je svrstana na osmo mesto, a njeno intezivno poslovanje odvija se u više od deset zemalja, uključujući Nemačku, SAD, Italiju, Veliku Britaniju, Francusku, zemlje Skandinavije…

Srpska Mafija uključena je u različite aktivnosti od krijumčarenja cigareta i droge, plaćenih ubistava, reketiranja, nadzora kockarnica do krađa. Na Interpolovim listama nalazi se veliki broj državljana Srbije, a osim što važe za nezaobilazne saradnike svih većih mafijaških bosova u svetu na narko-rutama, poznati su i po tituli „inteligentnih lopova“ čije pljačke imaju scenarije blokbastera, ali i likvidacijama bez tragova.

ISTORIJAT SRPSKE MAFIJE

Od nastanka prve Jugoslavije, pa tokom njenih preobražaja (promena naziva), pa sve do konačne propasti i formiranja današnje Srbije postojalo je tzv. “mafijaško podzemlje”. U prvoj Jugoslaviji ono se nalazilo po šumama i gorama, jer su tadašnji hajduci bili odmetnici od tadašnjeg državnog poretka i postojećih zakona. Težak seljački život, ratne strahote, uobičajena državna nepravda, kao i želja za boljim životom po svaku cenu, bili su razlozi zbog kojih su se u Kraljevini Jugoslaviji izrodile razne bande koje su se bavile razbojničkim i drumskim otimacama. Ove bande predvodili su “legendarni” Čaruga, Gorski car i Ubica dečijeg lica, kako sui h nazivali njihovi sledbenici, a iz milošte su ih nazivali “gorski tići”.

Tadašnja žandarmerija uspevala je da se dobro nosi sa ovim bandama, pa je većina njih završila na vešalima i u legendama.

Izbijanje Drugog svetskog rata preseklo je kontinuitet kriminala u Jugoslaviji i načinilo da ga posle 1945. godine posmatramo u sasvim drugačijem obliku.

Posleratno jugoslovensko podzemlje se stvaralo iz beogradske matrice. Žitelji tog prizemnog i suvorog sveta bili su, uglavnom, mladići prepušteni sebi, koji su ponikli u Beogradu ili su kroz njega samo projurili. Zajedničko svima njima je bilo da su živeli na ivici ili ispod zakona, ne bi li opstajali na balkanskoj i evropskoj vetrometini. U potrazi za avanturom, ali i za boljim životom, gazili su putevima koji su ih vodili od kuće u beli svet, a potom vraćali nazad. Neki su Beograd napuštali kao dobrovoljci, neki kao begunci, pojedini kao izgnanici, sa pravim ili lažnim pasošima, najčešće i bez njih. Većina njih uspela je da osvoji i zaprepasti uplašenu Evropu. Vraćali su se ponekad kući kao junaci dana, kao zarobLjenici međunarodnih čuvara reda, ali i kao leševi.

Taj proces je imao svoju ne samo socijalnu već i političku notu. Kao što je Zapad pružao utočište jugoslovenskim političkim emigrantima, tako je primao i ove iz podzemlja. Njihovo prvo sklonište je bio Pariz, zatim Milano i Frankfurt, pa Beč, Amsterdam, Stokholm, a danas su to Moskva, Atina, Rim, Budimpešta, London, gradovi Nemačke, Brazila, Amerike, Kanade, Japana, Australije, itd. Sve do sredine osamdesetih, kada je Jugoslavija odigrala svoju poslednju ulogu Trojanskog konja u hladnoratovskom filmu, Evropa je trpela naše delinkvente. A onda, kada su na Starom kontinentu shvatili da se SFRJ raspada i da od nje više nema vajde, preko noći je odlučila da ih vrati u otadžbinu. Tada je u Frankfurtu beogradski momak Goran Vuković, uz saglasnost nemačke policije, ubio Ljubu Zemunca, legendarnog kuma svih jugoslovenskih kumova u Evropi.

Od tog trenutka istorija jugoslovenskog podzemlja se deli na vreme „pre i posle Ljube Zemunca“. U prestonicu su pristigli profesionalni otimači tuđeg blaga, reketaši, batinaši i revolveraši, dileri, pa i likvidatori, koji su se udomili kao velike patriote i novi narodni heroji kod svojih političkih patrona. Tako je povratkom familije tvrdih momaka i Beograd napokon dobio svoje podzemlje i to najsurovije na svetu, jer je njegov prepoznatljiv znak bila nenajavljena smrt. Zajedno pored njih rasle su neke nove ubice i razbojnici, ali i njihove žrtve.

U trećoj Jugoslaviji, bitke za srpstvo porodile su i junake koji su pokušali patriotizam da unovče po svaku cenu. Mnogi od njih, kako su ratovi u Hrvatskoj, Bosni i na Kosmetu prestajali, nastavljali su da se bore i ginu u gradskim bitkama za tuđe blago. Likvidacije su postale ne samo beogradska već i provinsijska svakodnevica. Uvek posle te najavljivane smrti javnost se pitala ko je sledeći. Željko Ražnatović je jednom prilikom na pitanje da li je on na redu posle likvidacije generala Radovana Stojčića Badže, odgovorio: “Baš me briga”! I zaista, ubrzo je ubijen, a nakon toga i brzo zaboravljen, jer pažnju javnosti imali su samo živi mafijaši.

Tajna Ražnatovićeve smrti, kao i smrti nekih drugih još nije sasvim odgonetnuta, suđenje njegovim ubicama se tek priprema, ali je sa njegovom smrću nastupilo novo računanje mafijaškog vremena: “pre i posle Arkana”. Ljudi se sada manje pitaju ko je sledeći, a više ko je još ostao živ. Neukusno je pominjati njihova imena da ih sutra ne bismo videli u čituljama. Ovaj rukopis je samo podsetnik na život koji nam se desio mimo naše volje.

Nakon tzv. “Demokratskih” promena 2000. godine Nove strukture srpske vlasti došle su u posed velikog broja dokumenata sa šifrom “Strogo poverljivo”, čiji su neki delovi, pa i kompletna dokumenta ugledali svetlost dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i policijske akcije “Sablja”, kada je otkriveno da je Milošević koristio Državnu bezbednost za likvidaciju svojih političkih protivnika. Tokom istrage ubistva premijera Đinđića otkriveno je da su neki pripadnici državne bezbednosti istovremeno bili i pripadnici Mafije pod nazivom “Zemunski klan”. Takođe, otkriveno je da su oni oteli i likvidirali Ivana Stambolića i u više navrata pokušali da ubiju Vuka Draškovića.

Sa saznanjima o delovanju Zemunskog klana srpska policija i tužilaštvo su počeli da otkrivaju da je srpsko mafijaško podzemlje resorno podeljeno na više oblasti: Politička mafija, Pravna mafija, Finansijska mafija, Narko mafija, Duvanska mafija, Naftna mafija, Carinska mafija, Prosvetna mafija, Stečajna mafija, Farmaceutska mafija, Putna mafija, Građevinska mafija, Crkvena mafija, Poštanska mafija itd. Ove podele sugerišu da u Srbiji nije moguće obavljanje ni jedne delatnosti kojom ne rukovodi neki od resornih oblika mafije.

KATALOG SRPSKE MAFIJE

Po posledicama za državu izgleda da su najopasnije Politička mafija, Pravna mafija i Finansijska mafija. Zajednička oblast njihovog delovanja je očuvanje vlasti jednog čoveka ili jedne vladajuće političke opcije. Članovi ovih mafija obično se regrutuju od vršilaca funkcija i ovlašćenja u pojedinim državnim strukturama –  najčešće iz redova Državne bezbednosti, vojske, policije, tužilaštva, pravosuđa, finansijskih institucija.

Metode delovanja POLITIČKE MAFIJE su likvidacije, otmice i zastrašivanja potencijalnih ili stvarnih političkih rivala. Za vreme Tita pripadnici Političke mafije iz redova Državne bezbednosti, vojske i policije pobili su veliki broj njegovih političkih protivnika, što mu je omogućilo da postane doživotni predsednik republike, doživotni Vrhovni komandant vojske i doživotni predsednik Saveza Komunista.

Kao najpoznatija takva delovanja iz perioda vladavine Miloševića su: ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, ubistvo novinara: Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović , Milana Pantića, dva pokušaja ubistva Vuka Draškovića, a za vreme tzv. “Demokratske vladavine” ubistvo predsednika Srbije Zorana Đinđića,  pokušaj ubistva novinara Dejana  Anastasijevića, kao i tragične smrti velikog broja ljudi, od kojih, zbog posebnih okolnosti izdvajam pogibiju vlasnika i urednika “Timočke krimi revije” Dragana Vitomirovića (otkrivanje hladnjače sa leševima kosovskih albanaca u Dunavu).

PRAVNA MAFIJA je instalirana od strane diktatorskih vladara i vladajućih političkih koalicija u cilju očuvanja njihove vladavine. Metode delovanja Pravne mafije zasnivaju se u sabotaži primene pojedinih pravnih propisa. Pripadnici Pravne mafije regrutuju se među direktorima pojedinih firmi i pravnim stručnjacima, kao vršiocima službenih ovlašćenja u državnim institucijama (Skupštini Srbije, pojedinim vladinim ministarstvima, Sudovima, Tužilaštvima, Policiji, Inspekcijskim službama).

FINANSIJSKA MAFIJA je instalirana u funkciji pljačke države i naroda. Metode delovanja Finansijske mafije pre svega zasnivaju se na kršenju i ignorisanju postojećih zakonskih propisa i monopolskom korišćenju državnih resursa. Za ovu vrstu delovanja Pravna mafija uživa pomoć i logistiku od strane vladajućih političkih struktura iz državnih institucija, a za uzvrat ona ih finansira na izborima.

NARKO MAFIJA   je takođe jako organizovana i finansijski dobrostojeća mafijaška organizacija, koja za svoje postojanje i delovanje uživa pomoć i logistiku od strane nekih vršilaca dužnosti u državnim strukturama. To je organizacijski dobro razgranata mreža, kako na domaćem terenu, tako i u svetskim razmerama.

DUVANSKA MAFIJA je nastala još u vreme Titove Jugoslavije i u to vreme, a naročito za vreme Miloševića korišćena je da državi u periodu Ekonomskih sankcija UN pribavlja profit, ali vremenom su među samim pripadnicima ove mafije otpočele klanovske borbe radi očuvanja ličnog profita, tako da je ova mafija sa slabljenjem političke moći Miloševića otpočela proces za svoje osamostaljivanje i danas spada među najmanje zavisnim mafijama od državnih institucija.

NAFTNA MAFIJA  je takođe nastala za vreme Miloševića u uslovima Ekonomskih sankcija UN, a nakon pada Miloševića osamostalila se od države i svoje delovanje usmerila na potkradanje kupaca na benzinskim pumpama. Doduše iz krugova ove mafije još uvek se vrše pokušaji uticaja na državne strukture da se mafiji kroz odluke o akcizama obezbede dodatni izvori prihoda, ali je zahvaljujući kontroli od strane EU taj uticaj marginalizovan.

CARINSKA MAFIJA je takođe, posredstvom Mihalja Kertesa imala svoj uzletni period u vreme Miloševića, kada su uz  njegovu pomoć članovi mafije uspeli da iznesu velike sume deviznog novca, uglavnom na Kipar, a odatle je bilo lako usmeriti ga na njihove tajne račune po svetu.

 PROSVETNA MAFIJA je organizovala svoje delovanje preko škola i univerziteta tako što je nameštala prodaju ispita i diploma.

STEČAJNA MAFIJA je organizovala svoje delovanje tako što je pronalazila pogodne direktore u firmama koji su pristajali da negativnim poslovanjem sa tom mafijom te firme namerno dovedu u stečaj, a zatim je Stečajna mafija uz pomoć Stečajnih upravnika i Privrednih odnosno Trgovinskih sudova, u svojstvu poverioca ili manipulacijama sa akcijama malih akcionara, jeftino kupovala imovinu, pa i cele upropašćene firme, a zatim je tu imovinu višestruko uvećavala preprodajom ili promenom namene zemljišta na kome su te firme bile izgrađene – vidi primer Luke Beograd.

FARMACEUTSKA MAFIJA je svoje delovanje razvila preko korumpiranih lekara, farmaceuta i njihovih institucija tako što su izmišljane dijagnoze i davane nedelotvorne terapije. Najočigledniji primeri su afere sa bolestima od raka i svinjskog gripa.

 

PUTNA MAFIJA  je, uz pomoć vršilaca zaduženja u pojedinim strukturama vlasti, organizovala svoje delovanje kroz krađu naplate drumarine i namernim stvaranjem gubitaka prilikom izgradnju putne infrastrukture.

GRAĐEVINSKA MAFIJA je organizovala svoje delovanje tako što je prodajom bez tendera vršila nezakonita otuđenja građevinskog zemljišta, vršila gradnju stanova i iste stanove prodavala većem broju kupaca.

 

CRKVENA MAFIJA je organizovana tako da uz pomoć vlasti i monopolskih državnih firmi (primer PTT Srbije) svim korisnicima usluga tih javnih firmi, bez obzira na njihovo versko opredeljenje, uvodi reket, za potrebe Crkvene mafije, pri čemu oni kojima se takav reket naplaćuje nemaju nikakve mogućnosti kontrole namenskog korišćenja tako prikupljenog novca. Ovaj reket za potrebe Crkvene mafije se po drugi put naplaćuje navodno za završetak izgradnje Hrama Svetog Save, čija je cena gradnje bila predviđena u iznosu od 12 miliona dolara. U međuvremenu navodno za tu namenu je potrošeno oko 50 miliona dolara, a objekat još nije dovršen, zbog čega je po drugi put uveden ovaj reket. Istovremeno crkveni čelnici žive u svojim Eparhijskim rezidencijama, od kojih su mnoge luksuzno opremljene, voze se u najskupljim modelima automobile, a neki su viđeni u nedoličnim pozama sa raskošnim plavušama, dok se drugi međusobno tuku i bore za što veće pozicije u Crkvenoj mafiji.

POŠTANSKA MAFIJA je organizovana kao deo državne monopolske firme i kao takva je u sprezi sa mnogim drugim mafijaškim klanovima. U prethodnom primeru opisana je njena sprega sa Crkvenom mafijom. Na ličnom iskustvu doživeo sam spregu Poštanske mafije sa Pravnom mafijom kada je Poštanska mafija pokušala da spreči isporuku moje žalbe na delovanje Pravne mafije. Ovaj slučaj je zataškan pri OJT Bor tako što je to tužilaštvo odbilo da vodi postupak po službenoj dužnosti upućujući me da protiv Poštanske mafije pokrenem privatnu tužbu. Takođe, iz primera sa lokalnih izbora u Boru imao sam priliku da se uverim da postoji sprega Poštanske mafije i Političke mafije, kada je Poštanska mafija vršila lažnu propagandu protiv Srpske napredne stranke u korist vladajuće političke koalicije. Koliko mi je poznato Srpska napredna stranka je podnela prijavu protiv Poštanske mafije ali ishod mi nije poznat. Pretpostavljam da je i taj primer zataškan.

EKOLOŠKA MAFIJA bavi se uglavnom ubiranjem prihoda od uvoza i skladiranja otrovnih materija, uvozom i distribucijom raznih hemijskih preparata za tobožnju zaštitu biljnog i životinjskog sveta, uvozom idistribucijom zatrovanih životnih namirnica (ozračene i sa sadržajem teških metala), propagandom u vezi izgradnje navodno ekoloških projekata (gradske deponije, razni prečišćivači, hemijski i metalurški agregati itd.) sa ukupnim godišnjim obrtom od preko 20 milijardi evra.

SPORTSKA MAFIJA se bavi izdavanjem lažnih akademskih diploma svojim pristalicama, uzima novac iz budžeta za sport, lažira sportske mečeve, vrši prodaju igrača, klubova i sportskih terena, i obavlja i druge klasične mafijaške poslove, među kojima spadaju i ubistva sportskih funkcionera i svih onih koji joj smetaju.

Navođenjem ovih resornih oblika srpske mafije spisak mafijaških grupacija nije iscrpljen, jer je srpska policija objavila da je nedavno završila Belu knjigusrpskog kriminala. U ovoj informaciji policije navodi se podatak da je evidentirano 118 organizovanih kriminalnih grupa sa preko 540 članova i 205 samostalnih izvršilaca, koji se bave vršenjem najtežih krivičnih dela. Da je tačna ova policijska informacija vidi se po tome što se skoro svakog dana obavi po nekoliko hapšenja. Obzirom da je stupio na snagu izmenjen krivični zakon ubuduće svako bavljenje kriminalom, pored zatvorske kazne nosi i rizik oduzimanja imovinske koristi.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

(Дворана, налик учионици, пуна мафијаша. Петнаестак-двадесет, сједе)
Улази Главни мафијаш, праћен тројицом-четворицом горила, и још двојицом-тројицом нижих босова.
Сви устану, аплаудирају.)
Главни мафијаш (смири их): Браћо, лопови! Овде смо се састали да размотримо наша правила рада.
Говор ће одржати наш брат, Дрпоња Главоњић.
(окреће са ка њему)
Изволи Дрпоња.
Дрпоња: Браћо, част је говорити пред вама и нашим великим братом Лопином Слатколажићем.
(Сви, овације: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња:
Дакле, браћо, ми смо саставили кодекс, а ја и брат Злоћа Дрпикућа, ћемо вам га изнијети.
Злоћа: Тако је.
Дрпоња: Дакле, прво правило гласи:
Злоћа
(снажно): БАВИ СЕ ПОЛИТИ- КОМ!
(Сви, овације: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Ха, ха, знамо се браћо! Идемо даље. Правило два:
Злоћа: Буди чврсто повезан са полицијом!
(Сви: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња (смијеши се): Полако браћо! Правило три:
Злоћа: Све нелегалне послове обављај преко легалних институција!
(Сви, скоче: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Народу обећавај куле и градове. . .
Злоћа: . . . које обавезно себи приушти!
(Сви, вичу: То! То! То!)
Дрпоња: Стално спомињи морал. . .
Злоћа: . . . али га се никад не придржавај!
(Сви: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Противнике уклањај немилосрд- но . . .
(Сви: То!)
Злоћа: . . . а себе приказуј као жртву!
(Узвици: Јес! Јес! Јес!)
Дрпоња: Залажи се за слободу . . .
Злоћа: . . . коју једино допусти себи.
(Сви: То бураз!)
Дрпоња: Инсистирај на људским прави- ма . . .
Злоћа: . . . али једино право нека буде твоја воља!
(Сви: ТО!)
Дрпоња: Говори о љубави . . .
Злоћа: . . . али се потруди да им утјераш страх!
(Сви одушевљено: ЈЕЕЕ!)
Дрпоња: Стално истичи да си за дијалог . . .
Злоћа: . . . али не допусти да прекину твој монолог!
(Узвици: Тако! Тако!)
Дрпоња: Позивај се на толеранцију . . .
Злоћа: . . . али не прави никакве уступке!
(Појединачно: То! То!)
Дрпоња: Буди фин, гдје год је то небитно . . .
Злоћа: . . . а без милости гдје год су угро- жени твоји интереси!
(Сви: То!)
Дрпоња: Увијек изгледај забринут за судбину свих…
Злоћа (наглашава): . . . а једино што те брине нека буде твоја лична корист!
(Узвици: То, брате!)
Дрпоња: Стално говори о потреби пош- товања закона . . .
Злоћа: . . . а увијек се труди да их изиграш!
(Сви: То!)
Дрпоња: Истичи демократију . . .
Злоћа: . . . али нек ти водиља буде тиранија!
(Узвици: То брате! Ти га у срце погађаш!)
Дрпоња: Говори о Богу свију . . .
Злоћа: . . . али сматрај Богом једино себе!
(Сви: ТО!)
Главни мафијаш (Лопина Слатколажић, који се дигао): И запамтите:
Дрпоња: Не одступај од ових правила!
Злоћа: Јер ако ти одступиш. . .
Лопина: . . . други неће!
(Сви, овације, одушевљење: ЈЕЕЕ! ТО! ТАКО ЈЕ! БРАВО! БРАВО! ЈЕЕЕ!)

Izvor: Горан КЉАЈИЋ

http://www.nosorog.rs.sr/brojevi-numbers/11-20/12ns4.html

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

PALI „NAFTAŠI“

Press, 30.05.2007; Strana: 4

Pohapšeno 15 članova ‘naftne mafije’ koji su oštetili državu za 10 miliona evra!U zatvoru i Slavko Pavlović, kandidat DS-a za šefa poreske uprave srbije!

BEOGRAD – Posle hapšenja „stečajne“, „carinske“, „drumske“ i „prosvetne“ mafije, policija je juče uhapsila i 15 članova „naftne mafije“, medu kojima su i funkcioneri i inspektori Poreske uprave Srbije! „Naftni mafijaši“ su pohapšeni zbog sumnje da su falsifikovanjem dokumentacije o uvozu nafte i naftnih derivata iz Grčke oštetili državu za čak deset miliona evra! Ova akcija policije istovremeno je sprovedena u Beogradu, Novom Sadu, Paraćinu.

Kandidat DS-a
Jedan od uhapšenih kolovođa ove grupe je Slavko Pavlović, zamenik direktora centrale Poreske uprave u Beogradu. Pavlović je nekada radio i kao načelnik Odeljenja za edukaciju u Poreskoj upravi, a Pressu je juče iz nekoliko veoma pouzdanih izvora potvrđeno da je Pavlović bio glavni kandidat DS za mesto novog direktora Poreske uprave Srbije!!!
Policija je saopštila daje vođa i glavni organizator „naftne mafije“ Miša Stojanović, direktor firme „Protekla“, čije se preduzeće bavi proizvodnjom hemijskih proizvoda. Sagovornik Pressa iz vrha policije kaže da su Pavlović i Stojanović „organizovali čitav posao“.
– Stojanović je preko svoje firme „Protekla“ štelovao dokumentaciju o uvozu nafte i naftnih derivata iz Grčke, a stručnu pomoć i uputstva kako sve treba da se uradi davao mu je upravo Slavko Pavlović. On je bio zadužen i da svi lažni uvozi budu pokriveni svom potrebnom dokumentacijom… – kaže sagovornik Pressa.
Miša Stojanović je juče ujutru uhapšen u svojoj firmi u Zvečanskoj ulici. Posle pretresa prostorija ove firme, koji je trajao nekoliko sali, Stojanović je sa lisicama na rukama odveden u pritvor oko 12 sati. U „Protekli“ je zaplenjeno i nekoliko računara. I kandidat DS-a za direktora Poreske uprave Slavko Pavlović uhapšen je na radnom meslu. Posle nekoliko sati provera, policija je iz zgrade Poreske uprave izvela Pavlovića, koji je sakoom prekrio lisice na rukama.
Pored Slojanovića i Pavlovića, juče su uhapšeni i Nenad Jovanović, magacioner „Protekte“, i njegova supruga Marina, kao i Jovanka Vukša, knjigovođa „Protekte“. Iza rešetaka je i Mitar Odalović, penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije, koji je sada predsednik UO firme „Balkan“. Policija je uhapsila i Aleksandra Vojnovića, direktora firme „King trans“, Šašu Marinkovića, knjigovođu u firmi „Kolorbravo“, radnika „Knez petrola“ Sinišu Popadića i,tržišne inspektore Nadeždu Ćirić, Branka Milatovića i Mikija Jokića.
U Paraćinu je priveden Šaša Bogdanović, vlasnik firme „Šumadijadrvo“, u Novom Sadu vlasnik benzinske pume „Rimski oil“ Jovica Vučković, a u Jagodini vlasnik nekoliko penonica automobila Miodrag Janković.
Jedan od policajaca koji je učestvovao u hapšenju rekao nam je da je akcija počela juče u četiri sata ujutru i daje trajala tokom čitavog dana.

Nedodirljivi
– Istraga o ovoj grupi vodi se već nekoliko meseci u strogoj tajnosti, a hapšenje je usledilo tek pošto smo prikupili dovoljno dokaza. Većina njih je privedena u kućama, dok smo neke od njih uhapsili na poslu. Niko nije ni pokušao da pruži otpor ili da pobegne. Pošto su oni u javnosti važili za ugledne državne činovnike, odnosno biznismene, videlo se da je hapšenje za njih bio ogroman šok! Verovatno im nije ni palo na pamet da će ikada biti otkriveni – kaže naš sagovonik.
Prema informacija Pressa iz MUP-a Srbije, švercerski uvoz nafte i naftnih derivata u Srbiju dolazi iz dva pravca, preko Dunava i iz Grčke.
– Ova grupa je naftu i naftne derivate uvozila u Srbiju kamionima iz Grčke. Oni su već nekoliko godina uvozili naftne derivate prikazujući ih kao derivate namenjene proizvodnji, odnosno u dokumentaciji su ih prikazivali kao odmaščivače. Tako su plaćali manji poreze i izbegavali akcize. Kada su ovu robu dopremili u Srbiju, prodavali su je privatnim pumpama i na crnom tržištu. Prve procene govore daje zbog utaje poreza i akciza budžet oštećena za oko 10 mi l iona evra kaže izvor Pressa.

Antrfile:

Istragu vodi specijalni tužilac Radovanović
Specijalni tužilac Slobodan Radovanović rukovodi pretkrivičnim postupkom protiv uhapšenih članova „naftne mafije“, saopštilo je tužilaštvo. U saopštenju koje je potpisao portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić navodi se da je u ovaj postupak uključena i novootvorena kancelarija Specijalnog tužilaštva u Novom Sadu. Kako saznajemo, u istrazi koja je prethodila hapšenju „naftnih mafijaša“ aktivno je učestvovalo i rukovodstvo Poreske uprave.
Specijalno tužilaštvo je saopštilo da će sutra izneti detaljnije podatke o hapšenju ove kriminalne grupe.

Nebojša Atanacković: Razrađen posao
U „naftaškim“ krugovima u Srbiji odavno je poznato da pojedinci falsifikovanjem dokumenata izbegavaju plaćanje akciza, što je najveća stavka u ceni goriva, objašnjava predsednik AD „Nafta“ Nebojša Atanacković.
– Derivat, prikazan na uvozu da je oslobođen akcize, kao što su razređivači i razne vrste proizvoda koji su slični pojedinim derivatima nafte, za njih postaje upola jeftiniji, pa je onda profit ogroman! Postoji i druga mogućnost, a to je da se zaista uveze razređivač, a onda se umeša s nekim srodnim derivatom, dizelom, i onda tako prodaje – kaže Atanacković. On dodaje da je do sada bilo samo sporadičnih akcija na otkrivanju takvih malverzacija.
– Država nije smela da dozvoli da u bilansima ima ogromne količine uvezenih naftnih derivata koji nisu akcizni, a da pri tom ništa ne učini, da ne proveri šta se dešava s tom robom. Ako neko ko nema proizvodnju boja i lakova uveze na hiljade tona razređivača, neko treba da se zapita kuda je taj razređivač otišao – kaže Atanacković.
Autor: EKIPA PRESSA

CRNO ZLATO TOČILI NA CRNO

Politika, 30.05.2007; Strana: A1

Švercom naftnih derivata iz Grčke u Srbiju, 15 osumnjičenih oštetilo je državni budžet za više od 10 miliona dinara

Borba protiv korupcije u državnim organima nastavljena je juče hapšenjem 15 članova organizovane kriminalne grupe koja se uglavnom bavila švercom naftnih derivata iz Grčke u Srbiju. Akcija je izvedena u nekoliko gradova Srbije, po nalogu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal. Grupu od 15 „srpskih šeika” činili su direktori privatnih firmi i vlasnici privatnih pumpi. Oni, naravno, nisu mogli da obavljaju svoju kriminalnu delatnost bez pomoći izvesnih službenika državne uprave. Do sada je utvrđeno da je grupa oštetila državni budžet za više od 10 miliona evra.
Uhapšeni su Miša Stojanović, direktor preduzeća „Protekta” iz Beograda, Nenad Jovanović, magacioner u preduzeću „Protekta”, njegova supruga Marina, Jovanka Vukša, knjigovođa „Protekte”, Mitar Odalović, predsednik Upravnog odbora preduzeća „Balkan”, i penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije. Privedeni su i Slavko Pavlović, samostalni izvršilac u sektoru za kontrolu Poreske uprave, Aleksandar Vojinović, direktor preduzeća „King trans”, Saša Marinković, knjigovođa u firmi „Kolorbravo”, kao i tržišni inspektori Nadežda Ćirić, Branko Milatović, Miki Jokić i Siniša Popadić, radnik „Knez petrola”.

Sa prve strane – U Paraćinu je uhapšen Saša Bogdanović, vlasnik firme „Šumadijadrvo”, u Novom Sadu Jovica Vučković, vlasnik pumpe „Rimski oil”, dok je u Jagodini priveden Miodrag Janković, vlasnik auto perionica.
Njih 15 uhašeno je u akcijama koje su izvedene juče do 14 časova. Nezvanično, hapšenja su nastavljena i tokom popodnevnih i večernjih časova i u tim akcijama trebalo je da bude privedeno još deset osoba.
Svim uhapšenima određena je mera policijskog zadržavanja od 48 sati, posle čega će svi osumnjičeni, uz krivičnu prijavu, biti privedeni dežurnom istražnom sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.
U MUP-u Srbije juče je našem listu rečeno da ima problema sa smeštajnim kapacitetima Centralnog zatvora u Beogradu i da policija ne zna šta da radi sa svim privedenim osobama. Međutim, ovu informaciju za naš list je demantovao Borislav Marić, načelnik Uprave za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde.
– Niko ne bi trebalo da brine o tome, a posebno policija, jer Centralni zatvor u Beogradu ima dovoljno kapaciteta da primi sve uhapšene, kako u ovoj, tako i u drugim akcijama policije – kazao je Marić.
Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala saopštilo je da je u okviru pretkrivičnog postupka uhapšen veći broj osoba zbog zloupotrebe službenog položaja u upravi tržišne inspekcije i veći broj privrednih subjekata u vezi sa uvozom i izvozom nafte i naftnih derivata.
U taj postupak uključena je i kancelarija Specijalnog tužilaštva u Novom Sadu, a pretkrivičnim postupkom rukovodi specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović, navedeno je u saopštenju.
U Tužilaštvu ističu da će u roku od dva dana saopštiti detaljnije podatke.
MUP Srbije je juče saopštenju naveo da su članovi grupe privedeni zbog osnovane sumnje da su u dužem vremenskom periodu uvozili naftne derivate iz Grčke, lažno ih deklarišući kao derivate za proizvodnju (odmašćivači). Zatim su derivati prodavani na privatnim pumpama i na crnom tržištu.
Kako „Politika” saznaje od dobro obaveštenih izvora u istrazi, utvrđeno je da je grupa koristila dva načina rada. Prvi način se sastojao od uvoza naftnih derivata niske oktanske vrednosti koji su po važećim propisima oslobođeni carina i akciza, jer se koriste za domaću proizvodnju. Međutim, te derivate sa niskom oktanskom vrednošću, članovi grupe su obogaćivali posebnim aditivima i prodavali ih kao regularna goriva za motorna vozila.
Za drugi način šverca goriva, grupa je koristila Uredbu Vlade Srbije iz 2004. godine, po kojoj je dozvoljen uvoz „evro dizela”, jer tu vrstu goriva nije mogao da proizvede NIS Petrol. Naime, grupa je, pokrivajući se papirima u skladu sa ovom uredbom Vlade Srbije, uvozila običan dizel, lošijeg kvaliteta i prikazivala ga kao uvoz „evrodizel” goriva.
Vođa „srpskih šeika” bio je, kako se sumnja, Miša Stojanović, direktor preduzeća „Protekta”, čije je sedište u Zvečanskoj ulici broj 4 u Beogradu. O poslovanju preduzeća „Protekta a.d.” ima malo podataka. Podaci o njima su uglavnom na sajtu Beogradske berze. Tu se navodi da se „Protekta” bavi proizvodnjom hemijskih sredstava i da visina osnovnog kapitala iznosi 24.252.000 dinara.
Nezvanično, drugi najvažniji „šraf” u grupi „srpskih šeika” bio je Slavko Pavlović, samostalni izvršilac u sektoru za kontrolu Poreske uprave, koji je Stojanovića savetovao kako da izbegne plaćanje svih poreza i carina i kako da papirološki pokrije sve mahinacije.
Pavlović je, inače, postao poznat kao osoba iz Poreske uprave koja je, pre godinu dana, javnosti poručivala da „neće biti nedodirljivih bogataša”. Pavlović je, naime, najavljivao postupak unakrsne procene imovine ljudi za koje se sumnja da su utajili porez. Tada je izjavljivao da Poreska uprava teži tome da nema korupcije pogotovo u delu o unakrsnoj proceni imovine.
– Ona verovatno postoji na nižim nivoima ali se mi svakodnevno borimo da je iskorenimo. Siguran sam, međutim, da u vrhu, odnosno centrali Poreske uprave korupcije ne sme biti – rekao je Pavlović prošle godine.
U krugovima naftnih prodavaca u Srbiji odavno je, inače, poznato da pojedinci falsifikovanjem dokumenata izbegavaju plaćanje akciza, što je najveća stavka u ceni uvoza goriva.
– Derivat, prikazan na uvozu da je oslobođen akcize, kao što su razređivači i razne vrste proizvoda koji su slični pojedinim derivatima nafte, za njih postaje upola jeftiniji. Postoji i druga mogućnost, a to je da se zaista uveze razređivač, a onda se umeša s nekim srodnim derivatom, recimo dizelom, a onda tako prodaje – izjavio je za B92 Nebojša Atanacković, predsednik Akcionarskog društva „Nafta” koje okuplja uvoznike i distributere nafte i naftnih derivata.
– Država nije smela da dozvoli da u bilansima ima ogromne količine uvezenih naftnih derivata koji nisu akcizni, a da pri tom ništa ne učini, da ne proveri šta se dešava s tom robom. Ako neko ko nema proizvodnju boja i lakova uveze na hiljade tona razređivača, neko treba da se zapita kuda je taj razređivač otišao – kaže on i dodaje da nema uhapšenih među više od 140 akcionara AD „Nafta”.

Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

NAFTNA MAFIJA!

Kurir, 30.05.2007; Strana: 11

Slavko Pavlović, drugi čovek Poreske uprave Srbije, uhapšen juče pod optužbom da je lažirao dokumenta o uvozu nafte

BEOGRAD – Pripadnici MUP Srbije priveli su grupu od 15 osumnjičenih zbog sumnje da su organizovano falsifikovali dokumenta o uvozu nafte i oštetili državni budžet za oko deset miliona evra! Među privedenima su radnici poreske uprave i drugi državni službenici, kao i vlasnici privatnih benzinskih pumpi i kompanija.
Uhapšeni su zamenik direktora Centralne poreske uprave Slavko Pavlović, direktor firme „Protekta“ Miša Stojanović, magacioner u ovom preduzeću Nenad Jovanović i njegova supruga Marina, Jovanka Vukša, knjigovođa „Protekte“, penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije i predsednik UO „Balkan“ Mitar Odalović, direktor preduzeća „King trans“ Aleksandar Vojinović, Saša Marinković, knjigovođa u firmi „Kolorbravo“, tržišni inspektori Nadežda Ćirić, Branko Milatović, Miki Jokić i radnik „Knez Petrola“ Siniša Popadić.
U Paraćinu je uhapšen Saša Bogdanović, vlasnik preduzeća „Šumadijadrvo“. U Novom Sadu Jovica Vučković, vlasnik pumpe „Rimski Oil“, a u Jagodini Miodrag Janković, vlasnik više perionica.
Ova grupa je u dužem vremenskom periodu uvozila naftu iz Grčke i lažno je deklarisala kao naftne derivate koji služe za proizvodnju, odnosno da se radi o odmašćivačima. Potom su ih prodavali privatnim pumpama i na crnom tržištu. Na ovaj način izbegavali su plaćanje carinskih i drugih dažbina i stekli milionsku korist. Grupu je organizovao Stojanović uz pomoć Pavlovića, penzionisanog načelnika Republičke tržišne inspekcije, i Vojinovića, zamenika direktora Centralne poreske uprave.
Akcija policije sinhronizovano je započela juče u Beogradu, Novom Sadu, Paraćinu i Jagodini. Kako saznajemo, policajci su rano izjutra upadali u stanove osumnjičenih i hapsili ih na spavanju, dok su istovremeno inspektori upadali u njihove firme i plenili dokumentaciju. Policija u saradnji sa poreskim inspektorima upala je juče u kompaniju „Protekta“ u Zvečanskoj 4 u Beogradu, gde je uhapsila organizatora ove grupe, dok su reporteri Kurira bili svedoci hapšenja Aleksandra Vojinovića u Centralnoj poreskoj upravi u ulici Save Maškovića. Dvojica inspektora u civilu u pratnji dvojice uniformisanih policajaca ušli su u zgradu poreske uprave i nakon kraćeg vremena izveli Vojinovića sa lisicama na rukama. Dok su ga policajci sprovodili do automobila kojim je odvezen u policijsku stanicu, iza njih išli su inspektori koji su u rukama nosili Vojinovićev kompjuter i dokumentaciju koju su zatekli u njegovoj kancelariji.

Autor: P. R.

PRIZNAO!

Kurir, 30.05.2007; Strana: 10

Na suđenju „drumskoj mafiji“ u Specijalnom sudu drugooptuženi Živojin Đorđević detaljno ispričao kako je grupa krala pare ttt

BEOGRAD – Drugooptuženi pripadnik takozvane drumske mafije Živojin Đorđević priznao je u Specijalnom sudu u Beogradu krivicu i detaljno opisao kako je grupa funkcionisala. Đorđević je naveo da mu je prvooptuženi Milan Jovetić na jednom od sastanaka rekao da „40 odsto“ od prihoda dobijenog zloupotrebom duplih kartica za naplatu putarine ide „onima gore u Beograd“.
Optuženi je ispričao da je cela akcija povodom izdavanja duplih kartica počela kada je Aleksandar Đorđević nabavio kompjuterski program za štampanje duplih kartica.
– Aleksandar Đorđević je za nabavku programa dobijao 40.000 dinara po turnusu vozila – rekao je optuženi.
Živojin Đorđević je o toj ideji obavestio Jovetića, koji je zatim organizovao kriminalnu grupu.
Milan Jovetić je pred sudskim većem juče negirao da je organizovao pripadnike „drumske mafije“ i bio član te kriminalne grupe.
– Optužnicu sam razumeo jezički, ali mi nije jasno u čemu je moja krivica. Nisam izvršio bilo kakvo krivično delo i nisam organizovao kriminalnu grupu – rekao je Jovetić iznoseći odbranu.
Optuženi je kazao i da je tek posle hapšenja u policiji saznao da je postojao poseban kompjuterski program preko koga nisu evidentirani svi prolasci vozila autoputem Beograd-Niš.
Današnje suđenje obeležio je i incident, kada se jedna osoba iz dela publike u kojem sede rodbina i prijatelji optuženih verbalno sukobila sa sudskom stražom. Čovek koji se predstavio kao bivši policajac posle incidenta je izbačen iz zgrade Specijalnog suda.
Specijalno tužilaštvo tereti pripadnike „drumske mafije“ za to da su izvršili najveću elektronsku pljačku u Srbiji prilikom naplate putarine i time oštetili državu za 6,5 miliona evra. (Beta)

Autor: PRENETO

DRŽAVNI FUNKCIONER SAVETOVAO NAFTNU MAFIJU

Blic, 30.05.2007; Strana: 4

Uhapšeno 15 ljudi osumnjičenih da su oštetili državu u poslu s naftom

Vođa ove kriminalne grupe je direktor beogradske firme „Protekta“ Miša Stojanović, a njegov prvi saradnik je Slavko Pavlović, zamenik direktora Centralne poreske uprave

Direktor beogradske firme „Protekta“ Miša Stojanović uhapšen je juče zbog sumnje da je organizator kriminalne grupe koja je falsifikovanom dokumentacijom uvozila naftne derivate iz Grčke, a potom ih kao gorivo prodavala privatnim pumpama i na crnom tržištu Srbije. Kao Stojanovićev prvi saradnik uhapšen je Slavko Pavlović, zamenik direktora Centralne poreske uprave. On se sumnjiči da je Stojanoviću pomogao da izbegne plaćanje poreza od čak deset miliona evra, za koliko je ova grupa oštetila državni budžet.

Stojanović je uhapšen juče ujutru u sedištu svoje firme u Zvečanskoj ulici. Sa lisicama na rukama, iz zgrade „Protekte“ izvedeni su i Jovanka Vukša, knjigovođa firme, ali i magacioner Nenad Jovanović, kao i njegova supruga Marina.
– Stojanović je policiji poznat još iz devedesetih godina, kada se bavio švercom cigareta i goriva. Slovio je za jednog od glavnih bosova u Beogradu, a posebno je bio prisan sa pripadnikom DB-a Momirom Gavrilovićem, koji je ubijen 2001. godine. Stojanović je, u međuvremenu, legalizovao posao otvaranjem preduzeća „Protekta“, koje je registrovano za proizvodnju hemijskih proizvoda. Važi za uspešnog biznismena, ali i velikog dobrotvora koji je učestvovao u brojnim humanitarnim akcijama. Jedan je od glavnih finansijera FK Bežanija. Bio je u prijateljskim odnosima i sa prošle godine ubijenim vlasnikom kluba Goranom Mijatovićem Mitom – kaže za „Blic“ izvor iz MUP-a Srbije.
U vreme dok je hapšen Stojanović, policija je upala i u centralu poreske Uprave na Trošarini, gde je uhapšen Slavko Pavlović.
– On je imao savetodavnu ulogu. Pomagao je Stojanoviću da izbegne plaćanje poreza – kaže naš izvor.
Za to vreme, na nekoliko lokacija u Beogradu, Jagodini, Novom Sadu i Paraćinu uhapšeno je još deset članova grupe. Prema saopštenju MUP-a, uhapšeni su Mitar Odalović, predsednik UO „Balkan“, inače penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije, Aleksandar Vojinović, direktor preduzeća „King trans“, Saša Marinković, knjigovođa firme „Kolorbravo“, Siniša Popadić, radnik „Knez-petrola“, kao i troje tržišnih inspektora Nadežda Ćirić, Branko Milatović i Miki Jokić. U Paraćinu je uhapšen Saša Bogdanović, vlasnik preduzeća „Šumadijadrvo“, u Novom Sadu Jovica Vučković, vlasnik pumpe „Rimski oil“, a u Jagodini Miodrag Janković, vlasnik nekoliko perionica.
Grupa je, kako saznaje „Blic“, otkrivena pre nekoliko meseci, nakon čega je policija počela da prisluškuje osumnjičene.
– Ova kriminalna grupa se sumnjiči da je u dužem periodu uvozila naftne derivate iz Grčke, lažno ih deklarišući kao odmašćivače za proizvodnju, a zatim ih prodavala privatnim pumpama i na crnom tržištu. Preduzeće „King trans“ bilo je zaduženo za prevoz derivata, dok su ostale firme imale ulogu da falsifikuju dokumentaciju, prodaju gorivo na crno i operu novac – objašnjava naš sagovornik.
Grupa je, pod vođstvom Stojanovića, imala dva načina rada. Jedan je bio uvoz naftnih derivata niske oktanske vrednosti sa namenom korišćenja u domaćoj industrijskoj proizvodnji, čime su oslobađani plaćanja carine i akciza. Te derivate su zatim, uz dodatak određenih aditiva, uglavnom prodavali na privatnim benzinskim pumpama kao regularno gorivo za motorna vozila. Drugi način rada bio je uvoz evrodizela, koji je na osnovu uredbe Vlade iz 2004. godine oslobođen plaćanja akciza i poreza.
Razlika je u tome što je ova grupa uvozila znatno lošije gorivo, koje je plaćala upola cene.
– Na taj način, ova grupa nije samo oštetila državu na ime neplaćenog poreza, carine i akciza, već je štetu nanela i vlasnicima automobila koji su koristili ovo gorivo, znatno lošijeg kvaliteta – kaže izvor „Blica“ i navodi da je upravo ova uredba Vlade, koja je doneta uz obrazloženje da NIS Srbije ne može da proizvede dovoljne količine evrodizela, i omogućila malverzacije u uvozu ovog goriva.
Policija nastavlja rad na slučaju i očekuje se da bude uhapšeno još najmanje deset članova grupe koji su juče uspeli da izbegnu hapšenje i pobegnu.
– Očekuje se hapšenje još nekoliko osoba iz Beograda, Ćuprije i Paraćina, čiji je zadatak bio da operu novac prodajom goriva na crno – kaže naš izvor.
Predsednik AD „Nafta“ Nebojša Atanacković izjavio je juče za B92 da je u krugovima naftnih prodavaca u Srbiji odavno poznato da pojedinci falsifikovanjem dokumenata izbegavaju plaćanje akciza, što je najveća stavka u ceni uvoza goriva.
– Derivat, prikazan na uvozu da je oslobođen akcize, kao što su razređivači i razne vrste proizvoda koji su slični derivatima nafte, za njih postaje upola jeftiniji. Druga mogućnost je da se zaista uvezen razređivač umeša s nekim srodnim derivatom, recimo dizelom, i tako prodaje – kaže Atanacković.

Antrfile:

Požar zbog pretakanja goriva

Firma „Knez-petrol“, čiji je radnik Siniša Popadić juče uhapšen, u žižu javnosti dospela je u oktobru 2005. godine, kada je u krugu preduzeća u Batajnici izbio požar u kojem je jedan radnik povređen, a nekoliko cisterni izgorelo. Beogradska policija je tada podnela krivičnu prijavu protiv vlasnika firme Srđana Kneževića zbog nedozvoljenog i nepropisnog pretakanja goriva. Knežević je, prema tadašnjem saopštenju policije, bio osumnjičen za teško delo protiv opšte sigurnosti jer je telefonom naložio radniku da u kamion pretoči naftu iz cisterne, iako firma „Knez-petrol“ nije registrovana kao pretakalište naftnih derivata i nafte, već samo kao parking prostor.
Autor: TAMARA MARKOVIĆ-SUBOTA

POLA IŠLO “GORE“

Večernje Novosti, 30.05.2007; Strana: 12

NA SUĐENjU „DRUMSKOJ MAFIJI“, OPTUŽENI ŽIVOJIN ĐORĐEVIĆ PRIZNAO KRAĐU DRUMARINE, I OTKRIO

Tačno 40 odsto novca slali smo kurirski nekome u Beogradu, a 25 odsto uzimali smo mi smenovođe

ŽIVOJIN Đorđević, drugooptuženi u postupku protiv pripadnika „drumske mafije“ priznao je juče u Specijalnom sudu da je sa još trojicom kolega organizovao grupu za nelegalnu naplatu putarine. Kao motiv da počne da se bavi poslovima izvan zakona naveo je tešku bolest sina, koja je iziskivala lečenje u Francuskoj.
Đorđević, koji je u Javnom preduzeću „Srbija putevi“ radio kao smenovođa naplatne rampe u Nišu, u prvom delu izlaganja (danas će nastaviti sa davanjem odbrane) do detalja je objasnio kako je stupio u kontakt sa prvooptuženim Milanom Jovetićem, kako su organizovali posao, komunicirali i delili novac sve do 15. maja prošle godine, kad je stigla poruka da se prekine sa radom.
Prema njegovim rečima, sve je počelo u maju 2004. godine kad mu je optuženi Goran Stojanović kazao da će kod njih u Niš iz Beograda doći Jovetić da se dogovore oko nekog posla. Na sastanku su pored njih trojice bili još i optuženi Savatije Jović i Radenko Kecojević (u bekstvu). Kazao je da su govorili o izdavanju duplih kartica i kako bi ceo posao mogao da se obavi. Nešto kasnije dogovoreno je da se za kompjuterski program za štampanje duplih kartica pobrine optuženi Aleksandar Đorđević.

„Maznuo“ program
– On mi je kazao da je taj program „maznuo“ od Vladimira Videnovića, kontrolora u Nišu i da hoće da ga dobro naplati – ispričao je Živojin Đorđević. – Kad je sredio program pokazao mi je kako samo jednim pritiskom na dugme izlaze dve istovetne kartice. Posle smo imali još jedan sastanak na kom je dogovoreno da 40 odsto novca ide „gore“ u Beograd, tako je insistirao Jovetić, 25 odsto smo uzimali mi smenovođe, a ostatak novca išao je na troškove i isplatu inkasantima.
Đorđević je ispričao da su sa Jovetićem komunicirali određenim mobilnim telefonima, kao i da se odustalo o toga da se sa njim kontakt uspostavlja faksom ili mejlom. Objasnio je da se sistem naplate duplih kartica nije svakodnevno koristio, već na preskoke, a da su mesečno slali novac u Beograd preko kurira koji je dolazio u Niš. Koliko je u proseku novca odlazilo u Beograd, Đorđević nije znao tačno da kaže, navodeći da je moglo da bude i 50.000, ali i sto i 500.000 dinara.

Šifra „prekini“
– Na papiru koji sam morao da uništim dobio sam uputstvo da novac koji ide u Beograd bude upakovan, obavijen selotejpom i da ga stavimo u dve kese – opisao je optuženi. – Kurir je bio Miroslav Klopanović, za koga je rečeno da ne zna šta nosi i o čemu se radi i da sa njim ne smemo da pričamao ni o čemu. On je bio blizak prijatelj sa pokojnim Zoranom Nedeljkovićem (izvršio samoubistvo u CZ, prema optužnici podstrekao Jovetića da bude jedan od organizatora), i radio je u obezbeđenju JP „Putevi Srbije“ do 2003. godine.
Klopanović je, kako je ispričao Đorđević, njemu preneo išifrovanu poruku u maju prošle godine da se prekine sa radom.
Za razliku od Đorđevića, optuženi Jovetić nije priznao da je jedan od organizatora grupe. Tvrdio je da je u Niš otišao da bi održao sastanak sa smenovođama, jer je bilo problema u radu sa inkasantima.
– Sve do hapšenja nisam znao da se bilo šta nelegalno radi – kazao je Jovetić.

Antrfile:

OMETANjE RAZGOVORA

NA pitanje sudije Vladimira Vučinića zašto mu je bio potreban uređaj za ometanje razgovora mobilnim telefonom, optuženi Jovetić je kazao da ga je nabavio za jednog prijatelja koji je profesor na fakultetu u Banjaluci.
– Nabavio sam ga iz Bugarske neposredno pre hapšenja – kazao je Jovetić. – Prijatelj me je to zamolio, jer je hteo da spreči studente da varaju tokom ispita. Ne bih da govorim njegovo ime, a koliko znam posedovanje tog uređaja nije protivzakonito. Nisam uspeo da mu ga predam jer sam priveden.
Autor: N. BIJELIĆ

UKRALI 10 MILIONA EVRA

Večernje Novosti, 30.05.2007; Strana: 13

UHAPŠENE 22 OSOBE OSUMNjIČENE ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL I MALVERZACIJE SA UVOZOM NAFTE

Među privedenima Slavko Pavlović, zamenik direktora Centralne poreske uprave, Miša Stojanović, direktor firme „Protekta“, Mitar Odalović, penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije, vlasnici firmi i benzinskih pumpi…

BEOGRAD – U sinhronizovanoj akciji pripadnika policije u više gradova u Srbiji, juče je uhapšeno 22 ljudi osumnjičenih za malverzacije sa uvozom nafte i naftnih derivata. Prvi nalazi govore da su oštetili državu za više od 10 miliona evra, a među privedenima su državni službenici, vlasnici i direktori privatnih firmi, kao i vlasnici benzinskih pumpi.
Ova grupa, koja se sumnjiči za organizovani kriminal, tereti se da je duže vreme uvozila naftne derivate iz Grčke lažno ih deklarišući i prikazujući kao sirovinu za proizvodnju, ali i odmašćivače. Naftne derivate su prodavali na privatnim pumpama i na crnom tržištu.
U akciji, koja je započela rano ujutro, među prvima su privedeni Slavko Pavlović, zamenik direktora Centralne poreske uprave, Mitar Odalović, penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije, a sada predsednik Upravnog odbora „Balkana“, Miša Stojanović, direktor beogradskog preduzeća „Protekta“.
Uhapšeni su i Nenad Jovanović, magacioner „Protekte“, njegova supruga Marina, kao i Jovanka Bukša, knjigovođa „Protekte“. Iza rešetaka su se našli i Aleksandar Vojinović, direktor beogradske firme „King trans“, Saša Marinković, knjigovođa firme „Kolorbravo“ iz Beograda.
U Paraćinu je priveden Saša Bogdanović, vlasnik preduzeća „Šumadijadrvo“, u Novom Sadu je uhapšen Jovica Vučković, vlasnik pumpe „Rimski oil“, dok je u Jagodini „pao“ Miodrag Janković, vlasnik lanca peračkih firmi.
Ni ova policijska akcija nije prošla bez privođenja tržišnih inspektora. Uhapšeni su Nadežda Ćirić, Branko Milatović i Miki Jokić. Celoj ovoj ekipi, ukupno njih petnaestoro, određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati.
Jučerašnja akcija MUP Srbije izvedena je u saradnji sa pripadnicima Poreske uprave. Policija nastavlja rad na ovom slučaju. Veruje se da se u kolo ovih naftnih malverzacija uhvatilo mnogo više ljudi nego što je sada privedeno.
Kako „Novosti“ saznaju, privedeno je još sedmoro osumnjičenih, ali njima nije određeno policijsko zadržavanje, jer priznaju dela za koja se terete. Oni detaljno policijskim inspektorima opisuju šemu svih kriminalnih radnji, kojima se do hapšenja bavila ova organizovana grupa. Krivična prijava biće podneta protiv svih 22 pripadnika ove ekipe.
Oni će sutra biti privedeni istražnom sudiji Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu.

Antrfile:

„SPECIJALNI“ VODI POSTUPAK

PREDKRIVIČNIM postupkom protiv uhapšene grupe rukovodi specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović – saopštilo je juče ovo Tužilaštvo. U samoj akciji hapšenja uključena je i kancelarija specijalnog tužilaštva u Novom Sadu. Više detalja o ovom predmetu Tužilaštvo će da saopšti za dva dana.

MUĆKE SA RAZREĐIVAČEM

MEĐU srpskim prodavcima nafte odavno se zna da pojedinci falsifikuju dokumenta i tako izbegavaju da plate akcize, što je, inače, najveća stavka u ceni uvoza nafte i naftnih derivata.
Predsednik a.d. „Nafta“ Nebojša Atanacković rekao je za „Novosti“ da se na taj način, falsifikovanjem papira, cena smanjuje za pola.
– Derivat, prikazan na uvozu da je oslobođen akcize, kao što su razređivači i razne vrste proizvoda koji su slični pojedinim derivatima nafte, za njih postaje upola jeftiniji – objašnjava Atanacković. – Radi se i druga varijanta. Zaista se uveze razređivač, a onda se umeša s nekim srodnim derivatom, recimo dizelom, i tako se prodaje.
Predsednik a.d. „Nafta“ kaže da država nije smela da dozvoli da u bilansima ima ogromne količine uvezenih naftnih derivata, koji nisu akcizni, a da pri tom ne proverava šta se dešava sa tom robom.
– Ako neko ko ne proizvodi boje i lakove uveze na hiljade tona razređivača, neko treba da se zapita kuda je taj razređivač otišao, ko ga je potrošio – kaže Atanacković.
Autor: Z. USKOKOVIĆ-SR. KRALJEVIĆ

POTPISIVALI „NAPAMET“

Večernje Novosti, 30.05.2007; Strana: 13

OPTUŽENI DIREKTORI NA SUĐENjU „STEČAJNOJ MAFIJI“ TVRDILI

U NASTAVKU suđenja „stečajnoj mafiji“ juče su svoje odbrane pred sudom dali direktori firmi čiji je vlasnik Sekula Pjevčević: Mirjana Perišić, direktor firme „Kameo“, Olivera Slavković, direktor preduzeća „Micukasu“ i Milan Rakočević, bivši direktor firme „Energokontakt“. Svi su negirali da su na bilo koji način zloupotrebili službeni položaj.
– Kao direktor firme „Kameo“ znam da nijednog trenutka nismo potraživali bilo kakav kredit od KEB-a, vraćali smo dugove drugih firmi i garantovali za neke od njih kredite, a što je prethodno Pjevčević dogovorio. Nismo varali kupce niti oštetili državu – izjavila je Mirjana Perišić.
Olivera Slavković i Milan Rakočević su tvrdili da, iako su kao direktori imali ovlašćenja za potpisivanje svih dokumenata, ništa nisu radili samovoljno, da nisu sumnjali u bilo kakve nezakonite radnje i poslove svojih preduzeća, kao ni u naloge koje im je davao Pjevčević. Oboje su izjavili: – Potpisivali smo dokumenta koja su nam donosili i nismo smatrali da treba svaki papir da proveravamo s obzirom na to da su to već učinile neke druge nadležne službe, poput računovodstva, brokera, drugih banaka posrednika. To se odnosi bukvalno na sva dokumenta, bez razlike da li se radilo o nekakvim kreditima, prodaji akcija ili apartmana na Zlatiboru – gotovo identično su odgovorili direktori Olivera Slavković i Milan Rakočević, koji je između ostalog naglasio da zbog ovog krivičnog postupka koji se vodi protiv njega mnogo trpi njegova porodica, a pre svega sam, jer je bolestan čovek.

Autor: J. D. LJUTIĆ

UHAPŠENO JOŠ SEDAM „SRPSKIH ŠEIKA”

Politika, 31.05.2007; Strana: A12

Nekoliko članova grupe otkrilo je policiji nove podatke i zato će biti pušteni da se brane sa slobode

Policija je uhapsila ukupno 22 osobe za koje se sumnja da su oštetile državni budžet za 10 miliona evra, saznaje „Politika” iz pouzdanih izvora u MUP-u Srbije. Posle hapšenja 15 osumnjičenih, juče je privedno još sedam osoba.Oni će danas biti privedeni istražnom sudiji Specijalnog suda u Beogradu.
Policija je, kako saznajemo, tokom jučerašnjeg dana završila pisanje obimne krivične prijave protiv članova grupe, u kojoj se,navodi i kvalifikacija krivičnih dela. Pored primanja i davanja mita i zloupotrebe službenog položaja, četvorica uhapšenih terete se i za zločinačko udruživanje. To su Miša Stojanović, direktor firme „Protekta a.d.”, Mitar Odalović, predsednik Upravnog odbora preduzeća „Balkan” i penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije, Slavko Pavlović, samostalni izvršilac u sektoru za kontrolu Poreske uprave, i Aleksandar Vojinović, direktor preduzeća „King trans”.
Za zloupotrebu službenog položaja terete se Saša Bogdanović, vlasnik firme „Šumadijadrvo”, Siniša Popadić, radnik „Knez petrola”, Miodrag Janković, vlasnik auto-perionica iz Jagodine, Jovica Vučić, vlasnik pumpe „Rimski oil” iz Novog Sada, Saša Marinković, knjigovođa u firmi „Kolorbravo”, Nenad Jovanović, magacioner u preduzeću „Protekta”, njegova supruga Marina, kao i Jovanka Vukša, knjigovođa „Protekte”. Tržišni inspektori Nadežda Ćirić, Branko Milatović i Miki Jokić osumnjičeni su za primanje mita.
Kako nezvanično saznajemo, nekoliko uhapšenih je na saslušanju u policiji potvrdilo navode koji im se stavljaju na teret i otkrilo nove mahinacije članova ove organizovane kriminalne grupe. Saznajemo i de će pojedini manje važni članovi grupe, koji su svojim izjavama pomogli policiji, biti pušteni da se brane sa slobode.
Podsetimo, vođa „srpskih šeika” bio je, kako se sumnja, Miša Stojanović, direktor preduzeća „Protekta”, čije je sedište u Zvečanskoj ulici broj 4 u Beogradu. Drugi po važnosti u grupi bio je „javni borac protiv korupcije” Slavko Pavlović, samostalni izvršilac u sektoru za kontrolu Poreske uprave, koji je Stojanovića savetovao kako da izbegne plaćanje svih poreza i carina i kako da papirima pokrije sve zloupotrebe.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić izjavio je juče, povodom hapšenja grupe, da je policija odlučna da se razračuna sa svakim vidom kriminala.
– Prioritet je borba protiv organizovanog kriminala i borba protiv finansijskog kriminala. Ova akcija znači da se policija oslobodila i da radi svoj posao bez uticaja, naročito bez uticaja politike i kriminala – kazao je ministar Jočić u Medveđi.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić čestitao je pripadnicima MUP-a na dobro izvedenoj akciji hapšenja i najavio da će uskoro biti izmenjen način oporezivanja naftinih derivata. Đelić je za Betu rekao da će sredinom juna, u sklopu rasprave o budžetu za ovu godinu, biti izmenjen Zakon o akcizama.
– Već nekoliko godina propisi vezani za oporezivanje naftinih derivata preselili su se iz zakona u uredbe i videli smo koliko je to loše – rekao je Đelić.
Potpredsednik vlade je negirao da je jedan od uhapšenih, savetnik u Poreskoj upravi Srbije Slavko Pavlović, bio kandidat Demokratske stranke za bilo koju funkciju u novoj vladi ili Poreskoj upravi.
Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković je na konferenciji za novinare rekao da Pavlovića i ne poznaje i da on nije bio njegov kandidat za državnog sekretara u tom ministarstvu, koji bi bio zadužen za poreski i carinski sistem. Poreska uprava saopštila je juče da je u saradnji sa ostalim državnim organima „i ovog puta dala svoj doprinos” u otkrivanju malverzacija oko trgovine naftinim derivatima. Saopštenjem se juče oglasila i Uprava carina koja navodi da je već u toku 2006. godine uočeno da postoje veoma ozbiljni pokazatelji o zloupotrebama prilikom uvoza naftinih derivata i izbegavanja plaćanja akcize na tu robu, jer je roba deklarisana kao sirovina za proizvodnju boja i lakova, plastičnih masa, gume i farmaceutskih proizvoda. Naime, uočeno je da naglo raste uvoz tako deklarisane robe.
– Još 8. 11. 2006. godine, obavestili smo Tužilaštvo za organizovani kriminal, kao i Vladimira Ilića, tada državnog sekretara u Ministarstvu finansija, da je firma „Protekta” jedna od firmi koje se bave nedozvoljenim aktivnostima. Carina je tada podnela i poduži spisak firmi za koje se sumnja da se bave sličnim malverzacijama – kaže se u saopštenju Uprave carina.

Autor: D. TELESKOVIĆ

UKRASNI PAPIR ZA UKRADENI NOVAC

Politika, 31.05.2007; Strana: A12

Optuženi rekao da su se smenovođe i inkasanti na naplatnim rampama osećali kao glineni golubovi „drumske mafije”

Živojin Đorđević, drugooptuženi u procesu protiv „drumske mafije” izjavio je juče da ne zna ko je bio u vrhu ove kriminalne grupe koja je od JP „Putevi Srbije” tokom dve godine krala novac od putarina, štampajući klonirane kartice za strane „šlepere”.
– Ne znam ko je bio vrh u toj priči, ali znam da je za taj vrh išlo 40 odsto. Ne znam ni čija je ideja bila da se krade putarina. Igru su smislili neki drugi ljudi. Milan Jovetić mi nikada nije rekao nijedno ime, ali znam da je uvek išao da se s nekim konsultuje oko svih odluka – kazao je Đorđević.
On je kazao da Milan Jovetić i pokojni Zoran Nedeljković nisu nikome pretili, dodajući da nijedan inkasant niti smenovođa nije bio uključen u „posao” pod ucenom da će dobiti otkaz.
Govoreći o pretnjama i ucenama, Đorđević je pomenuo i samoubistvo dvojice uhapšenih u ovom slučaju i izjavio saučešće porodicama Zorana Nedeljkovića i Miće Đurića, koji su se ubili u zatvoru.
I pored tvrdnji da pretnji i ucena nije bilo, Đorđević je kazao da su se smenovođe i inkasanti osećali kao glineni golubovi, jer su oni izdavali lažne kartice i bili bi prvi na udaru ako ih neko otkrije. On tvrdi da je sa tvorcem programa za štampanje duplih kartica Aleksandrom Đorđevićem razgovarao o tome da prekinu „posao”, tako što bi Aleksandar uništio program, ali da nisu znali kako to da urade.
Sudija Vladimir Vučinić pitao je Đorđevića da kaže nešto o svojim odnosima sa Milošem Nedeljkovićem, tadašnjim finansijskim direktorom i bratom pokojnog Zorana Nedeljkovića, kao i sa Brankom Jocićem, direktorom „Puteva Srbije”. Optuženi je naveo da je Miloša Nedeljkovića video jednom slučajno u nekom restoranu. Miloš Nedeljković ga je tada pitao kako mu je sin, koji je teško ranjen u pucnjavi. Drugi put su se, kako kaže, videli na „Putarijadi” na Zlatiboru. Đorđević je rekao da Jocića nikad nije zvanično upoznao.
On je izjavio da nisu tačni navodi veštaka ekonomsko-finansijske struke o ukupnoj sumi ukradenog novca, koja prema optužnici iznosi oko 528 miliona dinara. On je odbio da kaže bar okvirno kolika je, po njegovom mišljenju, bila ta suma, tvrdeći da to ne zna. Ponovio je da su smenovođe dobijale 25 odsto. Zarada koju su dobijali inkasanti, kao najslabije plaćeni, iznosila je od 20.000 do 50.000 dinara nedeljno. Smenovođe su, prema njegovim rečima, zajedno brojale pare i odvajale 40 odsto „za Beograd”. On je taj novac pakovao u kese i u ukrasni papir, a zatim je pakete davao kuriru Miroslavu Klopanoviću. Đorđević je dodao da je on, radeći kao smenovođa, dobijao redovnu platu u preduzeću od 17.000 do 23.000 dinara.
– Obim posla sa krađom putarine nije bio toliki koliko je utvrdio veštak. Pored toga, postoji mnogo vozača koji su izverzirani u izbegavanju plaćanja putarina pa je i to uticalo na manjak, ali o tome ću kasnije govoriti. Najiskrenije se kajem zbog postupka kojim sam svoju porodicu doveo u ovu situaciju. Molio sam porodicu i prijatelje da ne dolaze na suđenje, jer ja ovde ne dobijam odlikovanja, nego se meni sudi – kazao je Živojin Đorđević.
Milan Jovetić, prvooptuženi, koji je prekjuče odbacio sve optužbe za krađu putarina, kazao je da nema nijedno pitanje za Đorđevića.
– Sve što je on rekao za mene nije tačno – kazao je kratko Jovetić.
Suđenje se nastavlja danas saslušanjem trećeoptuženog Nenada Stankovića.

Autor: D. ČARNIĆ

NAFTAŠI IZBUŠILI I DRŽAVU

Večernje Novosti, 31.05.2007; Strana: 11

UhapŠeni u aferi „naftna mafija“ danas idu pred istraŽnog sudiju

Kao organizator sumnjiči se Miša Stojanović, direktor firme „Protekta“, a savetovao ga je Slavko Pavlović iz Poreske uprave

POJEDINI uvoznici nafte, zahvaljujući savetnicima u Poreskoj upravi, za kratko vreme stekli su enormno bogatstvo, a državi uskratili milione evra na ime dažbina. Prekjučerašnje hapšenje organizovane grupe osumnjičene za malverzacije sa naftom samo je početak otkrivanja svih kriminalnih radnji u ovoj oblasti.
„Novostima“ je potvrđeno da je privedeno 22 ljudi, ali da su sedmorica puštena da se brane sa slobode, jer „sarađuju sa policijom“. U međuvremenu, traje saslušanje „petnaestorke“, koja će danas biti predata istražnom sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu.
Kako saznajemo, u Pomoravlju su, pored Saše Bogdanovića, vlasnika „Šumadijadrva“ iz sela Svojnova, privedeni i Miodrag Jovanović, zvani Buše, Dragoljub Antić, Milisav Vasić i Nenad Vulić iz Ćuprije. Oni, međutim, nisu poznati kao biznismeni, već kao dileri deviza. Šta se, međutim, krije iza njihovog „dilerisanja“ tek će se saznati.
U međuvremenu u prostorijama Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) MUP Srbije traje ispitivanje uhapšenih. Deo njih odbija da govori, dok ostali tvrde da nisu umešani u malverzacije sa naftom.
Kao organizator ove ekipe sumnjiči se Miša Stojanović, direktor beogradske firme „Protekta“. Njegovo preduzeće, pored još nekoliko, označeno je kao uvoznik derivata, koji su oslobođeni plaćanja akciza. Te sirovine, međutim, završavale su na pumpama kao dizel.
Na ovaj način uvoznik („Protekta“) je duplo zaradio od ostalih firmi, koje su uredno platile akcizu. Naravno, cela ova piramida ne bi bila moguća bez njegovih „saradnika“ koji su na crno ili na pumpama prodavali ovo gorivo.
Kao jedna od ovakvih pumpi pominje se novosadski „Rimski oil“, vlasnika Jovice Vučkovića, koji je, takođe, uhapšen. Zbog sumnjivog uvoza, odnosno prevoza naftnih derivata iz Grčke, iza rešetaka se našao i Aleksandar Vojinović, direktor beogradske firme „King trans“, Mirko Odalović, penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije, a sada član UO firme „Balkan“, kao i knjigovođa preduzeća „Kolorbravo“ Saša Marinković…
Da cela ova kriminalna kostrukcija dobro funkcioniše „pobrinuli“ su se, kako tvrde u policiji, tržišni i poreski inspektori. Zato su uhapšeni i Nadežda Ćirić, Branko Milatović, Miki Jokić i Siniša Popadić. U ovoj ekipi je i Slavko Pavlović, samostalni izvršilac u sektoru za kontrolu.
Policija je tokom ove istrage otkrila desetine „fantomskih“ firmi preko kojih je išlo pranje novca. Narednih dana očekuju se nove akcije pripadnika MUP Srbije.

Autor: E. V. N.

SVE SRPSKE MAFIJE

Večernje Novosti, 31.05.2007; Strana: 11

STEČAJNA

HAPŠENjE „stečajne mafije“ počelo je aprila 2006. godine. U prvom naletu iza rešetaka su se našli tadašnji predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević, Miko Brašnjović, vlasnik „Eko produkta 2000“, advokat Nemanja Jolović, direktorka Poštanske štedionice Jelica Živković, sudija Trgovinskog suda Delinka Đurđević, Sekula Pjevčević, direktor „KEB banke“…
U nastavku akcije uhapšeno je više desetina osumnjičenih. Optužnica, kojom je obuhvaćeno 35 ljudi, podignuta je oktobra iste godine. Tada je to bila najduža optužnica u istoriji srpskog pravosuđa, jer je imala oko 200 stranica.
Januara 2007. počelo je suđenje. Sa slobode se brani 18, 14 ih je u pritvoru, dok je troje u bekstvu.
Optužnica tereti Kljajevića, Pjevčevića, Jolovića i odbeglog Slobodana Radulovića, bivšeg direktora „Ce marketa“, da su počinili krivično delo zločinačko udruživanje, kao i da su organizatori ove kriminalne grupe.
Svi optuženi su, kako se navodi u optužnici, nezakonitim stečajevima u nekoliko društvenih firmi oštetili ta preduzeća, ali i državu za nekoliko desetina miliona evra.
U toku je sudski postupak protiv „stečajne mafije“.

DRUMSKA

MAJA prošle godine policija je krenula u široku akciju razotkrivanja malverzacija na naplatnim rampama širom Srbije. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je 30. novembra 2006. godine optužnicu protiv 53 osobe. Osim radnika na naplatnim rampama, iza rešetaka su se našli i neki rukovodioci Javnog preduzeća „Putevi Srbije“.
Optuženi se terete da su članovi organizovane kriminalne grupe koja je koristeći modernu tehnologiju i računare izdavala „klonirane“ kartice za naplatu putarine mahom stranim kamionima, šleperima i automobilima, jer su one i najskuplje. Na ovaj način državni budžet je oštećen za više od 15 miliona evra.
Jedan od uhapšenih Miloš Nedeljković, radnik JP „Putevi Srbije“, izvršio je samoubistvo u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu.
Suđenje pripadnicima „drumske mafije“ počelo je ove nedelje u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu.

SAOBRAĆAJNA

OPTUŽNICA protiv pripadnika „saobraćajne mafije“ podignuta je 11. decembra 2006. godine. Na njoj je 29 osoba, a kao organizatori označeni su Slobodan Knežić i Zoran Stojanović. Na optuženičkoj klupi, pored njih, selo je i nekoliko saobraćajnih policajaca, sudskih veštaka, advokata…
Grupa je otkrivena zahvaljujući ubačenom policijskom agentu. Prvi put u istoriji srpskog pravosuđa korišćen je „prikriveni islednik“ kao nova istražna tehnika.
Ekipa je, kako je utvrđeno, sačinjavala lažne zapisnike o nepostojećim saobraćajnim udesima na putevima širom Srbije. Na taj način su na prevaru od osiguravajućih kompanija uzeli više od milion evra.
Iduće nedelje u Specijalnom sudu počinje suđenje ovoj grupi. U pritvoru je 12 osoba, dok će se 16 braniti sa slobode. Jedan od članova je u bekstvu i njemu će se suditi u odsustvu.

CARINSKA

U SINHRONIZOVANOJ policijskoj akciji u više gradova u Srbiji novembra prošle godine započelo je hapšenje pripadnika „carinske mafije“. U pritvoru se našlo više od 17 carinika, ali i desetak trgovaca i vlasnika luksuznih butika. Optužnica protiv ove grupe podignuta je prošle nedelje.
Na njoj je 28 imena, najviše carinskih službenika. Kao organizatore ove ekipe policijska krivična prijava označila je Velibora Lukovića, koordinatora za suzbijanje krijumčarenja u Republičkoj upravi carina (RUC), i Faruka Kadrića, biznismena iz Novog Pazara.
Optužnica, koja ima 247 strana, i do sada je najduža u srpskom pravosuđu, tereti ovu grupu da je oštetila državni budžet za više desetina miliona evra. Okrivljeni su za korupciju, primanje mita, zloupotrebu položaja i krijumčarenje akcizne robe i naftnih derivata.
Reč je o krijumčarenju robe velike vrednosti iz Kine, Turske, Bugarske i Makedonije. Šleperi i kamioni obično bi bili natovareni sa 15 do 30 tona bele tehnike, tekstila, auto-delova…

Autor: NN

ŠEF JE U BEOGRADU

Večernje Novosti, 31.05.2007; Strana: 13

NASTAVLjENO SUĐENjE OPTUŽENIMA ZA PRIPADNOST „DRUMSKOJ MAFIJI“

Optuženi Đorđević nije znao da kaže kome je u Beograd odlazilo 40 odsto od naplate duplih kartica na naplatnoj rampi u Nišu

KAD su počela hapšenja imao sam utisak da smo mi, smenovođe i inkasanti na naplatnim rampama glineni golubovi, a da su oni drugi, kojima je u Beograd išlo 40 odsto od naplate duplih karata, zaštićeni kao „svete krave u Indiji“.
Ovako je juče u specijalnom sudu u nastavku davanja odbrane govorio drugooptuženi Živojin Đorđević, koji je priznao da je jedan od organizatora grupe (53 optuženih) koji su sistemom nelegalne naplate drumarine oštetili državu za više od šest miliona evra.
Đorđević je istakao da je imao utisak da Milan Jovetić, prvi na optužnici, nije radio sam, ali nije mogao da kaže sa kim je eventualno radio i kojima je to „gore u Beograd“ sa naplatne rampe u Nišu išlo 40 odsto novca.
– Jovetić nikada nije pominjao imena – kazao je Đorđević. – Znao sam da je za „one gore“ isti procenat išao i sa naplatne rampe u Bubanj potoku, ali ja ne znam ljude koji su tamo radili, niti kako su se oni organizovali. Niko me nije prisilio, niti ucenio da krenem sa svim ovim. To je bio moj lični izbor, jer mi je bio potreban novac za lečenje sina. Najiskrenije se kajem zbog svog postupka, jer sam porodicu doveo u tešku situaciju. Zamolio bih moje najbliže i prijatelje da ne dolaze na suđenje jer ja ovde ne primam odlikovanje. Spreman sam da snosim svoju odgovornost.
Optuženi je zatim izveo svoju računicu – koliko je novca za dve godine uzeto samo na naplatnoj rampi u Nišu. Prema njoj, cifra je mnogo manja od one koja se navodi u optužnici.
– U Beograd je otišlo negde oko 500.000 evra – reči su Đorđevića. – Nas četvoro smenovođa uzeli smo po 25.000 evra, 24 inkasanata zajedno oko 480.000 evra, 80.000 je išlo zaposlenima na izdavanju kartica, a deset odsto prihoda išlo je na rashode. Prema gruboj računici, to bi iznosilo oko 1,3 miliona evra.
Đorđević je objasnio da su kablovi, pomoću kojih je funkcionisao nelegalni program bili namešteni samo u jednoj kabini na naplatnoj rampi u Nišu od devet. Prema njegovim rečima, svi inkasanti u njegovoj smeni izdavali su duple kartice, kao i inkasanti trojice njegovih kolega protiv kojih se, takođe, vodi postupak (Savatije Jović, Radenko Kecojević i Goran Stojanović).
Optuženi je još jednom ponovio da je program za štampanje duplih karata instalirao Aleksandar Đorđević, radnik u preduzeću „Mikros“. Kako je kazao, „šuškalo se“ da tu firmu „iz senke“ vodi Milenko Despotović, bivši tehnički direktor Javnog preduzeća „Srbija putevi“ u kojem su radili skoro svi optuženi.

Antrfile:

BEZ PITANjA

NA kraju jučerašnjeg glavnog pretresa sudija Vladimir Vučinić je u sudnicu pozvao optuženog Milana Jovetića koji je negirao da ima bilo kakve veze sa onim što mu se stavlja na teret. On nije imao nijedno pitanje za Đorđevića. Samo je kazao da ništa što je ovaj kazao u vezi sa njim nije istina.
Autor: N. BIJELIĆ

POTERA!

Press, 31.05.2007; Strana: 5

ČETVORICA ČLANOVA „NAFTNE MAFIJE“ uspela su da izbegnu hapšenje, policija sumnja i da je neko „provalio“ njihovu akciju!

BEOGRAD – Policija traga za još četvoricom članova „naftne mafije“ koji su prekjuče uspeli da izbegnu hapšenje, saznaje Press. Prema recima našeg sagovornika iz vrha policije, tokom jučerašnjem dana priveden je još jedan član ove bande, koji je takođe pokušao da pobegne.
– Jedan pripadnik „naftne mafije“ priveden je u blizni Sopota, gde je verovatno krenuo da se sakrije, dok su preostala četvorica još u bekstvu. Oni su nekako uspeli da saznaju šta im se sprema. Reč je u ljudima koji imaju privatne firme preko kojih je prodavana švercovana nafta – objašnjava sagovornik Pressa blizak istrazi.

Tek početak
Policija, kako saznajemo, trenutno proverava kako je moguće da je informacija o hapšenju „naftne mafije“ koja je čuvana u najstrožoj tajnosti procurela do nekih mafijaša.
– Jedan broj uhapšenih znao je šta im se sprema i oni su uspeli da uklone deo dokumentacije koji je mogao da ih tereti. Zanimljivo je da vlasnik firme „Protekta“ Miša Stojanović, za koga se sumnja da je vođa bande, nije bio nimalo iznenađen kada mu je policija upala u stan?! U utorak u sedam sati ujutru on ih je dočekao potpuno spreman! Kod njega nije pronađena nikakva dokumentacija, a u njegovoj firmi bilo je neobično uredno… Istraga o „naftnoj mafiji“ trajala je šest meseci i verovatno je neko od uhapšenih „provalio“ šta se dešava – kaže izvor Pressa.
U MUP-u Srbije nas uveravaju da će narednih dana biti biti novih hapšenja članova „naftne mafije“.
– Ovo je tek prvi udar na ovu grupu, koja je prema prvim procenama oštetila državu za oko deset miliona evra. Sakupili smo dovoljno dokaza, a imamo i neke od uhapšenih koji žele da pomognu istrazi. Neki su već i progovorili, tako da treba očekivati nova hapšenja. Ovo, svakako, nije kraj! – kažu u MUP-u.
Ministar Dragan Jočić juče je rekao da je zadovoljan ovom akcijom policije i naglasio da je „policija postala imuna na sve uticaje sa strane“.
– Ova akcija je pokazala da se policija potpuno oslobodila i da radi svoj posao bez uticaja politike i kriminala – kazao je Jočić.
I potpredsednik Vlade Božidar Đelić čestitao je policiji na dobro izvedenoj akciji hapšenja.
– Naša zemlja se postepeno čisti od svih malverzacija. Trebaće nam još neko vreme, ali vidimo da smo na dobrom putu – rekao je Đelić.
Međutim, ono što zabrinjavajeste činjenica da su i u ovoj aferi jedni od glavnih aktera državni činovnici. Policija je, naime, uhapsila zamenika direktora centrale Poreske uprave Slavka Pavlovića (pogledaj okvir) i troje tržišnih inspektora, Nadeždu Ćirić, Branka Milatovića i Mikija Jokića.

Veze države i kriminala
Predsednica Saveta za borbu protiv organizovanog kriminala Verica Barać kaže da hapšenje ove grupe pokazuje daje organizovani kriminal ozbiljna pretnja državi.
– Nemam ništa protiv hapšenja, ali mislim da ono, ipak, ne rešava problem. Jedino rešenje jeste da pronađemo one prave, krupne aktere korumpiranosti i organizovanog kriminala. Dakle, treba prozvati i procesuirati sve one iz vrhu vlasti za koje se utvrdi da su znali za bilo koju od tih „mafija“, ali su namerno zatvarali oči pred kriminalom – priča Barać.
Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište smatra da će korumpiranih državnih činovnika i političara biti sve dok se partije koje su na vlasti budu „mešali u privredu“.
– Ne treba se čuditi bilo čemu, kada imamo ministra koji poručuje putarima da mogu da kraduckaju – kaže Stevanović.

Autor: S. VOJINOVIĆ

„NAFTAŠI“ DANAS PRED SUDIJOM

Kurir, 31.05.2007; Strana: 11

BEOGRAD – Pripadnici „naftne mafije“, koji su prekjuče uhapšeni u policijskim akcijama širom Srbije, biće danas privedeni istražnom sudiji Specijalnog suda u Beogradu na saslušanje. Članovi ove grupe, kojih je dosad uhapšeno 22, biće optuženi za zločinačko udruživanje, zloupotrebu položaja i korupciju prilikom uvoza nafte, čime su državu oštetili za oko 10 miliona evra.
Organizator ove grupe bio je Miša Stojanović, vlasnik firme „Protekta“. Pored njega, mozak ekipe činili su i Slavko Pavlović, zamenik direktora Centralne poreske uprave, Mitar Odalović, penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije i predsednik UO hotela „Balkan“, i Aleksandar Vojinović, direktor preduzeća „King trans“. Ovu četvorku krivična prijava tereti za zločinačko udruživanje i zloupotrebu položaja, dok se Odalović tereti i za podmićivanje. On je parama „kupio“ svoje nekadašnje radnike Nadeždu Ćirić, Branka Milatovića i Mikija Jokića, pa se ova tri tržišna inspektora sumnjiče za primanje mita. Ostali uhapšeni sumnjiče se za zloupotrebu službenog položaja.
Od dvadeset dvoje uhapšenih sedmoro je pušteno da se brane sa slobode. Kako saznajemo, oni su priznali krivicu već u policiji i pristali da sarađuju, pa njima nije određeno zadržavanje u policijskom pritvoru.
Razotkrivanje ove grupe usledilo je posle višemesečnog praćenja poslovanja firme „Protekto“. Kada je policija prikupila dovoljno dokaza, započela je sinhronizovanu akciju u Beogradu, Novom Sadu, Jagodini i Paraćinu. Glavnoosumnjičeni Stojanović i Pavlović „pali“ su na svojim radnim mestima, dok su njihovim pomagačima policajci uglavnom upadali u ranim jutarnjim časovima u stanove i hapsili ih na spavanju.

Autor: P. R.

STRUČNJAK ZA PDV I EKSPERT ZA ŠVERC

Blic, 31.05.2007; Strana: 4

Ko je Slavko Pavlović iz Poreske uprave i kako je uhapšen

Policija je tri meseca pratila Pavlovića ne bi li ušla u trag svim članovima naftne mafije

Siguran sam da u vrhu, odnosno centrali Poreske uprave korupcije ne sme biti. Ona verovatno postoji na nižim nivoima, ali se mi svakodnevno borimo da je iskorenimo – ovo je samo pre godinu dana tvrdio Slavko Pavlović, samostalni izvršilac u Sektoru kontrole u Poreskoj upravi, koji je prekjuče uhapšen sa još 14 ljudi zbog sumnje da su utajili porez na uvoz nafte u vrednosti od deset miliona evra.

Pavlović je, kako „Blic“ saznaje, praćen poslednja tri meseca i za to je znao vrh Poreske uprave.
– Početkom godine dobili smo informaciju da je Pavlović umešan. Do njega se došlo tako što nas je, posle saznanja o organizovanom švercu goriva, policija obavestila da je u celu stvar umešan naš čovek. Krenule su provere i to se poklopilo sa velikim nabavkama derivata nafte koji ne podležu akcizama – kaže naš sagovornik blizak Poreskoj upravi.
Sumnja se da je Pavlović sređivao papire za Mišu Stojanovića, vlasnika firme „Protekta“. Stojanović je osumnjičen da je organizator kriminalne grupe koja je uvozila dizel, a kroz dokumentaciju ga prikazivala kao naftne aditive koji ne podležu dodatnom oporezivanju. „Friziranje“ te dokumentacije bio je posao Pavlovića. MUP je zato od Poreske uprave zatražio da Pavlović ostane na svom mestu kako bi pratio ko je sve umešan. Za to vreme bio je izuzet iz ključnih poslova i bavio se samo redovnim obavezama. Pavlović nije drugi čovek Poreske uprave, kako se u prvi mah pisalo. On je samostalni izvršilac u Sektoru kontrole, gde mu je direktni nadređeni Vesna Popović, a stvarno drugi čovek Poreske uprave jeste Dejan Stojanović, zamenik direktora Poreske uprave. On je trenutno vršilac dužnosti direktora jer posle ostavke Vladimira Ilića na tu funkciju poreznici nemaju direktora.
Stanković je, takođe, bio upućen u praćenje Pavlovića koji u Poreskoj upravi radi već petnaest godina. U poslednje vreme po Upravi se govorilo da ide na egzotična letovanja i da je kupio nova kola, ali sem tih kancelarijskih ogovaranja nije bilo ničeg što bi ukazivalo na to da se bavi krupnim kriminalom. Veza Pavlovića sa švercerima nafte iznenadila je njegove kolege. Oni kažu da to nije bilo moguće utvrditi drugačije nego istragom policije. Poreznike nadgleda Sektor unutrašnje kontrole, ali se ta služba bavi proverom da li kod nekoga od zaposlenih postoji sukob interesa, odnosno da li je vlasnik neke firme ili slično.
– U upravi ima 8.000 ljudi, moguće je da se nije znalo. Kao da vi znate da li se vaš komšija bavi nečim nelegalnim sve dok ne dođe policija do njega – kaže naš sagovornik.
Interesantno je da Pavlović slovi za jednog od stručnjaka za sprovođenje poreza na dodatu vrednost i mnogi mediji su ga koristili kao relevantnog sagovornika na tu temu. Jedno vreme je čak bio načelnik Sektora za obrazovanje i komunikaciju.
Sada ironično zvuči jedna od njegovih izjava po kojoj je bio zapamćen dok nije priveden sa preostalih 14 „šeika“, da „u sprovođenju unakrsne provere prihoda neće biti nedodirljivih bogataša“.

Antrfile:

Stojanović se brani ćutanjem

Uhapšeni Miša Stojanović se na saslušanju u policiji branio ćutanjem, saznaje „Blic“.
Njegov advokat Miško Zorić kaže da je policija u ovoj istrazi napravila nekoliko propusta.
– Na televiziji je objavljeno da je moj klijent uhapšen pre nego što mu je uručeno rešenje o zadržavanju. Prvo rešenje je ukinuto jer nije valjalo, da bi potom policija na brzinu pisala novo rešenje – kaže advokat Zorić.

Pavlović preživeo pet hitaca

U vreme dok je bio direktor ariljske firme „Kolor“, Slobodan Pavlović je sa pet hitaca teško ranjen u njegovoj kancelariji. Na njega je u decembru 1990. godine iz službenog pištolja pucao portir Milan Milosavljević Aćara iz Arilja jer je sumnjao da ga supruga vara sa direktorom. Milosavljević je tada pucao i u trudnu suprugu, koju je tada zatekao u kancelariji direktora, da bi potom ispalio hitac i sebi u grudi. Iako je u pucnjavi ispaljen ceo šaržer pištolja, sve troje je preživelo, a Milosavljević je osuđen na četiri i po godine zatvora.

Obučavao kadrove

Slavko Pavlović je karijeru počeo u Poreskoj upravi u Ivanjici, da bi potom došao na mesto direktora ariljske firme „Kolor“.
Među meštanima Arilja važio je za dobrog čoveka i izuzetnog stručnjaka. Iz „Kolora“ je ponovo prešao u Poresku upravu u Arilju, gde je bio i predsednik lokalnog fudbalskog kluba „Budućnost“. Kasnije prelazi u Užice, a zatim u Beograd.
U vreme tranzicije, Pavlović je, pričaju meštani Arilja, često dolazio u ovo mesto da pomaže u obuci i prilagođavanju kadrova na nove programe i sisteme u poreskoj upravi. Kao istaknuti stručnjak, pre tri dana je bio počasni gost na Ariljevdanu, slavi opštine Arilje.
Autor: N. M. JOVANOVIĆ

PRVOOPTUŽENI ZNA KO SU ŠEFOVI DRUMSKE MAFIJE

Blic, 31.05.2007; Strana: 15

Suđenje za krađu putarine

BEOGRAD – U nastavku suđenja grupi od pedeset troje optuženih za krađu putarine, drugooptuženi Živojin Đorđević, koji je priznao navode optužnice, juče je objasnio sudskom veću da je jedino prvooptuženi Milan Jovetić Beli znao ko je uzimao 40 odsto od ukupne sume novca prikupljene dupliranjem kartica.

- Za njega nikada nisam imao utisak da je odluke donosio samostalno. Jovetić je na početku rekao da će komunicirati sa mnom, da onima gore u Beogradu ide 40 odsto, a da sve ostalo nije naš problem – rekao je Đorđević, bivši šef smene inkasanata na naplatnoj rampi kod hotela „Nais“ u Nišu, objašnjavajući ulogu prvooptuženog Milana Jovetića, u to vreme zaposlenog u preduzeću „Putevi Srbije“ u Beogradu.
Đorđević je zatim rekao da je „malo preterao“ u proceni novčanog iznosa, zato što je želeo da „maksimalno sarađuje“ u istrazi. On je osporavao da je od polovine 2004. pa u naredne dve godine grupa proneverila oko 6,5 miliona evra, tvrdeći i da postoje manipulacije vozača koji se zadržavaju na autoputu u motelima, kao i da preduzeće „Putevi Srbije“ priznaje kartice starije od 48 sati.
– Pomnožio sam broj sedmica i prosečan novčani iznos i došao do neke mesečne sume, ali bilo je i dana kada cela smena nije imala ništa od zarade – rekao je Đorđević.
Specijalno tužilaštvo tereti pedeset troje okrivljenih za najveću elektronsku pljačku u Srbiji, odnosno da su za teretna vozila inostranih oznaka na naplatnim rampama na autoputu Beograd- Niš izdavali po dve kartice sa istim serijskim brojem. Pri tom su jednu karticu naplaćivali i prikazivali kroz zvaničan sistem naplate preduzeća, a drugu nisu evidentirali, već su novac prisvajali.

Autor: N. ERAC

OKTANI IZ “PROTEKTE”

NIN, 31.05.2007; Strana: 28

NAFTNA MAFIJA

Najnovije hapšenje domaćih “naftnih šeika”, uz već pohapšene i pred sud izvedene mafijaške grupe, ukazuje na dugogodišnju ogrezlost društva u organizovani kriminal ali i na rešenost države da ga pobedi i iskoreni

Suđenje stečajnoj mafiji se uveliko zahuktalo, drumskoj i carinskoj tek počelo, prosvetna čeka red, a već se pojavila nova – naftna mafija. Sinhronizovanom akcijom u nekoliko gradova Srbije uhapšeno je 15 članova organizovane kriminalne grupe koja se uglavnom bavila švercom naftnih derivata iz Grčke u Srbiju. Uz direktore privatnih firmi i vlasnike privatnih pumpi deo grupe su bili i visoki državni službenici poreske uprave i tržišne inspekcije. Falsifikovanjem dokumentacije o uvozu nafte i naftnih derivata sumnja se da su državu oštetili za najmanje deset miliona evra.

Kao vođa i glavni organizator grupe označen je Miša Stojanović, direktor firme “Protekta”, čije preduzeće se bavi proizvodnjom hemijskih proizvoda. Tako zamašan posao nije mogao biti organizovan bez jake pomoći iz državnih struktura, a istraga je došla do Slavka Pavlovića, pomoćnika direktora u sektoru za kontrolu Poreske uprave. Wegov zadatak nije bio samo savetodavne prirode, već je svu Stojanovićevu štelovanu dokumentaciju o uvozu nafte i naftnih derivata pokrivao potrebnom dokumentacijom. Sa autoritetom nekadašnjeg načelnika za edukaciju Poreske uprave, Pavlović je sve nalaze poreskih organa iz kontrole firme “Protekta” opstruirao, dajući mišljenja i stavove koji su zapravo onemogućavali da se od “Protekte” naplati utvrđena poreska obaveza.
Istraga je utvrdila da se radi o blisko povezanim ljudima, koji su se privatno družili i negovali prijateljske odnose. Baš na toj osnovi važnu ulogu je imao Mitar Odalović, penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije a danas predsednik Upravnog odbora firme “Balkan”. Sa svojim dugogodišnjim vezama Odalović je bio “konekcija” između “Protekte” i tržišnih inspektora, čiji zadatak je bio kontrola tovara koji su prolazili kroz “Protektu”. U pritvoru su se našli tržišni inspektori Nadežda Ćirić, Branko Milatović, Miki Jojić i Siniša Popadić.

Pored glavnih aktera policija je uhapsila i Nenada Jovanovića, magacionera “Protekte”, njegovu suprugu Marinu, kao i Jovanku Vukšu, knjigovođu ove firme. Kao pomagači u transportu naftnih derivata, njihovoj prodaji i pranju tako stečenog novca uhapšeni su Aleksandar Vojnović, direktor firme “King trans”, Saša Marinković, knjigovođa u firmi “Kolorbravo”, Siniša Popadić, radnik “Knez petrola”. U Paraćinu je uhapšen Saša Bogdanović, vlasnik firme “Šumadijadrvo”, u Novom Sadu vlasnik benzinske pumpe “Rimski oil” Jovica Vučković, a u Jagodini vlasnik nekoliko perionica automobila Miodrag Janković.

Većina pomenutih je prilikom hapšenja doživela šok jer su u javnosti važili za ugledne državne činovnike i biznismene i na pamet im nije padalo da će ikada biti otkriveni. Mada su Stojanovićeve aktivnosti poznate još iz devedesetih godina, kada se bavio švercom cigareta i goriva, u međuvremenu je legalizovao posao otvaranjem preduzeća “Protekta”, registrovanog za proizvodnju hemijskih proizvoda. U Beogradu je slovio za jednog od glavnih bosova, posebno prisnog sa pripadnikom DB-a Momirom Gavrilovićem, koji je ubijen 2001. godine. Kao uspešan biznismen i veliki dobrotvor učestvovao je u brojnim humanitarnim akcijama. Bio je jedan od glavnih finansijera FK “Bežanija” i prijatelj sa vlasnikom kluba Goranom Mijatovićem Mitom, ubijenim prošle godine.

Elem, preduzeće “Protekta” je za svoje potrebe uvozilo naftne derivate, najčešće petrolej, kao sirovinu za preradu jer se za te sirovine ne plaća akciza ili evrodizel koji je na osnovu uredbe Vlade Srbije iz 2004. godine takođe bio oslobođen plaćanja akciza i poreza. Upravo ova uredba, doneta uz obrazloženje da NIS Srbije ne može da proizvede dovoljne količine evrodizela, omogućila je malverzacije u uvozu ovog goriva. Već duže vreme upućeni su upozoravali da se kroz nelegalan promet nafte i naftnih derivata Srbiji nanosi ogromna šteta. Pored nelegalne i nelojalne konkurencije država je uskraćena za fiskalne prihode. Primer “Protekte” to najbolje potvrđuje.
Još prilikom carinjenja uočeno je da Stojanović ne uvozi pomenutu sirovinu već D2 dizel, čime ne izbegava samo plaćanje akcize već i osnovice za obračun PDV-a. Pri tom, grupa je uvozila znatno lošije gorivo, koje je plaćala upola cene, a posledicu su osetili mnogi vlasnici automobila. U deklaraciji je, normalno, naveden sirovinski materijal, što će biti predmet posebne istrage, odnosno ko je bio veza na carini. Računa se da je tako kroz ovu firmu prošlo preko 1.000 cisterni ovog goriva (svaka po 25 tona, a šteta po državu deset miliona evra).

Koliko je Stojanović ozbiljno pristupao celom poslu, vidi se u daljoj proceduri. Cisterna sa lažnom deklaracijom ide u Zemun, u njegov magacin i prostor za proizvodnju boja, lakova i odmašćivača. Sledi istakanje kojem mora da prisustvuje i tržišna inspekcija. Tržišni inspektor nadgleda skidanje carinskih plombi, istakanje cele količine koja se nalazi u cisterni i na kraju sačinjava zapisnik u kojem konstatuje registarski broj vozila, količinu istočene materije i sve to potpisuje zajedno sa magacionerom. On nije zadužen za kontrolu sadržine cisterne, jer to, navodno, obavljaju carinski organi.

Međutim, u stvarnosti sve je drugačije. Cisterna po proceduri ulazi u naznačeni prostor gde se samo fingira njeno istakanje, ili istoči malo reda radi, a cisterna potom odlazi na dogovorena mesta za prodaju goriva na crno. Tržišni inspektor je tu da napravi zapisnik i u njega unese sve kako treba, a često nisu ni prisutni već samo potpišu unapred pripremljen formular. Za to je sledila bogata nagrada, pa jednoj tržišnoj inspektorki nije bilo teško da se iz unutrašnjosti svaki dan vozi 200 kilometara do posla u Beogradu.
Priča se ne završava samo na 15 uhapšenih lica jer policija najavljuje dalji rad na ovom slučaju, a mogući su i mnogo širi zahvati. U analizi NIS Srbije, do koje je NIN došao, uočavaju se dva postupka, u kojima u različitim fazama može doći, a najčešće i dolazi do zloupotreba. Prvi je vezan za domaću proizvodnju u kojoj prilikom otpreme derivata nafte iz rafinerija, kako za NIS A.D., tako i za treća lica, izdaje se Izveštaj o izvršenom ispitivanju kvaliteta. Korisnici uslužne prerade i ostali prometnici derivate preuzimaju autocisternama, a povremeno se za tranzit koriste železničke cisterne i plovni objekti – pri čemu se, bez obzira na vid prevoza koji se koristi, tačno zna ko je krajnji kupac, jer se taj podatak unosi u nalog za otpremu derivata.

Moguće zloupotrebe su uočene u rečnom i železničkom transportu, gde se nameće potreba za određenom vrstom praćenja radi sprečavanja krađe, namešavanja derivata i drugih nelegalnih manipulacija u toku transporta. Rešenje ovog problema je u predlogu donošenja propisa koji bi sadržao imperativnu odredbu o uvođenju GPS sistema radi praćenja transporta nafte i njenih derivata rečnim baržama i železničkim cisternama.
Ipak, najveći broj zloupotreba, i po vrstama i po učestalosti, nastaje u procesu uvoza i to: usled nekontrolisanog uvoza evrodizela, pri čemu se vrši direktan pretovar i plovnih objekata i železničkih cisterni u autocisterne na “divljim” pretakalištima (na neuređenim pristaništima, na “slepim” železničkim kolosecima i sl.), a uočeno je da se ove nelegalne radnje učestalo obavljaju na lokacijama Luka Pančevo, Ada Huja i “Prva iskra”, Barič. Količina uvezenih “specijala” (specijalni benzini, petrolej) visoko prevazilazi objektivne potrebe hemijske industrije (gumarska industrija, industrija boja i lakova, itd.). Drastično je odstupanje deklarisanog kvaliteta od stvarnog kvaliteta derivata koji se uvozi, jer deklaracije uglavnom fiktivno glase na neki od derivata koji su oslobođeni carine i akcize (evrodizel, TNG, neki od poluproizvoda, mineralna ulja, bazna ulja) a u većini slučajeva se faktički uvozi dizel gorivo.

Da bi se ove zloupotrebe sprečile, kao rešenje se nameće precizno uređen sistem praćenja robnih tokova u Republici Srbiji koji bi se sprovodio od momenta ulaska derivata u Republiku Srbiju, pa do momenta njegovog stavljanja u promet, odnosno u proizvodni ciklus. Kao nužno u analizi se predlaže da se posebno propišu: mesta uvoznog carinjenja, način identifikacije robe koja se uvozi, procedura kontrole kvaliteta evrodizela i ostalih derivata, obaveza uvoznika da mora da identifikuje krajnjeg korisnika, mesta istovara i pretovara železničkih cisterni i rečnih barži, obaveza markiranja evrodizela koji se prevozi autocisternama, zaduženje prevoznika sa uređajima za GPS praćenje do prijavljenog mesta istovara, i pooštrene kaznene mere za nelegalno poslovanje u navedenim oblastima.

Po počinjenoj šteti i nezakonito stečenoj koristi reklo bi se da je ovu analizu i predložene mere trebalo doneti mnogo ranije, jer se i u javnosti šuškalo da pojedinci falsifikuju dokumenta i tako izbegavaju da plate akcize, što je, inače, najveća stavka u ceni uvoza nafte i naftnih derivata. Tek, umesto jasne državne regulative sva odbrana se svela na policiju i organe gonjenja. Pretkrivičnim postupkom protiv uhapšenih rukovodi specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović, a u samu akciju hapšenja uključena je i Kancelarija Specijalnog tužilaštva u Novom Sadu. Na proveri su postupanja svih državnih organa, bez obzira na to o kom se nivou radi.
Za početak, kao najurgentnija preventiva nameće se ukidanje Uredbe o uvozu nafte i naftnih derivata, što bi ponovo uvelo plaćanja akciza na sve korisnike, a samim tim onemogućilo zloupotrebe i korupciju, bar u tom delu.

Autor: SLOBODAN IKONIĆ

POREZNIK SAVETNIK “NAFTNE MAFIJE“

Večernje Novosti, 01.06.2007; Strana: 15

IstraŽnom sudiji privedeno 16 osumnjiČenih u aferi sa uvozom nafte

Iza rešetaka još šestoro tržišnih inspektora. Krivična prijava obuhvata 25 osoba. Milionska šteta

ISTRAŽNOM sudiji Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu juče je privedeno 16 osoba, osumnjičenih za malverzacije sa uvozom nafte od januara do 29. maja ove godine. Policija je krivičnu prijavu podnela protiv 25 osoba zbog zločinačkog udruživanja, zloupotrebe položaja, primanje mita i krijumčarenja, a devetoro okrivljenih se brani sa slobode.
U međuvremenu, operativci Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) UKP MUP Srbije priveli su još šestoro tržišnih inspektora sa kojima se obavljaju informativni razgovori. Posle toga će biti odlučeno da li će im biti određeno policijsko zadržavanje do 48 časa.

Odalović „carevao“
KRIVIČNA prijava SBPOK obuhvata period poslednjih pet meseci (od januara 2007. do hapšenja), ali istraga, kako saznajemo, seže do 2003. godine. U to vreme „carovao“ je Mirko Odalović, sada uhapšeni penzionisani načelnik Republičke tržišne inspekcije. Postoje jake indicije da je pojedine potčinjene čak i primoravao da pojedinim uvoznicima naftnih derivata „gledaju kroz prste“.
Kao organizator ove ekipe označen je Miša Stojanović, direktor beogradske firme „Protekta“, čija je firma uvozila naftne derivate kao sirovinu, a potom ih prodavala „na crno“ i privatnim benzinskim pumpama. Izbegavajući da plati akcizu i poreze Stojanovića je nafta koštala duplo jeftinije od ostalih konkurenata.

Čuvari leđa
ZAHVALjUJUĆI uhapšenom Slavku Pavloviću, samostalnom izvršiocu u Sektoru kontrole Poreske uprave, firma „Protekta“ je došla do načina kako da svoje poslovne knjige i dokumentaciju prilagodi ovakvom „uvozu“ i prodaji. On se u celoj ovoj kriminalnoj piramidi pojavljuje kao glavni „savetnik i konsultant“.
Pored toga, on je bio zadužen i za unakrsnu procenu imovine i prihoda. Policija veruje da je i sa tog mesta uspeo da „sačuva“ prijatelja Stojanovića, jer se ovaj enormno obogatio vrlo brzo na uvozu naftnih derivata, a sada se zna i zašto.
Kasniju „kontrolu“ ovih firmi svojski je „odradila“ i tržišna insekcija, pa se sada šestoro njih našlo iza rešetaka. Uhapšen je i Aleksandar Vojinović, direktor beogradskog preduzeća „King trans“, koje je bilo zaduženo za transport „naftnih sirovina“ iz Grčke do Srbije, odnosno do benzinskih pumpi.

Rupe u zakonu
ON je jedan od bliskih saradnika uhapšenog Stojanovića. Ekipa je pronalazila i „rupe u zakonu“ iz 2004. godine o olakšicama na uvoz evrodizela. Sumnja se da je u dokumentaciji naveden uvoz ovog goriva, a da je u cisternama bio benzin i običan dizel. Policija je našla dosta materijalnih dokaza i dokumentacije, a za razotkrivanje svih mahinacija prisluškivani su i telefoni osumnjičenih.
Samo u prvih pet meseci, ovakvim „radom“ otkrivenih firmi i sada uhapšenih, država je oštećena za oko deset miliona evra. Narednih dana, međutim, kako saznajemo očekuju se nova hapšenja. Lista umešanih u nelegalni biznis sa naftom proširiće se i na druge državne uprave. Mnogi veruju da ovakve malverzacije nisu mogle da „prođu“ bez određenih ljudi na granici i iz carine.

Autor: E. V. N.

RADIO PO NALOGU

Večernje Novosti, 01.06.2007; Strana: 15

SUĐENjE „STEČAJNOJ MAFIJI“ U SPECIJALNOM SUDU

U NASTAVKU suđenja organizovanoj kriminalnoj grupi, poznatijoj kao „stečajna mafija“, juče su odbranu dali Vučelja Bajić, stečajni upravnik preduzeća „Ineks intereskport“, „Komel“ i beogradskog „Eskontnog centra“, i Srboljub Spasić, bivši direktor firme „Energokontakt“, koji su u potpunosti negirali navode optužnice.
– Za stečajnog upravnika postavljen sam od Delinke Đurđević, sudije Trgovinskog suda koja je takođe optužena u ovom procesu, i po njenim preporukama sprovodio sam postupke stečaja. Istina, bio sam neiskusan u pogledu bankarskog poslovanja, zbog čega sam radi vođenja tih poslova, a po Delinkinim preporukama, angažovao Jasminu Kojić za pravnog savetnika u firmama u kojima sam bio stečajni upravnik – izjavio je Bajić.
Optuženi je dodao i da se o gotovo svim odlukama u vezi sa poslovanjem tih preduzeća Kojićeva kosultovala sa Delinkom, koja je, između ostalog, bila i predsednik stečajnog veća tih preduzeća.
– Nisam nijednog trenutka bilo čime prekršio zakon niti zloupotrebio položaj, a namera mi je bila da najbolje što umem sprovedem stečaj – tvrdi Bajić.

Autor: J. D. LJ.

I VLADA MOSTARAC UBIJEN U SAČEKUŠI

Politika, 01.06.2007; Strana: A12

Policija intenzivno radi na otkrivanju motiva i počinioca ubistva Vladimira Dragića Mostarca (25) koje se dogodilo preksinoć u Metohijskoj ulici na Vračaru u Beogradu. Kako saznajemo juče je saslušano desetak osoba koje bi inspektorima zaduženim za rasvetljavanje zločina mogle da ukažu na neki trag.
Policija će analizirati i tragove nađene na licu mesta. Opušci od cigareta, za koje se pretpostavlja da su ih odbacili napadači dok su čekali žrtvu, poslati su u laboratoriju na uzimanje uzorka za DNK analizu.
Prema nezvaničnim informacijama, policija ima indicije o motivu ubistva Dragića budući da je on bio povezan sa narkodilerima i već nekoliko puta bio je meta nepoznatih napadača. Dragić je ubijen u klasičnoj „sačekuši” ispred zgrade u kojoj je stanovao. Da je reč o dobro isplaniranom ubistvu govori i to da su napadači očigledno znali Dragićevo kretanje i njegove navike. U blizini ulaza gde stanuje, naoružani automatskim oružjem strpljivo su čekali da se žrtva pojavi u svom automobilu. Zatim su se bukvalno došunjali do Dragićevog crnog BMW-a i kroz bočno staklo ispalili više hitaca u Dragića i pobegli. Teško ranjeni Dragić je pritisnuo gas i vozio do obližnje Ulice Vojislava Ilića. Usput je udario u drvo i hidrant, automobil se zaustavio posle udarca u metalnu ogradu gde je Vlada Mostarac podlegao povredama.
Stanari kraja u kojem je Dragić živeo i gde je ubijen kažu da je „bio umešan u sumnjive poslove i da ih ovakav rasplet događaja ne čudi”. Kako saznajemo, porodica Vladimira Dragića je tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije izbegla iz Mostara u Prištinu, odakle su prešli u Beograd.
U beogradskoj policiji kažu da su „poslovi” sa drogom motiv većine obračuna u podzemlju.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ

„SRPSKI ŠEICI” NA SASLUŠANJU

Politika, 01.06.2007; Strana: A12

Članovi organizovane kriminalne grupe koja se bavila švercom naftinih derivata iz Grčke u Srbiju privedeni su juče dežurnom istražnom sudiji Specijalnog suda u Beogradu. Odluka o tome da li će „srpskim šeicima” biti određen pritvor, biće doneta po završetku saslušanja 22 osobe, osumnjičene za zločinačko udruživanje, zloupotrebu službenog položaja, primanje i davanje mita. Odluka o određivanju pritvora očekuje se tokom današnjeg ili sutrašnjeg dana.

Autor: D. T.

VREĐANJE U SUDNICI ZBOG PRIZNANJA KRAĐE PUTARINE

Politika, 01.06.2007; Strana: A12

Inkasant naplatne stanice u Bubanj potoku Nenad Stanković, trećeoptuženi u procesu protiv „drumske mafije”, priznao je na jučerašnjem suđenju da je sa optuženim Živojinom Đorđevićem, smenovođom niške rampe, razmenjivao serijske brojeve kloniranih kartica za strane šlepere. Njegov kolega Amir Šehović, četvrtooptuženi, odbacio je krivicu, tvrdeći da je za nelegalnu naplatu putarine saznao – u zatvoru.
Suđenje je juče počelo suočenjem između Milana Jovetića i Živojina Đorđevića, dvojice optuženih koji se terete za organizovanje krađe putarine, kojom je JP „Putevi Srbije” oštećeno za oko 528 miliona dinara. Jovetić je odbacio optužbe protiv njega, dok je Đorđević sve priznao i imenovao Jovetića i ostale kolege koji su mu bili saučesnici.
– Što nisi priznao i pljačku koju si organizovao 2002. i 2003. godine? Koristiš bolesno dete da se opravdaš, smrade jedan – počeo je Jovetić besno gledajući u kolegu.
– Nemoj da vređaš. Sve je istina – kazao je Đorđević.
– Lažeš sve vreme, stidi se – vikao je Jovetić.– Što nisi rekao kako si ucenjivao ljude da ti daju 5.000 evra za butik, lažovčino jedna!
– Tačno je sve što sam rekao – ponovio je Đorđević.
Trećeoptuženi Nenad Stanković je izjavio da se u preduzeću „Putevi Srbije” zaposlio uz pomoć pokojnog Zorana Nedeljkovića, koji se ubio u zatvoru posle otkrivanja ove afere. Kazao je da ga je Nedeljković angažovao da sa kolegom u Nišu razmenjuje serijske brojeve kartica. Stanković je objasnio da je njegova uloga zapravo bila da posreduje između beogradske i niške rampe u razmeni brojeva.
– Imali smo iznajmljen stan na Konjarniku u koji sam odlazio svakog dana oko 14 časova, pod izgovorom da idem da kupim ručak za celu smenu. Zoran mi je dao mobilni telefon na koji mi je stizala SMS poruka sa brojevima kartica. Zatim me je na fiksni telefon u tom stanu zvao Živojin Đorđević. Ja sam mu diktirao brojeve iz poruke, a on je meni diktirao druge brojeve, koje sam ja zatim slao SMS-om. Ne znam ko je bila osoba sa kojom sam razmenjivao SMS poruke, ali to je mogao da bude samo neko iz Bubanj potoka – kazao je Stanković.
Stanković je rekao da mu je Zoran Nedeljković davao jednom nedeljno od 15.000 do 20.000 dinara. Sudija Vladimir Vučinić pitao je Stankovića za poznanstvo sa Milošem Nedeljkovićem, jednim od direktora preduzeća. Stanković je kazao da je ovog čoveka upoznao na rođendanu deteta pokojnog Zorana Nedeljkovića, inače rođenog brata Miloša Nedeljkovića. Pominjanje Miloša Nedeljkovića bio je povod za primedbe odbrane.
– Pominjanjem Miloša Nedeljkovića i direktora Branka Jocića idemo mnogo šire od optužnice. Tako ćemo doći do nekih ministara i do samog premijera – kazao je advokat Aleksandar Đorđević, branilac optuženog Savatija Jovića, koji još nije saslušan. Sudija Vučinić odgovorio je da će okrivljenima postavljati ona pitanja koja veće smatra bitnim.

Autor: D. ČARNIĆ

POLICIJA UHAPSILA DILERE

Blic, 01.06.2007; Strana: 17

Zaplenjena četiri kilograma heroina

BEOGRAD – U dve odvojene akcije, beogradska policija uhapsila je Jovanu T. (28) i Mitra V. (31) i zaplenila oko četiri kilograma heroina, veću količinu nakita i revolver.

Jovana T. iz Beograda privedena je zbog sumnje da je trgovala drogom, a pretresom njenog stana u Ulici braće Marić nađen je oko kilogram heroina, vagica za precizno merenje i veća količina raznog nakita.
Zbog istog krivičnog dela, kriminalistička policija MUP-a uhapsila je Mitra V. iz Nikšića, državljanina Crne Gore koji neprijavljeno živi u Beogradu. U iznajmljenom stanu u Ulici Radovana Miloševića 21 policija je kod Mitra pronašla oko tri kilograma heroina, 100 grama kokaina, pola kilograma paracetamola, smese za mešanje sa heroinom, revolver marke „taurus“ sa 20 metaka za koji ne poseduje dozvolu, vagicu za precizno merenje, kao i i metalne delove prese za drogu. Sve to bilo je sakriveno u kuhinjskom elementu, saopštila je policija.
„Blic“ saznaje da je juče ujutru u Beogradu uhapšen i grčki državljanin Kalilas Kostas Lazarević. On je uhapšen u iznajmljenom lokalu u prizemlju tržnog centra u Ulici Petra Konjovića 12a na Kanarevom brdu, u momentu dok je dvojici narkomana prodavao heroin.
Kod njega je nađeno sto grama heroina, kao i vagica za merenje droge. Uhapšeni Kostas, kako saznaje „Blic“, već je poznat policiji.

Autor: T. M. S.

SMRT U MAJČINOM „BMV“

Večernje Novosti, 01.06.2007; Strana: 11

POLICIJSKA POTRAGA ZA UBICAMA VLADIMIRA DRAGIĆA SA VOŽDOVCA

Rođeni Mostarac osuđivan zbog raznih dela, a istraga pokušava da otkrije da li se iza zločina krije trgovina narkoticima

BEOGRAD – Operativici beogradske kriminalističke policije pokušavaju da otkriju ko je preksinoć, oko 23.20, na Voždovcu, ubio Vladimira Dragića (25) iz Beograda.
Ovaj mladić, odranije dobro poznat pripadnicima MUP, osuđivan je zbog raznih krivičnih dela. Za njega se na Voždovcu tvrdi da je bio umešan u trgovinu narkoticima, zbog čega je policijska istraga i usmerena u tom pravcu kako bi se pronašao motiv i počinilac zločina.
Napadač je čekao da Dragić, inače rođen u Mostaru, izađe iz zgrade u kojoj je živeo u Metohijskoj ulici. Mladić je oko 23.20 izašao i krenuo ka parkiranom automobilu „BMV 730D“, beogradske registracije. Ušao je u luksuzni automobil, koji je vlasništvo njegove majke.
Tada su iz mraka izletela dvojica napadača i zapucala u mladića. Smrtno pogođeni Dragić je uspeo da startuje motor, da gas i krene ka Ulici Vojislava Ilića. Prilikom uletanja u ulicu oborio je hidrant, drvo i zatim je udario u stubić na uglu sa Ulicom Danila Kiša i zaustavio se. Po dolasku Hitne pomoći, on nije davao znake života.
Napadači su iz Metohijske ulice pobegli automobilom „fijat bravo“, crne boje. Odatle, gubi im se svaki trag i iza sebe nisu ostavili ništa. Tokom noći policija je bezuspešno tragala za kolima i napadačima.
Na uviđaju, policija je kod ubijenog mladića pronašla samo manju sumu novca, nekoliko hiljada dinara.

Antrfile:

CRNA SERIJA BEZ KRAJA

-27. aprila: Vlasnik menjačnice „Maraton“ u Lazarevcu Zoran Sandić (52) nastradao je u razbojničkoj „sačekuši“. Dvojici napadača nije dao novac, zbog čega su u njega pucali.

-6. aprila: Pripadnik „crnogorskog klana“ u Novom Sadu Bojan Obradović Kum (28) ubijen i spaljen u „fijat stilu“. Ugljenisano telo je pronađeno na Petrovaradinu, a motiv zločina se najverovatnije krije u njegovim poslovima vezanim za narkotike i šverc nafte.

-19. maja: U po bela dana, nedaleko od ulaza u pijacu u naselju Braća Jerković, ubijen je Milovan Marković (29), zvani Kockica. Zločin se dogodio posle svađe, najverovatnije oko droge, koju je žrtva prodavala.

-22. aprila: Dušan Penić (20), surovo je prebijen na smrt jer je nameravao da spali dres FK „Crvena zvezda“.

-14. aprila: M. G. (16), sin Jovana Guzijana Cunera, žrtve „zemunskog klana“, ubio je bez ikakvog povoda oca i sina Dimitrijeviće – Zorana (51) i Aleksandra (22).

-9. maja: Jovan Manović (29), košarkaš iz Splita, greškom je ubijen u narko-obračunu dveju srpsko-crnogorskih grupa koje se bore za prevlast na „tržištu“. Policijska istraga je utvrdila da je 9. maja u bašti kafića „Zodijak“ na Senjaku, u njega pucao plaćeni ubica Milanko Ivanović (21) iz Čajetine, kojeg je angažovao Bojan Baćković (32) iz Užica.

-14. decembra: Ispred pekare „Avalica“ u Ulici Ljutice Bogdana, zbog neraščišćenih računa oko narkotika, ubijen je Dejan Davinić (30), dok je njegov brat Nebojša (29) teško ranjen.

-18. septembra: Narko-diler Nemanja Milinković (27), poznatiji kao Boske, likvidiran je u naselju Braća Jerković.

-2. oktobra: Auto-bombom, po prvi put upotrebljenom u likvidacijama u Beogradu, ubijen je Goran Mijatović Mita (36), direktor FK „Bežanija“, i njegov telohranitelj Slavko Novaković (29). „Bežanijca“ su, kako se veruje, ubili narko-konkurenti.

-8. decembra: Kotoranin Slobodan Stević (29) izrešetan je 8. decembra 2006. godine u Ulici Visokog Stevana. Motiv zločina, najverovatnije, krije se u trgovini drogom, a ubica i naručioci još nisu otkriveni.
Autor: SR. K.

ĐORĐEVIĆ: KRALI SMO! JOVETIĆ: LAŽEŠ, SMRADE

Večernje Novosti, 01.06.2007; Strana: 15

SUOČENjEM DVOJICE PRVOOPTUŽENIH, NASTAVLjENO SUĐENjE „DRUMSKOJ MAFIJI“

Okrivljeni Jovetić i Đorđević tokom suočenja ostali pri svojim odbranama, međusobno se optužujući

MILAN Jovetić i Živojin Đorđević, prvooptuženi u postupku protiv pripadnika „drumske mafije“, suočili su se juče u Specijalnom sudu. Gledajući se pravo u oči, svako je ostao pri svome – Jovetić je i dalje negirao da ima veze sa organizovanjem naplate duplih kartica za putarinu, dok je Đorđević tvrdio da su to zajedno radili.
Njihovo suočenje, tokom kojeg su povišenim glasovima upućivali i poneku uvredu, nekoliko puta je prekidao sudija Vladimir Vučinić.

Sevale varnice
JOVETIĆ: – Zašto lažeš, smrade?
Đorđević: – Odgovorno tvrdim da ne lažem i nikoga „ne trpam“.
Jovetić: – Priznaj šta si radio od 2001. do 2003. Organizovao si pljačku koju sam ja istraživao. Koristiš bolesno dete da se vadiš.
Đorđević: – Kakva pljačka, ti si kao najpošteniji. Sastali smo se 2004. u Nišu da se dogovorimo oko naplate kartica.
Jovetić: – Kako lažeš, stidi se. Što nisi rekao kako si uzimao po pet hiljada maraka od inkasanata da bi napunio butik koji si uzeo. Ja nemam šta sa njim da pričam, sve je lagao.
Đorđević: – Ja otvarao butik? Nećeš da se suočavaš jer ne govoriš istinu.
Tokom jučerašnjeg dana sudsko veće je saslušalo još dvojicu optuženih – Nenada Stankovića i Amira Šehovića.
Prvi je priznao deo krivice, dok je drugi tvrdio da je nevin optužen. Stanković je ispričao da je u „Puteve Srbije“ došao u maju 2004. godine i da mu je posao inkasanta obezbedio Zoran Nedeljković (izvršio samoubistvo u CZ), koji je tu radio sve do 2003. Prema njegovim rečima Nedeljković je tražio od njega da sa dvoje, njemu nepoznatih ljudi, razmenjuje serijske brojeve duplih kartica.
– Na mobilni koji mi je dao Nedeljković stizala bi mi SMS poruka sa serijskim brojevima – kazao je Stanković. – U pauzama za ručak odlazio sam u iznajmljeni stan i tamo čekao da me pozove Žika (kasnije sam saznao da je to optuženi Živojin Đorđević) kome sam diktirao te brojeve. Žika mi je zatim diktirao njegove brojeve, sa kartica izdatih u Nišu, to sam kasnije saznao, koje sam ja putem SMS slao nazad na mobilni sa kojeg su mi stizale poruke. Ja ni danas ne znam kome sam te poruke slao, pretpostavljam da se radi o nekome sa naplatne rampe u Bubanj potoku.

Bio posrednik
STANKOVIĆ je bio izričit da nikada nije na naplatnoj rampi bilo šta radio sa duplim karticama i da je njegova krivica što je pristao da bude neka vrsta posrednika. Kazao je da je to prihvatio kako bi se odužio Nedeljkoviću, ali pomalo i iz straha, da ne bi dobio otkaz. Za ovo što je radio nedeljno je dobijao između 15.000 i 20.000 dinara.
Optuženi Šehović je naglasio da je uvek radio savesno i da je zbog toga i nagrađivan. Sa mesta inkasanta u junu 2005. godine postavljen je za smenovođu. Jedno vreme menjao je svog kolegu koji je bio na odmoru, a koji je bio šef Stankoviću. Ispričao je da je ovaj odranije već imao obavezu da ide po ručak za sve kolege, ali da se dešavalo da mu ne dozvoli da napusti radno mesto ukoliko je gužva na naplatnoj rampi.

Antrfile:

ISTRAGA U SUDU

ZAMENIKA tužioca Velimira Golubovića interesovao je odnos Nenada Stankovića i Miloša Nedeljkovića, Zoranovog brata, inače jednog od direktora u „Putevima Srbije“. Na to su reagovali advokati navodeći da se na ovom pretresu pokušava da vodi istraga i da se „uvlače“ ljudi koji nisu na optužnici.
Autor: N. BIJELIĆ

„PRIZNAO UDARANJE“

Večernje Novosti, 01.06.2007; Strana: 15

Svedoci terete drugookrivljenog Marka DriniĆa

U suočenju Drinić demantovao tvrdnje svedoka

NOVI SAD – Svedoci na suđenju za ubistvo glavnog i odgovornog urednika televizije „Kanal 9“ Nemanje Pavlovića, ubijenog 7. novembra prošle godine, optužili su juče za to ubistvo drugookrivljenog Marka Drinića (24) iz Novog Sada.
Svedoci Jovan Buljić, Dragan Mihajlović i Lazar Zubić koje je pozvala odbrana prvookrivljenog Mladinka Mihajlovića (48), izjavili su da im je Drinić rekao da je on udario Pavlovića.
Prema optužnici, Mihajlović je 7. novembra posle lakšeg sudara njegovog automobila marke „jugo“ i Pavlovićevog automobila „snažno udario Pavlovića u lice i oborio ga na zemlju“.
Od posledica udarca i pada na beton Pavlović je dobio teške povrede lobanje i mozga zbog čega je do smrti 27. novembra bio priključen na aparate.
Svedok Buljić naveo je kako ga je Mihajlović pozvao da njega i Drinića odveze kući, i da mu je Drinić u kolima rekao „da je udario i ubio nekog čoveka“. Isto su izjavili i Dragan Mihajlović i Lazar Zubić. U suočenju sa svedocima Drinić je demantovao njihove tvrdnje.

Autor: NN

PRIZNAO KRAĐU U BUBANJ POTOKU

Kurir, 01.06.2007; Strana: 10

BEOGRAD – Na suđenju grupi poznatoj kao „drumska mafija“, koja je organizovala nelegalnu naplatu putarine u Srbiji, trećeoptuženi Nenad Stanković delimično je priznao krivicu, ali je negirao navode optužnice da je bio član „zločinačkog udruženja“.
Stanković, koji je bio inkasant u preduzeću „Putevi Srbije“ na naplatnoj rampi Bubanj potok, priznao je u Specijalnom sudu u Beogradu na suđenju ovoj grupi od 53 člana da je kriv za zloupotrebu službenog položaja.
On je negirao da je dobijao novac od naplaćenih duplih kartica od ostalih članova grupe, kako se navodi u optužnici.
Stanković je rekao da je od 2005. godine razmenjivao serijske brojeve izdatih i naplaćenih kloniranih kartica sa optuženim Živojinom Đorđevićem, objašnjavajući da je to radio na molbu pokojnog Zorana Nedeljkovića, koji ga je godinu dana pre toga zaposlio kao inkasanta. On je rekao da se kaje zbog počinjenog krivičnog dela i obećao da se to više nikada neće ponoviti.
Prethodno su se suočili prvooptuženi Milan Jovetić i drugooptuženi Živojin Đorđević, koji su ostali pri ranijim stavovima i razmenili uvrede.
Jovetić je tokom suočavanja u Specijalnom sudu u Beogradu nastavio da poriče optužbe da je organizator kriminalne grupe, dok je Đorđević ponovio priznanje da je zajedno s Jovetićem organizovao nelegalnu naplatu putarine. Jovetić je i dalje tvrdio da ne zna ništa i da je za duple kartice saznao tek u policiji, posle hapšenja.
Jovetić, Đorđević i Stojanović terete se za organizovanje kriminalne grupe od 53 člana za koju se procenjuje da je oštetila državni budžet Srbije za 6,5 miliona evra. (Srna)

Autor: PRENETO

UHAPŠENI DILERI

Kurir, 01.06.2007; Strana: 11

Policija kod Beograđanke Jovane T. (28) pronašla kilogram heroina, a kod Nikšićanina Mitra V. (31) tri kilograma ove droge i još 100 grama kokaina

BEOGRAD – U dve odvojene akcije policija je u Beogradu uhapsila dva dilera droge i zaplenila oko četiri kilograma heroina, izvesnu količinu kokaina, veću količinu nakita i revolver. U ovim akcijama uhapšeni su Jovana T. (28) iz Beograda i Mitar V. (31) iz Nikšića koji neprijavljeno živi u Beogradu.
Protiv Jovane i Mitra podnete su krivične prijave zbog sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, saopštila je juče beogradska policija.
Kako se navodi u saopštenju, pretresom iznajmljenog stana u ulici Radovana Miloševića 21, u kojem je boravio Mitar, kriminalistička policija pronašla je i zaplenila oko tri kilograma heroina, oko 100 grama kokaina i blizu pola kilograma paracetamola, koji služi za mešanje s heroinom. Pored droge, inspektori su pronašli i revolver marke „taurus“ za koji ne poseduje dozvolu, 20 metaka za ovaj pištolj, vagicu za precizno merenje i metalne delove prese za drogu. Kako se dodaje u policijskom saopštenju, sve ovo bilo je sakriveno u kuhinjskom elementu.
Pretresom Jovaninog stana u ulici Braće Marić u Beogradu, policija je pronašla skoro kilogram heroina, jednu vagicu za precizno merenje i veću količinu raznog nakita.

Autor: P. R.

OBRAČUN KLANOVA

Press, 01.06.2007; Strana: 11

Ubijeni Vlada Mostarac bio jedan od vođa tzv. zvezdarske ekipe, koja je u sukobu sa nekoliko klanova u Beogradu

Vladimir Dragić (23), zvani Vlada Mostarac, koji je preksinoć ubijen u sačekuši bio je jedan od vođa tzv. zvezdarske ekipe, koja je već duže vreme u sukobu sa nekoliko kriminalnih klanova u Beogradu. Kako Press saznaje iz izvora bliskih istrazi, Mostarac je odranije poznat policiji.

- Ovo je nastavak obračuna kriminalnih grupa u Beogradu. Pored sukoba između tzv. srpskog i crnogorskog narko-klana, u beogradskom podzemlju vodi se pravi rat između nekoliko suparničkih ekipa oko poslova vezanih za trgovinu narkoticima – kaže za Press sagovornik iz policije, i dodaje:

- Dragić je bio jedan od vođa takozvane zvezdarske ekipe, koja je u sukobu sa nekoliko ekipa, među kojima je grupa sa Vračara. Na njega je već dva puta pucano. Ovaj treći put bio je koban za njega. Prema policijskim podacima, Dragić je bio osuđivan, ali za neka krivična dela za koja je bio osumnjičen zasad nije podnošena krivična prijava. Njegova grupa bila je predmet samo operativne policijske istrage.

Prema rečima našeg sagovornika, Dragić je viđan isključivo u društvu ljudi iz kriminogene sredine.

- Svi su ga znali po nadimku Mostarac, koji je dobio kada se početkom devedesetih iz Mostara doselio u Beograd. Družio se sa A. V., koji je ranjen pre nekoliko meseci u pucnjavi na Lionu. Sarađivao je i sa jednim pripadnikom grupe koju je policija uhapsila 21. juna zbog sumnje da su učestvovali u krađi i krijumčarenju luksuznih automobila na Bliski istok. Jedan od Vladinih prijatelja je i poznati niški kriminalac, na koga je takođe više puta pucano – kaže naš izvor.

Podsetimo, Dragića je ubio nepoznati napadač u sredu oko 23 časova dok je ulazio u automobil „BMW 7″, koji je bio parkiran ispred njegovog stana u Metohijskoj ulici. Napadač je iz neposredne blizine pucao u njega rafalnom paljbom i pobegao „fijat bravom“. Dragić je uspeo da upali automobil i da pobegne sa mesta pucnjave. Posle stotinak metara, on je preminuo i udario u stub u ulici Vojislava Ilića.

- Dragić je pogođen u glavu i vrat sa petnaest metaka! Pucano je rafalnom paljbom iz „duge devetke“. Na mestu ubistva pronađeno je čak dvadeset čaura. Očigledno je da su profesionalci odradili ovaj posao. Način na koji su to izveli ostavlja jasnu poruku pripadnicima iz suprotnog tabora – kaže naš sagovornik blizak istrazi.

Autor: E. P.

TRANSKRIPTI RAZGOVORA SU AUTENTIČNI

Politika, 02.06.2007; Strana: A12

Razgovori Branka Jocića, Miloša Nedeljkovića i izvesnog Drinjakovića predstavljaju službenu tajnu. – Advokat podneo krivičnu prijavu protiv novinara B92

Vladimir Vučinić, predsedavajući sudija u procesu protiv takozvane drumske mafije, saopštio je na jučerašnjem suđenju da emitovanje sadržine dela transkripata prisluškivanih telefonskih razgovora na televiziji B92 ne predstavlja smetnju da se ovo suđenje nastavi. Osvrćući se na predloge zastupnika preduzeća „Putevi Srbije” i advokata odbrane, da televiziji B92 zabrani da javno emituje dokaze koji predstavljaju službenu tajnu, sudija Vučinić je rekao da je tužilaštvo nadležno da reaguje protiv onih koji su medijima dostavili podatke iz istrage.
Nakon što se veće u pauzi suđenja uverilo u autentičnost objavljenih transkripata, sudija je saopštio:
– Ovo veće nije dozvolilo emitovanje transkripata. Ako ovi podaci predstavljaju deo neke istrage, javni tužilac je ovlašćen da reaguje – kazao je sudija Vučinić.
Televizija B92 je prekjuče u izveštaju sa suđenja „drumskoj mafiji” objavila delove presretnutih telefonskih razgovora Miloša Nedeljkovića, jednog od direktora preduzeća „Putevi Srbije” sa Brankom Jocićem, generalnim direktorom ovog preduzeća i izvesnim Drinjakovićem, navodno rođakom ministra Velimira Ilića. Prema onome što je objavljeno na televiziji, Nedeljković je od Drinjakovića dobio informaciju da „ne dižu frku i da rade sve normalno”, jer policija „ne juri njih nego Čumeta”. Drinjaković je u tom razgovoru rekao da je tu informaciju dobio „od Velje”, a pretpostavlja se da je reč o ministru Velimiru Iliću. Drugi razgovor vodili su Nedeljković i Jocić i, prema objavljenom transkriptu, Nedeljković je Jociću rekao da ga je „zvao Veljo” i poručio da „budu mirni i ćute i da nema problema”.
Ovi transkripti predstavljaju deo dokaznog materijala koji je dostavljen sudu, uz predlog tužilaštva da budu preslušani u sudnici. Za sada je neizvesno da li će transkripti biti izvedeni kao dokaz u procesu, jer je odbrana na početku suđenja u ponedeljak tražila da transkripti budu izdvojeni iz spisa, a sud o tome još nije odlučio. Prekjučerašnje televizijsko emitovanje razgovora bilo je povod za polemiku svih u sudnici – sudije, tužioca, zastupnika oštećene strane i branilaca.
Advokat Borivoje Borović, koji zastupa „Puteve Srbije” rekao je da su emitovanjem transkripata povređena prava okrivljenih na fer suđenje, pa su time ugroženi i interesi oštećenog. On je rekao da su ti transkripti po zakonu morali da budu uništeni, s obzirom na to da prisluškivane osobe nisu optužene u zakonskom roku od šest meseci. Borović je ocenio da se radi o najvećoj povredi postupka koja postoji i da bi haški sud za to izrekao sedam godina zatvora i novčanu kaznu od 200.000 evra.
– Upozoravam veće da je u obavezi da postupi po mom predlogu. Taj materijal je u vašem predmetu i vi ste bili dužni da ga uništite po isteku roka od šest meseci. Ja ću tražiti od specijalnog tužioca da istraži kako cure informacije iz Specijalnog suda na štetu okrivljenih – rekao je Borović.
– Ovo veće nije odobrilo emitovanje transkripata – kazao je sudija.
Zamenik specijalnog tužioca Velimir Golubović ocenio je postupak televizije B92 kao nekorektan i nezakonit, najavljujući da će to tužilaštvo proveriti ko je na taj način doveo u pitanje legalitet postupka. Dragoljub Đorđević, advokat prvooptuženog Milana Jovetića, rekao je da se u transkriptima pominje ministar Velimir Ilić, njegov rođak Drinjaković, kao i Miloš Nedeljković, a niko od njih nije optužen, zbog čega emitovanje predstavlja kršenje ljudskih prava i skandal u procesu. Đorđević je emitovanje transkripata na TV B92 uporedio sa prikazivanjem izdvojenog snimka Zvezdana Jovanovića, osuđenog zbog ubistva premijera, veče uoči izricanja presude na toj televiziji. Na kraju suđenja, advokat Borović je saopštio novinarima da je podneo krivičnu prijavu protiv novinara TV B92.
Inače, petog dana suđenja za krađu putarina na naplatnim rampama u Nišu i Bubanj potoku, saslušan je optuženi Slaviša Tričković. On je odbacio optužbe da je, kao inkasant naplatne stanice u Nišu, povremeno zamenjivao smenovođu Živojina Đorđevića, kada je sakupljao pare od drugih inkasanata i radio na naplati duplih kartica. Tričković je izjavio da nije uradio ništa nelegalno. Optuženi Živojin Đorđević, koji je ranije saslušan, ostao je pri svojim tvrdnjama da je Tričković sakupljao pare od kolega i da on najbolje zna ko je od niških inkasanata radio na nelegalnoj naplati, a ko nije.
– On je mene zamenjivao i ja snosim odgovornost za njega – rekao je Đorđević u suočenju sa Tričkovićem.
– To je laž – kazao je Tričković.
– Ti imaš pravo da se braniš kako izabereš – odgovorio je Đorđević.
– Zašto se ti braniš lažima? – pitao ga je Tričković.
– Ja govorim istinu. Moj motiv je da se smanji ova cifra iz optužnice i da se dokaže da je suma bila mnogo manja. Istinu će utvrditi sud – rekao je Đorđević.
Suđenje se nastavlja 11. juna.

Autor: DOROTEA ČARNIĆ

OD VARDARA DO TRIGLAVA PRITVORENO 77 KRIJUMČARA LJUDI

Politika, 02.06.2007; Strana: A1

Policije bivših jugoslovenskih republika presekle kanal kojim
su Albanci i Turci ilegalno prebacivani u zemlje EU

Policije bivših jugoslovenskih republika uhapsile su u zajedničkoj akciji, sprovedenoj na svojevremeno opevanom prostoru od Vardara do Triglava, 77 članova organizovane kriminalne grupe koja je krijumčarila Albance i Turke u Evropsku uniju. U Posebno odeljenje Okružnog suda u Beogradu sprovedeno je 11 osoba, zbog sumnje da su članovi ove međunarodne kriminalne grupe. Direktor policije MUP-a Srbije Milorad Veljović rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare, kojoj su prisustvovali direktori policija zemalja iz regiona, da je time presečen još jedan od kanala organizovanog krijumčarenja ljudi.
Uhapšen je vođa grupe Vesel Jakupi, kao i Selimon Saliki koji je, prema Veljovićevim rečima, povezan sa „terorističkim aktivnostima” na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije. U Srbiji je u ovoj akciji uhapšeno 11 osoba, u Hrvatskoj 16, u Makedoniji 19 u Bosni i Hercegovini 10 i u Sloveniji 21. Ilegalni imigranti su pripadnicima kriminalne grupe plaćali dve do tri hiljade evra da budu prebačeni u države EU. Ruta preko koje su prebacivani, išla je od Istanbula, preko Tirane, Prištine, Beograda, Zagreba i Ljubljane do zemalja EU.
Članovi grupe su prebacivali ilegalne emigranate iz Turske i Albanije, sa teritorije Kosova i Metohije, na područje Preševa, a zatim do Beograda i Novog Sada, navodi MUP.

Sa prve strane – Tu su ih preuzimali drugi članovi te kriminalne grupe i ilegalno ih prebacivali u Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu i dalje u države Evropske unije.
U Srbiji su istražnom sudiji privedeni Muhamed F. (40) iz sela Nesalce, opština Bujanovac i Selimon S. (38) i Ramadani R. (42), obojica iz mesta Rajinci u opštini Preševo. Privedeni su i Zoran D. (42), Ivica Đ. (42), obojica iz Vranja, kao i Saša K. (39) sa fiktivnim prebivalištem u Vranju i neprijavljenim boravištem u Bujanovačkoj banji. Zvonko B. (47) iz Peći, Žarko B. (45) iz Rakovca, Milivoj B.(47) iz Kaća, Blagoje Z. (45) iz Zemuna i Gordan M. (43) iz Novog Sada, takođe su privedeni u Posebno odeljenje Okružnog suda.
Direktor policije Hrvatske Marijan Benko rekao je na konferenciji za novinare da je grupa preko Hrvatske prebacila 86 ljudi od čega je zaradila više od 130.000 evra. Dva pripadnika „hrvatske grupe” su u bekstvu.

Autor: D. TELESKOVIĆ

NAFTAŠI KAO MAFIJAŠI

Večernje Novosti, 02.06.2007; Strana: 10

Specijalni tuŽilac podneo zahtev za istragu protiv 25 osumnjiČenih za muĆke sa naftom

Organizatori kriminalne grupe: Miša Stojanović i Aleksandros Manasis

SPECIJALNI tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala podneo je juče istražnom sudiji Posebnog odeljenja beogradskog Okružnog suda zahtev za sprovođenje istrage protiv 25 osoba, kojima se na teret stavljaju malverzacije vezane za uvoz i izvoz nafte i naftnih derivata.
Zahtevom se, kao organizatori kriminalne grupe navode Miša Stojanović i Aleksandros Manasis, dok su prema tvrdnjama tužilaštva članovi Dejan Oketić, Slobodan Obradović, Aleksandar Vojinović i Mitar Odalović.
Tužilaštvo navodi da se krivično delo zloupotrebe službenog položaja pored Stojanovića, Manasisa, Oketića, Obradovića i Vojinovića stavlja na teret i Draganu Milaku, Nenadu Jovanoviću, Jovanki Vukši, Saši Marinkoviću, Slavku Pavloviću, Srđanu Kneževiću, Saši Bogdanoviću i Jovici Vučiću, dok se Siniša Popadić sumnjiči za pomaganje u zloupotrebi.
Stojanović se još sumnjiči i za davanje mita, dok je Odalović osumnjičen za podstrekavanje u ovom krivičnom delu.
Primanje mita na teret se stavlja Radovanu Vranješu, Dušanu Lukiću, Nadeždi Ćirić, Branimiru Milatoviću, Ljubiši Markoviću i Miodragu Jokiću. Protiv osumnjičenih Miodraga Jovanovića, Milisava Vašića, Nenada Vulića i Dragana Antića podnet je zahtev zbog sumnje da su izvršili krivično delo „pranje“ novca.

Autor: N. B.

GRČKE FIRME KAO PARAVAN

Večernje Novosti, 02.06.2007; Strana: 10

Policija nastavlja rad na razotkrivanju svih malverzacija sa uvozom naftnih derivata

OPERATIVCI Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) UKP MUP Srbije tragaju za još nekoliko osoba, osumnjičenih da su bile važne karike u malverzacijama sa uvozom nafte iz Grčke.
Pored okrivljenog grčkog državljanina Aleksandrosa Manasisa, pod policijskom prismotrom su naši državljani koji su u ovoj zemlji otvarali privatne firme.
Veruje se da je uvoz naftnih derivata samo paravan za krijumčarenje benzina i dizela, koji su potom prodavani na crno preko određenih benzinskih pumpi. Ovakav „uvoz“ pratila je „uredna“ dokumentacija da je reč o derivatu, a ne o gorivu. Samim tim su uvoznici izbegli plaćanje akciza i poreza.
Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, posle saslušanja, a na predlog Specijalnog tužilaštva, odredio je pritvor za 17 uhapšenih.
Narednih dana očekuje se nastavak policijske akcije „Nafta“, a na udaru će se, kako saznajemo, naći i neka „zvučnija“ imena. Policija je do sada istraživala samo dokumentaciju, koja se odnosi na ovu godinu, a u toku je istraga o uvozu naftnih derivata poslednje tri, četiri godine.

Autor: Z. U.

TRAŽI SE ISTRAGA PROTIV NAFTAŠA

Kurir, 02.06.2007; Strana: 11

BEOGRAD – Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Srbije Slobodan Radovanović podneo je zahtev za sprovođenje istrage protiv grupe od 25 osumnjičenih za to da su učestvovali u nelegalnom uvozu i izvozu nafte i naftnih derivata.
Tužilaštvo ovu grupu tereti za krivična dela zločinačko udruživanje, zloupotreba službenog položaja, davanje i primanje mita i pranje novca.
Grupa je uhapšena 29. maja, a očekuje se da će u toku dana biti saslušani kod istražnog sudije, koji će odlučiti o zahtevu Tužilaštva.
Istraga je zatražena protiv Miše Stojanovića i Aleksandrosa Manasisa zbog krivičnog dela zločinačko udruživanje, a kao članove tog udruženja tužilaštvo tereti Dejana Oketića, Slobodana Obradovića, Aleksandra Vojinovića i Mitra Odalovića.
Osumnjičeni su i Dragan Milak, Nenad Jovanović, Jovanka Vukša, Saša Marinković, Radovan Vranješ, Dušan Lukić, Nadežda Ćirić, Branimir Milatović, Ljubiša Marković, Miodrag Jokić, Slavko Pavlović, Srđan Knežević, Saša Bogdanović, Jovica Vučić, Siniša Popadić, Miodrag Jovanović, Milisava Vasić, Nenad Vulić i Dragana Antić. (SRNA)

Autor: PRENETO

NEDODIRLJIVI ČOVEK VELJE ILIĆA

Blic, 02.06.2007; Strana: 4

Kako je Branko Jocić opstao posle „drumske mafije“

Prisluškivani razgovori ukazuju na to da su čelnici „Puteva Srbije“ saznali da je akcija oko otkrivanja drumske mafije u toku i da ih je to i te kako zabrinulo

Delovi transkripata prisluškivanih razgovora čelnika „Puteva Srbije“ u toku policijske akcije na otkrivanju članova drumske mafije, a koje je preksinoć objavila TV B92, ukazuju da su čelni ljudi ovog javnog preduzeća bili obavešteni da je akcija u toku i da ih je to prilično zabrinulo. Branko Jocić, generalni direktor „Puteva Srbije“, i dalje je nedodirljiv na ovoj funkciji. Lider Nove Srbije Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, i ne pomišlja da sa mesta direktora smeni Jocića, koji je i potpredsednik Nove Srbije.
Ekipa „Blica“
Članovima drumske mafije, optuženim da su od od 1. jula 2004. do polovine maja 2006. oštetili državu za više od 6,5 miliona evra, upravo se sudi pred Specijalnim sudom u Beogradu. Televizija B92 objavila je preksinoć delove transkripata razgovora koje je BIA prisluškivala u toku akcije otkrivanja aktera drumske mafije. Prisluškivani su čelni ljudi „Puteva Srbije“, a sadržaj razgovora daje indicije da su čelnici ovog javnog preduzeća bili i te kako zabrinuti zbog policijske akcije za koju su, očigledno, saznali dok je još trajala.
U jednom od razgovora, snimljenom krajem novembra 2005. (grupa je pohapšena maja 2006), Miloš Nedeljković, tada finansijski direktor „Puteva Srbije“, zove Jocića i obaveštava ga da ga je „zvao Velja“.
„Rekao mi je da ovo nije protiv nas, nego protiv nekih drugih ljudi, znaš… I da samo budemo mirni i da ćutimo, znaš… Kazao je: ‘Samo budite mirni i nema nikakvih problema protiv vas’“, kaže Nedeljković Jociću, na šta ovaj odgovara sa „Da, da“.
Juče nije bilo moguće stupiti u kontakt sa Velimirom Ilićem, da nam objasni ko je „Velja“ koji javlja čelnicima „Puteva Srbije“ da se potera po Srbiji vija za nekim drugim ljudima a ne njima. Ilić je, kažu u Novoj Srbiji, juče bio u Sofiji. Dubravka Filipovski, potpredsednik Nove Srbije i blizak saradnik Ilića, kratko kaže da je „zapanjujuće“ da bilo ko ima prava da se bavi ovako nečim kada je suđenje počelo i da time prejudicira odluke suda. „Još se ne zna da li je sud te transkripte prihvatio. Pustimo sud da radi posao“, kaže Dubravka Filipovski.

Nestanak direktora
Miloš Nedeljković i Branko Jocić su se, prema saznanjima „Blica“, na dan hapšenja drumske mafije, 24. maja 2006, vraćali sa službenog puta iz Pule. U trenutku kada su obavešteni da je pohapšeno više od 25 ljudi, Nedeljković na autoputu Beograd-Zagreb izlazi iz automobila i – nestaje. Jocić već sutradan potpisuje rešenje o godišnjem odmoru za Nedeljkovića, iako je po internom pravilniku predviđeno da se zahtev podnese mesec dana pre početka korišćenja godišnjeg odmora. Nedeljković, pošto se nije vratio sa godišnjeg odmora, dobija otkaz u „Putevima Srbije“.
Jocić, dakle, ne samo da nije osećao moralnu obavezu i odgovornost da podnese ostavku posle hapšenja ljudi iz njegovog preduzeća, optuženih za najveću elektronsku pljačku u istoriji Srbije, nego je, samo dan po hapšenju osumnjičenih, na odmor poslao finansijskog direktora!
Optužnica tereti ukupno 53 lica i obuhvatila je samo radnike na naplatnim rampama, njihove pomagače, a od rukovodilaca ima samo šefova smena, što je najniži rang. Na njoj nema Miloša Nedeljkovića, čiji je naprasni odlazak na godišnji odmor, i to sa autoputa, verovatno zanimao inspektore. Njegov brat Zoran (u međuvremenu izvršio samoubistvo u pritvoru) prema optužnici označen je kao jedan od četvorice organizatora grupe. Braća Nedeljković su, inače, i pre ove afere radili u „Putevima Srbije“. Do 2003. oni su bili kontrolori naplate putarine, kada su obojica otišli iz preduzeća. Samo godinu kasnije, Miloša Nedeljkovića je u preduzeće vratio Jocić.
„Postavio ga je za načelnika Odeljenja za naplatu putarina. Ubrzo je Miloš uznapredovao do mesta finansijskog direktora“, priča naš sagovornik iz „Puteva Srbije“.
Zoran Nedeljković nije se vraćao u „Puteve Srbije“, postao je biznismen. I Miloš Nedeljković bio je uspešan u privatnom biznisu. U katastru SO Pećinci „Blicu“ je, juna prošle godine, potvrđeno da je Miloš Nedeljković suvlasnik DO „Žitomlin Pećinci“, a kako saznajemo, uložio je značajan kapital u još neke poslove vezane za poljoprivredu.

Kome su išle pare
Branko Jocić, u svakom slučaju, sve vreme istrage ostaje u svojoj fotelji, nedodirljiv.
Živojin Đorđević, drugooptuženi u procesu drumskoj mafiji, koji je pred Sudom priznao krivicu, optužio je Milana Jovetića, koji je optužnicom označen kao jedan od organizatora grupe, da je bio na vezi sa „nekim u Beogradu“, kome je išlo 40 odsto para ukradenih na naplatnim rampama.
„Jovetić je s nekim kontaktirao u Beogradu, ali ja ne znam s kim. Njima je išlo 40 odsto od zarade“, kazao je optuženi Đorđević.
Prema optužnici, 40 odsto prisvojenog novca uzimali su sada pokojni Zoran Nedeljković i Milan Jovetić.
Direktor „Puteva Srbije“ Branko Jocić nije juče za „Blic“ želeo da komentariše ni objavljeni transkript ni samo suđenje.
– Ne želim to da komentarišem. Treba ostaviti sudu da vodi postupak. Sudije treba da rade svoj posao, takođe i policija. Ipak, sramota je sve ovo što se događa, tolike smo puteve izgradili. Do okončanja postupka neću da dajem izjave – kaže Jocić.
Ipak, dan ranije u izjavi za TV B92, koja je i objavila transkript razgovora, Jocić je demantovao postojanje transkripata.
„Lažete kao i sve do sada što ste lagali. Nikada sa Milošem Nedeljkovićem nisam pričao“, rekao je Jocić za TV B92.

Transkripti postoje
Ipak, advokat odbrane Dragoljub Đorđević tvrdi da su transkripti verodostojni, ali da će od Specijalnog suda tražiti njihovo izuzimanje iz postupka i da će, ukoliko je potrebno, to pravo tražiti i u Strazburu. „Tačno je da postoje takvi transkripti, ali o njima se nećemo moći izjašnjavati jer lica koja ste pomenuli nisu predmet krivične prijave“, kaže advokat Đorđević. Drugim rečima, pošto ni Jocića ni Miloša Nedeljkovića, a ni drugih njihovih prisluškivanih sagovornika, nema na optužnici, odbrana je za to da se transkripti uklone iz sudskih spisa.
Sam Velimir Ilić od početka afere je izjavljivao da „istraga neće poštedeti nikoga ko je kriv“. U izjavi datoj neposredno posle hapšenja grupe, Ilić kaže da su u Ministarstvu za kapitalne investicije „znali da nešto nije u redu sa naplatom putarina“. Ipak, Ilić tada nije želeo da se izjašnjava o odgovornosti direktora Jocića, koga je sam doveo na to mesto. Ilić je rekao i da je „ekipa“ koja je uhapšena počela da krade 2000. godine i da „u istrazi niko neće biti pošteđen“. Ipak, optuženi se terete da su krali od jula 2004.
U vreme kada su hapšeni akteri afere, na pitanje novinara da li će neko iz „Puteva Srbije“ biti pozvan na odgovornost, Ilić je samo rekao da je privatna firma „Mikos“ (čiji su neki radnici uhapšeni) bila zadužena za kontrolu. Dodao je da će, ako se u istrazi pokaže da je neko iz „Puteva Srbije“ umešan, sigurno biti uhapšen.
I posle svega, ni Ilić, a očigledno ni sam Jocić, ne nameravaju da prepuste šefovsko mesto „Puteva Srbije“ nekom drugom. Ministarstvo, rekao je nedavno Ilić, ne može da funkcioniše bez ovih ključnih preduzeća. To bi bilo isto, kaže Ilić, kao kada bi Ministarstvu finansija bila oduzeta Poreska uprava. Oko toga nema ustupaka. „Ozbiljno razmišljam o tome da na čelu ‘Puteva Srbije’ bude nestranačka ličnost, a da sadašnji direktor Branko Jocić ostane u ovom preduzeću“, kaže Ilić, ali i dodaje: „O tome ću doneti odluku tek kada mi bude dostavljen izveštaj o radu ‘Puteva Srbije’. Zadovoljan sam dosadašnjim radom ne samo Jocića, već i Milanka Šarančića, i vidni su rezultati ‘Puteva’ i ‘Železnice’“.

Antrfile:

Materijali se mogu uništiti po nalogu sudije

Predsednik sudskog veća Vladimir Vučinić rekao je juče na suđenju drumskoj mafiji da sudsko veće „nema funkcionalnu nadležnost“ da reaguje povodom objavljivanja transkripata iz istrage na Televiziji B92 koji predstavljaju službenu tajnu.
„Ukoliko objavljeni podaci predstavljaju sastavni deo istrage pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu, javni tužilac je ovlašćen da reaguje“, rekao je Vučinić.
Zamenik specijalnog tužioca Velimir Golubović navodi da televizija nije imala njegovo odobrenje koje je po zakonu potrebno i dodao da će ukoliko se utvrdi ko je takve informacije izneo iz suda preduzeti određene mere.
Direktora „Puteva Srbije“ i ovo javno preduzeće kao oštećenog u postupku zastupa advokat Borivoje Borović. On kaže da je sudu predložio da donese rešenje o zabrani da se emituju transkripti. „Ukoliko osobe sa tih transkripata ne budu optužene u roku od šest meseci, transkripti moraju da se unište. To nije učinjeno pa smo napisali krivičnu prijavu protiv N.N. lica i obratili se tužiocu da nađe ko je ‘krtica’ u sudu“, kaže Borović za „Blic“.
Međutim, profesor Goran Ilić, docent na Pravnom fakultetu, kaže da u zakonu ne postoji takva vrsta vremenskog ograničenja od šest meseci. On citira član 233 Zakonika o krivičnom postupku u kojem se samo kaže da „ukoliko nisu potrebni za postupak sav materijal se uništava po nalogu sudije“, međutim nema roka predviđenog da se to mora učiniti.

Autor: NN

ZBOG TRGOVINE LJUDIMA UHAPŠENO 77 OSOBA

Blic, 02.06.2007; Strana: 14

BEOGRAD – Policije bivših jugoslovenskih republika uhapsile su u zajedničkoj akciji 77 članova organizovane kriminalne grupe i njihovih pomagača koji se terete da su ilegalno prebacivali imigrante na području Srbije, Makedonije, BiH, Hrvatske i Slovenije.

Ova grupa uspela je da prošvercuje na stotine osoba i da ih ilegalno prebaci iz Turske i Albanije ka zemljama zapadne Evrope.
Direktor srpske policije Milorad Veljović naveo je juče da je u Srbiji uhapšeno 11 osoba, među kojima je i Vesel Jakupi, jedan od organizatora kriminalne grupe koja je prebacila više od 100 ilegalnih migranata preko Srbije.
Akcija hapšenja trgovaca ljudima dogovorena je prošle jeseni u Vukovaru, trajala je nekoliko meseci i okončana krajem maja ove godine. Veliko hapšenje počelo je u Hrvatskoj kada je na delu uhvaćeno 16 kriminalaca koji su učestvovali u ilegalnom prebacivanju 86 osoba. Odmah nakon toga u Makedoniji je uhapšeno 19 kriminalaca koji su uspeli da prebace više od stotinu ljudi. Zatim je u unapred osmišljenoj policijskoj akciji u Sloveniji uhapšen 21 pripadnik organizovane kriminalne grupe, koja je do tog trenutka preko područja te države ilegalno prebacila oko 220 osoba. U Bosni i Hercegovini policija je uhapsila 10 kriminalaca okrivljenih za prebacivanje više od 130 osoba.
Ustaljena ruta preko koje su imigranti prebacivani kretala se od Istanbula, preko Tirane, Prištine, Beograda, Zagreba i Ljubljane do zemalja EU.
Uz odličnu saradnju sa policijama regiona u suzbijanju trgovine ljudima MUP Srbije je, kako je juče rečeno zajedničkoj konferenciji za novinare u Beogradu, dobro sarađivao i sa Posebnim odeljenjem Okružnog suda i Specijalnim tužiocem za organizovani kriminal u Beogradu.
Konferenciji su prisustvovali direktor policije Hrvatske Marjan Benko, direktor granične policije BiH Vinko Domančić, pomoćnik ministra policije Makedonije Ivo Kostevski i predstavnik policije Slovenije Robert Slodej.

Autor: N. E.

KRIV ZA SMRT NOVINARA

Blic, 02.06.2007; Strana: 15

NOVI SAD – Okružni sud u Novom Sadu oglasilo je krivim Mladinka Mihajlovića (48) za smrt Nemanje Pavlovića, novosadskog novinara i vlasnika TV „Kanal 9“ 7. novembra prošle godine.

U presudi, koju je pročitao sudija Slavko Berćan, navodi se da je Mihajlović 7. novembra prošle godine udario Pavlovića, vlasnika TV „Kanala 9“, i naneo mu lake telesne povrede. Međutim, Pavlović je prilikom pada udario glavom u beton, što je dovelo do smrtnog ishoda dvadesetak dana kasnije.
Događaju sa tragičnim ishodom prethodio je bezazleni samobračni incident u Industrijskog zoni Novog Sada. Prilikom zaobilaženja, Pavlović je svojim automobilom zakačio „jugo“ u kojem je bio Mihajlović. Ovaj je izašao iz „juga“ i nasrnuo na Mihailovića.
Drugooptuženi Marko Drinić (24) iz Novog Sad, koji je tog dana bio sa Mihajlovićem, oslobođen je optužbe za nasilničko ponašanje.

Autor: A. L.

TRAŽI SE „DUBOKO GRLO“

Večernje Novosti, 02.06.2007; Strana: 10

ODBRANA OPTUŽENIH U PROCESU „DRUMSKA MAFIJA“ TRAŽI OD SPECIJALNOG SUDA I TUŽILAŠTVA ISTRAGU O TOME KO JE TV B 92 ODAO SLUŽBENU TAJNU

Transkripti su morali biti uništeni, jer te osobe nisu optužene. Treba otkriti kako „cure“ poverljive informacije u javnost – rekao advokat Borović

BORIVOJE Borović, pravni zastupnik Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, najavio je na jučerašnjem nastavku suđenja pripadnicima „drumske mafije“ da će Specijalnom tužilaštvu uputiti inicijativu o otvaranju istrage, kojom bi se utvrdilo ko je Televiziji B 92 dao sporne transkripte razgovora i time odao službenu tajnu. Borović je istakao da su advokati u ponedeljak, kad je suđenje otpočelo, tražili da se svi transkripti izdvoje iz spisa, a da sud o tome još nije odlučio.
Predsednik sudskog veća Vladimir Vučinić je kazao da je uloga njegovog veća zakonom jasno definisana i da ukoliko podaci koji su objavljeni u javnosti predstavljaju sastavni deo istrage koja se vodi u Specijalnom sudu, onda je Javno tužilaštvo nadležno da reaguje.
– Upozoravam veće da ste obavezni da postupite ukoliko tužilaštvo nije posle sprovedene istrage podiglo optužnicu protiv osoba čiji su razgovori prisluškivani – reagovao je Borović. – Ti transkripti su morali biti uništeni, jer te osobe nisu optužene, vi ste bili dužni da donesete to rešenje, kao i da se ti ljudi obaveste da su bile na meri prisluškivanja. Na kraju, treba otkriti kako „cure“ poverljive informacije u javnost. Objavljivanjem transkripata ugroženi su interesi i oštećenog preduzeća „Putevi Srbije“, ali i optuženih. Na toj televiziji rekli su da imaju „ekskluzivno pravo“ da to objave. Tražim da se utvrdi koji organ im je to omogućio, ako nisu tužilac i istražni sudija koji na to jedini imaju pravo.
Zamenik specijalnog tužioca Velimir Golubović smatra da je nekorektno i nezakonito to što je prikazano na TV B 92 i kazao:
– Tužilaštvo će, ukoliko proverom dođe do toga ko je i kako omogućio objavljivanje transkripata, preduzeti odgovarajuće mere.
Advokat Dragoljub Đorđević, branilac prvooptuženog Milana Jovetića, podsetio je da je ista televizija objavila uoči presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića snimak koji nije korišćen kao dokaz, a da tužilaštvo iako je znalo da će to uraditi ništa nije preduzelo.
– Ovakav postupak predstavlja pravi skandal – rekao je Đorđević. – Tako se na najgrublji način krše ljudska prava optuženih, ali i onih koji se nisu našli na optužnici. Čuli smo da se spominju Velimir Ilić, njegov rođak Drinjaković, jedan od direktora „Puteva Srbije“ Miloš Nedeljković.

Antrfile:

PODNETA KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV NOVINARA TV B 92

PROTIV novinara Televizije B 92 advokat Borivoje Borović podneo je krivičnu prijavu beogradskom Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu zbog krivičnog dela odavanja službene tajne. Kako je kazao, prijava se odnosi na član koji sankcioniše odavanje službene tajne u smislu kad je delo učinjeno iz koristoljublja ili u pogledu naročito poverljivih podataka. Istu krivičnu prijavu predaćemo i Specijalnom tužilaštvu kako bi se utvrdilo odakle „cure“ informacije iz Specijalnog suda.
Prema onome što smo čuli u ovom tužilaštvu, oni nisu nadležni za ovakve slučajeve, jer nije iz oblasti organizovanog kriminala.
U ekskluzivno emitovanim transkriptima, kako kaže TV B 92, nekih članova „drumske mafije“, koje je BIA prisluškivala skoro godinu dana, čuje se da je „drumaska mafija“ provaljena, ali i to kako, navodno, „Velja poručuje da ne dižemo frku, da se smirimo, da su imali vanrednu sednicu vlade, da ne jure nas, nego Čumeta…“
Autor: N. BIJELIĆ

JOCIĆ NIJE UMEŠAN

Večernje Novosti, 02.06.2007; Strana: 10

Velimir IliĆ, ministar ZA INFRASTRUKTURU, o transkriptima snimljenih razgovora

Rekao sam mu da radi svoj posao, da će biti problema i hapšenja, ali da preduzeće mora da funkcioniše, a ko je koga „zvrckao“ telefonom nije mi poznato – kaže Ilić

- ZNAO sam da se sprema velika akcija i da će biti hapšenja u „Putevima Srbije“ – kaže za „Novosti“ Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu, povodom objavljenih transkripata prisluškivanih razgovora. – Policija me je obavestila da direktor Branko Jocić nije umešan. Rekao sam Jociću da će biti problema, da će biti hapšenja, da radi svoj posao normalno, jer preduzeće mora da funkcioniše.
Ministar Ilić kaže da je Jociću ukazao na to da se ne diže panika, da se ništa ne komentariše i ne pravi pometnja, jer se u to vreme radilo na velikim projektima.
– Naložio sam da se ne petljaju u posao policije – kaže Ilić. – Zahtevao sam da rukovodstvo firme najnormalnije obavlja tekuće poslove da se ne bi širila panika među izvođačima, da se isplate za izvedene radove obavljaju uredno i da niko spolja ne primeti da se bilo šta dešava u preduzeću kako projekti koji su bili u toku ne bi bili ugroženi. I uspeli smo da sačuvamo preduzeće i završimo poslove na obnovi i izgradnji saobraćajnica, koji su bili planirani. A, ko je od njih koga zvrckao telefonom ne znam. Direktor je možda o akciji policije obavestio svoje saradnike, zaista ne znam. Neki od njih, ali ne mogu da se setim tačno imena, zvali su moj kabinet, raspitivali se šta se dešava, zašto je policija u preduzeću… Imao sam sastanke sa nadležnima iz JP „Putevi Srbije“, ali ne na tu temu. Koristili su priliku da me pitaju: „Ministre, šta se to dešava?“ Govorio sam da oni koji dobro rade svoj posao i nemaju razloga za brigu.
O Milošu Nedeljkoviću, bivšem finansijskom direktoru, koji je u bekstvu, Ilić kaže:
– Rečeno mi je da je Nedeljković sposoban ekonomista, da dobro vodi finansije i, zaista, sa njim nismo imali problem, što se tiče posla. Inače, kao i za „Mobtel“, i za sve druge afere, uključujući i „drumsku mafiju“, sve vreme sam insistirao na tome da policija obavi posao, da se ide do kraja i utvrdi odgovornost. Više puta sam naglasio da zaštićenih nema.
Izjavu jednog od uhapšenih da je deo kradenog novca sa naplatnih rampi išao „nekome gore“, Ilić komentariše rečima:
– Neka kažu, kome gore – ime i prezime!

Antrfile:

JOCIĆ BEZ KOMENTARA

U JP „Putevi Srbije“ nisu želeli da komentarišu transkripte snimljenih razgovora. Saopštenja za javnost, takođe, nije bilo.
– Nemam komentar – rekao nam je Branko Jocić, direktor ovog javnog preduzeća.
Autor: T. S.

OPERACIJA DUNAV

Kurir, 02.06.2007; Strana: 11

Policije bivše SFRJ uhapsile u zajedničkoj akciji 77 članova grupe koja je krijumčarila Albance i Turke u zemlje zapadne Evrope

BEOGRAD – Policije bivših jugoslovenskih republika uhapsile su u zajedničkoj akciji pod nazivom „Danjub“ 77 članova organizovane kriminalne grupe, koja je krijumčarila Albance i Turke u zemlje zapadne Evrope. Direktor srpske policije Milorad Veljović je na konferenciji za novinare, sa kolegama iz država koje su učestvovale u akciji, saopštio da je akcija dogovorena prošle jeseni u Vukovaru zbog bliske povezanosti kriminalnih grupa koje deluju na više teritorija, kao i da je njom koordinirala srpska policija.
U Srbiji je u ovoj akciji uhapšeno 11 osoba, u Hrvatskoj 16, u Makedoniji 19, u Bosni i Hercegovini 10, a u Sloveniji 21 osoba. Ilegalni migranti su im plaćali dve do tri hiljade evra da budu prebačeni u države EU. Ruta preko koje su prebacivani išla je od Istanbula, preko Tirane ili Skoplja do Prištine, a potom preko Beograda, Zagreba i Ljubljane do zemalja EU.
U Srbiji je uhapšen i Vesel Jakupi (49) iz Žujinca, vođa ove grupe koja je preko Srbije prebacila više od 100 ilegalnih migranata, kao i Selimon Saliki koji je, prema Veljovićevim rečima, povezan sa „terorističkim aktivnostima“ na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije.
Najbliži saradnici Jakupija su Ramadan Redžepi (42) i Selimon Sadiki (38) iz Preševa, Muhamed Fejzuli zvani Meti (41) iz Bujanovca, Daut Memedović iz Bujanovca i izvesni Burim, koji su bili zaduženi za prihvat i organizaciju prevoza ilegalnih migranata.
Bliski saradnici ove grupe na teritoriji Srbije su bili Zoran Dodić (42) iz Vranja, kojeg je Ljubiša Đorđević angažovao za transport, zatim Ivica Đorđević (42) iz Vranja, koga Dodić angažuje kao vozača i Saša Krstić (39) iz Vranja, takođe vozač.
Glavni organizatori prebacivanja migranata u Makedoniji su Naim Fazli (43) i Ahmet Cikla. U BiH je to bio Muhedin Kurtović (40), zvani Kum ili Muha, koji živi u Srebreniku. U Hrvatskoj Huso Husić (36) zvani Pajdo i bračni par Franjo (36) i Nermina (31) Bošnjak iz Zagreba. Za prebacivanje migranata kroz Sloveniju glavni je bio državljanin Irana Nemate Farde Sonik Reza (38).
Ova grupa je delovala tako što bi Jakupi, Fazli ili Cikla organizovali prihvat turskih državljana na aerodromu u Skoplju ili aerodromu u Tirani. Uglavnom u grupi od četiri, migranti su prebacivani na teritoriju KiM, najčešće do Gnjilana ili Prištine. Jakupi im je potom organizovao prevoz šumskim putevima do Bujanovca, uglavnom automobilom, a ređe pešice. U Bujanovcu su ih smeštali na redovnu autobusku liniju do Beograda, gde ih preuzimaju ljudi Muhedina Kurtovića zvanog Kum i prebacuju do Malog Zvornika, pa Sarajeva, a potom preko Zagreba i Ljubljane ka zemljama zapadne Evrope.

Autor: P. R.

VELJA ZNAO ZA MAFIJU?!

Press, 02.06.2007; Strana: 5

Skandalozno: Transkripti razgovora „drumske mafije“

Objavljujemo transkripte prisluškivanih razgovora šefa „drumske mafije“ Miloša Nedeljkovića, koji dokazuju da je ministar Velimir Ilić znao za milionsku pljačku putarina

VELJO, BATO, pazi šta pričaš… BIA prisluškivala i razgovore Branka Jocića, direktora „Puteva“

Transkripti prisluškivanih razgovora pripadnika „drumske mafije“ koji tokom suđenja treba da budu emitovani u Specijalnom sudu dokazuju da je ministar Velimir Ilić odobravao milionsku krađu putarina!!!
Iz razgovora Miloša Nedeljkovića, bivšeg finansijskog direktora „Puteva Srbije“, sa Brankom Jocićem, generalnim direktorom ove firme, i još nekolicinom kolega očigledno je, naime, da je ministar Ilić mafijašima davao uputstva kako da se ponašaju i obaveštavao ih o tome kako napreduje policijska istraga!

Zasad nije izvesno kada će ovi transkripti biti emitovani u sudu, jer odbrana okrivljenih traži njihovo izuzeće iz postupka, pošto „lica koja se u njima pominju nisu predmet istrage“. Advokat odbrane Dragoljub Đorđević potvrđuje da su ovi transkripti „apsolutno autentični“, ali napominje da bi oni trebalo da budu predmet nove istrage.
Generalni direktor „Puteva Srbije“ Branko Jocić, pak, tvrdi da su ovi transkripti lažni, ali ne ume da odgovori na pitanje kako je moguće da su lažni transkripti uvršteni među validne sudske dokaze.

Press prenosi deo transkripata razgovora bivšeg finansijskog direktora Miloša Nedeljkovića, šefa „drumske mafije“, koji se trenutno nalazi u bekstvu, sa kolegama umešanim u malverzacije. Radi boljeg razumevanja, treba znati da su neposredno pre ovih razgovora mafijaši dobili informaciju da policija istražuje njihove aktivnosti zbog čega su se dobrano uspaničili.

15.11.2005.
Vreme: 9.51

Dragojlović (Milojko Dragojlović, šef Odeljenje za naplatu putarine u „Putevima“): Kaže magarac da su bile, ovaj, velike malverzacije u naplati putarine i zloupotrebe i da je on kompletan predmet predao Javnoj bezbednosti i da je neko to zataškao (Dragojlović misli na bivšeg šefa tajne policije Gorana Petrovića, koji je tih dana u banjalučkim „Nezavisnim novinama“ prozvao „drumsku mafiju“, prim ur.)…
M. Nedeljković (zamenik direktora „Puteva“): Nek’ baljezga, kaži mu, ja bih, mislim, šta me briga ko šta priča, razumeš…
Dragojlović: Samo sam hteo da ti kažem da nas spominje čovek…
M. Nedeljković: Budala, bre. ‘Ajde.
15. 11. 2005.
Vreme: 21.14

Drinjaković (Dušan Drinjaković, pomoćnik generalnog direktora „Puteva“, bliski rođak Velimira Ilića): Sad me zvao Veljo, pa reko’…
M. Nedeljković: Šta kaže Veljo?
Drinjaković: Rek’o Veljo da se smirimo, da ništa ne dižemo frku, danas su oni imali vanrednu sednicu Vlade, znaš…
M. Nedeljković: Dobro.
Drinjaković: Njemu je Jočić rekao, ovaj ministar policije, ne jure nas, jure Čumeta… Znači, rek’o je da ništa mi, normalno radimo i sve…

15. 11. 2005.
Vreme: 21.14

M. Nedeljković: E, vidi, sad mi se javio Velja.
Jocić: Da?
M. Nedeljković: I rekao da ovo nije protiv nas, nego protiv nekih drugih ljudi, znaš… I da samo budemo mirni i da ćutimo, znaš… Kazao je: „Samo budite mirni i nema nikakvih problema protiv vas“.
B. Jocić: Da, da.

26. 11. 2005.
Vreme: 9.28

M. Nedeljković: Kaže, 150 agenata je bilo uključeno, kao, sve su oni bili pohvatali, oni jedači k….a i odjednom je sve prestalo i ništa se… I šta će da rade oni?… Sve to priča na televiziji, bre!… Zar ja da im brišem suze po celom putu, bato?
Gvozdenović (Kontrolor naplate putarine): Dobro je, dobro je, ćuti… Reklama za „paloma“! (smeh)
M. Nedeljković: U p…. m…., tol’ko ih nije bilo ni protiv ustaša, majku mu!

Antrfile:

Jocić: Lažete!

Aktuelni direktor „Puteva Srbije“ Branko Jocić demantovao je za B92 postojanje ovakvih transkripata.
– Ne, lažete, kao i sve do sada što ste lagali. Nikada sa Milošem Nedeljkovićem nisam pričao – rekao je Branko Jocić.

Velimir Ilić: Nameštaljka!

Ministar Velimir Ilić juče je izjavio da nikada nije imao ništa sa „drumskom mafijom“:
– Sto puta sam rekao i opet ponavljam, nemam ništa, niti sam ikada imao išta sa tim mafijašima! Pa, Vlada u kojoj sam ja bio ministar je njih pohapsila i oterala u zatvor. I sad, posle svega, ja mafijaš?! Kao, pričaju ljudi?! Pa, ljudi pričaju svašta preko telefona! Nemam ja šta da krijem, stojim na raspolaganju nadležnima da ispitaju sve sumnje koje se pojavljuju. Sve je to čista laž i nameštaljka! – poručio je Ilić.

LDP traži ostavku Koštunice!

Lider LDP-a Čedomir Jovanović zatražio je da premijer Vojislav Koštunica podnese ostavku, jer su „transkripti telefonskih razgovora vezani za proces protiv ‘drumske mafije’ jasan dokaz korumpiranosti njegove vlade“.
– Potvrđuju se navodi da je ministar Velimir Ilić zapravo deo organizovanog kriminalnog udruženja nazvanog „drumska mafija“. Činjenica da pored čvrstih indicija o umešanosti istragom nisu obuhvaćeni on i njegov saradnik Branko Jocić jasno ukazuje na mešanje izvršne vlasti u rad sudstva – kaže Jovanović.
Autor: E. P.

NISMO KUPOVALI ISPITE!

Press, 02.06.2007; Strana: 9

Obrt u „aferi index“

Studenti Pravnog fakulteta u Kragujevcu istražnom sudiji rekli da su u policiji pod prinudom dali izjave kojima terete profesore za primanje mita

U istrazi u „aferi indeks“, u kojoj je uhapšeno 17 profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu zbog sumnje da su primali mito, dogodio se veliki obrt!

Kako Press saznaje, svedočenjem studenata dovedena je u pitanje istraga protiv profesora koji se sumnjiče da su prodavali ispite! Naš izvor navodi da su studenti pred Predragom Lukićem, istražnim sudijom Okružnog suda u Smederevu, apsolutno negirali da su kupovali ispite i direktno optužili policiju i zamenika okružnog tužioca u Smederevu da su ih primorali da izjave da su davali novac za pozitivne ocene!

- Studenti su objasnili da im je u policiji zaprećeno da će biti pritvoreni i da će im položeni ispiti biti poništeni ukoliko ne optuže profesore za primanje mita! Objasnili su da je u prinudi, osim policajaca, učestvovao i zamenik tužioca.

Oni su bili izričiti da su bili primorani da izjave da profesore nikada nisu videli i da su im davali novac za polaganje ispita – navodi naš izvor.
Advokati Nikola Nikolić i Slobodan Batrićević, koji su angažovani branioci u ovoj aferi, potvrdili su nam da su saslušani svedoci uglavnom izjavili da su izmanipulisani.

- Oni su pod pod prinudom optužili profesore za primanje mita. Bili su uplašeni, u tom trenutku rekli su da su kupovali ispite, Međutim, oni su sada promenili iskaze – kažu advokati.

U pritvoru su 23 osobe, među kojima je i 17 bivših i sadašnjih profesora i dva bivša dekana i dekan Pravnog fakulteta u Nišu. Osim profesora, za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja osumnjičeni su i zaposleni u Studentskoj službi Pravnog fakulteta u Kragujevcu, svršeni studenti i druge osobe.

Rešenjem o proširenju istrage obuhvaćene su i dve žene – Biljana Vićentijević, zaposlena na Medicinskom fakultetu, i Živadinka Iskrenović, tržišni inspektor u Kragujevcu. Oni su uhapšeni zbog sumnje da su zloupotrebili položaj tako što su uz novčanu naknadu omogućili većem broju studenata Pravnog fakulteta u Kragujevcu da polože ispite, iako nisu savladali gradivo predviđeno nastavnim planom i programom fakulteta.

Autor: S. DŽ. S.

PET GODINA ZA UBISTVO NOVINARA

Press, 02.06.2007; Strana: 11

Mladinko Mihajlović (48) iz Novog Sada osuđen zbog ubistva iz nehata Nemanje Pavlovića, vlasnika TV Kanal 9, u novembru prošle godine

NOVI SAD – Mladinko Mihajlović (48) iz Novog Sada osuđen je juče na pet godina zatvora zbog ubistva Nemanje Pavlovića, novosadskog novinara i vlasnika TV Kanal 9, u novembru prošle godine. Drugooptuženi Marko Drinić (24) iz Novog Sada oslobođen je optužbi za nasilničko ponašanje. Mihajlović je osuđen zbog nanošenja teških povreda i ubistvo iz nehata, iako ga je optužnica teretila za nanošenje teških telesnih povreda sa smrtnim ishodom. U presudi, koju je pročitao sudija Slavko Berćan, navodi se da je Mihajlović, udarivši Pavlovića, vlasniku Kanala 9 naneo lakše povrede, ali ,da je Pavlović prilikom pada udario glavom u beton, što je dovelo do smrtnog ishoda. Prema optužnici, Mihajlović je 7. novembra, posle manjeg sudara njegovog „juga“ s Paviovićevim automobilom u Industrijskoj ulici u Novom Sadu, „snažno udario Pavlovića u lice i oborio ga na zemlju“. Od posledica udarca i pada na beton Pavlović je zadobio teške povrede lobanje i mozga, pa je do smrti 27. novembra bio priključen na aparate. Novosadska televizija Kanal 9 saopštila je da očekuje da će se okružni javni tužilac žaliti na kaznu Mladinku Mihajloviću. U saopštenju TV Kanal 9 navodi se da je za to krivično delo zaprećena kazna od dve do 12 godina, kao i da je Mihajlović ranije već krivično i prekršajno osudivan zbog nasilničkog ponašanja.

(AG.)

Autor: PRENETO

REVOLVERAŠKI OBRAČUN ISPRED NIŠKOG ZATVORA

Politika, 03.06.2007; Strana: A1

Teško ranjen Jože Antić, polubrat osuđenika Ivana Antića Šice, koji je bio u poseti u zatvoru

Niš – Juče, oko 13.30 časova, ispred Kazneno-popravnog zavoda u Nišu došlo je do pucnjave i revolveraškog obračuna. Kako je saopšteno u Informativnoj službi Policijske uprave u Nišu u to vreme bila je poseta zatvorenicima, a obračun se dogodio ispred glavnog ulaza u niški zatvor. Kada je Jože Antić (23) izlazio iz kruga zatvora i pošao prema svom automobilu odjeknuli su pucnji. Iz automobila u pokretu, koji je do tog trenutka stajao podalje od ulaza, na Jožu Antića pucao je za sada nepoznati mladić i pri tom ga pogodio sa dva hica. strana 14

Sa prve strane – Kako je saopšteno Jože je zadobio teške telesne povrede i hitno je prebačen u niški Klinički centar, gde se, kako se saznaje, lekari bore za njegov život.
Ranjeni Jože je polubrat – brat po ocu, Ivana Antića Šice (34), koji je pre mesec dana, u ponovljenom postupku, osuđen na 35 godina robije za ubistvo Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza. U prvom postupku, pre dve godine osuđen je na 40 godina zatvora. To ubistvo dogodilo se 15. septembra 2003. godine na uglu Vardarske i Ulice Jovana Ristića, u centru Niša. Tada je Antić bio u kolima sa Aleksandrom Ilićem koji je upravljao automobilom dok se pucalo na Stamenkovića i Vicikneza. Ilić je takođe osuđen pre mesec dana u Okružnom zatvoru u Nišu, ali na 15 godina zatvora.
Ovaj obračun iz 2003. godine okarakterisan je kao sukob između organizovanih, a zavađenih bandi i narkodilera u Nišu. Na jednoj strani bili su braća Aleksandar i Sandro Stamenković, a na drugoj Ivan Antić Šica i njegovi prijatelji. Neposredno pre toga, početkom septembra 2003. godine na Zlatiboru je u saobraćajnoj nesreći poginuo Šicin brat, za šta je Ivan Antić optužio Stamenkoviće i njihovu kriminalnu grupu. Zbog toga je kasnije i došlo do pucnjave u Nišu, kada su ubijeni Sandro Stamenković i Robert Viciknez iz Vršca.
Oko jučerašnje pucnjave zna se da je Jože bio Ivanu Antiću u poseti u niškom zatvoru i da je to „protivnička strana” saznala i sačekala ga da izađe iz KPZ-a. U trenutku kada je izašao iz kruga zatvora bio je sa malim detetom i jednom ženom u društvu. Dečak je, saznali smo sin Ivana Antića Šice. Kada su zapucali prema njima Jože je skočio da zaštiti bratanca i tom prilikom je pogođen – jedan metak pogodio ga je u leđa, a drugi u stomak.
Povređeni je na Hirurškoj klinici Kliničkog centra u Nišu gde se lekari bore za njegov život.

Antrfile:
Autor: T. TODOROVIĆ

HOLANĐANIN PRED SUDOM ZBOG KOKAINA IZ KOCELJEVE

Politika, 03.06.2007; Strana: A14

U Šapcu zakazano suđenje ekstradiranom Johanesu Antonijusu Lohajeu, misterioznom organizatoru šverca 114,5 kilograma droge iz Parua

Šabac – Sudija Okružnog suda u Šapcu Ivan Lazarević zakazao je za 11. jun suđenje holandskom državljaninu Johanesu Antonijusu Lohajeu (40), osumnjičenom da je bio glavna karika u međunarodnom lancu krijumčara 114,5 kilograma kokaina, koji je policija presekla u leto 1998. godine. Misteriozni „Džon” (kako su ga nazivali ostali učesnici) pronađen je posredstvom Interpola u Belgiji, a isporučen je srpskom pravosuđu 22. marta ove godine, tek pošto je tamo „odležao” zatvorsku kaznu.
Pošiljka od 114,5 kilograma kokaina, u to vreme vredna na ulici 120 miliona maraka, stigla je na surčinski aerodrom kargo letom ruskog „Aeroflota” 26. juna 1998. godine iz Perua, sakrivena u 200 od 576 kalemova crnog industrijskog konca. Za svoju „bazu” narkokrijumčari su izabrali iznajmljeno skladište na ulazu u Šabac, a otkriveni su 11. jula prilikom prepakivanja droge u konzerve sa džemom od višanja u fabrici „Voćar” u obližnjoj opštini Koceljeva.
Uhapšeni su vlasnik kompanije „JPP Internacional Herlen” u Holandiji Jozef Prašnikar (58), koji je sledeće godine pred Okružnim sudom u Šapcu osuđen na 13 godina zatvora, direktor privatnog preduzeća „Fondako sisters” iz Beograda Dragan Todorović (62), koji je osuđen na deset i po godina zatvora, Žikan Vasić (56) iz Šapca i Igor Ašanin (32) iz Beograda, koji su osuđeni na dve i po i dve godine zatvora.
U osuđujućoj presudi, koju je potvrdio Vrhovni sud Srbije, tadašnji predsednik veća (sada predsednik Okružnog suda u Šapcu) Vladimir Bajić, naveo je da su krivična dela stavljena na teret oni počinili u saizvršilaštvu s nedostupnim holandskim državljaninom Johanesom Antonijusom Lohajeom i vlasnikom „Fondako sistersa” Lukom Jovanovićem (63).
Tokom procesa se saznalo da je istim kanalom u maju 1998. stigla jedna manja isporuka peruanskog „konca”. U kancelariji beogradske firme „Džon” je otvorio stotinak kalemova i za uslugu Todorovića i Jovanovića nagradio sa 8.000 maraka. Takođe se čulo i da je te godine preduzeće „Fondako sisters” u Slobodnoj zoni u Šapcu zakupilo prostor za skladištenje BMK fenolacetona i PMK metil-dioksid-fenolacetona, koji se prema tumačenju Instituta za bezbednost MUP-a Srbije koriste kao polazne supstance u sintezi droge „ekstazi”.
Međutim, zahtev za pokretanje istrage protiv Lohajea, što je preduslov za raspisivanje poternice, Okružno tužilaštvo u Šapcu podnelo je tek u januaru 2003. godine, i to posle više predstavki i prijava prvoosuđenog Jozefa Prašnikara. Ovaj Slovenac sa dva pasoša (slovenačkim i holandskim), koji je od raspada SFRJ radio za savezni DB, uporno je tvrdio da je on bio „samo pogrešna osoba na pogrešnom mestu”, a da je organizator celog „biznisa” Lohaje (podelio zadatke i oputovao iz Srbije).
Slučaj Luke Jovanovića još je čudniji. Vlasnik firme „Fondako sisters”, protiv koga je bio izdvojen postupak, pred istražnim sudijom u Šapcu pojavio se u septembru 2003. godine u pratnji beogradskog advokata Nebojše Pavlovića. Nije zadržan u pritvoru, a godinu dana kasnije Okružno tužilaštvo je odustalo od podizanja optužnice.
Tužilaštvo je zauzelo stav da Jovanović nije ni bio u bekstvu (!?), jer je 1998. godine uputio pismo u kojem kaže da je „posredstvom medija saznao da se njegovo ime pominje u vezi sa hapšenjem krijumčara kokaina, ali da se neće odazvati policiji već samo sudskom pozivu”. A pošto poziv navodno nikada nije poslat, ne može se smatrati da je izbegavao da se suoči sa zakonom!
Suđenje ekstradiranom Johanesu Antonijusu Lohajeu, bivšem menadžeru kompanije „Juropen kar trejding” iz Herlena u Holandiji, koji se u međuvremenu preselio u belgijski grad Gelik, pa tamo dospeo zatvora, otvoriće ponovo uloge svih aktera u propalom „narkobiznisu stoleća”.

Autor: MIROLJUB MIJUŠKOVIĆ

HVATANJE PA SUĐENJE

Kurir, 03.06.2007; Strana: 10

Proces „Makinoj grupi“ za ubistvo policijskog generala Boška Buhe biće ponovljen tek kada budu uhapšeni Maksimović, Maljković i Jakšić

BEOGRAD – Ponovljeno suđenje „Makinoj grupi“, optuženoj za ubistvo policijskog generala Boška Buhe 10. juna 2002, planiranje ubistava premijera Zorana Đinđića i još nekoliko političara, počeće tek kad trojica prvooptuženih budu uhapšeni, potvrdila je Kuriru Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda u Beogradu.
– Ne možemo da im sudimo kad nema baš nikog. Jedino je Dragan Ilić Limar dostupan, ali on je tu potpuno nebitan, jer je suština ovog suđenja ubistvo policijskog generala Buhe. Po primedbama Vrhovnog suda Srbije koje su nam dostavljene, moramo optuženima dodatno da postavimo neka pitanja. I koga da ispitamo, kad su svi u bekstvu – Željko Maksimović Maka, Nikola Maljković i Vladimir Jakšić Karlos.
Jedini dostupan sudu, Dragan Ilić Limar nezadovoljan je kako se sve ovo odvija.
– Niko me ništa ne obaveštava, niti se zna gde je predmet. Niti se zakazuje novo suđenje nama, niti onima što su nas hapsili i mučili. Neko je rekao da neće da nam sude dok sve ne pohapse. Šta to znači? Da ja treba da čekam 30 godina na suđenje i sve to vreme da budem građanin drugog reda? Drže mi novac u depozitu, a ja nemam od čega da živim i da izdržavam porodicu. Bez pasoša, ja sam čovek bez identiteta, koji ne može da ode dalje od Belog Potoka. Ako ne mogu da ih pohapse, nek razdvoje predmet i nek sude samo meni – kaže Ilić za Kurir.
U optužnici koju je krajem aprila 2003. podigao tadašnji zamenik republičkog tužioca Vladimir Vukčević, navodi se da je „prvooptuženi Željko Maksimović Maka početkom 1992. stvorio bandu za vršenje teških krađa automobila strane proizvodnje, a da je krajem 2000. postojanje svoje grupe iskoristio za vršenje krivičnih dela terorizma“. Sve to je, tvrdi tužilac, činjeno radi realizacije zajednički stvorenog zločinačkog plana nasilja, isključivo lišenja života najvažnijih državnih funkcionera, političkih ličnosti, premijera Đinđića i njegovih saradnika, ali i svedoka koji bi mogli da svedoče o njihovoj delatnosti – policijskog generala Buhe, a kasnije i svedoka Slobodana Resimića.
To su, navodi se u optužnici, okrivljeni činili radi ugrožavanja bezbednosti zemlje stvaranjem nesigurnosti kod građana i osećaja moći kriminala, kako bi njihova grupa potpuno ovladala najpre svim nelegalnim delatnostima, poput nedozvoljene trgovine cigaretama, drogom i drugim proizvodima, s namerom direktnog uticanja na donošenje njima odgovarajućih kadrovskih, ekonomskih i državnih odluka. U procesu realizacije tog plana, tvrdi tužilac, „banda okrivljenog Maksimovića je najpre izvršila ubistvo generala Boška Buhe, čiji su izvršioci okrivljeni Maljković i Jakšić, a njegova dalja realizacija zaustavljena je otkrivanjem postojanja okrivljenih pripadnika i vođe bande“.
Ključni dokazi protiv okrivljenih u prvom postupku bili su policijski snimci njihovih telefonski razgovora ubrzo posle ubistva generala Boška Buhe, analiza baznih stanica mobilne telefonije u kritičnom periodu pre i posle ubistva i tvrdnja svedoka Slobodana Resimića „da mu se Maljković poverio da je izvršio ubistvo“. Maljković i Jakšić, koji su se branili ćutanjem, preko svojih branilaca negirali su optužbe i tvrdili u odbrani da im je „sve podmetnuto“.

Autor: G. K.

OSVETA

Kurir, 03.06.2007; Strana: 11

Jože Antić (23) iz Niša ranjen na izlazu iz niškog zatvora posle posete polubratu Ivanu Antiću Šici, koji izdržava robiju zbog dvostrukog ubistva

NIŠ – Jože Antić (23) iz Niša teško je povređen juče po podne oko 13 sati u pucnjavi ispred niškog Kazneno-popravnog zavoda, u ulici Dimitrija Tucovića. Na Antića su zasad nepoznati napadači ispalili tri hica iz pištolja kalibra 7,65 milimetara i naneli mu teške telesne povrede zbog kojih je zadržan na lečenju na Hirurškoj klinici Kliničkog centra u Nišu. Meci su ispaljeni iz vozila u pokretu koje se udaljilo velikom brzinom.
– Pacijent je zadobio teške telesne povrede, koje su u trenutku nanošenja bile opasne po život. Njemu su povređeni unutrašnji organi, zbog čega je operisan – saopštio je Veroljub Pejčić, direktor ove zdravstvene ustanove.
Antić je u trenutku napada izlazio iz Kazneno-popravnog zavoda sa suprugom i sinom svoga polubrata Ivana Antića Šice, kome su bili u poseti. Ivan Antić izdržava kaznu od 35 godina zatvora, na koju je osuđen zbog dvostrukog ubistva, Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza, koje je počinio pre šest godina.
– Na licu mesta pronašli smo tri čaure metka kalibra 7,65 milimetara. Prema našim saznanjima, napadači su pucali u pravcu troje ljudi koji su napuštali Kazneno-popravni zavod. Za sada nemamo informacije o njihovom identitetu. Upravo sam saznao da je vozilo za koje se sumnja da im je pripadalo pronađeno u blizini Batušinca – rekao je Radomir Mladenović, istražni sudija Okružnog suda u Nišu, koji je obavio uviđaj.
Supruga Ivana Antića i njen devetogodišnji sin izuzetno su potreseni ovim događajem. Ona nije želela da razgovara sa novinarima pravdajući se strahom od ponovnog napada, zbog čega nije saopštila ni svoje ime. Samo je kratko kazala da se nada da će napadači što pre biti uhvaćeni, nazvavši ih „bolesnicima“. Na njen zahtev, zbog sumnje da im je podmetnut eksploziv, policija je pregledala vozilo Antića. Međutim, pregled je pokazao da je njihov strah bio neosnovan.
Prema nezvaničnim informacijama, policija je na tragu napadačima, jer ih je navodno oštećeni Antić prepoznao. Mada istražni organi nisu želeli da spekulišu o motivima vatrenog obračuna, pretpostavlja se da je reč o neraščišćenim računima niških kriminalnih grupa. Naime, u vreme hapšenja Antića je ondašnji policijski vrh označio kao vođu jednog od niških kriminalnih klanova. Pretpostavka je da protivnički kriminalni klan nije bio zadovoljan sudskom odlukom koja je Šicu za ubistvo Stamenkovića i Vicikneza poslala u zatvor, te je odlučeno da pravdu uzme u svoje ruke. D. KOCIĆ – (SINA)

Antrfile:

Šica nije priznao

Ivan Antić je tokom suđenja tvrdio da nije ubio Stamenkovića i Vicikneza te da je u vreme zločina sa porodicom bio u blizini Beograda. Vezu sa ubistvom odbacio je i drugooptuženi Aleksandar Stanković, koji takođe u niškom Kazneno-popravnog zavodu izdržava višegodišnju zatvorsku kaznu. Međutim, rodbina ubijenog Vicikneza tvrdila je da je Antić jedini imao motiv za ubistvo, jer je sa pokojnim Robertom bio u dugogodišnjem sukobu.
Autor: D. KOCIĆ-PRENETO

SAČEKUŠA KOD ZATVORA

Press, 03.06.2007; Strana: 9

Nepoznati napadači iz automobila u pokretu pucali iz pištolja i teško ranili Jožu Antića (23).Joža je pogođen ispred kapije KPD-a, gde je bio u poseti bratu. Verovatno se radi o osveti

NIŠ – Jože Antić (23) iz Niša teško je povređen u pucnjavi koja se juče dogodila ispred niškog Kazneno-popravnog zavoda. Do pucnjave je došlo oko 12.45 sati, kada je Jože sa snajom i bratancem izlazio iz Kazneno-popravnog doma, gde je bio u poseti bratu.

Na njih je pucano iz automobila u pokretu, a pretpostavlja se da je motiv napada osveta.

Prema saopštenju policije, Jože je iz vatrenog oružja zadobio povrede u donjem delu tela i zbrinut je na Klinici za hirurgiju u Nišu.

- Pacijent je na Kliniku za hirurgiju primljen sa teškim povredama nanetim vatrenim oružjem. On ima povrede unutrašnjih organa opasne po život – rekao je za Press direktor Klinike za hirurgiju dr Veroljub Pejčić.
Istražni sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović obavio je uviđaj na licu mesta.

- Na licu mesta su pronađene tri čaure. Reč je o pištolju kalibra 7,65 milimetara. Oštećeni su se iz Kazneno-popravnog zavoda kretali ka automobilu marke „mercedes“ niških registracija kada je na njih otvorena vatra.

Tom prilikom ranjena je jedna osoba. Napadači su u bekstvu i za njima se traga – rekao je istražni sudija Okružnog suda u Nišu Radomir Mladenović.
Kako Press saznaje, automobil kojim su napadači pobegli pronađen je u selu Batušinac, nedaleko od Niša.

Očevici kažu da se sve odigralo jako brzo i da su se čula tri pucnja.

- Sa zatvorske kapije ka automobilu išli su mladić, devojka i dete. Kada su već bili blizu automobila, na njih je neko pucao iz automobila u pokretu.

Video sam da je mladić na koga je pucano skočio, valjda da zaštiti dete. Mislim da je pogođen u nogu i udno leđa. Napadači su pobegli, a policija je vrlo brzo krenula u poteru za njima – rekao je očevidac koji je želeo da ostane anoniman.

Prema nezvaničnim informacijama, povređeni Jože je brat po ocu Ivanu Antiću Šici, koji je u niškom zatvoru na izdržavanju kažne zatvora u trajanju od 35 godina. Juče, u vreme pucnjave Jože se vraćao iz zatvora sa Šicinom ženom i njegovim devetogodišnjim sinom, gde su posetili osuđenog Šicu.

Podsetimo, Ivan Antić Šica osuđen je na 35 godina zatvora zbog ubistva Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza 2001. godine. Prvobitno, on je bio osuđen na 40 godina zatvora, a nedavno je presuda preinačena na 35 godina. Šica nikada nije priznao ubistvo za koje je osuđen. Inače, on je važio za vođu jednog od niških kriminalnih klanova, a ubistvo je okarakterisano kao obračun podzemnih grupa.

Antrfile:

Prepoznao napadača

Prema rečima žene Ivana Antića, povređeni Jože je prepoznao jednog od napadača. Ona je nakon oružanog napada na nju i njenog sina bila jako potresena i uznemirena i nije želela da daje izjave. Kazala je da je sve što je znala rekla istražnom sudiji i da očekuje da nakon uviđaja policija proveri da li je njen automobil u redu, odnosno da možda nije podmetnuta bomba.
Autor: R. S.

I „SAOBRAĆAJNA MAFIJA” NA OPTUŽENIČKOJ KLUPI

Politika, 04.06.2007; Strana: A12

Optuženi se terete da su falsifikovali zapisnike o uviđaju saobraćajnih udesa i povećavajući navodne štete „zaradili” oko 200.000 evra

Pred sudskim većem Specijalnog suda u Beogradu danas počinje suđenje organizovanoj kriminalnoj grupi koja je lažirala saobraćajne nesreće i za navodnu štetu na vozilima naplaćivala novac od osiguranja. Od 29 optuženih članova takozvane saobraćajne mafije, njih 28 pojaviće se na optuženičkoj klupi, dok će se jednom koji je u bekstvu suditi u odsustvu.
Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala podiglo je 11. decembra prošle godine optužnicu protiv 29 članova „saobraćajne mafije” od kojih je 12 u pritvoru, a 16 se brani sa slobode. Prema navodima tužbe „saobraćajna mafija”, kako su ovu grupu nazvali mediji, falsifikovala je zapisnike o uviđaju saobraćajnih udesa i kasnije povećavajući navodne štete na vozilima oštetila nekoliko firmi za oko 200.000 evra.
Kao organizatori ove kriminalne grupe označeni su Slobodan Knežić i Zoran Stanojević. Članovi grupe su prema optužnici Svetlana Glišić, Petar Tomašević, Pera Mančić, Mile Lekić, Slaven Čeprnja, Željko Komazec, Saša Srećković, Arsen Žuža, Branko Škarić, Milenko Berić, Nada Popović, Milorad Babić, Darko Mrkić, Zoran Đorđević, Lazar Popjovanov, Aleksandar Atanasković, Dušan Đurković, Živorad Smiljanić, Manojlo Trninić, Slobodan Đošović, Branko Kostadinović, Miroslav Starčević, Dobrosav Laćarak, Dušan Bokan, Goran Mandić, Dragan Joksimović.
U bekstvu je Dubravko Jovanović iz Nemačke, inače državljanin BiH. Kako je naveo specijalni tužilac, dvoje iz grupe je angažovalo policajce koji su za naknadu od 500 do 1.000 evra sačinjavali falsifikovane zapisnike o uviđaju saobraćajnih nesreća, koje se nisu ni dogodile. Policajci su dobijali falsifikovane podatke o vozačima i vozilima, posle čega su navodili male štete kako bi predmet otišao kod sudije za prekršaje. Po pokretanju sudskog postupka, pred sudijom bi se pojavili navodni svedoci, a obavezan je bio i jedan član koji je uvek priznavao krivicu.
Sa rešenjem sudije o kažnjavanju drugi pripadnici grupe su odlazili u osiguravajuće kompanije „Dunav”, „Deltal”, „Viner štediše”, gde su imali svoje ljude među proceniteljima štete i veštacima. Njihova uloga bila je da naprave nalaz prema kojem je šteta mnogo veća, kako bi i suma iz osiguranja bila veća.
Posle toga, kako tvrdi tužilac, u navedene osiguravajuće kompanije su dolazile navodno oštećene osobe sa falsifikovanim punomoćjima i uzimale novac od isplate štete. U akciji raskrinkavanja ove kriminalne grupe učestvovao je prikriveni islednik, odnosno tajni agent koji je bio ubačen među njihove redove.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ

PRONAĐENI AUTO I ORUŽJE NAPADAČA

Politika, 04.06.2007; Strana: A12

Vozilo, za koje se pretpostavlja da je „folksvagen pasat”
zapaljeno između Niša i Doljevca, a pucano je iz „škorpiona”

Niš – Na Hirurškoj klinici niškog Kliničkog centra lekari se bore za život Jože Antića (23), iz Niša, koji je teško ranjen u subotu oko 13 časova u revolveraškoj pucnjavi ispred same ulazne kapije Kazneno-popravnog zavoda. U Antića je pucao još uvek nepoznati napadač iz putničkog automobila u pokretu i pri tom ga pogodio sa dva, od ukupno ispaljena tri hica, zvanično su potvrdili u Policijskoj upravi u Nišu i istražni sudija niškog Okružnog suda Radomir Mladenović. Na Hirurškoj klinici direktor dr Veroljub Pejčić i dr Nenad Filipović, koji je operisao Antića, za „Politiku” su rekli da je stanje pacijenta i dalje veoma teško, ali stabilno i da postoperativni tok teče normalno.
– Treba znati da su povrede koje je Jože Antić zadobio od hitaca iz pištolja veoma teške i da ga životno ugrožavaju i pored toga što su sve vitalne funkcije za sada u redu. Metak koji ga je pogodio u predelu karlice razorio mu je debelo crevo i bešiku, stradali su i drugi unutrašnji organi, tako da je svaka prognoza u ovom trenutku nezahvalna i preuranjena – rečeno je na niškoj hirurgiji.
Policija traga za napadačem, ili više njih, koji su u subotu sačekali pred niškim zatvorom Jožu Antića i pucali u njega. Posle pucnjave vozilo sa napadačima udaljilo se ka Novom Selu i autoputu Niš–Leskovac. Očigledno je, rečeno je u Policijskoj upravi u Nišu, da je opet izbio sukob između zavađenih kriminalnih grupa u Nišu. Antić je bio u poseti svom polubratu Ivanu Antiću Šici, koji u niškom zatvoru izdržava kaznu od 35 godina robije zbog ubistva Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza. Sa Jožom u društvu bili su i supruga i dvanaestogodišnji sin zatvorenika Ivana Antića, tako da se sumnja da je napad verovatno bio planiran.
Tokom potrage za napadačima, rečeno nam je u niškoj policiji, između Niša i Doljevca, na mestu zvanom Batušinačke bare, pored doljevačkog sela Batušinac, u nedelju ujutru, oko šest časova policija je pronašla automobil, koji su koristili napadači. Putničko vozilo, za koje se samo pretpostavlja da je marke „folksvagen pasat” pronađeno je zapaljeno i bez registarskih tablica. Utvrđeno je da je poliveno benzinom i zapaljeno.
U zapaljenom vozilu pronađen je i „škorpion” iz kojeg su na Jožu Antića ispaljena tri metka. Oružje je odmah poslato na ekspertizu da bi se eventualno otkrili tragovi, na osnovu kojih bi se pronašli napadači. Inače, sumnja se da su napad na Jožu Antića, brata ubice i osuđenika Ivana Antića Šice, organizovali pripadnici druge niške kriminalne grupe.

Autor: T. TODOROVIĆ

POLICAJCI UBILI ČOVEKA I PRODALI AUTO

Dnevnik, 05.06.2007; Strana: 8

Kriminalistička policija Kruševca uhapsila je i privela istražnom sudiji Okružnog suda u Kruševcu policajce Igora M. i Aleksandra J. kao i civila Mi.|:š:| V. zbog osnovane sumnje da su ubili Jakupa Hajdinija (1973), državljanina Hrvatske, saopšteno je juče iz MUP Srbije. Osumnjičeni Milan V. i Aleksandar J. su 5. maja, na naplatnoj rampi u Bubanj potoku, zaustavili Jakupa Hajdinija, koji je vozio svoj automobil, povezli se sa njim u pravcu Pojata, dok ih je Igor M. pratio svojim vozilom. Jakupa Hajdinija su odvezli na planinu Goč, gde su ga ubili i zakopali, a njegovo vozilo prodali, dodaje se u saopštenju. Novac od prodaje, kao i novac koji su našli u vozilu podelili su između sebe. Istražni sudija je osumnjičenima odredio pritvor u trajanju do 30 dana.

Autor: NN

SAOBRAĆAJNA MAFIJA NA SUDU

Blic, 04.06.2007; Strana: 15

BEOGRAD – Suđenje 29-članoj grupi, poznatoj kao saobraćajna mafija, optuženoj da je oštetila osiguravajuća društva za nekoliko stotina hiljada evra, trebalo bi da počne danas u Specijalnom sudu.

Specijalno tužilaštvo tereti grupu za falsifikovanje zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda koje se nisu dogodile, kao i za nelegalnu naplatu osiguranja za štete kojih takođe nije bilo. U istrazi je prvi put u istoriji srpskog pravosuđa korišćen prikriveni islednik koji je razotkrio ovu kriminalnu grupu.
Kao organizatori grupe u optužnici su označeni Slobodan Knežić i Zoran Stojanović.
Organizatori su saobraćajnim policajcima, kojima su plaćali od 500 do 1.000 evra, davali falsifikovane podatke o vozačima i vozilima, koje su oni unosili u zapisnik. Zatim su saobraćajci prijavljivali fingiranu nezgodu sa lažnim podacima, navedeno je u optužnici. Policajci su navodili male štete, kako bi „predmet“ otišao kod sudije za prekršaje gde su lažno svedočili takođe članovi grupe, od kojih bi jedan priznao krivicu.
Na osnovu rešenja sudije za prekršaje, od osiguravajućih kompanija kao što su „Delta“, „Dunav“, „Viner štediše“ naplaćivali su štete. Članovi kriminalne grupe bili su i pojedini veštaci iz osiguravajućih kompanija. Oni su pravili zapisnik i nalaz da je šteta veća, kako bi i suma iz osiguranja bila veća. (Tanjug)

Autor: PRENETO

MAFIJAŠI OPTUŽUJU

Press, 04.06.2007; Strana: 5

Uhapšeni pripadnici „naftne mafije“ žestoko optužili ljude iz vrha vlasti, tvrde da su švercovali naftu uz „dozvolu“ jednog ministarstva

BEOGRAD – Voda „naftne mafije“, prošle nedelje uhapšeni vlasnik kompanije „Protekla“ Miša Stojanović, u istrazi se brani ćutanjem, baš kao i njegov prvi saradnik, funkcioner Poreske uprave Slavko Pavlović. Međutim, kako saznajemo, skoro svi ostali uhapšeni (u akciji policije privedeno je ukupno 15 mafijaša) sarađuju u istrazi i detaljno opisuju kako je ova kriminalna grupa godinama unazad švercovala naftne derivate iz Grčke.
Kako saznajemo, trojica uhapšenih žestoko optužuju i neke ljude iz vrha bivše vlasti!! Oni, naime, tvrde da je šverc nafte organizovan uz znanje i odobrenje jednog bivšeg državnog sekretara i nekoliko visokih funkcionera iz jednog od ekonomskih ministarstava! Naš izvor iz vrha policije nije hteo da nam otkrije o kom se konkretno ministarstvu i kom bivšem državnom sekretaru radi, ali napominje da se ove tvrdnje uhapšenih mafijaša ozbiljno ispituju.
– Indikativno je to što trojica uhapšenih članova te grupe u odvojenim iskazima pominju jednog istog bivšeg državnog sekretara. Oni spominju i određene, konkretne novčane iznose koje je taj funkcioner svakog meseca dobijao da bi ih štitio… – precizira naš sagovornik. Prema njegovim recima, trojica uhapšenih tvrde da su ovom državnom službeniku svakog meseca isplaćivali pet hiljada evra u kesu da bi im on obezbeđivao zaštitu.
Izvor Pressa iz policije napominje da se sve ove tvrdnje mafijaša uzimaju sa izvesnom rezervom, jer postoji mogućnost da su se oni ranije međusobno dogovorili šta da pričaju ukoliko budu uhapšeni.
– Ipak, i pored te sumnje, mi detaljno istražujemo ove tvrdnje. Konkretno, proveravamo imovno stanje tog bivšeg državnog sekretara koga su optužili, a uskoro ćemo ga pozvati i na informativni razgovor – objašnjava izvor Pressa, i napominje da je sasvim moguće da će neko od „naftnih mafijaša“, ako se optužbe o umešanosti ljudi iz vrha vlasti pokažu kao tačne, dobiti i status svedoka saradnika.
– Budite uvereni da ćemo ići do kraja i da će odgovarati svi oni protiv kojih budemo prikupili dokaze – napominje sagovornik Pressa.
Podsetimo, grupa od 15 članova „naftne mafije“ uhapšena je u utorak u velikoj akciji policije. Oni su osumnjičeni da su švercom nafte oštetili državu za najmanje deset miliona evra. Kako je saopšteno, oni su uvozili iz Grčke evro-dizel uz falsifikovanu dokumentaciju u kojoj je gorivo deklarisano kao repromaterijal. Tako su izbegavali plaćanje akcize i poreza.

Antrfile:

Uskoro nova hapšenja!
Policija intenzivno traga za četvoricom vlasnika privatnih firmi, članova „naftne mafije“, koji su uspeli u poslednji čas da izbegnu hapšenje. Kako saznajemo, dvojici od njih uspeli su da uđu u trag i njihovo hapšenje je samo pitanje dana…
Autor: E. P.

PUCALI NA DETE!

Press, 04.06.2007; Strana: 9

U pucnjavi ispred niškog zatvora u kojoj je ranjen Jože Antić (23) meta atentatora bio devetogodišnji sin osuđenika Ivana Antića Šice (34)

U pucnjavi ispred niškog zatvora u kojoj je ranjen Jože Antić (23) meta napadača bio je devetogodišnji sin osuđenika Ivana Antića Šice (34)! Kako Press saznaje, atentatori su u subotu iz automobila u pokretu pucali iz „heklera“ na Šicerovog sina, koji je sa majkom i stricem Jožom bio kod oca u poseti! Podsetimo, Ivan Antić Šica osuđen je na 35 godina zatvora zbog ubistva Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza 2003. godine.

Policija je u selu Belotinac kod Niša pronašla zapaljeni automobil kojim su napadači pobegli. Automobil je potpuno izgoreo, a u njemu je pronađen i izgoreli „hekler“.

- Ne zna se koliko je bilo napadača. Pretpostavlja se da je u pitanju osveta, jer oštećena strana nije zadovoljna presudom. Znali su da Jože ide kod svog polubrata sa bratancem i snajom. Pucano je na dečaka, a ne na njegovog strica – kaže za Press izvor blizak istrazi.

Jože Antić, koji je pogođen u metak i stomak, operisan je na Klinici za hirurgiju u Nišu. Iako se nalazi na intenzivnoj nezi, njegov život nije ugrožen.

- Pacijent je zbog povreda zadobijenih vatrenim oružjem na hirurškoj klinici zbrinut u subotu oko 13.20. Neposredno po prijemu, on je hitno operisan i njegov postoperativni tok je zadovoljavajući. Njegovo stanje je stabilno, i dalje se nalazi na intenzivnoj nezi Klinike za hirurgiju u Nišu – rekao je za Press dr Veroljub Pejčić, direktor Klinike za hirurgiju.

Ivan Antić Šica osuđen je na 35 godina zatvora zbog ubistva Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza 2001. godine. Ubistvu je prethodio sukob dve kriminalne grupe u Nišu. S jedne strane bili su braća Sandro i Aleksandar Stamenković, a sa druge Šica i njegova ekipa. Početkom septembra 2003. u saobraćajnoj nesreći na Zlatiboru poginuo je Šicerov brat, a za ovu nesreću on je optužio suparničku ekipu. U pucnjavi u centru Niša 15. septembra 2003. na uglu Vardarske i ulice Jovana Ristića poginuli su Sandro Stamenković i Robert Viciknez. Na suđenju je utvrđeno da je Antić bio u kolima i pucao na Vicikneza i Stamenkovića, dok je Aleksandar Ilić vozio.

Prvobitno, Ivan Antić Šica bio je osuđen na 40 godina zatvora, a nedavno je presuda preinačena na 35 godina. Ilić je pre mesec dana osuđen u Okružnom sudu u Nišu na 15 godina zatvora.

Šica nikada nije priznao ubistvo za koje je osuđen. Inače, on je važio za vođu jednog od niških kriminalističkih klanova, a ubistvo je okarakterisano kao obračun podzemnih grupa.

Autor: R. S.

POLICAJCI SVIREPE UBICE

Press, 04.06.2007; Strana: 9

Hrvatskog državljanina J. H. (34) ubili policajci I. M. i A. J.

KRUŠEVAC – Policajci I. M. i A. J., rodom iz Trstenika, uhapšeni su zbog sumnje da su na monstruozan način ubili hrvatskog državljanina J. H. (34), a zatim njegovo telo zakopali na planini Goč. Policajcima je u ovom zločinu pomagao i M. V., sin policajca, inače narkoman. Mladić J. H. je nestao 5. maja, kada je iz Zagreba krenuo preko Srbije u Makedoniju da poseti porodicu u Gostivaru, odakle je rodom. Porodica se poslednji put čula sa njim nešto posle 20 časova, kada je bio u blizini Beograda. Nekoliko sati kasnije, mobilni telefon J. H. postao je nedostupan, a istraga je utvrdila da je isključen u okolini Trstenika.
Mladić potiče iz imućne porodice, pa su njegovi najbliži posumnjali na otmicu; ali pošto im se niko nije javio za otkup, nestanak J. H. prijavili su hrvatskoj policiji u Zagrebu, koja je posle 10 dana obavestila srpsku policiju.
Kruševačka policija ubrzo je ušla u trag trojici osumnjičenih, I. M., policajcu iz Trstenika, A. J., policajcu iz Rakovice, i M. V. Ubice su otkrivene posle informacije da su sva trojica sa nestalim mladićem prošli naplatnu rampu Pojate.
Policija je otkrila da su trojica osumnjičenih došli iz Trstenika u Bubanj potok sa namerom da nekome otmu auto i kasnije ga prodaju. Tako su i zaustavili J. H. i zamolili ga da ih poveze do Paraćina, da bi ga u okolini Paraćina najednom parkingu vezali lisicama i u gepeku odvezli do planine Goč. Po dolasku na Goč, ubice su iskopale raku, a onda iz gepeka izvukle mladića i sa više udaraca tupim predmetom ga ubile i potom zakopale. Ukradeni automobil posle nekoliko dana policajci su prodali i nastavili da odlaze na posao kao i ranije.

Autor: E. P.

NASTAVAK SUĐENJA „ZEMUNCIMA“

Kurir, 04.06.2007; Strana: 10

U utorak

BEOGRAD – Suđenje pripadnicima „zemunskog klana“, koji se tereti za 15 ubistava, otmice, terorizam i druga krivična dela, trebalo bi da bude nastavljeno u utorak.
Sudsko veće prihvatilo je više od 15 dokaznih predloga optužbe i odbrane za dopunu dokaznog postupka.
Veće je odlučilo da se sasluša brat Suvada Musića, Samir, koji bi govorio o posledicama Suvadove otmice i razlozima zbog kojih Suvad nije mogao da svedoči o mučenju koje je pretrpeo prilikom otmice. Biće saslušana i tri inspektora gradskog SUP – Miodrag Gutić, Mirko Lakićević i Milutin Mitrović, kao i drugi svedoci.
Sud treba da pribavi zdravstveni karton optuženog Dušana Krsmanovića, iz kojeg bi se utvrdilo kakve je telesne povrede i psihičke probleme imao u momentu kada je davao iskaz u policiji.

Autor: G. K.

META BIO ŠICIN SIN?

Kurir, 04.06.2007; Strana: 11

Očevici tvrde da su napadači pucali nisko nišaneći u devetogodišnjeg dečaka, sina Ivana Antića Šice

NIŠ – Meta napadača koji su u subotu pucali ispred niškog Kazneno-popravnog zavoda bio je najverovatnije devetogodišnji dečak, sin Ivana Antića Šice, koji u ovom zatvoru izdržava tridesetpetogodišnju zatvorsku kaznu zbog dvostrukog ubistva.
Naime, očevici tvrde da su napadači, koji su pucali iz vozila, nišanili dosta nisko, te da je mališanov stric Jože Antić baš iz tog razloga ranjen u donji deo tela, jer se bacio preko dečaka.
Niška policija još nema informacija o identitetu napadača. Njihovo vozilo marke „audi“ i „hekler“ kalibra 7.65 nekoliko sati nakon pucnjave pronađeni su spaljeni u blizini sela Batušinac. Pretpostavlja se da su paljevinu izvršile osobe koje su pokušale ubistvo, kako bi uništile tragove.
Jože Antić oporavlja se na Hirurškoj klinici od povreda koje je zadobio u pucnjavi. Veroljub Pejčić, direktor ove zdravstvene ustanove, rekao je da je Antić i dalje u ozbiljnom stanju i da se nalazi na odeljenju intenzivne nege.
Jože Antić je u momentu pucnjave sa svojom snahom i bratancem izlazio iz Kazneno-popravnog zavoda, gde je bio u poseti bratu. Kada su prišli vozilu na njih je zapucano iz „audija“, koji se velikom brzinom udaljio sa mesta događaja.
Motiv ove pucnjave, kako se spekuliše u krugovima bliskim niškom kriminalnom miljeu, jeste osveta za ubistvo Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza, za čiju je eliminaciju izvršenu pre šest godina osuđen Ivan Antić. Kako je tada saopštila policija, dvostruko ubistvo bilo je kulminacija višegodišnjeg sukoba dveju kriminalnih grupa. Mada je Šica tokom postupka odbacivao odgovornost za ubistvo, rodbina stradalih tvrdila je da je jedino on imao motiv za zločin.

Autor: D. K.

NIŠKA MAFIJA NAPADA I DECU SUPARNIKA

Politika, 05.06.2007; Strana: A12

Na sahranama kriminalaca, likvidiranih u obračunima, bilo je zaklinjanja na osvetu

Niš – Mir i bezbednost građana u Nišu su teško poremećeni prošle subote u podne. Ispred Kazneno-popravnog zavoda, na obodima grada, u pucnjavi ranjen je Jože Antić (23), polubrat Ivana Antića Šice, koji u niškom zatvoru, posle presude za dvostruko ubistvo, čeka na pravosnažnost presude kojom je osuđen na 35 godina zatvora. Jožu je teško povredio nepoznati napadač pucnjima iz automobila u pokretu i to kada je ovaj mladić skočio i svojim telom zaštitio svog bratanca i snahu, maloletnog Ivanovog sina i suprugu, koji su takođe bili u redovnoj poseti Antiću u zatvoru.
Kada je pre samo sedam dana, u svom govoru povodom Dana policije, čelni čovek niške Policijske uprave Zoran Stojanović posebno istakao da je Niš ipak bezbedan grad i da se u njemu bezbrižno i mirno živi, a istovremeno to dokumentovao statističkim pokazateljima, postojalo je mnogo razloga da mu se poveruje. Jer, činjenica je, tokom poslednjih nekoliko godina bilo je manje obračuna u podzemlju. Skoro sve vođe klanova i neki njihovi članovi stradali su u „ratu podzemlja” vođenom početkom ove decenije. Oni koji su preživeli su u zatvorima Srbije ali i Evrope, pojedinci su pobegli u inostranstvo…
Niš je, a taj period u gradu svi žele brzo da zaborave, u jednom trenutku neodoljivo ličio na Čikago iz tridesetih godina prošlog veka: bio je prepun oružja i droge, kriminalaca i kriminala…
Najpoznatije u tom periodu, prvih godina ovog veka, bile su tri kriminalne grupe okupljene oko braće Aleksandra i Sandra Stamenkovića, Ivana Antića Šice i Radoljuba Kanjevca.
Krajem leta 2002. godine, u istom danu – 15. septembra, dogodila su se dva velika obračuna. Oko 14 časova u pucnjavi iz revolvera ranjeni su Kanjevac i nekoliko bliskih saradnika. Usred bela dana u kafiću u Parku svetoga Save bilo je krvi do kolena… Tri sata kasnije, oko 17 časova, u klasičnoj sačekuši na raskrsnici Vardarske i Ulice Jovana Ristića likvidirani su Sandro Stamenković i njegov ortak Robert Viciknez. Odmah posle obe pucnjave sumnjalo se u umešanost članova klana Ivana Antića Šice.
Mesec dana kasnije u Kruševcu, gde se skrivao, otkriven je i uhapšen Ivan Antić, a nekoliko dana potom uhvaćen je i Aleksandar Ilić, koji je sa Antićem bio u automobilu kada su ubijeni Sandro Stamenković i Viciknez. Na prvom suđenju Antić je osuđen na 40, a Ilić na 15 godina zatvora. Vrhovni sud Srbije ukinuo je, međutim, tu presudu, organizovan je novi proces i osuđeni su na 35, odnosno 15 godina robije.
U međuvremenu, januara 2005. godine ubijen je na kućnom pragu Radoljub Kanjevac, koji je u periodu od 2002. do 2005. godine uspeo da preživi čak tri atentata – podmetane su mu bombe pod automobil, eksploziv ispred kuće i pucano je na njega iz pištolja. Na kraju ubijen je hicima u glavu, kada je „nekome” otvorio vrata stana. Ubica još nije pronađen. Odmah potom u Beogradu, ispred Hotela „Slavija” ubijen je Milutin Tuta Dragićević, iz Niša.
Nerasvetljeno je i prošlogodišnje (u novembru) dvostruko ubistvo u Niškoj Banji, kada su u revolveraškom obračunu usmrćeni Miljan Miljković i Saša Martinović, i neposredno posle toga i ubistvo Branka Simića zvanog Sima Nosonja.
Obračuni su se najčešće događali zbog podele „tržišta” narkomafije u Nišu. Zanimljivo je još nešto što je dobro poznato nadležnim državnim službama gonjenja: skoro na svim sahranama ubijenih kriminalaca u Nišu poslednjih godina bilo je zaveta i velikih zaklinjanja da će se oni koji su preživeli osvetiti. Zato sada niko i ne sumnja da su posle svih okršaja, ubistava, ranjavanja, „na red” po svemu sudeći došle ozbiljne i javno izrečene pretnje i osvete. Primer od prošle subote, kada je ranjen polubrat Ivana Antića Šice, Jože, a koji je posle posete bratu iz niškog zatvora izlazio u društvu Ivanove supruge i maloletnog sina, najbolje o tome govori. Opet „sačekuša”, opet se pucalo iz automobila u pokretu, ponovo je bilo ranjenih, ali prvi put je atakovano na porodicu i dete jednog osuđenika, što navodi na jezive sumnje da Jože, bez obzira na blisku srodnost sa Ivanom Antićem Šicom, možda i nije bio primarni cilj napadača.

Autor: TOMA TODOROVIĆ

ODLOŽENO SUĐENJE „SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI”

Politika, 05.06.2007; Strana: A12

Glavni pretres na suđenju članovima takozvane saobraćajne mafije, optuženim za lažno dokumentovanje saobraćajnih nesreća i naplatu navodne štete, juče nije počeo u Specijalnom sudu u Beogradu, jer je drugooptuženom organizatoru kriminalne grupe Zoranu Stanojeviću iz Novog Sada neočekivano pozlilo.
Stanojevićev advokat, Ante Bošković rekao je da njegov klijent „ima epilepsiju koja se reflektuje na njegovo duševno stanje i da nije sposoban da prisustvuje glavnom pretresu”. Bošković je predložio da se u odnosu na Stanojevića postupak razdvoji i da se on uputi na bolničko lečenje. Sudija Biljana Sinanović rekla je da će po ovom pitanju danas doneti odluku.

Autor: D. S. V.

POLICAJCI UBILI IZ KORISTOLJUBLJA

Večernje Novosti, 05.06.2007; Strana: 11

Monstruozan zloČin trojice mladiĆa iz Trstenika i okoline Šokirao Žitelje Rasinskog okruga

Jakupa Hajdinija, državljanina Hrvatske, dva policajca sa „ortakom“ stopirali kod Bubanj potoka i iste noći ubili

KRUŠEVAC – Monstruozno ubistvo nedužnog putnika zarad šake novca, i to od policajaca zaduženih da štite ljude i njihovu imovinu, zločin je kakav se ne pamti u ovom kraju.
Trojici osumnjičenih, Igoru Mariću (22), iz Odžaka, Aleksandru Jovanoviću (20), iz Osaonice, i Milanu Veljoviću (21), iz Trstenika, sinu bivšeg policajca, za teško ubistvo hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija (34), sudija Okružnog suda u Kruševcu Vesna Dimitrijević odredila je jednomesečni pritvor.
Gnusni zločin je crna „trojka“ obavila 5. maja ove godine, po već unapred skovanom planu od dan ranije, u trsteničkom kafiću „Dvorište“. Igor Marić je, inače, radio kao policajac Policijske stanice Trstenik, dok je Aleksandar Jovanović službovao u PS Rakovica. O motivima ovog nečuvenog zločinačkog akta juče je govorio Saša Vukadinović, načelnik Policijske uprave Kruševac, u prisustvu glavnog inspektora Olge Đurić i načelnika Odeljenja policije Slavenka Ivezića:
– Počinivši ovaj težak zločin, Marić i Jovanović su dokazali da nisu dostojni da služe ovoj državi. Oni su ukaljali policijsku uniformu i značku. Ovaj zločin je isključivo motivisan koristoljubljem. Njihov plan o otmici i prodaji auta bio je usmeren na strane tablice i na dobra kola, i nije bio nacionalno motivisan. Reč je o zločinu pojedinaca, i država Srbija sa tim nema nikakve veze.
O navodima načelnika PU Kruševac Saše Vukadinovića svedoče i detalji ovog stravičnog nedela. Pomenuta „trojka“ se 5. maja iz Trstenika u Bubanj potok uputila sa unapred smišljenim paklenim planom: da zaustave na naplatnoj rampi neka dobra kola, da ih otmu od vlasnika, i kasnije preprodaju. Aleksandar Jovanović i Milan Veljović su bili u policijskim uniformama, dok je Igor Marić bio u civilnom odelu. Već posle desetak minuta u svoj „sitroen C 4“ ljubazno ih je primio, ne sluteći da su u policijskim uniformama njegovi budući dželati, Jakup Hajdini (34), iz Hrvatske. Na parkingu između Paraćina i Pojata zamolili su Jakupa da zaustavi auto, da navodno povezu i Marićevog brata. Umesto zahvalnosti, Jakupu su namakli lisice, i rukama otpozadi strpali ga na zadnje sedište. Iste noći su ga, lopatom u glavu, usmrtili u podnožju Goča, iznad Vrnjačke Banje.
I načelnik PUK Saša Vukadinović je potvrdio novinarima da je nesrećni mladić Jakup Hajdini klečeći sačekao da mu ubice iskopaju jamu…

Antrfile:

SUSPENZIJE

MARIĆ i Jovanović nisu bili policajci za primer. Marić je uniformu čuvara reda i zakona obukao 12. maja 2003. godine, i za to vreme lošim vladanjem i nedozvoljenim poslovima, uspeo više puta da „zaradi“ suspenziju“. Zbog sumnji da se bavi krađom automobila bio je i pod operativnim uvidom svojih kolega. Jovanović je u vreme zločina bio na godišnjem odmoru. I on je, zbog težih povreda, bio udaljavan s posla.
Autor: Z. AVRAMOVIĆ

EPILEPSIJA ILI FOLIRANJE

Večernje Novosti, 05.06.2007; Strana: 11

PREKINUTO SUĐENjE „SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI“ ZBOG BOLESTI DRUGOOPTUŽENOG

Zoranu Stanojeviću koji se po optužnici smatra jednim od organizatora grupe, pozlilo pre ulaska u sudnicu

DUGO očekivan početak suđenja „saobraćajnoj mafiji“, u kojoj se 29 lica tereti za prevare u oblasti osiguranja, odložen je juče u posebnom odeljenju beogradskog Okružnog suda, jer je drugooptuženom Zoranu Stanojeviću, koji se po optužnici smatra jednim od organizatora grupe, iznenada pozlilo pre ulaska u sudnicu.
Optuženog Stanojevića pregledao je dr Mane Matijević iz Hitne pomoći koji je kako je saopštio sudskom veću i predsedavajućoj sudiji Biljani Sinanović konstatovao da je optuženi „svestan, ali neorijentisan i nesposoban da prati tok suđenja“. Doktor Matijević istakao je da je kod optuženog prilikom pregleda primetio jako lučenje pljuvačke iz usta i ujed na jeziku što može da ukazuje na simptome epilepsije i zbog toga je lekar savetovao veću da odloži pretres i naloži stručnjacima da pregledaju optuženog Stanojevića.
Zamenik specijalnog tužioca u ovom predmetu Velimir Golubović složio se sa predlogom sudije Sinanović da se do današnjeg nastavka suđenja uradi dodatan pregled veštačenje zdravstvenog stanja optuženog Stanojevića i da se tek potom odluči da li će suđenje u odnosu na njega ubuduće biti razdvojeno ili će ono teći najnormalnijim tokom. Advokat Ante Bošković, branilac optuženog, pak, zahtevao je da predmet u odnosu na njegovog branjenika odmah bude razdvojen i da Stanojević bude poslat na lečenje u bolnicu „Laza Lazarević“ s obzirom na to da, kako kaže, nije sposoban da prisustvuje i prati suđenje, jer čovek ima epilepsiju. U prethodnom veštačenju, a pre zakazivanja jučerašnjeg suđenja, sudski veštaci su već utvrdili da je Stanojević zdrav i da je u potpunosti sposoban da prati suđenje.

Autor: J. D. LJ.

PUKLO POSLE PONOĆI

Večernje Novosti, 05.06.2007; Strana: 12

Bacanjem bombe u dvoriŠte Milana Đ. nastavljeni obraČuni u NiŠu

U gradu se strahuje da se nastavljaju obračuni pripadnika krimi-gangova

OBRAČUNI u Nišu su nastavljeni i pretprošle noći. Prema zvaničnom saopštenju Policijske uprave, pola časa iza ponoći, u Rašićevoj ulici bačena je eksplozivna naprava u dvorište kuće Milana Đ. (34). U šturom policijskom saopštenju se kaže da povređenih tom prilikom nije bilo.
Kako saznajemo, bačena je „kašikara“, a ovo je ponovljeni bombaški napad na kuću Milana Đ., jer je i prošle godine atakovano bombom koja je aktivirana u njegovom dvorištu. U ponedeljak ujutru, dvorištu Milana Đ. nije moglo da se priđe zbog policijskog obezbeđenja lica mesta, a i njegove komšije nisu htele da komentarišu ovaj događaj za novine.
Dok istraga pokušava da rasvetli pozadinu i motiv ovog poslednjeg ataka na kuću Milana Đ., u gradu se uveliko nagađa, ali i strahuje, da je ovaj događaj nastavak započetog obračuna između pripadnika krimi-
-gangova, čije su vođe ili ubijene ili se nalaze u zatvoru. Policija uveliko utvrđuje i da li bacanje “kašikare” u dvorište u Rašićevoj ulici eventualno ima dodirnih tačaka sa subotnjom pucnjavom ispred Kazneno-popravnog zavoda u Nišu.
Tada je zasada nepoznati napadač iz automatskog pištolja “škorpion” ispalio tri hica u Jožu Antića (23), polubrata Ivana Antića Šice, koji služi zatvorsku kaznu, i devetogodišnjeg sina i suprugu ovog osuđenika. Jože Antić je teško ranjen, a po svemu sudeći na meti napadača je zbog osvete bio maloletni sin osuđenika Ivana Antića, koji odslužuje 35 godina zatvora zbog ubistva Sandra Stamenkovića i Roberta Vicikneza, septembra 2002. godine u Nišu.
Po dosadašnjim tvrdnjama iz policije, pojedini prošlogodišnji događaji bili su posledica sukoba izvršilaca koji su dobro poznati organima gonjenja.
– Obračuni među njima su zapravo rezultat ranijeg delovanja policije, koja je uspela da svojim aktivnostima destabilizuje odnose među njima – istakao je načelnik Policijske uprave u Nišu Zoran Stojanović. – Ove grupe već duže vreme su u otvorenom ili prikrivenom sukobu zbog podele teritorije i prevlasti na tržištu.

Autor: M. RISTOVIĆ

SVEDOČE INSPEKTORI

Večernje Novosti, 05.06.2007; Strana: 12

DANAS NASTAVAK SUĐENjA PRIPADNICIMA „ZEMUNSKOG KLANA“

Svedočiće Miodrag Gutić, Mirko Lakićević i Milutin Mitrović

GLAVNI pretres protiv optuženih za pripadnost „zemunskom klanu“ nastavlja se danas u Specijalnom sudu saslušanjem svedoka koje je predložila odbrana.
Pred sudskim većem, kojim predsedava Milimir Lukić, tokom ove nedelje trebalo bi da se pojave bivši inspektori beogradske policije Miodrag Gutić, Mirko Lakićević i Milutin Mitrović, koje je predložio optuženi Slobodan Pažin. Njihovo svedočenje biće vezano za Pažinov rad u policiji i njegovim vezama sa „zemuncima“. Na iste okolnosti ovaj optuženi je bio predložio i Dušana Mihajlovića i Milana Obradovića, ali sud to nije prihvatio.
Do petka će biti saslušano još nekoliko svedoka, a među njima i Samir Musić, brat Suvada Musića, kojeg su „zemunci“, kako se tvrdi, oteli i za njegov otkup uzeli 350.000 maraka.
Biće pribavljeni i medicinski kartoni optuženih Dušana Krsmanovića, Milana Jurišića Juriška i Dragana Miladinovića Gageca, kako bi se utvrdilo kakve su povrede imali tokom „Sablje“.
Na predlog tužioca biće izveštačeni i meci pronađeni na mestu gde je pokušano ubistvo Ljubiše Buhe Čumeta, kad je nastradao Ivica Nikolić, njegov vozač, kao i „fantomke“ pronađene u nekim „štekovima“.

Autor: N. B.

TELEFON ŽRTVE OTKRIO POLICAJCE UBICE

Blic, 05.06.2007; Strana: 14

Istraga o monstruoznom ubistvu hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija

Pronađen automobil žrtve koji su osumnjičeni Milan V. i pripadnici MUP-a Igor M. i Aleksandar J. prodali posle zločina

BEOGRAD – Hrvatski državljanin Jakup Hajdini (34) ubijen je iz koristoljublja, a za ovaj zločin, kako je juče „Blic“ pisao, osumnjičeni su pripadnici MUP-a Srbije Igor M. (23) i Aleksandar J. (21), kao i njihov saučesnik Milan V. (22), saopštila je juče kruševačka policija. Oni su žrtvin automobil marke „sitroen“ prodali, a novac podelili.

Kako „Blic“ saznaje, trojka je otkrivena pomoću mobilnog telefona koji su od Hajdinija uzeli posle zločina. Karticu telefona sa hrvatskim brojem su bacili, a umesto nje, jedan od osumnjičenih je u aparat stavio svoju. Prateći pozive, odnosno razgovore s tog telefona, policija je došla do osumnjičenih. Uz telefon, osumnjičeni su iz Hajdinijevog novčanika uzeli i oko 600 evra, koliko je poneo porodici u Gostivar.
Hajdini je misteriozno nestao 5. maja na području Srbije. On je tog dana svojim automobilom u 16.30 sati krenuo iz Zagreba u Gostivar da poseti porodicu. Granicu sa Srbijom je, prema podacima policije, prešao u 19.47 sati. Posle skoro dva sata, kolegi iz zagrebačke poslastičarnice poslao je poruku: „Pozdrav iz Beograda“. To je bio njegov poslednji kontakt sa poznanicima.
Po rečima Saše Vukadinovića, načelnika Policijske uprave u Kruševcu, policajci Igor M. i Aleksandar J., kao i njihov prijatelj Milan V., 5. maja su iz Trstenika otišli u Bubanj Potok. Tamo su Aleksandar J. i Milan V. na naplatnoj rampi stopirali Jakupa Hajdinija, a Igor M. ih je pratio svojim vozilom.
– Aleksandar J. i Milan V. su bili u uniformama, iako ovaj drugi nije pripadnik policije. Na parkingu iza Paraćina zamolili su Hajdinija da stane jer će tu, navodno, da dođe brat jednog od njih. Kada je Hajdini zaustavio vozilo, napali su ga, vezali i smestili na zadnje sedište automobila. Odatle su sa dva automobila krenuli ka Trsteniku – objasnio je Vukadinović dodajući da su od Hajdinija oduzete sve vredne stvari.
Iz Trstenika su dva automobila nastavila put ka planini Goč, skrenuvši kod sela Ruđinci. Potom su došli do puta Vrnjačka Banja – Mitrovo Polje u čijoj blizini je izvršen zločin. Osumnjičeni su oko sat vremena kopali jamu u koju su bacili telo Hajdinija, pošto su ga prethodno ubili udarajući ga tupim predmetom u glavu. Nakon nekoliko dana Hajdinijev automobil marke „sitroen“ su prodali, a novac podelili – rekao je Vukadinović i dodao da je automobil pronađen u Srbiji.
Istražni sudija je osumnjičenima odredio jednomesečni pritvor.
Aćima Hajdini, Jakupova supruga, o nesrećnoj sudbini svoga muža obaveštena je tek juče u Gostivaru, gde poslednjih meseci živi sa osmogodišnjom ćerkom, troipogodišnjim sinom Alidžanom i teško bolesnom svekrvom. Kaže da je srpska policija o zločinu prvo obavestila rođake, koji su joj preneli tragičnu vest.
– Još ne znam kako je ubijen. Ne mogu ni da zamislim da ga je neko ubio zbog novog „sitroena C4“ – plačnim glasom priča Aćima Hajdini i dodaje da se u protekle četiri nedelje, od 5. maja kada je poslednji put kontaktirala sa suprugom, nadala da je živ.
– Tog dana me je zvao u 17.10 sati i nije mi ni rekao da je krenuo za Gostivar. Rekla sam mu da nam pošalje pare i da u Makedoniju dođe početkom juna, kada se završi školska godina, jer nam ćerkica ovde ide u prvi razred. Plan je bio da se tada svi vratimo u Zagreb – kaže Aćima.
Kasnije joj je brat rekao da je Jakup hteo da je iznenadi i da joj zbog toga nije rekao da je krenuo u Gostivar. Aćimin brat je zeta trebalo da sačeka u jednom kafiću u Gostivaru i tek kada se Jakup nije pojavio, sestri je to ispričao.
– Nismo znali šta da radimo. Zvali smo Jakupovog šefa u poslastičarnicu „Milenijum“ u Zagrebu. Rekao nam je da je Jakup krenuo za Gostivar, da je poneo 600-700 evra, a da je kući ostavio 500 evra. Rekao nam je da je Jakup poslednji put kontaktirao s nekim u Zagrebu 5. maja oko 21.30, kada je poslao poruku: „Pozdrav iz Beograda“ – kaže Aćima.
Aćima kaže da je njen suprug rođen u Rijeci, gde je njegova porodica imala kuću i poslastičarnicu. Pre pet godina, međutim, došlo je do nekih nesuglasica sa bratom, pa se Jakup sa porodicom preselio u Zagreb, gde se zaposlio kao konobar u „Milenijumu“ i sa kolegom iznajmio stan.
– Podigao je i kredit da bi kupio taj metalikcrni „sitroen C4“, koji ga je na kraju koštao života – kaže Aćima i dodaje da će Jakupa sahraniti u Gostivaru.

Antrfile:

Problematični policajci

Slavko Ivezić, komandir Policijske stanice Kruševac, rekao je da je Igor M. i pre ubistva bio poznat kao problematičan policajac.
– U PS Trstenik počeo je da radi 12. maja 2003. godine. Protiv njega je nekoliko puta vođen disciplinski postupak, a bio je i kažnjavan. Imali smo saznanja da se bavi nedozvoljenim radnjama i to nam je pomoglo u istrazi – rekao je Ivezić.
Prema saznanjima „Blica“, inspektori su imali informaciju da je Igor M. učestvovao u nekim razbojništvima, ali nije bilo dokaza za to. Igor M. je u Trsteniku, gde je radio, bio poznat kao siledžija, a nije prezao od toga da u kafićima poteže službeni pištolj. Dugo je vozio „opel kalibru“ bez tablica, da bi nedavno na nju stavio beranske tablice.
Drugi osumnjičeni policajac Aleksandar J. radio je u PS Rakovica u Beogradu. Sa kolegama nije bio naročito blizak.
– Prema našim saznanjima, Aleksandar J. je imao teže povrede radne discipline i u trenutku izvršenja ovog dela bio je na bolovanju – napominje Saša Vukadinović.
Igor M. i Aleksandar J. upoznali su se u Srednjoj školi unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Otac trećeg saučesnika Milana V. radio je kao policajac u Trsteniku.
Autor: T. MARKOVIĆ SUBOTA – A. Ž. ADŽIĆ – S. MILENKOVIĆ

JOŠ TRAJE ISTRAGA PROTIV SRETENA JOCIĆA

Blic, 05.06.2007; Strana: 15

BEOGRAD – Dopuna istrage protiv Sretena Jocića, poznatog kao Joca Amsterdam, nije završena jer nije saslušan još jedan svedok koga je predložilo beogradsko Okružno tužilaštvo.

Jocić je osumnjičen da je podstakao Miodraga Prodanovića i Bojana Milosavljevića da ubiju Gorana Marjanovića, zvanog Goksi Bombaš. Marjanović je likvidiran u julu 1995. godine, u kafeu sportskog centra „Olimp“ na Zvezdari.
Istraga protiv Jocića bila je okončana prošlog leta, ali je tužilac sredinom decembra odlučio da predmet vrati sudu i podnese zahtev za dopunu istrage.
Prema zahtevu za dopunu istrage, pred istražnim sudijom su kao svedoci trebalo da budu saslušani Prodanović i Milosavljević, koji su osuđeni na po 15 godina zatvora kao neposredni izvršioci ubistva.
Jocić je krajem maja prošle godine pušten iz pritvora beogradskog Okružnog zatvora pošto je položio jemstvo u iznosu od 300.000 evra. Dva meseca pre toga holandske vlasti su ga izručile Srbiji.

Autor: N. ERAC

SUĐENJE MLADIĆEVIM JATACIMA

Blic, 05.06.2007; Strana: 15

BEOGRAD

Suđenje grupi od 12 optuženih za skrivanje i pomaganje haškom optuženiku Ratku Mladiću biće nastavljeno 7. juna u Drugom opštinskom sudu u Beogradu. Sud nije dobio zvanično obaveštenje o zdravstvenom stanju prvooptuženog Jova Đoga, tako da nije izvesno da li će se u četvrtak pojaviti u sudu. Zbog njegove bolesti prethodni pretres je odložen krajem marta.

Autor: N. E.

MONSTRUMI

Press, 05.06.2007; Strana: 11

Hrvat Jakup Hajdini (34), koga su otela, pa ubila dva policajca, sat vremena gledao kako mu ubice kopaju raku. Hajdinijev „sitroen C4″ ubice prodale u bescenje!Jakup je često stajao stoperima, to ga je koštalo života, kaže žena Aćima

Hrvat Jakup Hajdini (34), koga su na planini Goč ubili policajci Igor Marić (23) i Aleksandar Jovanović (22) i njihov poznanik Milan Veljović, sat vremena je gledao kako mu ubice kopaju raku!

Monstrumi koji su bili u policijskim uniformama nesrećnog čoveka oteli su 5. maja kod naplatne rampe na Bubanj potoku. Posle brutalnog ubistva prodali su njegov „sitroen C4″ u bescenje i novac podelili!

Sva trojica priznala su zločin i njima je određen jednomesečni pritvor.
Dva policajca planirala su pljačku mesec dana ranije! Namera je bila da se u Bubanj potoku dokopaju luksuznog automobila strane registracije i da ga kasnije prodaju.

- Njima je bilo svejedno ko će biti žrtva, važno je bilo da se dokopaju skupocenog automobila. Sticajem nesrećnih okolnosti naišao je Hajdini, koji je mislio da je reč o časnim ljudima u uniformi policajaca – izjavio je Saša Vukadinović, načelnik kruševačke policije.

Veljović i Jovanović su 5. maja na naplatnoj rampi u Bubanj potoku zaustavili Hajdinija, povezli se sa njim u pravcu Pojata, dok ih je Marić pratio svojim vozilom. Usput su na jednom parkingu savladali Jakupija i vezali ga.

Došavši do Trstenika, uputili su se ka planini Goč, oko 17 kilometara od Trstenika, i skrenuli sa seoskog puta u šumu.

- Dok je jedan od njih čuvao Hajdinija, druga dvojica su iskopala jamu. Po sopstvenom priznanju, kopanje rake trajalo je više od jednog sata, a za to vreme nesrećni Jakup je gledao pripremu sopstvene smrti! Kada su završili kopanje, izvukli su žrtvu iz automobila, doveli na ivicu jame, a zatim sa više udaraca tupim predmetom, što je obdukcija i potvrdila, ubili nesrećnog čoveka i zakopali leš – kaže načelnik Vukadinović, i dodaje:

- Auto su nekoliko dana posle ubistva prodali takoreći u bescenje, a prodaja je izvršena van Rasinskog okruga. Novac dobijen od auta, kao i opljačkane stvari, međusobno su podelili. Istraga o nesvakidašnjem ubistvu pokazaće i kako je moguće da automobil sa vezanom žrtvom na zadnjem sedištu prođe neopaženo naplatnu rampu u Pojatama.

Aćima Hajdini, supruga ubijenog Jakupa, kaže da je o tragediji obaveštena tek juče.

- Jakup je voleo da pomaže ljudima, a često je primao stopere. To ga je verovatno koštalo života. Nedavno je podigao je i kredit i kupio „sitroen C4″ – priča kroz suze supruga nesrećnog Jakupija.
Aćima kaže da se 5. maja poslednji put čula sa suprugom.

- Oko 17.10 mi je rekao da je dobro i malo smo popričali. Nisam znala da iz Zagreba dolazi u Gostivar, jer smo se nas dvoje dogovorili da dođe u junu. Ali on je mislio da iznenadi mene, decu i njegovu majku – kaže Aćima. Ona navodi da je nije istina da su bili imućni i da je njen muž posedovao neke lokale.

- Bio je konobar u poslastičarnici „Milenijum“ u Zagrebu. Ranije smo živeli zajedno, ali sam ja sa decom ostala u Gostivaru, jer nam je ćerka Zeineda (8) krenula u prvi razred. Osim ćerke, imamo i sina Alidžana (3,5). Početkom juna trebalo je svi da se vratimo u Zagreb – kaže Aćima.

Antrfile:

Problematični policajci

Igor Marić i Aleksandar Jovanović rade u policiji dve godine. Marić je u Trsteniku poznat po nasilničkom ponašanju i čestim pretnjama pištoljem. Nekoliko puta bio je kažnjavan, udaljavan sa posla i suspendovan. Policija u Kruševcu sumnjičila ga je za neka razbojništva, ali ništa od toga nije dokazano. Jovanović je radio u policijskoj stanici u Rakovici i bio je poznat po problematičnom ponašanju. Na posao je svakodnevno putovao iz Kruševca.
Autor: NA. S. – D. I.

KRUPNE RIBE NA SLOBODI!

Kurir, 05.06.2007; Strana: 6

Kurir objavljuje iskaz šefa kontrole u JP „Putevi Srbije“ Miodraga Jovanovića o organizovanju i radu „drumske mafije“ dat u istrazi

BEOGRAD – Miodrag Jovanović, šef kontrole u JP „Putevi Srbije“, detaljno je u policijskoj istrazi ispričao sve o kriminalnim radnjama u ovom preduzeću, opisujući kako su se organizovale vođe „drumske mafije“ i kako su uzimane pare. Kurir poseduje kopiju službene policijske beleške, sačinjene na osnovu Jovanovićevog iskaza datog u istrazi. Iako se iz beleške jasno vidi ko su organizatori ovih kriminalnih radnji, ti ljudi nisu obuhvaćeni optužnicom i za njima nikada nije raspisana poternica. Reč je, između ostalih, i o „najkrupnijoj zverki“ Milošu Nedeljkoviću, koji je u početku bio raspoređen na mesto načelnika naplate putarina, a zatim unapređen u načelnika Odeljenja ekonomsko-finansijskih poslova.
Kurir objavljuje najinteresantnije detalje iz beleške u kojoj Jovanović opisuje svoj susret u restoranu na stadionu Partizan, u martu 2004, sa Milošem Nedeljkovićem, Milojkom Dragojlovićem, Zoranom Isailovićem i Milanom Jovetićem.
„Obratio nam se Nedeljković i rekao da je našao vezu da se ponovo vrati na rukovodeće mesto u JP, to jest na mesto načelnika Odeljenja za naplatu putarine. Nakon toga je rekao i da će mene postaviti za šefa deonice Beograd-Subotica a Zorana Isailovića za šefa kontrole, da o ovome ne pričamo nikome i da će se sva ta imenovanja desiti vrlo brzo po njegovom postavljanju. Zaista, nakon tog sastanka, aprila 2004. godine, Nedeljković se pojavio u preduzeću i rekao prisutnima da je on novi načelnik naplate putarine, da bih nekoliko dana nakon toga ja bio postavljen za šefa deonice Beograd-Subotica, Dragojlović za šefa kontrole, Isailović za šefa deonice Beograd-Niš, a Prica za šefa deonice Beograd-Šid“, stoji u belešci.
Sa Jovanovićem su potom, kako je rekao, Nedeljković i Dragojlović više puta kontaktirali i govorili mu da promeni inkasante na deonici koju je pokrivao. Međutim, u pojedinim slučajevima nisu mu rekli ništa, već su sami kadrirali. Tako su kad se vratio sa odmora već bili smenjeni kontrolori i sve smenovođe na naplatnoj stanici Sirig.
Sredinom 2005. godine Jovetić se, kako priča Jovanović, požalio da sumnja da ga prati policija i da ne želi više da vrši prikupljanje novca od ilegalno naplaćenih kartica. Jovetić je takođe rekao da ne želi da organizuje rad inkasanata i smenovođa koji su vršili takve nezakonite aktivnosti i da će u dogovoru sa Dragojlovićem da pređe na deonicu Beograd-Šid, a da će organizaciju na deonici Beograd-Niš voditi Nikčević. Jovanović u svom iskazu navodi kako se nakon postavljenja za šefa deonice Beograd-Subotica našao na dodatnom platnom spisku.
„Od aprila 2004. godine u dva do tri navrata gotovo svakog meseca od Belog (Jovetića) primao sam novčane iznose od 400 do 1.000 evra, ponekad i u dinarima. Novac sam primao na taj način što je Beli sa mnom kontaktirao telefonom obično kad sam ja bio u svom stanu, dolazio do mog stana, govorio mi da siđem ispred zgrade, gde sam primao novac“, otkrio je Jovanović.
Sutra: Kako se MiloŠ NedeljkoviĆ javno hvalio koliko je bogat

Autor: M. Z. L.

GLEDAO KAKO MU KOPAJU GROB

Kurir, 05.06.2007; Strana: 11

Aleksandar J. (21) i policajci Igor V. (27) i Milan M. (22) svirepo ubili Jakupa Hajdinija na planini Goč

KRUŠEVAC – Dvojici policajaca iz Trstenika, Igoru V. (27), Milanu M. (22), kao i njihovom sugrađaninu Aleksandru J. (21) – koji su 5. maja u uniformama kod Bubanj potoka presreli hrvatskog državljanina Jakupa Hajdinija, odvezli ga do planine Goč i tu svirepo ubili, a njegov auto prodali – posle saslušanja pred istražnim sudijom Okružnog suda u Kruševcu Vesnom Dimitrijević, određen je pritvor. Kakva će ga sudbina zadesiti nesrećni Jakupi mogao je da pretpostavi jer je skoro sat vremena gledao kako mu egzekutori kopaju raku.
Leš pokojnog Jakupa Hajdinija (37) ekshumiran je, a obdukcijom u Zdravstvenom centru Kruševca utvrđeno je da je ubijen tupim predmetom pa zakopan.
Osumnjičeni Milan M. i Aleksandar J. presreli su Hajdinija, koji se iz pravca Hrvatske kretao u unutrašnjost Srbije. Vezali su ga na zadnjem sedištu njegovog auta i uputili se ka Pojatama, a Igor M. ih je pratio svojim vozilom. Sva trojica dovezli su Hajdinija na planinu Goč, ubili ga i zakopali, a njegovo vozilo prodali. Dobijeni novac od prodaje vozila međusobno su podelili. Načelnik Policijske uprave Kruševac Saša Vukadinović rekao je da su osumnjičeni po prethodnom dogovoru krenuli iz pravca Trstenika ka Bubanj potoku sa namerom da tamo zaustave neko vozilo strane registracije kako bi došli do određene materijalne dobiti.
– Kada su došli na naplatnu rampu u Bubanj potoku, Aleksandar J. i Milan M. izašli su iz vozila i kao stoperi pokušali da zaustave neko vozilo koje je išlo prema Pojatama. Stao im je vozač automobila zagrebačkih tablica. Ova dvojica ušli su u auto i nastavili put sa sada pokojnim hrvatskim državljaninom. Za to vreme Igor V. ih je celim autoputem pratio u njihovom vozilu. Po prethodnom dogovoru oni su u blizini Paraćina skrenuli desno na parking i tu stali. Zamolili su Hajdinija da tu skrene kako bi, navodno,izašli iz auta. Dok se vozilo u kojem je bio Igor M. približavalo tom mestu, ova dvojica su vezala Jakupa i strpali ga na zadnje sedište njegovog auta. Prošli su naplatnu rampu i otišli do Trstenika. Usput su Hajdiniju uzeli nešto novca koji je imao kod sebe i mobilni telefon, a onda stigli na planinu Goč. Tu su sat vremena kopali jamu i na to mesto izveli Jakupa. Tupim predmetom naneli su mu smrtonosne povrede, a potom beživotno telo zakopali. Ukradeni automobil su prodali i dobijeni novac međusobno podelili – objasnio je Vukadinović.
Načelnik Policijske uprave Kruševac Saša Vukadinović je potvrdio da je, sada pokojni, Jakup Hajdini sve vreme vezan iz auta gledao kako mu kopaju raku. (R. B. – SINA)

Autor: R. B.-PRENETO

OBRAČUN NIŠKIH MAFIJAŠA

Kurir, 05.06.2007; Strana: 11

NIŠ – U dvorište kuće Milana Đ. (34) u Rašićevoj ulici prošle nići bačena je eksplozivna naprava. Povređenih u eksploziji, na sreću, nije bilo, a nastala je neznatna materijalna šteta, saopšteno je u niškoj policiji. Uviđaj na licu mesta obavili su istražni sudija okružnog suda u Nišu i službenici Policijske uprave.
Ovo je drugi napad na kuću Milana Đ., a prvi put je kašikara u njegovo dvorište bila bačena prošle godine.
Komšije nisu želele da komentarišu ovaj napad, ali se strahuje da je ovaj događaj nastavak obračuna kriminalnih grupa čije su vođe ili ubijene ili na izdržavanju zatvorskih kazni.
Policija uveliko utvrđuje da li ovaj napad ima veze sa subotnjom pucnjavom ispred Kazneno-popravnog zavoda, kad je teško ranjen Jože Antić. Jože Antić je, inače, polubrat Ivana Antića Šice, koji se nalazi na izdržavanju kazne u trajanju od 35 godina zbog ubistva Sandra Stemankovića i Roberta Vicikneza.
Očekuje se da Policijska uprava zvanično saopšti da li je u toku obračun kriminalnih grupa. (SINA)

Autor: PRENETO

POČELO SUĐENJE „SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI”

Politika, 06.06.2007; Strana: A12

Za lažiranje udesa i naplaćivanje osiguranja tereti se 29 optuženih, među kojima su policajci, advokati i procenitelji štete

Glavni pretres na suđenju organizovanoj kriminalnoj grupi, u javnosti označenoj kao „saobraćajna mafija”, zvanično je otvoren juče čitanjem optužnice u Specijalnom sudu u Beogradu. Na optuženičku klupu najveće sudnice selo je 28 članova ove grupe, a jednom se sudi u odsustvu. Među okrivljenima je 10 policajaca, nekoliko advokata i procenitelja štete u osiguravajućim društvima, jedan sudski veštak i nekoliko privatnika.
Prema navodima tužbe, u toku 2005. godine, prvookrivljeni Slobodan Knežić i drugookrivljeni Zoran Stanojević su organizovali kriminalnu grupu sa ciljem da u dužem vremenskom periodu nezakonito stiču materijalnu korist na štetu domaćih i stranih osiguravajućih društava u međunarodnim razmerama.
– Dobijali su falsifikovanu dokumentaciju za vozila inostranih tablica i falsifikovana lična dokumenta kao i falsifikovane račune i potvrde o popravkama na takvim vozilima. Stanojević i Knežević davali su mito policajcima od kojih su dobijali lažne zapisnike o uviđaju saobraćajnih nesreća koje se nisu ni dogodile – naveo je tužilac.
Kako se navodi u tužbi, članovi grupe su po unapred utvrđenim ulogama i zadacima po nalogu organizatora grupe podnosili zahteve za naplatu štete od osiguravajućih društava i na svoje račune dobijali više od 1.500.000 dinara. Novac su davali organizatorima koji su delili plen po dogovoru.
Optuženima se na teret stavlja zločinačko udruživanje, više krivičnih dela falsifikovanja isprava, prevara, davanja i primanja mita. Ovako su, prema navodima optužnice, za oko 200.000 evra oštetili nekoliko osiguravajućih društava među kojima i kompanije „Delta”, „Dunav”, „Viner štediše”.
Osim organizatora kriminalne grupe Slobodana Knežića i Zorana Stanojevića, kao članovi „saobraćajne mafije” u optužnici su označeni Svetlana Glišić, Petar Tomašević, Pera Mančić, Mile Lekić, Slaven Čeprnja, Željko Komazec, Saša Srećković, Arsen Žuža, Branko Škarić, Milenko Berić, Nada Popović, Milorad Babić, Darko Mrkić, Zoran Đorđević, Lazar Popjovanov, Aleksandar Atanasković, Dušan Đurković, Živomir Smiljanić, Manojlo Trninić, Slobodan Đošović, Branko Kostadinović, Miroslav Starčević, Dobrosav Laćarak, Dušan Bokan, Goran Mandić i Dragan Joksimović.
Pre nego što je zamenik tužioca počeo da čita optužnicu, okrivljeni su se izjasnili o ličnim podacima.
Prvooptuženi Slobodan Knežević (33) zvani Baćko, po zanimanju carinik, rekao je da je pre hapšenja radio kod zeta u građevinskoj firmi „Astra plan” i da je mesečno zarađivao od 500 do 2.000 evra. On je napomenuo da je neoženjen, ali da živi u vanbračnoj zajednici sa trećeoptuženom Svetlanom Glišić (29) zvanom Ceca i da imaju dvoje maloletne dece. Glišićeva, inače nezaposlena i fotograf po zanimanju, potvrdila je navode nevenčanog supruga. Oboje su u pritvoru Okružnog zatvora u Beogradu, a kako su rekli, majke se brinu o njihovoj deci. Zanimljivo je da je među optuženima i majka Svetlane Glišić, Nada Popović, koja se brani sa slobode. Ona je po zanimanju medicinska sestra i zaposlena je u predškolskoj ustanovi u Novom Sadu.
Lične podatke izneo je i drugooptuženi Zoran Stanojević, za koga je sudski veštak neuropsihijatar dr Marija Popović rekla da je sposoban da prisustvuje glavnom pretresu. Dr Popović je navela da optuženi pati od depresije zbog koje je i penzionisan, a da ne može sa sigurnošću da se utvrdi da li je prekjuče imao epileptični napad i dodala da takve napade nije imao u pritvoru. Ona nije isključila mogućnost da bi usled psihičke napetosti optuženom moglo da se pogorša zdravstveno stanje.
Stanojević se vidno otežano kretao dok je prilazio sudskoj govornici i teško je govorio. On je rekao da je doktorka slagala o njegovom zdravstvenom stanju i da je imao više epileptičnih napada u Centralnom zatvoru. Optuženi je naveo i to da se njegovo stanje naročito pogoršalo kada je na njega u Centralnom zatvoru pao plafon.
Preostali optuženi navodili su uglavnom da ne zarađuju mnogo, neki od njih su i dalje zaposleni, dok su optuženi policajci suspendovani sa dužnosti do okončanja sudskog postupka.
Tročlanom sudskom veću predsedava sudija Biljana Sinanović, a u veću su i sudije Dragoljub Albijanić i Milena Rašić. Optužnicu zastupa zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal Velimir Golubović. U pritvoru je 12 optuženih, 16 se brani sa slobode dok je Dubravko Jovanović iz Nemačke u bekstvu.

Autor: DANIJELA VUKOSAVLJEVIĆ

„RADE“ BOMBE I PIŠTOLJI

Večernje Novosti, 06.06.2007; Strana: 12

NA NIŠKOM ASFALTU POČEO NOVI RAT KRIMINALNIH GANGOVA

Pretprošle noći pucano na kuću Milana S. Ranije likvidirani Radoljub Kanjevac, Miljan Miljković, Saša Martinović i Branko Simić

DA li će se u Nišu ponoviti krvava 2002. i 2006. godina, koje su obeležili žestoki obračuni krimi-gangova? Poslednje pucnjave i bacanje bombi u gradu nagoveštavaju ovakav razvoj crnih događaja, dok u Policijskoj upravi ocenjuju da je Niš ipak bezbedan grad.
Takvu ocenu dokumentuju podatkom da su skoro sve vođe krimi-klanova i neki njihovi članovi stradali u „ratu podzemlja”, vođenom pre nekoliko godina, a da se preživeli nalaze iza rešetaka.
– Činimo sve da sprečimo eventualne sukobe kriminalnih grupa – kaže Nebojša Bradić, rukovodilac Odseka za opšti kriminalitet niške Policijske uprave.
Poslednji obračun, koji se odigrao u subotu ispred niškog zatvora, kada je pucano na Jožu Antića (23), polubrata Ivana Antića Šice, koji služi zatvorsku kaznu, i devetogodišnjeg sina i suprugu ovog osuđenika, u Nišu se ocenjuje kao svođenje neraščišćenih računa kriminalnih grupa. Nagađa se da jedan klan nije zadovoljan sudskom presudom kojom je Ivanu Antiću Šici izrečena zatvorska kazna, pa je odlučio da pravdu uzme u svoje ruke i osveti se njegovim najbližima.
U niškoj policiji o tome zasada ćute. Takođe, nisu ni potvrdili niti demantovali da li eventualno s pucnjavom ispred Kazneno-popravnog doma ima veze bacanje „kašikare“ na kuće Milana Đ. (34) u Raćiševoj ulici, u nedelju posle ponoći. A da se u Nišu nastavljaju obračuni, ukazuje najnovija pucnjava od pretprošle noći. Zasada nepoznata osoba je u utorak, oko 3.45, ispalila dva hica iz vatrenog oružja na kuću Milana S., u Ulici prote Gagulića. Jedan metak je probio vrata a drugi prozor, a završili su u prostorijama u kojima nikog nije bilo.
Niška crna hronika, u kojoj se odigralo četiri ubistava na uzavrelom asfaltu, okarakterisana je kao obračun dobrih poznavalaca policije zbog podele teritorije i prevlasti na tržištu. Razračunavanje je počelo 1. jula 2006. godine, kada je u četiri časa ujutru, ispred zgrade u kojoj stanuje, u Ulici Božidara Adžije 66, ubijen jedan od poznatijih žestokih momaka Radoljub Kanjevac (35). I dalje nepoznati napadači, Kanjevca su ubili u momentu dok je izlazio iz svog tek parkiranog automobila.
U vatrenom obračunu klanova 10. septembra u Ulici carice Teodore u Niškoj banji, ubijeni su Miljan Miljković (26) iz naselja Nikola Tesla i Saša Martinović (24) iz Niša. U razračunavalju je učestvovalo više lica, a u policiji su potvrdili da su svi učesnici identifikovani, ali da se nalaze u bekstvu. Početkom ove godine, jedan do osumnjičenih aktera je uhapšen u Italiji.
Stari znalac organa gonjenja Branko Simić (31), zvani Sima Nosonja, ubijen je 6. decembra uveče ispred kafe noćnog bara „Opera“ u Jeronimovoj ulici. Likvidiran je iz u svom vozilu iz vatrenog oružja, a teško je povređena Ivona D. (20) iz Niša, koja se nalazila na mestu suvozača.

Antrfile:

PREVEDEN OSUMNjIČENI

POLICIJA je privela jednu osobu, za koju se sumnja da je akter subotnje pucnjave ispred niškog zatvora. Istraga bi trebalo da utvrdi njegovu eventualnu umešanost u ovaj događaj.
Autor: M. RISTOVIĆ

POREZNIK MAFIJAŠ

Press, 06.06.2007; Strana: 2

Kako je Slavko Pavlović, vođa „naftne mafije“, pokušao da se nametne kao kandidat DS za prvog poreznika Srbije

BEOGRAD – Funkcioner Poreske uprave Slavko Pavlović, koji je prošle nedelje uhapšen kao jedan od vođa „naftne mafije“, pokušao je preko svog zemljaka, gradonačelnika Arilja i funkcionera DS- a Zorana Mićovića, da se nametne kao kandidat ove stranke za direktora Poreske uprave, saznaje Press.
Kako tvrde odlično obavešteni izvori našeg lista, Pavlović je prilikom saslušanja, neposredno posle hapšenja, rekao da je bio jedan od kandidata za direktora Poreske uprave Srbije, što je Press i objavio. Prema našim saznanjima, Pavlović je preko Mićovića pokušavao da se nametne kao kandidat DS- a za direktora PU, ali taj predlog ni u jednom trenutku nije ozbiljno razmatran u vrhu ove partije. Predlog je, kako saznajemo, došao samo do Božidara Đelića, koji je tri dana uoči raskrinkavanja „naftne mafije“ bio u poseti Arilju, na proslavi Ariljevdana (Svetog Ahilija), gde je bio i Pavlović.
Gradonačelnik Arilja Zoran Mićović kaže za Press da poznaje Pavlovića godinama i da su bliski prijatelji, ali demantuje da ga je on preporučio Božidaru Đeliću kao kandidata za direktora Poreske uprave.
– Tačno je da je Slavko Pavlović iz Arilja i pre nego što je odavde otišao u Poresku upravu u Beograd bio direktor jedne firme. Dobro se poznajemo, znate ovo je malo mesto i mi smo ga odavde iz Arilja često konsultovali oko poreske politike, jer je veliki ekspert za to. On i ja jesmo pričali o svemu i mislim daje on imao želju da dođe na neku od čelnih funkcija u Poreskoj upravi, ali ja nisam u tome posredovao. Nisam u Odboru za finansije DS- a, a u stranci sam zadužen za pitanja poljoprivrede, veterine, lokalne samouprave i sporta, a ne finansija i poreske politike, tako da i da sam hteo, tu nisam mogao da posredujem… – navodi Mićović, i napominje da za bilo koju jaču funkciju svaki kandidat iz DS- a mora da prođe niz provera.
– Svaki kandidat mora da prođe kroz resorne odbore, a o nekima raspravljaju i Izvršni odbor i Predsedništvo stranke. Mene niko iz Beograda nije zvao da me pita o njemu, a sigurno bi to uradili da je bio u razmatranju… – dodaje Mićović.
EKIPA PRESSA

Antrfile:

Zna se sa Đelićem
Govoreći o susretu uhapšenog mafijaša sa potpredsednikom Vlade Srbije Božidarom Đelićem, Mićović kaže da je to bio skup na kome je bilo 350 zvanica, među kojima i članovi Vlade Božidar Đelić i Aleksandar Popović.
– Nije bilo potrebe da upoznajem Đelića i Pavlovića, jer se njih dvojica znaju odranije, pošto je Slavko bio u Poreskoj upravi i dok je Boža bio ministar finansija. Inače, mene je lično, kao i celo Arilje, veoma iznenadilo njegovo hapšenje, nisam imao pojma da je umešan u sumnjive poslove. Ipak, to neću da komentarišem dok nadležni organi ne utvrde da li je kriv ili nije – zaključio je Mićović. Božidar Đelić se nije odazivao juče na pozive Pressa.
Autor: PRENETO

PRIJATELJI DALI ALIBI „ZEMUNCIMA“

Kurir, 06.06.2007; Strana: 11

BEOGRAD – Dvojica svedoka, koji su prijatelji optuženih pripadnika zemunskog klana Darka Milića i Bojana Dolića, dali su im na suđenju u utorak u Specijalnom sudu alibi za ubistvo počinjeno 2002. godine za koje su oni optuženi.
Miodrag Nikolić i Aleksandar Zvijer, rekli su pred sudom, da su 12. juna 2002. godine bili na rođendanu sa optuženima, čime su im dali alibi za otmicu i ubistvo Slobodana Radosavljevića Bulke.
Nikolić je ispričao da je tog dana slavio rođendan u kafiću u Bloku 45 na Novom Beogradu, i da se seća da su optuženi Milić i Dolić bili na proslavi. On je naveo da se seća skoro svih detalja sa rođendana, pa se setio da je Milić bio u kafiću do 23 sata, i da mu je na poklon doneo parfem.
Na pitanje sudije Milimira Lukića da li se tako precizno seća odlaska i dolaska i ostalih gostiju, svedok je kazao da se seća kada je došlo i otišlo „80 odsto gostiju, jer to veče nije pio“.
Nikolić je kazao da do sada, iako se Dolić nalazi u pritvoru skoro četiri godine, nije pred nadležnim organima govorio o toj večeri, pošto ga „niko nije zvao da da izjavu“.
Drugi svedok, Aleksandar Zvijer, uglavnom je ponovio priču Nikolića, potvrdivši da su optuženi bili na proslavi rođendana.
Dolić i Milić su optuženi za učešće u otmici i ubistvu Slobodana Radosavljevića. On je otet 12. juna 2002. godine, a kasnije je preminuo od posledica premlaćivanja.
Pripadnici „zemunskog klana“ optuženi su za 15 ubistava, tri otmice i terorističke napade na preduzeće „Difens roud“ i sedište Demokratske stranke Srbije u Beogradu. (Beta)

Autor: PRENETO

PRIJATELJI DALI ALIBI „ZEMUNCIMA“

Press, 06.06.2007; Strana: 9

Specijalni sud

BEOGRAD – Dvojica svedoka, koji su prijatelji optuženih pripadnika „zemunskog klana“ Darka Milića i Bojana Dolića, dali su na suđenju u Specijalnom sudu alibi dvojici optuženih za ubistvo za koje su oni optuženi.
Miodrag Nikolić i Aleksandar Zvijer rekli su da su 12. juna 2002. bili na rođendanu sa optuženima, čime su im dali alibi za otmicu i ubistvo Slobodana Radosavljevića Bulke. Nikolić je ispričao da je tog dana slavio rođendan u kafiću na Novom Beogradu i da se seća da su optuženi Milić i Dolić bili na proslavi.
Dolić i Milić optuženi su za učešće u otmici i ubistvu Slobodana Radosavljevića. On je otet 12. juna 2002, a kasnije je preminuo od posledica premlaćivanja.

Autor: A. Đ.

HVALIO SE BOGATSTVOM

Kurir, 06.06.2007; Strana: 6

Miloš Nedeljković, koga je u iskazu policiji Miodrag Jovanović označio kao šefa „drumske mafije“, vlasnik tri hotela u Češkoj

BEOGRAD – Miodrag Jovanović, zamenik šefa kontrole u JP „Putevi Srbije“, u istrazi je detaljno opisao rad i organizaciju pripadnika „drumske mafije“. Kurir danas objavljuje drugi deo službene beleške koja je sačinjena povodom Jovanovićevog iskaza.
Na deonici Beograd-Šid kralo se tako što su na jedno podizanje rampe prolazila po dva vozila, a računar registruje samo jedno, objasnio je Jovanović.
„I to tako što se kartica prilikom prve naplate ne ubacuje u čitač celom svojom dužinom, već samo dopola, nakon čega se prebacuje ručni režim rada podizanja rampe i vrši propuštanje vozila, da bi se putem kurira, meni nepoznatih, takva kartica ponovo vraćala na izdavanje i u drugom krugu naplate vršilo njeno evidentiranje.“
Jovanoviću je poznato da su radnici obezbeđenja na pomenutoj deonici ulazili u kabine kod inkasanata i da su od njih preuzimali nezakonito stečen novac i dostavljali im falsifikovane priznanice o navodno izvršenoj naplati.
On je ispričao policiji kako mu je Milan Jovetić (kontrolor) rekao da su u aktivnosti nelegalne naplate putarine uključeni Zoran Nedeljković (izvršio samoubistvo u zatvoru) i Miroslav Klopanović, ali da mu nije naveo koja su bila njihova zaduženja, već da se u preduzeću pričalo da je njihova uloga u ilegalnoj naplati putarine bila da „zastrašuju inkasante i održavaju disciplinu“.
Jovanović ističe kako mu se Miloš Nedeljković nekoliko puta hvalio imovnim stanjem.
„Poseduje nekretninu na Svetom Stefanu, zemlju u Vojvodini, mlinove i silose u Sremu, dve pekare u Beogradu, a od svojih kolega sam čuo da poseduje tri hotela u Pragu i da povremeno sa svojim bratom Zoranom odlazi na Kipar.“
U jednom kontaktu sa Jovetićem, kaže Jovanović, rečeno mu je za akciju MUP koja je trebalo da se realizuje maja 2005. godine. Za nju je doznala Lidija Ranđelović, koja je obavestila Miloša Nedeljkovića.
„Nakon toga sam čuo da je neka akcija MUP zbog toga propala“, navodi Jovanović i na kraju nabraja ko je, prema njegovim saznanjima i pretpostavkama, prisvojeni novac uzimao: Milan Gvozdenović, Milojko Dragojlović, Miloš Nedeljković, Zoran Nedeljković, Miroslav Klopanović, Milan Jovetić, Lidija Ranđelović, Branislav Suba, Dejan Nikčević, Anita Grbović, Nataša Ljušić, Žarko Duvnjak, Tihomir Mihalčić zvani Čarli, Amir Šehović, Goran Stojanović zvani Pekar, Žika Đorđević, Zoran Isailović, Došen i Branka Putnik.

Autor: M. Z. L.

UDARAC NA PODZEMLJE

Kurir, 06.06.2007; Strana: 10

Uhapšen osumnjičeni za pucnjavu ispred zatvora u Nišu,
kome je meta bio sin Ivana Antića Šice

NIŠ – Niška policija privela je jednu osobu u vezi sa pucnjavom ispred Kazneno-popravnog zavoda (KPZ) kada je teško ranjen jedan mladić. U pucnjavi ispred KPZ u Nišu u subotu je ranjen Jože Antić (23) iz Niša, koji je išao u posetu svom polubratu Ivanu Antiću koji je osuđen na 35 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva.
Ubistva iz 2002. godine, zbog kojih je Antić osuđen, tadašnji rukovodioci niške policije okarakterisali su kao sukob organizovanih kriminalnih grupa.
Načelnik Kriminalističke policije niške policije Dragan Bradić rekao je da je „istraga krenula sa mrtve tačke“ i da je privedena jedna osoba čiji identitet nije saopštio.
Supruga Ivana Antića Dragoslava, niškim medijima je kazala da je meta napada bio njen devetogodišnji sin, a da ga je zaštitio ranjeni Jože.
– Sve u toku istrage je ukazalo na to da je meta napada bio dečak, meci iz „škorpiona“ bili su namenjeni našem maloletnom sinu. Po načinu na koji je pucano, po visini metaka i po mestu na kojem je dete stajalo, tačno se vidi da je on trebalo da strada – rekla je Dragoslava Antić.
Načelnik Bradić je kazao da ne može da iznosi detalje iz istrage, ali nije ni potvrdio ni demantovao da je dečak bio meta napada.
– Policiji nisu prijavljivane pretnje porodici Ivana Antića – rekao je Bradić i dodao da je auto kojim su pobegli napadači ukraden prethodne noći.
Prema njegovim rečima, policija preduzima sve mere kako bi sprečila sukobe unutar niškog podzemlja.
Bradić je rekao i da policija ne raspolaže informacijama da su pucnjava ispred KPZ i bomba koja je bačena naredne noći na kuću jednog Nišlije povezani događaji. Kuća na koju je u nedelju bačena bomba po drugi put je meta napada.
Ni u prvom napadu pre godinu dana, ni sada nije bilo povređenih. Bradić je danas takođe rekao i da je prethodne noći, nešto pre četiri sata iz vatrenog oružja pucano na jednu kuću, ali da nije bilo povređenih.
– Dva metka su pogodila prostorije u kojima nikoga nije bilo – rekao je Bradić. (Beta)

Autor: PRENETO

OPTUŽNICA NAJZAD

Kurir, 06.06.2007; Strana: 4

Odgovorni za ubistvo Slavka Ćuruvije uskoro na optuženičkoj klupi. Svedoci iz DB otkrili ključne detalje o tome kako je likvidiran vlasnik Dnevnog telegrafa

BEOGRAD – Optužnica protiv odgovornih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije već je spremna, a preostalo je još da istražni sudija Dragan Lazarević do kraja juna u vezi s ubistvom Ćuruvije završi saslušavanje još nekoliko preostalih svedoka, koje je predložio specijalni tužilac! Istražni sudija saslušao je dosad oko 100 svedoka, uglavnom radnika Državne bezbednosti, a sledi još i „rekonstrukcija, prostorna i vremenska analiza“ toka zločina.
Kako Kurir saznaje, oštrica istrage usmerena je prema onim strukturama i ljudima unutar nekadašnje Službe državne bezbednosti koji su naredili ubistvo Slavka Ćuruvije, a potom i učinili sve da sakriju tragove zločina.
– Oni koji su pucali na Ćuruviju u međuvremenu su najverovatnije i sami likvidirani. Zato je Tužilaštvo odlučilo da za zločin, po principu komandne odgovornosti, optuži odgovorne u vrhu DB – kaže izvor Kurira blizak dešavanjima u Specijalnom sudu.
Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić odbio je, međutim, da za naš list prokomentariše dokle se stiglo u istrazi Ćuruvijinog ubistva i da li je optužnica spremna.
– To je službena tajna. Zbog toga ne mogu da dajem izjave o tome u kojoj fazi je predmet „Ćuruvija“, niti da pričam o tome ko je sve saslušan i šta je govorio – istakao je Zorić. On nije želeo ni da potvrdi da li će saslušavanje svedoka biti završeno do kraj juna, kako je to ranije najavila portparol Specijalnog suda Maja Kovačević. Podsećamo, Kovačevićeva je polovinom aprila poručila da očekuje da će istražni sudija Lazarević do kraja juna završiti saslušavanje svedoka koje je predložio specijalni tužilac.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko ne očekuje previše od saslušavanja svedoka za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ona smatra da ni ovaj put istraga neće rezultirati podizanjem optužnice.
– To su stvari prilično jasne i sve je manje-više poznato. Reč je o klasičnom ubistvu sa državno-političkom pozadinom. Moguće je da će nešto biti urađeno, čisto zbog ugleda nove vlade. Ipak, ne očekujem da će Vlada, s obzirom na to da u njoj sede isti ljudi kao i u prethodnom periodu, nešto uraditi i baš na slučaju „Ćuruvija“ okrenuti novu stranicu u kažnjavanju i procesuiranju političkih ubistava – kaže Biserko.
Predsednik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović ističe da je zahvaljujući pritisku javnosti i kolega novinara došlo do istrage o ubistvu Slavka Ćuruvije.
– Teško je reći da li će istraga rezultirati podizanjem optužnice, jer postoje informacija da su ubice Slavka Ćuruvije, takođe, mrtve. Ipak, na optuženičku klupu treba i moraju da sednu oni koji su to naredili, a ne samo izvršioci. U svakom slučaju, država sada ima dve mogućnosti. Ili će izaći s konkretnim imenima i optužbom, ili će priznati da ne može da reši ubistvo Slavka Ćuruvije – kaže Brajović.

Antrfile:

DB rukopis

Za ubistvo Slavka Ćuruvije dosad su saslušani gotovo svi pripadnici Devetog odeljenja beogradskog DB, koji su bili zaduženi za tajno praćenje Ćuruvije. Pred istražnim sudijom pojavili su se i pripadnici UBPOK i kriminalističke policije koji su radili na predmetu posle 5. oktobra 2000. godine.
Saslušana je i Branka Prpa, Ćuruvijina nevenčana supruga, koja je bila s njim u trenutku ubistva.
Pored toga, istraga je došla i do službene beleške pripadnika beogradskog centra DB, u kojoj je navedena tačna satnica kretanja Slavka Ćuruvije na dan ubistva. Ovaj pripadnik DB svedočio je da je na mestu zločina video beli „golf 3“, identičan vozilu kojim su raspolagali pripadnici Devetog odeljenja. Kasnije je utvrđeno da je za taj auto bio zadužen Ratko Romić, pripadnik DB. On je i viđen u tom vozilu, koje je parkirano neposredno pre ubistva ispred ulaza u Lole Ribara 35, gde je Ćuruvija likvidiran.
Autor: M. Ć.

POTERA ZA CANETOM SUBOTIĆEM

NIN, 07.06.2007; Strana: 18

HAPŠENJE DUVANSKE MAFIJE

Uprkos opštoj sumnji, država je konačno krenula u obračun sa krijumčarima cigareta. Ovonedeljna hapšenja predstavljaju početak završnice policijske akcije “Mreža”, započete još 2003. godine i reanimirane u jesen 2005. Koliko je tome iz italijanskog zatvora doprineo Andrija Drašković, a koliko će u svemu nastradati Milo Đukanović i njegovi poslovni saradnici

MUP je u sredu saopštio doskora nezamislivo: “Za Stankom Subotićem i ostalim članovima organizovane kriminalne grupe policija Srbije intenzivno traga”. Kriminalna grupa o kojoj se govori bavila se švercom cigareta i njihovom prodajom na crnom tržištu (“cigare, cigare…”), čime je državi naneta procenjena šteta od preko 40 miliona evra. Novac je, preko Crne Gore i Makedonije, prebacivan na Kipar…
Policijsko saopštenje, uz hapšenje 8 od 15 identifikovanih članova Canetove grupe, predstavlja finale policijske akcije “Mreža” koju je još u maju 2003. godine pokrenuo tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović. Spomenutih 40 miliona evra utajeno je, kako se navodi u saopštenju, između 1995. i 1997. godine, a budući da je “Mreža” obuhvatala švercovanje od 1995. do 2003. godine, može se pretpostaviti da proširenja istrage tek slede – i što se vremenskog perioda tiče, i što se tiče potencijalno osumnjičenih. NIN je, naime, pre nešto više od godinu dana već pisao da su u Srbiji tada delovale barem tri švercerske grupe; Canetova, koja je bila najjača, i grupe Bojane Bajrušević (udovica Vlade Kovačevića Trefa, prijatelja Marka Miloševića) i Mirka Vučurovića. Ukupna procenjena šteta meri se milijardama, pre nego desetinama miliona evra. Procenjuje se da je godišnja zarada od švercovanih cigareta bila preko neverovatnih milijardu evra! Utajeni novac opran je kroz privatizacije brojnih srpskih preduzeća, čime su krijumčari kupili jake pozicije u društvu i nametnuli se kao važan faktor u donošenju bilo koje krupnije odluke u državi.

Srpska istraga krijumčarenja cigareta, opstruisana i spolja i iznutra (od pojedinih funkcionera MUP-a i Vlade Srbije do velikih multinacionalnih kompanija), reanimirana je u jesen 2005. godine i tekla je, praktično, paralelno sa istragama vođenim pred nemačkim državnim tužilaštvom u Augzburgu i italijanskom, tužilaštva u Bariju. Informacije su, s obzirom na panevropski karakter krijumčarskog posla, razmenjivane redovno, a dodatni podsticaj zaokruživanju priče bilo je nedavno hapšenje Andrije Draškovića u Nemačkoj i potonja ekstradicija italijanskim organima gonjenja. Drašković je i sam, zahvaljujući svojim crnogorskim vezama, bio važna karika u poslu – osnovano se sumnja da je učestvovao u prebacivanju 1,2 milijarde nemačkih maraka sa podgoričkog aerodroma na Kipar, a NIN je nedavno nagovestio mogućnost da će mu biti ponuđeno da postane “svedok pokajnik” u zamenu za razotkrivanje svojih tadašnjih poslovnih saradnika.

Stanko Subotić Cane, kako rekosmo, sumnjiči se da je “organizovao ulazak cigareta bez carinskog evidentiranja i nelegalan promet na teritoriji Srbije”. Godinama unazad dovođen je u vezu sa švercom cigareta ali je ostajao nedirnut, iako mu nikada nije uspelo da uverljivo objasni odakle mu “prvi milion”, iliti milijarda (po francuskom “Mondu”), stotine hektara vinograda u Francuskoj, brojne firme u Grčkoj i Srbiji, kao i bliski kontakti sa tadašnjim šefovima tajnih i javnih policija Srbije i Crne Gore, srpskim i crnogorskim državnim vrhom… Od svega, izgleda da mu je uporište ostalo jedino u Crnoj Gori. Trenutno, ilustracije radi, na Svetom Stefanu gradi luksuzni hotel od šest zvezdica, zajedno sa Acom Đukanovićem (Milovim bratom) i biznismenom Branom Mićunovićem, inače, kumom Ivana Delića koga je Anketni odbor Savezne skupštine svojevremeno direktno imenovao kao ubicu ministra odbrane SRJ Pavla Bulatovića.
Među osam pohapšenih članova lanca najznačajniji su Milan Milanović Mrgud, te Miodrag Zavišić i Milovan Popivoda, i uz njih Mihalj Kertes koji je već u pritvoru, a koji je označen kao osoba koja je omogućila “ulazak cigareta na teritoriju Republike Srbije bez carinskog evidentiranja”, te organizovala pripadnike Savezne uprave carina (famozna ekipa Vanredne mere kontrole – VMK) koji su “vršili pratnju cigareta do ilegalnih magacina”.

Mrgud, bliski Canetov prijatelj i saradnik (po njegovom priznanju), ovdašnjoj je javnosti mnogo poznatiji kao osnivač zloglasne jedinice “Škorpioni”, čiji su pripadnici zverski, snimajući se kamerom, streljali ljude zarobljene u Srebrenici. Taj Mrgud je, dakle, komandovao “jedinicom” bivših pripadnika DB-a Srpske Krajine koji su obezbeđivali konvoje krijumčarenih cigareta, a učestvovali su i u “hapšenju” finansijskih policajaca koji su u noći 10. na 11. oktobar 1996. godine pokušali da iskontrolišu magacin u Rumenki, prepun švercovanih cigareta. Mrgudovi momci, kako je istragom ustanovljeno, sve vreme su bili na direktnoj vezi sa Radovanom Stojčićem Badžom, tadašnjim prvim policajcem Srbije, putem tek uvedene 061 mreže mobilne telefonije koja još nije bila dostupna običnim građanima. Badžin brat Siniša u to vreme je blisko sarađivao sa Stankom Subotićem Canetom. Cane će posle Badžinog ubistva (11. aprila 1997. godine) biti među osumnjičenima (dvaput je saslušan pre nego što je našao utočište u Crnoj Gori), a policija je tada pretresala i njegovu kuću.
Magacin u Rumenki je, inače, koristila firma Nikole Miloševića, Canetovog sestrića, za kim se takođe “intenzivno traga” ali je zasad nedostupan pošto boravi na Kipru.
Istragu “hapšenja” finansijskih policajaca, kao i svaku kontrolu Canetovih konvoja i magacina, sprečavali su spomenuti Miodrag Zavišić, bivši šef novosadske policije, i Milovan Popivoda, tadašnji šef Centra RDB-a u Novom Sadu. Popivodu je, inače, pokojnom Zoranu Đinđiću Jovica Stanišić “nudio” za novog šefa DB-a, posle pobune “crvenih beretki”. Imajući to u vidu, nije sasvim nevažan ni podatak da Milan Milanović Mrgud, pored ostalog, poseduje kuću na Senjaku, odmah do bivše baze Legijine nekadašnje jedinice.

Najzad, kada je već o Mrgudu reč, nije na odmet podsetiti na pisanje NIN-a iz marta prošle godine. Tada smo ukazali na opasnu opstrukciju akcije “Mreža”, objavljujući službenu belešku o iskazu koji je Mrgud dao policiji februara 2005. godine. On je, naime, policiji tada rekao da zna za (tajni) izveštaj Radne grupe MUP-a, u kom se i on spominje, i da je video i radnu šemu grupe na kojoj su i fotografije njega i njegove supruge. Na pitanje od koga je dobio izveštaj i radnu šemu, odgovorio je: od Vladimira Popovića zv. “Beba”, i to nekih godinu dana ranije. Hoće li se istraga proširiti i na one koji su osumnjičenima otkrivali podatke iz istrage, omogućavajući time njeno opstruisanje, zasad nije poznato. U svakom slučaju, vredi podsetiti i da je Vladimir Popović Beba, u jednom od svojih kasnijih javnih nastupa u kome je govorio o akciji “Mreža”, “raskrinkao” sve osumnjičene ali je zaboravio da spomene onog koji je označen kao najsumnjiviji – upravo Stanka Subotića Caneta.

Canetove veze u vrhovima javne i tajne policije, carine i same države, omogućile su mu tokom devedesetih godina i kasnije nekoliko različitih načina za sticanje ogromnog bogatstva nelegalnom trgovinom cigaretama. U prvoj varijanti ilustrativan primer je iz 1995. godine, kada je Subotićevo preduzeće “MIA” po režimu privremenog uvoza iz Makedonije dovezlo 11 šlepera s cigaretama Makedonija tobaka, svaki vredan oko 250.000 nemačkih maraka. Ovako uvezene cigarete umesto da budu ocarinjene i puštene u prodaju, Mihalj Kertes, tadašlji direktor Savezne uprave carina “preupućuje” u Republiku Srpsku Krajinu odakle se ponovo vraćaju u Srbiju, štaviše, dobijaju i policijsku pratnju, i odlaze u skladišta, pa na ulicu.

Drugi način je dosta primitivniji, ali i mnogo unosniji: Subotić u inostranstvu legalno kupuje cigarete i legalno ih dovozi do naše granice. Dolazak čitavog konvoja najavljuje se iz vrha MUP-a preko “specijala” (zaštićene policijske i DB telefonske veze), a Mihalj Kertes šalje VMK ekipu koja obične carinike i pograničnu policiju zatvara u kućicu, gase se svetla na prelazu, podižu rampe i kamioni prolaze po čitav sat. Treći način se ogledao u naduvavanju faktura legalno uvezenih cigareta.
Ostaje da se vidi da li će istraga protiv Stanka Subotića Caneta biti proširena i na njegovo poslovanje posle 5. oktobra 2000. godine. Najindikativnije je interesovanje koje je UNMIK pokazao za njegovo delovanje maja 2004. godine, budući da su ustanovili da su firme sa Kosova, povezane sa Ekremom Lukom, poznatim partnerom Bogoljuba Karića i finansijerom OVK, kupci lažnog “monte karla” proizvedeng u Mostaru. Iza ove fabrike, navodno, stoji upravo Stanko Subotić, a sporne cigarete nikada nisu ni stigle do Kosova, već su završile u Crnoj Gori. Takođe, UNMIK se interesovao i za cigarete “brilijant”, čiji je uvoznik “Alba trejd” iz Prištine (firma Ekrema Luke), a ekskluzivni zastupnik biznismen Subotić.

Policijska akcija “Mreža” utvrdila je da su slični načini poslovanja, uz nešto manji obim posla i ostvarenu zaradu, imali i članovi druge po snazi grupe, na čijem je čelu bila Bojana Bajrušević, udovica Vlade Kovačevića Trefa. Ona je, kako smo pisali pre nešto više od godinu dana, u tome imala pomoć Marka Miloševića i Mire Marković, koji su joj šverc omogućavali uticajem na Mihalja Kertesa, o čemu je on i sam govorio 17. aprila 2003. godine, kada je uhapšen u “Sablji”.

I Bojana Bajrušević, i Stanko Subotić, i svi ostali koji se spominju u akciji “Mreža”, svoja enormna bogatstva i društveni uticaj stekli su u najgore, Miloševićevo vreme, a demokratski prevrat i njegov pad preživeli su nedotaknuti. Od 5. oktobra naovamo o ovim se bogatstvima govori upola glasa, uz žaljenje što obračun sa svim polugama Miloševićevog režima tada nije okončan. U međuvremenu su kroz privatizacije kupili pola Srbije. NIN saznaje da je u okviru sadašnje policijske akcije formirana i baza podataka kojom su obuhvaćeni podaci Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, kako bi se ustanovilo u kojim su sve privatizacijama učestvovali spomenuti krijumčari cigareta. Da li, to, konačno sviće onaj 6. oktobar koji smo toliko priželjkivali?

Antrfile:

Opstrukcija i preskakanje

Policijski izveštaj dugo je lutao do svog pravog odredišta, a medijska kuća B92 je ignorisala dokaze protiv Subotića

Istraga o švercu cigareta počinje juna 2003. godine, posle “Sablje”. Naziv “Mreža” dobija u septembru. Tridesetog januara 2004. godine rukovodioci radne grupe sastaju se prvi put sa Jovanom Prijićem, tadašnjim specijalnim tužiocem za organizovani kriminal. Prijić se slaže da je ovde reč o organizovanom kriminalu – to jest o materiji iz njegove jurisdikcije – ali predmet ne uzima u ruke. U sličnom tonu prolazi i sastanak u Republičkom javnom tužilaštvu 30. aprila 2004. godine. Istraga, u tom periodu, posle nezainteresovanog tužilaštva, dobija i udarac iznutra – Mladen Spasić i Josip Bogić, tadašnji rukovodioci UBPOK-a, gotovo rasformiraju Radnu grupu, svodeći je 12. maja 2004. godine na samo dva čoveka. Wih dvojica, ipak, mimo svih očekivanja, nastavljaju da rade.
Preokret u toku istrage i prekid unutrašnjih opstrukcija nastaje kada je taj ostatak Radne grupe prešao iz Spasićevih u ruke Milorada Veljovića, tada načelnika kriminalističke policije a danas direktora policije.
Godine 2005., 5. oktobra, organizovan je i sastanak sa novim specijalnim tužiocem Slobodanom Radovanovićem. Važan podatak: Radovanović, pošto su mu predočena policijska saznanja, reaguje iznenađeno. Prvi put čuje za istragu. Jovan Prijić, Radovanovićev prethodnik i aktuelni zamenik, nije mu preneo ništa, iako je o istrazi obavešten još 30. januara 2004. godine, više od godinu i po dana ranije. I Radovanovićevi zamenici se nećkaju i ustežu da preuzmu rad na predmetu. Policiju preusmeravaju ka “običnim” okružnim tužilaštvima u Novom Sadu (za Caneta Subotića) odnosno Beogradu (za Bojanu Bajrušević). Materijal od preko 100.000 strana na kraju stiže na pravu adresu, u beogradsko Specijalno tužilaštvo, krajem marta 2006. godine, nekoliko dana pošto je u NIN-u izašao tekst “Udar na Mrežu”
Vredan je kratkog osvrta i medijski tretman akcije “Mreža”. Ona je “provaljena” u “Insajderu” B92 od 20. februara prošle godine. Deset dana pre toga, podsećamo, materijal o Canetu Subotiću predat je novosadskom tužilaštvu. “Insajder”, međutim, pozivajući se na policijski izveštaj u kome se govori o Canetu i Trefu, Caneta ne spominje, a udara samo po Trefovoj, drugoj po veličini grupi navodnih krijumčara. Kritikuje se policija da ne radi ništa i da štiti duvanske bosove, iako je ona u tom trenutku već odradila svoj deo posla i materijal dostavila tužiocu. Neshvatljivih preskakanja i nepominjanja imena Stanka Subotića bilo je još u “Insajderu”, prilikom obrade Marka Vučurevića, kada su iz izveštaja preskočeni pasusi u kojima je Subotić dovođen u vezu sa Vučurevićem.
Eventualnim, zlonamernim tumačenjem ovih preskakanja udarac je zadat u samom “Insajderu”, kada se kao gost pojavio upravo Stanko Subotić Cane. Subotić je odlučio da se pojavi u javnosti tek kad je rad na njegovom slučaju postao kudikamo ozbiljniji, odnosno, pošto ga je preuzelo Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal.

Ministar protiv insajdera

Svojevremeno u emisiji „Insajder“ Televizije B92 Subotić je pokušao da objasni kako su njegove veze nešto sasvim prirodno i uobičajeno. Među njima su zanimljiva imena: Jovica Stanišić, Mihalj Kertes, Radovan Stojčić Badža… U ovoj emisiji Subotić je rekao da je video izveštaj iz akcije „Mreža“ i da mu ga je pokazao lično tadašnji ministar policije Dušan Mihajlović. Predočavamo deo tog razgovora.
B92: Dakle, videli ste taj izveštaj, u tom izveštaju se navode detalji.
Stanko Subotić: Verujte mi, to je gomila gluposti, konstrukcija i moj utisak je takav.
692: Ništa nije tačno? Stanko Subotić: Ništa osim da se zovem Stanko Subotić.
B92: Cigarete koje ste uvozili nikada nisu završile na nelegalnom tržištu?
Stanko Subotić: Nikada. Je l’ imate bilo kakav dokaz i sve ostalo što dokazuje nelegalnu trgovinu? Ako imate, možemo dapričamo…
Za taj izveštaj pitajte ljude koji su pravili taj izveštaj.
Neka vam oni kažu. Ja sam vam rekao šta imam da vam kažem. To nije tačno, to što sam čitao je užas jedan. Čista manipulacija, a to pitajte te ljude koji su radili izveštaj. Pitajte Dušana Mihajlovića zbog čega mi je pokazivao taj izveštaj i zbog čega mi je tvrdio da su radili neku istragu i da navodno, kada je mene zvao, zvao me je da mi se praktično izvini i da kaže da mu je žao jer je ustanovio da je sve što je rađeno bila čista manipulacija, da bi on voleo da gaji odnose sa mnom, da budemo u prijateljskom odnosu itd. Zar je po vama to logično?…
U tekstu „Zaštitimo mafiju!“, objavljenom u NIN-u 15. maja 2006. godine Dušan Mihajlović u svom stilu odgovara na spominjanje svog imena u emisiji „Insajder“: „Ako je to tajna akcija, otkud tajni državni spisi u rukama autora emisije, kad je objavljivanje takvih podataka krivično delo? Ko je takve spise mogao da da autoru emisije i sa kakvim ciljem? Ko uopšte uređuje tu emisiju, formalni autor ili davalac takvih spisa? Ko će i kada odgovarati za to i kada će pravda biti zadovoljena…?
Drugo, validnost takvih dokumenata je lako osporavati na sudu. Svaki vešt advokat koji brani optuženog po ovim spisima će lako dokazati da je njegov klijent žrtva medijske kampanje i političkog progona. Ovo je svakako neprocenjiva pomoć potencijalnim optuženicima…
Autor: SLOBODAN IKONIĆ I NIKOLA VRZIĆ

CANETOVI KRIJUMČARI UHVAĆENI U „MREŽI”

Politika, 07.06.2007; Strana: A1

TEMA DANA: RASVETLJAVANJE ŠVERCA CIGARETA IZ DEVEDESETIH

Osumnjičeni su da su tokom devedesetih oštetili državni budžet za više od 40 miliona evra, odnosno 80 miliona tadašnjih nemačkih maraka

Srpska policija uhapsila je u jučerašnjoj akciji osam članova kriminalne grupe, čiji je organizator, kako saopštava MUP Srbije, bio Stanko Subotić Cane, biznismen čije se bogatstvo procenjuje na oko 650 miliona dolara. Subotić je u bekstvu, zajedno sa još pet članova grupe. Za njima se intenzivno traga, ali još nije raspisana međunarodna poternica. Kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, akcija hapšenja članova grupe usledila je posle višegodišnje detaljne istrage policije, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom. Operacija je vođena pod nazivom „Mreža”. Policija je saopštila da je Subotić vlasnik preduzeća „Mia” iz Uba, koje je u periodu od 1995. do 1997. godine uvozilo cigarete bez evidentiranja i prodavalo ih na crnom tržištu.
– Na ovaj način oni su oštetili državni budžet za više od 40.000.000 evra odnosno 80.000.000 tadašnjih nemačkih maraka. Novac su iz Srbije prebacivali preko Crne Gore i Makedonije na svoje račune na Kipru – navodi policija.
Privedeni su: Nebojša Nikolić zvani Tarzan, bivši radnik Savezne uprave carina (SUC), Drage Dodeski, bivši radnik SUC, Milan Ranković zvani Pekin, radnik preduzeća „Mia” iz Uba, Miroslav Pešić Miki, Milan Milanović zvani Mrgud, bivši funkcioner državnih organa, Miodrag Zavišić, bivši načelnik SUP-a Novi Sad, Milan Popivoda, bivši načelnik Centra državne bezbednosti Novi Sad i Ivana Olujić, posrednik u nelegalnoj distribuciji cigareta.

Sa prve strane – Njima je, rešenjem, određen pritvor do 48 sati, posle čega će biti privedeni dežurnom istražnom sudiji Specijalnog suda u Beogradu.
Policija je prikupila validne materijalne dokaze posle dugogodišnje istrage. Naš izvor iz policije navodi da je, kao što je poznato, u periodu od 1995. do 1998. godine, u Srbiji nezakonito poslovalo više preduzeća registrovanih za promet cigareta, čiji su vlasnici imali snažnu podršku pripadnika državnih struktura, pre svega iz MUP-a Srbije, Resora državne bezbednosti i Uprave carina. Podrška nosioca državnih funkcija ogledala se pre svega u zaštiti koja je obavljana obrazloženjem da je reč o „državnom poslu”. Sve kontrole nadležnih državnih organa koje su pokušale da se realizuju u to vreme, bile su obustavljene intervencijom pripadnika MUP-a i RDB-a.
U izveštaju MUP-a o ovom slučaju do kojeg je „Politika” juče došla piše da su na graničnim prelazima Kelebija i Preševo, pripadnici mobilnih ekipa SUC-a, propuštali, bez carinskog evidentiranja, kamione sa cigaretama koji su potom upućivani u ilegalne magacine, odakle su cigarete slate prema mrežama krijumčara i daljih preprodavaca.
Sva preduzeća koja su u navedenom periodu uvozila cigarete u zemlju, zbog prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama, uvećavala su fakture prilikom carinjenja robe kod naših carinskih organa. Našim carinskim organima najčešće su prezentirane falsifikovane fakture sa znatno uvećanim cenama cigareta, predstavljanjem faktura navodno posrednika of-šor kompanija. Of-šor kompanije bile su zapravo u vlasništvu osoba koje su bile vlasnici i domaćih preduzeća koje uvoze cigarete. Na ovaj način, prilikom plaćanja tako uvećane cene u of-šor kompaniji, na računima je ostajala razlika do stvarne cene cigareta, a vlasnik je ovim iznosom mogao slobodno da raspolaže, bez plaćanja poreza na dobit.
Operativci MUP-a Srbije utvrdili su tokom istrage da je ilegalna dobit ostvarena nelegalnim prometom i distribucijom cigareta, gotovo u svim slučajevima, izneta iz zemlje i položena na privatne i druge račune u stranim bankama ili je transferisana na račune of-šor kompanija.
Među osumnjičenima je i Mihalj Kertes, koji se tereti da je kao direktor carine organizovao carinike kako bi omogućili nelegalan ulazak cigareta i neometano kretanje kamiona do magacina. Kertes je već u zatvoru zbog optužbe da je učesnik afere „Kipar”.
Privedeni bivši carinici Nebojša Nikolić Tarzan i Drage Dodeski su po Kertesovom nalogu omogućavali ulazak cigareta bez carinskog evidentiranja.
Uhapšeni Miodrag Zavišić, bivši načelnik novosadske policije i Milan Popivoda bivši načelnik DB-a u Novom Sadu su, kako pokazuje policijska istraga, obustavljali kontrole šverca cigareta u magacinima u Futogu i Rumenci.
Kako saznajemo, pored organizatora Stanka Subotića Caneta na spisku osoba koje policija traži su Nikola Milošević, Subotićev sestrić koji se tereti da je naplaćivao nelegalno prodate cigarete i prebacivao novac na inostrane račune, Ivan Krčmaričić, Luka Nenadić, Jovica Ranđelović, Stevan Banović i Đorđe Subotić.

Antrfile:

Provera privatizacija u kojima je učestvovala Subotićeva grupa

Kako saznajemo, u cilju utvrđivanja svih činjenica, formirana je baza podataka kojom su obuhvaćeni podaci Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda, gde se preko podataka o kupcima, fizičkim licima i preduzećima, ispituju privatizacije u kojima su učestvovali Subotić i svi ostali članovi njegove grupe. Ovo se dešava prvi put u Srbiji i svi očekuju rezultate do kojih će policija doći. Policija, kako saznajemo, preduzima mere na identifikaciji odredišta, odakle je novac upućen prilikom
kupovine nekih preduzeća, ukoliko se ono može vezati za preduzeća i lica koja su nesumnjivo učestvovala u ilegalnim transakcijama krijumčarenja cigareta u Srbiji.
Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

ZA „INSAJDER” TVRDIO: „MREŽA” JE MANIPULACIJA

Politika, 07.06.2007; Strana: A5

TEMA DANA: RASVETLJAVANJE ŠVERCA CIGARETA IZ DEVEDESETIH

Gostujući u emisiji „Insajder” televizije B92 u maju prošle godine, Subotić je negirao da se ikada bavio švercom cigareta, mada je rekao da je od bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića saznao za policijski izveštaj o tajnoj akciji „Mreža”, pokrenutoj odmah posle „Sablje” 2003. godine. Ta akcija juče je rezultirala hapšenjima osumnjičenih.
– Ako smatraju da sam učinio bilo šta nelegalno, da je moja kompanija učinila bilo šta nelegalno, onda bi trebalo da pokrenu postupak koji je zvaničan i da kazne čoveka koji je radio nešto protivzakonito – rekao je tada Subotić.
On je dodao da navodi iz izveštaja nisu tačni.
– To nije tačno, to što sam čitao to je užas jedan, čista manipulacija. Pitajte Dušana Mihajlovića zbog čega mi je pokazivao taj izveštaj i zbog čega mi je tvrdio da su radili neku istragu i da navodno kada je mene zvao, zvao me je da mi se praktično izvini i da kaže da mu je žao jer je ustanovio da je sve što je rađeno bila čista manipulacija, da bi on voleo da budemo u prijateljskom odnosu… Zar je po vama to logično – rekao je Subotić.

Autor: D. T.

PAVIĆEVIĆ: POTERNICA NEPOTREBNA

Politika, 07.06.2007; Strana: A5

TEMA DANA: RASVETLJAVANJE ŠVERCA CIGARETA IZ DEVEDESETIH

Advokat Stanka Subotića Caneta Vlada Pavićević izjavio je sinoć da nema potrebe za podizanje Interpolove poternice za njegovim klijentom.
On je naveo da za to poseduje i dokaze i dodao da Subotić „prvo treba da dobije poziv nadležnih organa, pa ako se ne odazove na taj poziv, dolazi u obzir primena drugih mera”. Beta

Autor: PRENETO

ČETVRTI SRBIN PO BOGATSTVU

Politika, 07.06.2007; Strana: A5

TEMA DANA: RASVETLJAVANJE ŠVERCA CIGARETA IZ DEVEDESETIH

Stanko Subotić Cane zauzeo je prošle godine 86. mesto na listi 100 najbogatijih u postkomunističkim zemljama srednje i istočne Evrope, koju već osam godina sastavlja poljski časopis „Vprost”. Tanjug navodi inostrane izvore po kojim je Subotić četvrti na listi najbogatijih Srba. Bogatstvo Subotića procenjuje se na oko 650 miliona dolara, koliko je, po „Vprostu”, imao i godinu dana pre toga, kada je zauzeo 75. mesto.
Prema raspoloživim podacima, Subotić se privatnim biznisom bavi od 20. godine. Tvrdio je da je prvi novac zaradio peglajući u Francuskoj. Potom je 1981. godine osnovao firmu „Ana Kreation” i otvorio jednu radionicu, ubrzo i drugu, zatim butike, maloprodaju i veleprodaju. Na računu Beogradske banke” već 1983. godine imao je, kako je sam tvrdio, milion francuskih franaka.
Iako se obogatio u vreme Miloševića, govorio je da je finansijski pomogao rušenje njegovog režima, i to „podržavajući politiku Mila Đukanovića i Zorana Đinđića”. Široj javnosti postao je poznat posle optužbi u hrvatskom nedeljniku „Nacional” da je „duvanski kralj” Balkana. Subotić je tužio ovaj list za klevetu i dobio odštetu. Nakon što je 2001. godine pokojni premijer Zoran Đinđić putovao njegovim avionom u posetu Francuskoj, srpska politička javnost saznala je da službena Francuska nije blagonaklono gledala na tu činjenicu.
– Zorana sam upoznao 1990. godine i to tako što je pokojni Đinđić trgovao nekim mašinama iz Nemačke koje su se koristile za proizvodnju konfekcije. Te mašine sam od Đinđića na kraju i kupio, posle čega smo postali dobri prijatelji – rekao je prošle godine Subotić u jednom intervjuu.
Stanko Subotić je u Francuskoj suvlasnik dve vinarije i nekoliko vinograda. Živi u Ženevi, a u Grčkoj distribuira bezalkoholna pića i sportsku opremu. Njegova EMI grupa je holding registrovan u Danskoj. Najveći je uvoznik alkoholnih pića za Crnu Goru, uključujući i viski „balantajns”. U Srbiji ima i preduzeće „Futura plus”, u čijem vlasništvu je danas najveća prodajna mreža kioska, od kojih su mnogi do pre dve godine pripadali kompaniji „Politika”. Upravo kroz „Futuru plus”, Subotić je jedan od sponzora FK Crvena zvezda.

Autor: D. T.

MRGUD I „ŠKORPIONI”

Politika, 07.06.2007; Strana: A5

TEMA DANA: RASVETLJAVANJE ŠVERCA CIGARETA IZ DEVEDESETIH

U jučerašnjoj akciji policije uhapšen je i Milan Milanović Mrgud, za koga se u javnosti pričalo da je jedan od osnivača i finansijera zloglasne paravojne jedinice „Škorpioni”. Ovaj nekadašnji pomoćnik ministra odbrane Republike Srpske Krajine, osumnjičen je da je organizovao ilegalno prebacivanje cigareta iz Krajine u Srbiju, a sumnja se da je učestvovao i u organizovanom prebacivanju cigareta preko graničnog prelaza Kelebija iz Mađarske u Srbiju. Ovaj bliski saradnik Stanka Subotića organizovao je i fizičko obezbeđenje cigareta u magacinu u Rumenci. Policija ga označava i kao nalogodavca protivpravnog hapšenja finansijskih inspektora i policajaca. Milanović je uhapšen u Beogradu, gde je živeo od 1997. godine, u elitnom delu grada, na Senjaku.
U prestonicu se nastanio nakon što je istočna Slavonija reintegrisana u Hrvatsku i to posle Erdutskog sporazuma čiji je Milanović bio potpisnik.
Za njega upućeni tvrde da je bogat i u evropskim razmerama. Milanović je suvlasnik fabrike za proizvodnju mesa „Famis”, zajedno sa Stankom Subotićem Canetom. Milanović je svedočio i u Hagu na suđenju Slobodanu Miloševiću, kao i na suđenju „Škorpionima” za streljanje zarobljenih muslimana u Trnovu.
Prema nezvaničnim podacima, Milanović je tokom ratova na prostorima bivše SFRJ bio zadužen za raspoređivanje jedinica SDB-a na terenu i za naoružavanje.

Autor: D. T.

KNEŽIĆ TERETI POLICAJCA, BRANI SUPRUGU I TAŠTU

Politika, 07.06.2007; Strana: A12

U nastavku suđenja „saobraćajnoj mafiji“ prvooptuženi Slobodan Knežić, bivši carinik, negirao je juče izvršenje krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret. Prema navodima tužbe, Knežić je organizator ove kriminalne grupe koji je, osim za zločinačko udruživanje, optužen i za još 53 krivična dela prevare i davanja mita. Podsetimo, „saobraćajna mafija“ je falsifikovala zapisnike o uviđaju saobraćajnih nesreća koj e se nisu ni dogodile i kasnije povećavajući navodne štete na vozilima oštetila nekoliko osiguravajućih kompanija za oko 200.000 evra.
Knežić je za drugooptuženog Zorana Stanojevića rekao da ga je upoznao u pritvoru u vreme „Sablje“ gde je bio zbog krađe automobila, dok je naglasio da optuženog Lazara Popjovanova, suspendovanog policajca, zna „vrlo dobro“.
– Tražiću suočenje sa Popjovanovim. On je striktno uzimao samo pare. U istrazi ništa nije priznao, već je sve lažno rekao. Davao sam mu novac, šta i koliko je tražio. Kada se budem suočio sa njim, na šta čekam godinu dana, sve ću da kažem. Popjovanov je sve držao pod kontrolom. Van pameti je šta mi je uradio od života rekao je Knežić.
Okrivljeni se, zatim, redom izjašnjavao po tačkama optužnice. Naveo je da do 2005. godine nije ni znao šta je osiguranje.
– Pošto sam 2004. godine zatvorio lokale koje sam držao, zaposlio sam se kod zeta u građevinskoj firmi. Onda sam upoznao optuženog Zorana Stanojevića, Dragišu iz Banjaluke, optuženog Arsena Žužu i tada sam počeo da shvatam šta je osiguranje. Samo sam im pomagao u poslu, upućivao sam ih gde treba da idu za procenu štete rekao je optuženi.
Za nevenčanu suprugu, trećeoptuženu Svetlanu Glišić i njenu majku optuženu Nadu Popović, rekao je da one nemaju nikakve veze sa navodima u optužnici. Na Svetlanu su kako je objasnio, samo glasila punomoćja za podizanje novca.
– Ona je uzimala koverte sa novcem ali nije znala šta je unutra – branio je suprugu optuženi.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ

NISAM MAFIJAŠ

Večernje Novosti, 07.06.2007; Strana: 12

NA SUĐENjU „SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI“ SVOJU ODBRANU DAO PRVOOPTUŽENI SLOBODAN KNEŽIĆ, KOJI TVRDI

Nisam bio organizator kriminalne grupe, posebno ne za zločinačko udruživanje. Nisam falsifikovao zapisnike i nisam fingirao saobraćajne nesreće – rekao Knežić

NA jučerašnjem suđenju „saobraćajnoj mafiji“ svoju odbranu izneo je prvooptuženi Slobodan Knežić, bivši carinik, koji je negirao izvršenje svih 53 krivičnih dela koje mu se optužnicom stavljaju na teret.
– Ne priznajem navode optužnice, nisam nikada bio organizator kriminalne grupe, posebno ne za zločinačko udruživanje, nisam falsifikovao zapisnike i fingirao saobraćajne nesreće, niti bilo kome nudio i davao mito, kao što nisam ni varao osiguravajuće zavode. Sve što sam radio mislio sam da radim ispravno i po zakonu – rekao je Knežić, dodajući da je pošten čovek kome su supruga i deca svetinja za koje bi dao i život.
Knežić je u svojoj odbrani naveo da većinu optuženih ne poznaje, ali je za drugooptuženog Zorana Stanojevića, koji se takođe smatra jednim od glavnih organizatora ove kriminalne grupe, rekao da ga je upoznao svojevremeno u pritvoru u vreme „Sablje“ u kome se našao zbog krađe automobila. A da optuženog Lazara Popjovanova, inače bivšeg policajca, sada pod suspenzijom, poznaje „veoma dobro“ i da jedva čeka da se sa njim suoči na sudu:
– Popjovanov je uzimao samo novac. U istrazi ništa nije priznao i dao je lažan iskaz. Uvek sam mu davao novac, onoliko koliko je tražio. Kada se s njim budem suočio, što čekam već više od godinu, sve ću da kažem, da je upravo on držao sve pod kontrolom. Tada će svi videti šta mi je taj čovek uradio u životu i kakav je on ljigavac – rekao je Knežić.
Posle ovoga, optuženi Knežić se redom izjašnjavao po svim tačkama optužnice, ukupno 53. Interesantno je da je pomenuo da sve do 2005. uopšte nije ni znao šta je to osiguranje. Dodao je da je do te godine držao neke lokale i da je onda bio primoran da ih zatvori, pa se zaposlio u jednoj građevinskoj firmi kod rođaka gde upoznaje Zorana Stanojevića, izvesnog Dragišu iz Banjaluke i Arsena Žužu, koji su mu tada pojasnili pojam osiguranja.
– Ništa nisam radio protiv zakona, nego sam samo ovim ljudima pomagao u poslu, odnosno upućivao sam ih gde treba da idu za procenu štete i saobraćajnih nesreća koje nisu fingirane, nego su se stvarno dogodile – rekao je Knežić. I dodao da njegova nevenčana supruga Svetlana Glišić kao i njena majka a njegova tašta Nada Popović, koje su takođe optužene u ovom predmetu, nemaju nikakve veze sa krivičnim delima po kojima ih tereti optužnica.
Na pitanje Biljane Sinanović, predsednika Sudskog veća, zašto ako su već postojala punomoćja, nisu glasila na njegovo ime, nego na njegovu suprugu, optuženi Knežić je rekao da je razlog tome bio to što je on imao mnogo posla i što je često bio na putu, da bi samo koji sekund kasnije izjavio da je gotovo uvek na takve puteve vozio sa sobom i svoju suprugu kako bi upravo podigla novac.
Na ovaj način optuženi je više puta sam sebe „ukopavao“ tako da je to među prisutnima u publici delovalo vrlo neuverljivo i smešno.
Suđenje se nastavlja saslušanjem ostalih optuženih.

Autor: J. D. LJUTIĆ

ALIBI ZA ZETA

Večernje Novosti, 07.06.2007; Strana: 12

NASTAVLjENO SUĐENjE PRIPADNICIMA „ZEMUNSKOG KLANA“

Svastika optuženog Dalibora Nišavića tvrdila da je on u vreme ubistva Velibora Iličića bio u Crnoj Gori

NASTAVAK glavnog pretresa protiv optuženih za pripadnost „zemunskom klanu“ protekao je juče u Specijalnom sudu saslušanjem tri svedoka, kao i čitanjem transkripata o ispitivanju svedoka za ubistvo Gorana Trajkovića, koji su iskaze dali pred bivšim predsednikom veća Markom Kljajevićem.
Jon Mileta govorio je o noći kad je ubijen Ivica Jovanović, 7. novembra 2002. godine u Ulici Jove Ilića na Voždovcu. Prema njegovim rečima, oko 21.30 čuo je dva pucnja, a kad je izašao na terasu ugledao je „mercedes“ i mladića koji je vikao „ubiše mi gazdu“. Mileta je kazao da je sa sinom odmah izašao napolje, kao i da mu je bilo čudno što su policajci već bili stigli. Tvrdio je da nije video da ima bilo koga u kolima, a jedino što je primetio bila je oštećena šoferšajbna.
Ovaj svedok malo je bio konfuzan kad mu je sudija Milimir Lukić predočio fotografije sa uviđaja. Mileta je kazao da na parkingu, koliko je on video neposredno po ubistvu nije bilo nijednog vozila (na snimcima parking mesta su popunjena). Dodao je i da garaža pored koje se nalazio „mercedes“ u kojem je bilo Jovanovićevo telo u to vreme nije ni postojala, već da je sagrađena dve godine kasnije. Takođe, prilikom uviđaja, što se vidi na fotografijama, obeleženo je desetak čaura, a prema njegovom svedočenju čuo je samo dva pucnja.
Sudiji Lukiću nije bilo jasno kako je sve to moguće. U jednom trenutku ga je i pitao „da nema možda problema sa osećajem za vreme“. Svedok nije znao da mu na to odgovori.
Prema optužnici Jovanovića su ubili Đorđe Slavković i Milan Glišović, dok su im u tome pomagali braća Aleksandar i Miloš Simović, Milan Jurišić Jure, Dušan Krsmanović i Vladimir Milisavljević. Tužilaštvo tvrdi da je Slavković pucao iz pištolja, a Glišović iz automatske puške.
Alibi optuženom Daliboru Nišaviću da 7. decembra 2000. godine nije bio u Novom Sadu kad je ubijen Velibor Iličić, zvani Velja Bosanac, juče je dala njegova svastika Svetlana Gligorić. Tvrdila je da je početkom decembra sa Daliborom, njegovom suprugom i detetom otišla u Crnu Goru, odakle su se vratili sredinom meseca.
Optužnica Nišavića tereti da je Krsmanoviću i Juretu u Novom Sadu obezbedio vozilo i oružje da ubiju Iličića, kao i da ih je posle ubistva sačekao i odvezao do iznajmljenog stana.

Antrfile:

SUMNjIVA POZAJMICA

KAO svedok juče se pojavio i Aleksandar Smiljević, koji je tvrdio da je svom prijatelju iz detinjstva, optuženom Milomiru Kaličaninu u aprilu 2002. godine pozajmio 10.000 evra, od kojih je, kako mu je kazao kupio vozilo „golf“, a ostatak uložio u posao. Prema tvrdnjama nekih svedoka saradnika, Kaličanin je ovu sumu dobio kao kompenzaciju što je „zemuncima“ dojavio gde se nalazi Željko Škrba, koji je sa Nenadom Batočaninom ubijen 26. novembra 2002. godine.
Autor: N. BIJELIĆ

POTRAGA ZA SUBOTIĆEM

Večernje Novosti, 07.06.2007; Strana: 13

Policija juČe ujutro uhapsila osam Članova organizovane kriminalne grupe koja je Švercovala cigarete

Biznismen Stanko Subotić se sumnjiči da je organizator kriminalne grupe. Među uhapšenima Milan Milanović Mrgud, iz „Škorpiona“, Miodrag Zavišić, bivši načelnik novosadske policije, Milovan Popivoda, nekadašnji načelnik novosadskog dela DB

SRPSKA policija od juče traga za biznismenom Stankom Subotićem Canetom, osumnjičenim da je u periodu od 1995. do 1998. godine organizovao petnaestočlanu grupu za krijumčarenje cigareta na teritoriji Srbije! Zasada je utvrđeno da su osumnjičeni u tom periodu oštetili republički budžet za 40 miliona evra!
U sinhronizovanoj akciji pripadnika MUP, a u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala, juče ujutro uhapšeno je osam članova ove kriminalne grupe, dok se za još šestoro traga.

Pukla „mreža“
U SAOPŠTENjU policije dodaje se i da je ova akcija usledila posle dugogodišnje detaljne istrage i rada Specijalnog tužilaštva na predmetu „Mreža“ o organizovanom višegodišnjem švercu cigareta na ovim prostorima, i to u više gradova Srbije – u Beogradu, Novom Sadu, Ubu i Zemunu.
Lisice su stavljene Milanu Popivodi, bivšem načelniku Državne bezbednosti Novi Sad, Miodragu Zavišiću, nekadašnjem prvom čoveku novosadske policije, i Milanu Milanoviću, zvanom Mrgud, nekada funkcioneru državnih organa, osnivaču paravojne formacije „Škorpioni“ i u vreme Republike Srpske Krajine pomoćniku ministra unutrašnjih poslova.
U policijskom pritvoru su i Nebojša Nikolić Tarzan, bivši radnik Savezne uprave carina, njegov kolega Drago Dodevski, Milan Ranković Pekin, radnik Subotićevog preduzeća „Mia“ iz Uba, Miroslav Pešić Miki i Ivana Olujić. Njima je određen pritvor do 48 časova, dok se u Centralnom zatvoru već nalazi Mihalj Kertes, nekadašnji direktor SUC, koji je, takođe, obuhvaćen istragom.
Policija, pored Subotića, traga i za njegovim radnicima iz firme „Mia“ – Nikolom Miloševićem, Ivanom Krčmaričić i Jovicom Ranđelovićem. Na poternici su i Luka Nenadić, iz sela Tabanovići kod Šapca, i Stevan Banović, iz carine.

„Državni posao“
POLICIJA je saopštila da je će protiv osumnjičene grupe podneti krivičnu prijavu posle višegodišnje istrage tokom koje je utvrđeno da je grupa za tri godine – od 1995. do 1998. – oštetila budžet za 80.000.000 maraka. Taj novac je iz Srbije prebacivan preko Crne Gore i Makedonije na račune na Kipru.
Za svakog osumnjičenog, policija je detaljno prikupila sve dokaze za podnošenje najavljene krivične prijave. Otkriveno je da je grupa nezakonito poslovala preko više preduzeća registrovanih za promet cigaretama, a imali su snažnu podršku od državnih struktura identifikovanih u policiji, Resoru državne bezbednosti Srbije i Upravi carina.
Grupom krijumčara je vertikalno komandovano, a celokupno švercovanje cigareta je prikazano kao „državni posao“. Rad grupe se nije mogao kontrolisati jer je svaki pokušaj obustavljan, od sada osumnjičenih, a tada pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova.
Na graničnim prelazima Kelebija i Preševo pripadnici mobilnih ekipa SUC propuštali su bez carinskog evidentiranja kamione sa cigaretama i upućivali ih u ilegalne magacine, odakle su dalje distribuisane preprodavcima i drugim članovima krijumčarske mreže.
Novac dobijen od prodaje cigareta pretvaran je u devize i gotovina je iznošena iz zemlje. Novac je potom polagan na privatne račune u stranim bankama ili na račune of-šor kompanija.

Podela posla
Prema saznanjima policije i istrage, grupa je funkcionisala na sledeći način:
l Nebojša Nikolić, zvani Tarzan, iz Zemuna, tokom 1995. i 1996, kao radnik SUC, sa Stevanom Banovićem i Dragom Dodevskim, a po nalogu Mihalja Kertesa, organizovao je ulazak cigareta u Srbiju. Roba je ulazila iz Makedonije i Mađarske, bez carinskog evidentiranja i zajedno sa Milanom Rankovićem i sada pokojnim Đorđem Subotićem, bliskim saradnicima Stanka Subotića, pratili cigarete iz uvoza do magacina u Novom Sadu i Rumenci.
l Dragi Dodevski, iz Beograda, kao radnik SUC sa Stevanom Banovićem i Nebojšom Nikolićem, po Kertesovom nalogu, organizovao ilegalni ulazak cigareta u Srbiju.
l Milan Ranković Pekin, iz Uba, zajedno sa Nikolom Miloševićem distribuisao je cigarete iz carinskog magacina firme „Panšped“ u Futogu i ilegalnom skladištu u Rumenci. Jedno vreme, Ranković je i pratio cigarete koje su ulazile preko Kelebije i Preševa. Ranković je sa Đorđem Subotićem i Lukom Nenadićem, oktobra 1996. godine, oteo i zatvorio finansijske policajce u Rumenci. Novac od krijumčarenih cigareta, Ranković je iznosio na Kipar.
l Miroslav Pešić, zvani Miki, iz Beograda, po nalogu Stanka Subotića, uplaćivao je devize „Makedonija tabaku“ za kupljene cigarete. Pešić je bio u Skoplju, a kancelarija je bila u poslovnim prostorijama makedonskog proizvođača cigareta. Za dve godine, Makedoncima je plaćeno osam miliona maraka duga firmi „Mia“ sa Uba i „SUCCES“ iz Novog Sada.
l Milan Milanović Mrgud iz Beograda, bliski saradnik i kum Stanka Subotića, učestvovao je u ilegalnom prebacivanju cigareta iz Republike Srpske Krajine u Srbiju. Učestvovao je i u organizaciji krijumčarenja preko Kelebije, a obezbeđivao je magacine u Rumenci. Sumnja se da je on dao nalog za otmicu finansijskih policajaca, oktobra 1996. godine.
l Miodrag Zavišić iz Novog Sada, zajedno sa kolegom iz Resora državne bezbednosti Milanom Popivodom, obustavljao je započete kontrole nelagalnog prometa cigareta u magacinima u Futogu i Rumenci.
l Ivana Olujić, novosadska pevačica, pomagala je predstavnicima preduzeća „Mia“ Nikoli Miloševiću i Jovici Ranđeloviću u skladištenju i distribuciji krijumčarenih cigareta.

Antrfile:

PRIVATIZACIJA

ZBOG utvrđivanja svih činjenica, vezanih za krijumčarenje cigareta, formirana je baza podataka, kojom su obuhvaćeni podaci Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Tu se, preko podataka o kupcima, fizičkim licima i preduzećima, koja su učestvovala u postupku privatizacije, preduzimaju mere na identifikaciji odredišta odakle je novac upućen.

ZNAO ZA „MREŽU“

SUBOTIĆ je javnosti postao poznat 2001. godine, kada je hrvatski „Nacional“ objavio seriju tekstova o švercu cigareta. Tužio ih je zbog, kako je tvrdio, iznetih laži i u Zagrebu dobio sudski spor protiv „Nacionala“.
Na pitanje jedne beogradske televizije da li je znao da je policija 2003. vodila akciju „Mreža“, Subotić je tog maja 2006. odgovorio potvrdno.
– Obaveštvali su me ljudi koji su organizovali tu akciju. Između ostalog, i sam ministar policije Dušan Mihajlović me je jednom pozvao kod sebe 2003, da mi priča nešto o toj akciji – kazao je Subotić.

Vlado PaviČeviĆ, advokat Stanka SubotiĆa

JAVIĆE SE POLICIJI TEK
KAD DOĐE PRAVO VREME

STANKO Subotić nije švercer cigareta. Potraga i prijava protiv njega je bazirana na izjavama pravih krijumčara.
Ovako je za „Novosti“ komentarisao advokat Vlado Pavićević jučerašnje saopštenje MUP-a o hapšenju ove kriminalne grupe.
– Subotić će se, kao i uvek, odazvati pozivu policije i drugim zvaničnim državnim organima – navodi Pavićević. – To će uraditi i sada. Ali, tek kada dođe pravi momenat.
Advokat objašnjava da mu nije jasno zašto je Subotić, koji je donedavno bio u Srbiji, dospeo na poternicu, jer se uvek nudio i sam odlazio u policiju da da iskaz vezan za krijumčarenje cigareta.
Autor: Z. USKOKOVIĆ, S. KRALJEVIĆ

SUD ČEKA JATAKE

Večernje Novosti, 07.06.2007; Strana: 20

Danas nastavak suĐenja optuŽenima za skrivanje Ratka MladiĆa

Neizvestan nastavak zbog bolesti prvooptuženog Jova Đoga

BEOGRAD – Suđenje grupi od 12 optuženih za skrivanje i pomaganje haškom optuženiku Ratku Mladiću trebalo bi da se nastavi danas u Drugom opštinskom sudu u Beogradu. Prema izjavi sekretara Drugog opštinskog suda Aleksandre Nešović, sud nije dobio zvanično obaveštenje o zdravstvenom stanju prvooptuženog Jova Đoga, tako da nije izvesno da li će se on pojaviti u sudu.
Zbog bolesti Đoga prethodni pretres je odložen krajem marta. Đogo je 8. marta operisan na Vojnomedicinskoj akademiji, a 26. marta je otpušten i nalazi se na kućnom lečenju. Zakon nalaže da je za održavanje glavnog pretresa neophodno prisustvo svih okrivljenih.
U dosadašnjem toku postupka svi optuženi, izuzev penzionisanog oficira Vojske Republike Srpske Marka Lugonje, koji je priznao da je početkom septembra 2002. godine krio Mladića pet-šest dana u svom stanu u Beogradu, negirali su navode optužnice. Oni su naveli da Mladića nisu krili.
Na optuženičkoj klupi, zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela, pored Đoga i Lugonje, jesu Stanko Ristić, Blagoje Govedarica, Ljiljana Vasković, Saša Badnjar, Predrag Ristić, Ratko Vučetić, Borisav Ivanović, Bojan i Tatjana Vasković.
Oni se terete da su u “produženom trajanju” sakrivali i na druge načine pomagali Mladiću, iako su znali da je tužilac Haškog tribunala podigao optužnicu protiv njega, koja ga tereti za 15 krivičnih dela.

Autor: R. D.

OTPAO IZ “STEČAJNE”

Večernje Novosti, 07.06.2007; Strana: 20

Odbrana bivŠeg tuŽioca Milorada CvijoviĆa uloŽila prigovore na optuŽnicu

Tereti se da je Raduloviću pomogao da jeftino kupi akcije “C marketa”

BEOGRAD – Odbrana nekadašnjeg zamenika republičkog javnog tužioca Milorada Cvijovića uložila je prigovore na optužnicu koja ga tereti da je bivšem direktoru “C marketa” Slobodanu Raduloviću pomogao da kupi akcije tog preduzeća po povoljnijim cenama, saopšteno je juče u Drugom opštinskom sudu u Beogradu.
U toku je odlučivanje vanraspravnog krivičnog veća o prigovorima, posle čega će se optužnica stupiti na pravnu snagu, a zatim će sud odrediti i datum početka suđenja.
Drugo tužilaštvo preuzelo je krivično gonjenje od specijalnog tužioca, koji je inicirao postupak, pošto se posle sprovedene istrage Posebno odeljenje Okružnog suda oglasilo nenadležnim.
Tokom istrage utvrđeno je da u Cvijovićevim postupcima ne postoje elementi organizovanog kriminala, pa je predmet upućen redovnom sudu, dok se “stečajnoj mafiji” sudi pred Posebnim odeljenjem.
Cvijović je uhapšen početkom oktobra prošle godine, u okviru istrage protiv “stečajne mafije”, zbog sumnje da je u svojstvu zamenika republičkog tužioca 2005. zloupotrebio službeni položaj.
On se tereti da je neovlašćeno i kršeći propise, iz pisarnice Republičkog tužilaštva izuzeo predmet koji je falsifikovao i rešio bez znanja postupajućeg tužioca, kako bi Raduloviću uklonio konkurenciju i omogućio mu da preko svoje privatne firme “Primer Ce” kupi akcije “C marketa” po povoljnijim cenama.

Autor: NN

POTERNICA ZA CANETOM

Blic, 07.06.2007; Strana: 4

Konačno počelo hapšenje članova duvanske mafije

Stanko Subotić Cane je označen kao organizator kriminalne grupe koja je oštetila državu za
40 miliona evra

Srpske vlasti konačno su odlučile da se obračunaju sa takozvanom duvanskom mafijom, na čijem čelu se nalazi Stanko Subotić Cane. Juče je uhapšeno osmoro pripadnika ove grupe, dok je za Subotićem raspisana Interpolova poternica.

Vlasnik „Future plus“, najveće distributerske mreže u Srbiji, osumnjičen je da je kao organizator kriminalne grupe od 1995. do 1997. preko svog preduzeća „Mia“ sa Uba, u Srbiju uvozio cigarete bez evidentiranja i potom ih prodavao na crnom tržištu. Istovremeno, srpska policija uhapsila je osmoro pripadnika Subotićeve grupe, među kojima su bivši funkcioneri Savezne uprave carina i MUP-a Srbije, kao i radnici preduzeća „Mia“. Krivičnom prijavom za organizovani šverc cigareta, kojim je Subotićeva grupa oštetila državu za 40 miliona evra, obuhvaćen je i Mihalj Kertes, bivši direktor Carine, koji se već dva meseca nalazi u pritvoru.
MUP Srbije je saopštio da su posle višegodišnje istrage, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom, privedeni Nebojša Nikolić zvani Tarzan i Drage Dodeski, bivši radnici Savezne uprave carina, zatim Milan Milanović zvani Mrgud, bivši funkcioner državnih organa, Miodrag Zavišić, bivši načelnik SUP Novi Sad, Milan Popivoda, bivši načelnik centra DB-a Novi Sad, Milan Ranković zvani Pekin i Miroslav Pešić zvani Miki, radnici preduzeća „Mia“, kao i pevačica Ivana Olujić.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović izjavio je za „Blic“ da je hapšenje Subotićeve grupe samo početak rasvetljavanja slučaja „Mreža“, u kome je identifikovano pet kriminalnih grupa koje su se devedesetih godina bavile organizovanim švercom cigareta.
– Nekoliko kriminalnih grupa je u Srbiji od 1995. do 1998. godine zaradilo milione maraka na nelegalnom prometu cigareta. Nezakonito je poslovalo nekoliko preduzeća koja su za taj biznis imala snažnu podršku vlasti, u MUP Srbije, RDB i Upravi carina, zbog čega je šverc cigareta tada prikazivan kao državni posao – kaže za „Blic“ izvor iz MUP Srbije.
Stanko Subotić je cigarete kupovao u Makedoniji, a glavni čovek za taj posao bio je Miroslav Pešić, koji je 1995. i 1996. godine boravio u Skoplju, gde je imao kancelarije u prostorijama preduzeća „Makedonijatabak“.
– Po nalogu Subotića, Pešić je za osam miliona maraka u kešu platio kupovinu cigareta na blagajni preduzeća „Makedonijatabak“. Plaćanje je izvršeno na ime izmirenja duga preduzeća „Mia“ sa Uba i „Succes“ iz Novog Sada. Cigarete su potom dopremane na granicu, gde je na scenu stupao nekadašnji prvi čovek Carine – Mihalj Kertes. Po njegovom naređenju, pripadnici mobilnih ekipa Carine na graničnom prelazu Preševo Nebojša Nikolić i Drage Dodesku su sa kolegom Stevanom Banovićem, za kojim se traga, bez carinskog evidentiranja propuštali šlepere sa cigaretama. Ista situacija dešavala se i na graničnom prelazu Kelebija, odakle su cigarete uvožene iz Mađarske. Carinici su potom, po Kertesovom nalogu, pratili kamione sa cigaretama do ilegalnih magacina u Novom Sadu i Rumenki. U pratnji cigareta učestvovali su i Milan Ranković i Đorđe Subotić, bliski Subotićevi saradnici. Cigarete su odatle prosleđivane ka mrežama krijumčara i preprodavaca na crnom tržištu. Glavni ljudi za distribuciju i nelegalan promet cigareta iz carinskog magacina preduzeća „Panšped“ u Futogu i ilegalnog magacina u Rumenki bili su Milan Ranković, koji je uhapšen, i Nikola Milošević, za kojim se traga. Obojica su radnici Subotićevog preduzeća „Mia“. U skladištenju i nelegalnoj distribuciji cigareta pripadnicima Subotićeve kriminalne grupe pomagala je i pevačica Ivana Olujić iz Novog Sada. U nekoliko navrata ona je posredovala u pronalaženju kupaca većih količina cigareta iz ilegalnog magacina u Rumenki – kaže izvor „Blica“.
Subotić je švercovao cigarete i na sledeći način: organizovao je da se uvezene cigarete legalno izvoze u Republiku Srpsku Krajinu, odakle su već istog dana vraćane, ali bez carinskog evidentiranja.
Za ilegalno prebacivanje cigareta iz RSK u Srbiju Subotić je angažovao svog bliskog saradnika Milana Milanovića zvanog Mrgud, inače jednog od osnivača „Škorpiona“ i čoveka koji je od 1992. do 1997. godine bio glavna veza DB-a i MUP-a sa ovom paravojnom formacijom. Milanović je nakadašnji pomoćnik ministra odbrane RSK i jedan od potpisnika Erdutskog sporazuma 1995. Sa Subotićem poslednjih nekoliko godina ima Fabriku za proizvodnju mesa „Famis“, a od Subotića je na poklon dobio i luksuznu vilu u beogradskom naselju Senjak.
Hapšenjem osmoro pripadnika grupe Stanka Subotića, policija je razrešila slučaj otmice sedmorice pripadnika finansijske policije, koji su u oktobru 1996. pokušali da izvrše kontrolu magacina u Rumenci. Inspektore su tada otela trojica muškaraca naoru’žani kratkim cevima i držali ih zarobljene sve dok roba iz magacina nije utovarena u kamione i transportovala u nepoznatom pravcu. Za otmicu i zarobljavanje finansijskih policajaca, policija je osumnjičila Milana Milanovića Mrguda i radnika „Mia“, Milana Rankovića zvanog Pekin.
Nelegalni magacini su nekoliko puta bili predmet kontrole tržišne inspekcije. Svaki put kontrole su obustavljene po nalogu uhapšenih Miodraga Zavišića, tadašnjeg načelnika novosadske policije, i Milovana Popivode, u to vreme načelnika tamošnjeg centra DB-a.
Kako „Blic“ saznaje, na meti policije su Stevan Banović, radnik Carine, Jovica Ranđeović, Ivana Krčmarević i Nikola Milošević, radnici preduzeća „Mia“, kao i Luka Nenadić, Subotićev saradnik.

Antrfile:

„Nacional“ nazivao Subotića mafijaškim bosom Balkana

Hrvatski „Nacional“ optuživao je Subotića da je „glavni mafijaški bos s Balkana“ i da se „njegovi švercerski kanali protežu po celom Balkanu zahvaljujući tajnoj podršci ili zaštiti najviših političkih i policijskih autoriteta u gotovo svim državama bivše Jugoslavije“. U Srbiji je, prema pisanju „Nacionala“, imao podršku Jovice Stanišića, nekadašnjeg šefa DB-a, Milorada Vučelića, funkcionera SPS-a, a kasnije i Zorana Đinđića. „Nacional“ je tvrdio da je Milo Đukanović Subotićev dugogodišnji poslovni ortak u švercerskom poslu, i da su njih dvojica za samo pet godina podelili više od milijardu dolara. Američki FBI je takođe bio zainteresovan za Đukanovićeve poslove, pisao je „Nacional“, i tvrdio da su tri aviona crnogorske vlade registrovana na Subotićeve firme, što im je ispričao bivši Subotićev pilot Ivan Babić koji je „pobegao u SAD“. Srećko Kestner, bivši Subotićev poslovni partner, rekao je za „Nacional“ da je u prodaji cigareta on zarađivao 35 odsto, 15 odsto uzimali su Đukanovićevi kumovi, a 50 odsto Cane“.

Novac iznosili na Kipar

Devize zarađene od šverca cigareta, Stanko Subotić je, u oktobru 1996. godine izneo iz zemlje preko saradnika Milana Rankovića, Đorđa Subotića i Nenada Lukića. Novac je preko Crne Gore i Makedonije prenet na Kipar gde je položen na Subotićeve račune.
– Zbog sumnje da su tim novcem poslednjih nekoliko godina kupovane firme u Srbiji, policija je formirala bazu podataka, kojom su obuhvaćene informacije Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Cilj je da se ispita da li su novcem od šverca cigareta, pojedina preduzeća učestvovala u postupku privatizacije srpskih firmi.
Autor: TAMARA MARKOVIĆ SUBOTA

CANE NA POTERNICI

Press, 07.06.2007; Strana: 2

Policija izdala nalog za raspisivanje crvene Interpolove poternice za Stankom Subotićem kao organizatorom šverca cigareta, uhapšeni Milan Milanović Mrgud i još sedmoro!

BEOGRAD – Srpska policija zajedno sa Specijalnim tužilaštvom za organizovani kriminal juče je krenula u obračun sa najmoćnijom kriminalnom grupom u Srbiji – „duvanskom mafijom“! Posle nekoliko godina istrage o organizovanom švercu cigareta, koja se vodi pod šifrovanim imenom akcija „Mreža“, juče je uhapšeno osam članova ove grupe, a kao glavni organizator optužen je jedan od najbogatijih Srba – Stanko Subotić Cane! Policija je, kako saznajemo, juče izdala nalog da se za Subotićem raspiše crvena Interpolova poternica, što znači da ga već od danas jure sve policije sveta!
„Duvanska mafija“ tereti se da je švercom cigareta od 1995. do 1998. godine oštetila državu za čak 40 miliona evra, odnosno ondašnjih 80 miliona nemačkih maraka! Kako se navodi u optužnici, novac zarađen od šverca cigareta mafijaši su preko Crne Gore i Makedonije prebacivali na svoje račune na Kipru.
Za Stankom Subotićem Canetom traga se jer je bio vlasnik firme „Mia“ sa Uba, preko koje je išao milionski šverc cigareta. Prema informacijama Pressa, Subotić se trenutno nalazi u Crnoj Gori, gde je nedavno kupio ostrvo Sveti Nikola. Kako nam je rečeno u vrhu policije, Interpolova poternica biće raspisana i za Nikolom Miloševićern, sestrićem Stanka Subotića, koji je bio zadužen za naplatu švercovanih cigareta. Policija navodi da Subotićeva grupa ima 15 članova. Osmoro je uhapšeno, a sedmoro se nalazi u bekstvu.

„Mrgud“ i bivši šef DB-a iza brave
Kao član Subotićeve grupe, juče oko šest sati ujutro uhapšen je Milan Milanović, zvani Mrgud, poznatiji kao glavni organizator zloglasne paravojne formacije „Škorpioni“. Mrgud, bivši pomoćnik ministra odbrane Republike Srpske Krajine, optužen je da je organizovao šverc cigareta preko RSK i Mađarske u Srbiju.
Uhapšeni su i Milan Popovida, bivši načelnik DB-a u Novom Sadu, i Miodrag Zavišić, bivši načelnik SUP-a Novi Sad, Nebojša Nikolić Tarzan i Drage Dodeski, bivši radnici Savezne uprave carina, Milan Ranković Pekin i Miroslav Pešić Miki, radnici firme „Mia“, kao i Ivana Oluić, pevačica i posrednik u nelegalnoj distribuciji cigareta (pogledate okvir). Kao člana ove grupe policija je navela i bivšeg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa, koji se već nalazi u zatvoru zbog optužbi da je iznosio državni novac na Kipar. Svim uhapšenim mafijašima određenje pritvor do 48 sati, posle čega će uz krivične prijave biti predati Specijalnom tužilaštvu.
Pored Stanka Subotića i Nikole Miloševića, policija traga i za Ivanom Krčmarević, koja je u firmi „Mia“ bila zadužena za evidentiranje cigareta, Nenadom Dukom, Jovicom Ranđelovićem i Stevanom Banovićem. Na listi za potragu nalazi se i Đorđe Subotić, ali policija ima podatke da je on u međuvremenu preminuo.
Prema informacijama iz vrha MUP-a, hapšenje grupe oko Stanka Subotića „samo je početak velike antimafijaške akcije“.
– Ovo je samo prva grupa koja je učestvovala u organizovanom švercu cigareta i ona je bila okupljena oko Stanka Subotića Caneta. Imamo dokaze da je ova grupa oštetila državu za oko 40 miliona evra, a procenjujemo da je stvarna šteta bar pet ili šest puta veća! – navodi sagovornik Pressa.
Policija sumnja da je Canetova ekipa preko preduzeća „Mia“, koje je registrovano na Ubu, gde je Subotić i rođen, švercovao cigarete na dva načina.
– Prvi i najčešći način šverca bio je ilegalan uvoz, najčešće iz Mađarske, Makedonije i Crne Gore. Drugi načinje takozvano naduvavanje faktura prilikom legalnog uvoza… – navodi sagovornik Pressa.
Policija je tokom akcije „Mreža“ utvrdila da je od 1995. do 1998. godine u Srbiji bilo nekoliko organizovanih kriminalnih grupa koje su zaradile milione na švercu cigareta.
– U Srbiji je bilo više firmi registrovanih za promet cigareta, čiji su vlasnici i oni koji su sa njima bili u vezi uživali podršku vlasti, odnosno ljudi u vrhu policije, DB-a i Carine. Tako se posao šverca cigareta vodio kao „državni posao“. Sve kontrole ilegalnih magacina odakle su cigarete puštane na tržište bile su obustavljene intervencijama iz samog MUP-a Srbije – kaže izvor Pressa iz vrha policije.

Kako su zarađivali milione
Sagovornik Pressa doda je da su na graničnim prelazima Kelebija i Preševo tzv. mobilne ekipe Carine bez ikakve kontrole i evidentiranja propuštale kamione s cigaretama, koje su potom skladištene u ilegalne magacine, odakle su puštane na crno tržište. Ali, bilo je i drugačije vrste kriminala:
– Sva preduzeća koja su uvozila cigarete radi navodne proda je u ,,fri šopovima“ uvećavala su fakture prilikom carinjenja robe. Tako je pravljena ogromna razlika u ceni, koju je vlasnik firme i ujedno i organizator šverca uzimao za sebe! Sva dobit od ovog šverca u kesu je iznošena iz Srbije i uplaćivana na privatne i račune u stranim bankama ili na račune ,,of šor“ kompanija – objašnjava sagovornik Pressa.
Naš izvor doda je da je deo novca od šverca cigareta gotovo sigurno „opran“ tokom privatizacije u Srbiji.
– Na osnovu podataka Agencije za privatizaciju napravili smo posebnu bazu podataka, gde preko informacija o kupcima i firmama koje su učestvovale u nama sumnjivim privatizacijama pokušavamo da utvrdimo odakle je novac uplaćivan. Pomoću ovih podataka pokušaćemo da utvrdimo da li neka od privatizacija u Srbiji ima veze sa novcem koji potiče od šverca cigareta – kaže na kraju sagovornik Pressa iz vrha policije.
EKIPA PRESSA

Antrfile:

Advokat Subotića-Cane neće bežati
Vladimir Pavićević. advokat Stanka Subotića Caneta, kaže za Press da njegov klijent „neće bežati od zakona ukoliko dobije poziv za saslušanje“.
– Subotić se neće skrivati, u to budite uvereni. Iz onoga što je u medijima objavljeno ne vidim nijedan konkretan dokaz koji bi optužio mog klijenta. Ne znam šta se to Subotiću stavlja na dušu. Konkretniji komentar ćete dobiti tek kada se upoznam optužbama – ističe Pavićević.
Na pitanje gde se Subotić trenutno nalazi, on nije želeo da odgovori.
– Ne znam zašto bi to bilo bitno. Valjda je dovoljno ako kažem da će se on uvek staviti na raspolaganje državnim organima. Ipak, indikativno je da se ovakav postupak vodi posle 12 godina. Ne treba žuriti, čekajte da vidimo o čemu je tu reč, pa ćemo moći da popričamo duže na ovu temu – kaže Pavićević.

Šta je tajna policijska akcija „Mreža1“
Ekipa „Insajdera“ TV B92 u februaru 2006. prva je objavila podatke o švercu cigareta koje je policija prikupila u okviru tajne akcije „Mreža“. U junu 2003, po specijalnoj naredbi tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, formirana je radna grupa koja je, u saradnji sa policijskim službama u deset zemalja, istraživala šverc cigareta ,u periodu od 1996. do 2000.
U policijskom izveštaju se doslovce navodi da se „poslovanje preduzeća pod kontrolom Stanka Subotića odvijalo u pravcu organizovanog krijumčarenja cigareta na ilegalnom tržištu, koje je bilo pod potpunom zaštitom vlasti“. Do koje mere je šverc cigareta bio zaštićen najbolje pokazuje činjenica da je sedam inspektora Republičke uprave javnih prihoda i Odeljenja finansijske policije Novi Sad koji su počeli kontrolu skladišta u Rumenki u oktobru 1996. godine bukvalno oteto i držano u privatnom zatvoru sve dok roba iz magacina nije premeštena! Miroslav Uzelac, jedan od otetih inspektora, ispričao je da je magacin koji su kontrolisali bio pun cigareta, kafe i viskija.
– Tu je bilo toliko robe da sam pomislio da je to centralni magacin fri šopova Srbije! Nije u pitanju jedan čovek… Ako je u pitanju jedan čovek, onda se taj čovek zove država. Ako je u pitanju više ljudi, onda to mogu biti samo velike firme. To nije normalna količina robe…- kazao je tada Uzelac.
U izveštaju o „Mreži“ navodi se osam kriminalnih grupa i više od 200 osoba koje su tokom devedesetih učestvovale u švercu cigareta. Jedna od ključnih figura bio je i Marko Milošević.

Tužilac Radovanović:Ovo je samo početak
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović kaže da hapšenje osmorice članova grupe Stanka Subotića vidi „kao početak akcije obračuna protiv ovog vida kriminala“. Na pitanje zašto nema Marka Miloševića među osumnjičenima Radovanović kaže da će „sva lica upletena u ilegalan promet duvana biti obuhvaćena akcijom Tužilaštva“.
Portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić otkriva za Press da istraga neće stati samo na do sada uhapšenim osobama.
– Sve ono stoje objavljivano u medijima nije bilo dovoljno da stupimo u akciju. Tek kada smo dobili čvrste dokaze, kredibilne za sud krenuli smo u hapšenja. Subotić je u bekstvu i za njim se intenzivno traga, a ovo je tek početak akcije – kaže Zorić.

Uhapšeni članovi grupe Stanka Subotića Caneta
Milan Milanović Mrgud:
Bliski saradnik Stanka Subotića, organizovao šverc cigareta preko RSK. Učestvovao u švercu cigareta iz Mađarske u Srbiju i organizovao fizičko obezbeđenje. Naredio otmicu finansijskih policijaca.
Milovan Popivoda: Kao bivši načelnik DB-a u Novom Sadu, tokom 1995. i 1996. zajedno sa Miodragom Zavišićem obustavio otpočete policijske kontrole švercovanih cigareta u magacinima u Futogu i Rumenki.
Miodrag Zavišić:Kao bivši načelnik PU Novi Sad, zajedno sa Popivodom obustavio sve kontrole nelegalnog prometa cigareta u magacinima koji su pripadali firmi Stanka Subotića.
Milan Ranković Pekin:
Učestvovao u distribuciji i švercu cigareta tokom 1995. i 1996. u carinskom magacinu „Panšpeda“ u Futogu i ilegalnom magacinu u Rumenki. Učestvovao u otmici inspektora, nosio pare na Kipar,
Nebojša Nikolić Tarzan:
Kas carinik, po nalogu Kertesa organizovao ulazak cigareta iz Mađarske i Makedonije u Srbiju. Sa Milanom Rankovićem i Đorđem Subotićem pratio konvoje cigareta do magacina u Novom Sada i Rumenki,
Drage Dodevski:
Kao carinik, po nalogu tadašnjeg direktora Mihalja Kertesa organizovao ulazak cigareta u Srbiju iz Mađarske i Makedonije bez ikakvog carinskog evidentiranja.
Miroslav Pešić Miki:
Tokom 1995. i 1996. po nalogu Stanka Subotića bio u Skoplju, gde je kešom „Makedonijatabaku“ platio osam miliona maraka u kesu za dug firmi „Mia“ iz Uba i „Succes“ iz Novog Sada.
Ivana Olujić: Pomagala u skladištenju cigareta i posredovala u pronalaženju velikih kupaca.Pevačica iz Novog Sada i ima završenu muzičku akademiju. Javnosti je postala poznata kada je tužila Vladu Georgieva jer joj je ukrao pesmu.
Autor: PRENETO

PUKLI PARE NA SVE STRANE

Kurir, 07.06.2007; Strana: 7

Osim od firme „Ekoprodukt“ Mika Brašnjovića, JP „Službeni glasnik“ otkupljivalo menice i od „Protekte“, čiji je vlasnik uhapšen kao član „naftne mafije“

BEOGRAD – Javno preduzeće „Službeni glasnik“ ne samo da je „puklo“ tri miliona evra zbog poslova sa „Ekoproduktom“, preduzećem pokojnog Mika Brašnjovića, koji je uhapšen pod sumnjom da je pripadnik „stečajne mafije“, već je upalo u manjak od skoro dva miliona evra i zbog poslova sa firmom „Protekta“, čiji je vlasnik Miša Stojanović, osumnjičen da je jedan od organizatora „naftne mafije“!
Iz dokumentacije koju poseduje Kurir jasno se vidi kako je „Službeni glasnik“ prošle godine kupovao menice od „Protekte“, iako je ta firma već dugovala ovom preduzeću čak milion evra. Do sredine 2006. u nekoliko navrata kupovane su menice ukupne vrednosti oko 150 miliona dinara. I to 31. marta tri puta u iznosima od 10.815.102 dinara, 21.630.204, 32.445.307 dinara i dva puta 29. juna u iznosu od 37.963.727 dinara i 51. 308.450 dinara. Ugovor o eskontu menica predviđao je da „Službeni glasnik“ od „Protekte“ otkupi menice firme „Mini kompani“, a da ih po isteku dogovorenog roka „Protekta“ kupi nazad, uz mesečnu kamatu od 1,3 odsto. Drugim rečima, „Službeni glasnik“ je od ovog posla trebalo da ima zaradu, a „Protekta“ svež keš, koji bi kasnije trebalo da vraća uz pomenutu kamatnu stopu. Ovo i ne bi bilo tako neobično da sa istom firmom već nisu imali loša iskustva jer im je „Protekta“ na kraju 2004. ostala dužna više od 50 miliona dinara, a na kraju 2005. nešto više od 83 miliona dinara.
O čudnom odabiru direktora „Službenog glasnika“ Branka Gligorića Kurir je već pisao. Podsetimo, Javno preduzeće „Službeni glasnik“ prošle godine je u nekoliko navrata, u januaru i martu 2006, od „Ekoprodukta“ kupilo menice „C marketa“, vredne ukupno 200 miliona dinara. Međutim, od tada „Službeni glasnik“ od ovog posla ne samo što nije zaradio ni dinara nego je upao u ogroman manjak! Kao što je poznato, Miko Brašnjović, vlasnik „Ekoprodukta“, uhapšen je kao jedan od pripadnika tzv. stečajne mafije i kasnije se ubio u pritvoru. Za ovaj slučaj, kako smo već objavili, zainteresovale su se i policija i BIA.
Povodom poslovanja sa „Protektom“, Kurir je nekoliko dana pokušavao da stupi u kontakt sa direktorom „Službenog glasnika“ Bankom Gligorićem, ali se on nije odazivao na pozive. Kad god smo zvali, ljubazna sekretarica je govorila da je na sastanku i da će nam se javiti.
Gligorić je nedavno, povodom posla „Službenog glasnika“ i „Ekoprodukta“, pristao da da izjavu za Kurir, objašnjavajući da je reč o plasmanu slobodnih finansijskih sredstava, na kome je ovo javno preduzeće trebalo da zaradi.

Antrfile:

Gligorićeva plata 350.000 dinara!

Branko Gligorić, direktor Javnog preduzeća „Službeni glasnik“, počastio je sebe platom od blizu 350.000 dinara! On je u januaru na ruke primio čak 14 prosečnih plata u Srbiji. Kurir poseduje dokument, to jest obračun zarade, prema kome Gligorićeva neto plata iznosi 348.312,94 dinara. Da stvar bude zanimljivija, u tom dokumentu jasno piše da, za razliku od ostalih radnika „Službenog glasnika“, Gligorić zaradu, bar za drugu polovinu januara, u iznosu od 288.762, 66 dinara, ne prima na račun, nego u kešu!
Autor: M. Z. L.

POTERA ZA CANETOM!

Kurir, 07.06.2007; Strana: 10

BEOGRAD – Specijalne jedinice srpske policije uhapsile su juče osam od petnaest članova organizovane kriminalne grupe koju je predvodio kontroverzni biznismen Stanko Subotić Cane. Za njim je raspisana međunarodna Interpolova poternica, a prema saznanju srpske policije, on se trenutno nalazi u Crnoj Gori i pod zaštitom je Mila Đukanovića, koji je takođe obuhvaćen širokom akcijom međunarodne policije zbog šverca cigareta.
Posle višegodišnje detaljne istrage policije i Specijalnog tužilaštva utvrđeno je da je ova grupa preko Subotićeve firme MIA iz Uba u periodu od 1995. do 1997. godine oštetila državni budžet za 80 miliona maraka, odnosno 40 miliona evra. Oni se terete da su uvozili cigarete bez evidentiranja i prodavali ih na crnom tržištu. Novac su iz Srbije, preko Crne Gore i Makedonije iznosili na svoje račune na Kipru.
Duvanska mafija
Među uhapšenima nalaze se i Milan Popivoda, bivši načelnik DB u Novom Sadu, i Miodrag Zavišić, bivši načelnik SUP Novi Sad. Uhapšen je i Milan Milanović Mrgud, organizator paravojne jedinice „Škorpioni“ i pomoćnik ministra odbrane RSK. On je osumnjičen da je organizovao prebacivanje cigareta preko graničnog prelaza iz Mađarske u Srbiju, kao i iz Republike Srpske Krajine.
Privedeni su i Nebojša Nikolić Tarzan, bivši radnik Savezne uprave carina, Drage Dodeski, bivši radnik SUC, Milan Ranković Pekin, radnik preduzeća MIA iz Uba, Miroslav Pešić Miki, koji je vršio uplate preduzeća MIA iz Uba, i Ivana Olujić, posrednik u nelegalnoj distribuciji cigareta.
Svedoci saradnici
Kako Kurir saznaje od odlično obaveštenog izvora, istraga o švercu cigareta vođena je više godina, pod tajnim imenom „Mreža“, ali je ključna stvar za finalizaciju bilo hapšenje Andrije Draškovića u Nemačkoj. On je pristao da sarađuje sa italijanskim istražnim organima posle prebacivanja u zatvor u Rimu. Drugi važan čovek koji je propevao o ovom švercu i koji će najverovatnije biti zaštićeni svedok Specijalnog tužilaštva jeste bivši upravnik carine Mihalj Kertes. On je do detalja opisao kako su cigarete prelazile državnu granicu bez ikakvog evidentiranja i sve ljude koji su taj biznis omogućili. Ukoliko ne bude zaštićeni svedok, Kertes će biti optužen da je organizovao carinike da omoguće nelegalan ulazak cigareta i da omoguće kamionima da neometano dođu do magacina. Kertes je već u zatvoru zbog optužbe da je učesnik afere „Kipar“.
Naš izvor tvrdi da je informacija da su Kertes i Drašković propevali došla i do sada osumnjičenih, koji su preko vrha vlasti pokušavali da zataškaju svoju ulogu u švercu cigareta. Pokušana je i smena odnosno brzopotezno penzionisanje dvojice inspektora policije koji su istraživali ovaj slučaj i otkrili umešanost nekoliko najmoćnijih ljudi iz Srbije u krijumčarenje duvana.
Pored hapšenja grupe Stanka Subotića Caneta, očekuju se hapšenja nekoliko srpskih tajkuna.
Tajni snimci
Inače, kako Kurir saznaje, italijanska policija ima stotine sati snimaka puteva cigareta koje su iz Evrope stizale u Crnu Goru i Srbiju, a potom jedan deo prodavan ovde na crno, a veći deo nastavljao svoj ilegalni put ka Italiji, Švajcarskoj i drugim zemljama zapadne Evrope.
Od polovine devedesetih vođeno je nekoliko istraga o švercu cigareta čiji rezultati nikada nisu objavljeni. Odmah po završetku akcije „Sablja“, specijalnom naredbom Dušana Mihajlovića započela još jedna istraga, nazvana tajnom akcijom „Mreža“.
Rezultat je najtemeljnija analiza šverca cigareta i umešanosti države u ovaj posao. Podaci koji su prikupljeni bili su dovoljni za pokretanje krivičnog postupka, ali po tom izveštaju do sada nije postupano.

Antrfile:

Milo je SledeĆi

Prema informacijama iz MUP, Subotić se, posle dojave da će biti uhapšen, sklonio u Crnu Goru, kod svog partnera Mila Đukanovića.
Bivši premijer Crne Gore, nakon svedočenja Andrije Draškovića
u Italiji, uskoro će se i sam naći na poternici
Interpola

Mesar, vinar, distributer novina

Subotić je javnosti postao poznat 2001, kada je hrvatski nedeljnik Nacional objavio seriju tekstova o švercu cigareta.
Od 2001. povremeno ga pominju politički protivnici tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, a najveća zamerka bila je Đinđićeva vožnja Subotićevim privatnim avionom.
Subotić poseduje fabriku mesa „Famis“ u Srbiji, u Rusiji i Grčkoj firme za distribuciju bezalkoholnih pića i sportske opreme, stotine hektara francuskih vinograda. Proizvodi vrhunsko francusko vino „luj maks“, koje se služi i u Beloj kući. U centru Beograda otvorio je vinoteku. U Srbiji je 2003. postao vlasnik preduzeća „Duvan“.
Udruživanjem s nemačkim koncernom VAC 2004. godine, formirao je firmu „Futura plus“, u čijem je vlasništvu danas najveća prodajna mreža kiosaka u Srbiji.
Subotić je posao u Srbiji pokrenuo 1991. godine, a četiri godine kasnije postaje vlasnik dva fri-šopa na graničnom prelazu Đeneral Janković.

Pekin tukao finansijsku policiju

Uhapšeni Milan Ranković Pekin, sumnjiči se da je, osim organizovanja distribucije cigareta, učestvovao u protivpravnom lišavanju slobode pripadnika finansijske policije. O pretnjama, otmicama i nelegalnom hapšenju finansijskih policajaca u magacinima punim švercovanih cigareta, svojevremeno je svedočio Miroslav Uzelac, koji je u to vreme kao finansijski inspektor išao da proveri da li se u magacinu u Rumenci skladišti nelegalna roba.
– Uletela su tri nemaskirana lika s kratkim cevima, uz neverovatnu buku su se ostrašćeno bacili na nas, mene su bacili na zid, glavom prema zidu, dobio sam udarac nogom u cevanicu – kazao je on.
Autor: G. KATIĆ – LJ. KEKOVIĆ

SVASTIKA BRANI „ZEMUNCA“

Kurir, 07.06.2007; Strana: 10

Alibi za optuženog

BEOGRAD – Na suđenju pripadnicima „zemunskog klana“ svedok Svetlana Gligorić izjavila je da optuženi Dalibor Nišavić u vreme ubistva Velibora Iličića bio u Crnoj Gori. Gligorićeva, čija sestra je udata za Nišavića, rekla je da je krajem novembra 2000. godine, sa sestrom, Nišavićem i njihovim detetom otišla u Bijelo Polje. Tamo su bili do 14. decembra 2000. godine, kada su se vratili u Srbiju. Pripadnici „zemunskog klana“ optuženi su za brojna ubistva, otmice i terorističke napade, a Nišavić se tereti za umešanost u ubistvo Iličića, 7. decembra 2000. godine.

Autor: I. C. L.

DOLIJALI ZAHVALJUJUĆI TAJNOM ISLEDNIKU

Kurir, 07.06.2007; Strana: 10

Saobraćajna mafija

BEOGRAD – Saslušanjem prvooptuženog Slobodana Knežića i njegove nevenčane supruge, trećeoptužene Svetlane Glišić, nastavljeno je suđenje grupi od 29 optuženih za prevare u oblasti saobraćajnog osiguranja, poznatoj kao „saobraćajna mafija“.
Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala tereti grupu za falsifikovanje zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda koje se nisu dogodile, kao i za nelegalnu naplatu osiguranja za nepostojeće štete. Tokom istrage, prvi put u istoriji srpskog pravosuđa, korišćena je istražna tehnika prikrivenog islednika, odnosno tajnog agenta koji je razotkrio ovu kriminalnu grupu. (Tanjug)

Autor: PRENETO

SUBOTIĆ U INOSTRANSTVU, POTRAGA U SRBIJI

Politika, 08.06.2007; Strana: A1

Za njim je raspisana policijska potraga u zemlji, a za inostranstvo je neophodno da sud raspiše poternicu

Prekjučerašnjim hapšenjem osam članova kriminalne grupe Stanka Subotića Caneta, srpskog milionera koji se nalazi u bekstvu, nije stavljena tačka na akciju „Mreža” i na potpuno razotkrivanje osoba koje su učestvovale u jednom od najvećih ekonomskih podrivanja zemlje, kaže za „Politiku” sagovornik iz vrha MUP-a Srbije. On naglašava da će u narednom periodu istragom biti obuhvaćen daleko veći broj ljudi od onih koji su prekjuče uhapšeni. Time je konačno počelo razbijanje kriminalne grupe koja je stvorena simbiozom krijumčara, političara, DB-a i carine.
Za Subotićem je za sada raspisana policijska potraga, a da bi se za njim tragalo u inostranstvu neophodno je da ovdašnji sud raspiše centralnu (nacionalnu) poternicu. Ako se proceni da je potrebno, na osnovu nje se preko Interpola može raspisati i međunarodna („crvena”) poternica. Međutim, do tada, kako zakon nalaže, mora se ispoštovati procedura. Istražni sudija treba da pošalje poziv Subotiću, pa ako se on ne odazove i ne opravda izostanak pred sudom, tek onda se može raspisati poternica.
Nezvanično, policija za sada nema pouzdane informacije o tome gde se Subotić sada nalazi. Prema prvoj verziji, on je u Crnoj Gori, gde uživa poverenje uticajnih ljudi koji su i sami, u Italiji, dovođeni u vezu sa švercom cigareta. Prema drugoj varijanti, Subotić je u Švajcarskoj, čiji je poreski obveznik i gde ima prijavljeno boravište u Ženevi na adresi Central park 7.
Subotić, kako je sam izjavljivao, ima jugoslovenski pasoš i dozvolu za boravak u Švajcarskoj. Svojevremeno je imao i hrvatski pasoš, ali se posle pisanja zagrebačkog „Nacionala”o njemu, odrekao državljanstva ove države. Nije poznato da li je u međuvremenu dobio pasoš neke treće zemlje.
Prekjuče uhapšeni članovi grupe Stanka Subotića Caneta nalaze se u policiji i očekuje se da tokom današnjeg dana budu izvedeni pred istražnog sudiju Specijalnog suda u Beogradu. Akcija hapšenja članova grupe usledila je posle višegodišnje detaljne istrage policije, u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom. Policija je saopštila da je Subotić vlasnik preduzeća „Mia” iz Uba, koje je u periodu od 1995. do 1997. godine uvozilo cigarete bez evidentiranja i prodavalo ga na crnom tržištu.
– Na ovaj način oni su oštetili državni budžet za više od 40.000.000 evra odnosno 80.000.000 tadašnjih nemačkih maraka. Taj novac su iz Srbije prebacivali preko Crne Gore i Makedonije na svoje račune na Kipru – navodi policija. strana 5

Sa prve strane– Privedeni su: Nebojša Nikolić zvani Tarzan, bivši radnik Savezne uprave carina (SUC), Drage Dodeski, bivši radnik SUC, Milan Ranković zvani Pekin, radnik preduzeća „Mia” iz Uba, Miroslav Pešić Miki, Milan Milanović zvani Mrgud, bivši funkcioner državnih organa, Miodrag Zavišić, bivši načelnik SUP-a Novi Sad, Milan Popivoda, bivši načelnik Centra Državne bezbednosti Novi Sad i Ivana Olujić, posrednik u nelegalnoj distribuciji cigareta.
Policija je na početku akcije „Mreža” (sredinom 2003. godine), sačinila spisak firmi preko kojih se tokom sankcija devedesetih godina odvijao legalni promet cigareta. Najveći promet se odvijao preko preduzeća „Tref rentakar” Bojane Bajrušević; „MPS” Dušana Zabunovića; „Okrim” Mirka Vučurovića; „Mia” Stanka Subotića Caneta; „Delta M” Miroslava Miškovića; „Interspid” Petra Komljenovića, „Mega tabak” Mladena Grujića i „Fitnes” Milovana Vujisića.
Tokom istrage utvrđeno je da su dve firme bile nosioci nelegalne trgovine cigaretama. Prva je „Tref rentakar” Bojane Bajrušević, udovice Vlade Kovačevića Trefa, bliskog prijatelja Marka Miloševića koji se i sam spominje u policijskim izveštajima o švercu cigareta, dok je druga firma bila upravo preduzeće „Mia” Stanka Subotića Caneta.
Interesantno je da je izveštaj o akciji „Mreža” u kojem su pobrojani mehanizmi rada „državnih” švercera cigareta, predat tužilaštvu u februaru 2006. godine. Deset dana nakon toga, izveštaj o „Mreži” objavljuje televizija B92, u emisiji „Insajder”, u kojoj se prećutkuje činjenica da je predmet prosleđen tužilaštvu. Iznose se i kritike na račun policije da ne radi ništa i da štiti „duvanske bosove”. Podudarnost ili ne, tek kada je istraga postala ozbiljnija, Stanko Subotić Cane pojavio se u „Insajderu” i demantovao da ima ikakve veze sa švercom cigareta.
Beogradski nedeljnik NIN objavio je 23. maja prošle godine da je policija otkrila tri načina na koji je Subotićeva firma nelegalno trgovala cigaretama. NIN, doduše, nije direktno objavio da je reč o Stanku Subotiću i firmi „Mia”, već je, zbog izbegavanja eventualnog sudskog procesa, napisao da je reč o firmi S, biznismena N. Naravno, upućenima u ova događanja bilo je jasno da su se navodi u tekstu odnosili na Subotića. NIN je objavio sva tri načina na koji je Subotić nelegalno trgovao cigaretama.
Prvi način odvijao se tako što su šleperi dolazili iz Makedonije u Srbiju, gde je izvožen šećer iz robnih rezervi , a potom su se fiktivno prikazivali izlasci istih iz zemlje preko graničnog prelaza Bogojevo, gde ih je navodno preuzimao nepostojeći kupac. Po dolasku u Bogojevo, šleperi sa neocarinjenim cigaretama samo su nakratko izlazili iz Republike, da bi se zatim vraćali uz policijsku pratnju u skladišta u Futogu, Novom Sadu i Rumenci. Prema pisanju NIN-a, skladište u Rumi obezbeđivali su ljudi prekjuče uhapšenog Milana Milanovića Mrguda, osnivača jedinice „Škorpioni”, a pokušaji kontrole tog skladišta u dva navrata sprečili su takođe pre dva dana uhapšeni tadašnji načelnik SUP-a Novi Sad Miodrag Zavišić i načelnik Centra resora državne bezbednosti u tom gradu Milovan Popivoda.
Drugi način nelegalne trgovine odvijao se tako što je Subotić u inostranstvu legalno kupovao cigarete, koje u konvojima iz zapadne Evrope stižu na prelaz Kelebija, a iz Makedonije preko Preševa. U tim situacijama, direktor tadašnje Savezne uprave carina Mihalj Kertes na prelaze je, kako je navedeno, slao ekipu za vanredne mere kontrole, koji su od običnih carinika preuzimali kontrolu i šleperi su satima prolazili uz pratnju vozila sa policijskim tablicama. Treći način bilo je „naduvavanje” faktura legalno uvezenih cigareta iz Makedonije.

Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

LIKVIDACIJE ZBOG ŠVERCA DUVANA

Politika, 08.06.2007; Strana: A5

TEMA DANA: AKCIJA „MREŽA“

Poznato je da život najmanje vredi u „poslovima” koji su najprofitabilniji. U prethodnih 15 godina, prema podacima nemačkog tužilaštva koje je jedno vreme vodilo istragu o „balkanskoj duvanskoj mafiji”, ubijeno je oko 60 ljudi, koji su bili u vezi sa švercom duvana.
Prvo ubistvo koje se povezuje sa „duvanskom mafijom” jeste likvidacija Radovana Stojičića Badže, zamenika ministra unutrašnjih poslova, koja se desila 11. aprila 1996. godine u beogradskoj piceriji „Mama mia”. Policija sada ima podatke da je Stojičić bio jedan od organizatora šverca cigareta tokom devedesetih i da je on jedan od kreatora teorije da je krijumčarenje cigareta „državni posao”. Pričalo se da je Stojičić želeo više novca nego što mu pripada, pa je jedan od „bliskih saradnika” odlučio da ga likvidira. Stanko Subotić je, pored mnogih drugih ljudi, bio dva puta saslušavan u policiji zbog ubistva ovog visokog policijskog funkcionera. Stojičićev ubica nikada nije pronađen.
Drugo ubistvo koje se povezuje sa švercom cigareta desilo se u oktobru 2000. godine u Atini, gde je likvidiran Vladimir Vanja Bokan. Imao je registrovanu firmu u Panami, otkupio je kioske beogradske „Štampe” i novosadskog „Dnevnika”, a bavio se i distribucijom cigareta. I ubistvo crnogorskog biznismena Ratka Đokića u Stokholmu 2003. godine, povezuje se sa švercom cigareta. Ime Ratka Đokića dospelo je u žižu javnosti tokom „duvanske afere”, 2001. U izjavama medijima, Đokić je svedočio o umešanosti Mila Đukanovića u biznis sa duvanom, i tvrdio da mu je zbog tih izjava život ugrožen.

Autor: E. H.

DUŠAN MIHAJLOVIĆ O „MREŽI”

Politika, 08.06.2007; Strana: A5

TEMA DANA: AKCIJA „MREŽA“

Dušan Mihajlović, bivši ministar policije, govorio je za „Politiku” prošle godine o policijskoj akciji „Mreža” i o svom poznanstvu sa Stankom Subotićem Canetom. Mihajlović je tom prilikom rekao da je akcija „Mreža” trebalo da bude temelj na kojem će biti organizovana operacija „Skalpel” usmerena protiv privrednog kriminala.
– Konačan izveštaj o akciji „Mreža” predat je po isteku mog mandata, tako da nisam ni mogao da ga ikome pokažem. Međutim, verovatno je za Subotića svejedno koji je policijski dokument u pitanju. Zna se da je Subotić bio prijatelj i saradnik premijera Đinđića i da je ovaj imao problema zbog korišćenja njegovog (Subotićevog) aviona. To je bila tema i na sednici predsedništva DOS-a 28. avgusta 2001. godine, na kojoj je Đinđić zahtevao da se istraži Subotićevo poslovanje i da se na to stavi tačka. Subotić je svuda uživao status velikog privrednika, a ovde ga je deo javnosti tretirao kao mafijaša, pogotovu posle pisanja zagrebačkog „Nacionala”, protiv koga je Subotić dobio spor – rekao je tada Mihajlović.
Mihajlović je u intervjuu govorio i o njegovom poznanstvu sa Subotićem.
– Upoznali smo se tek krajem 2003. godine i to drugim povodom. Naime, nazvao me je Beba Popović i tražio da se vidimo zbog pomoći nekom njegovom prijatelju. Tada sam upoznao gospodina Subotića. Posle toga razgovarali smo o njegovoj situaciji i činjenici da je u „Beloj knjizi” o organizovanom kriminalu, zauzeo istaknuto mesto. Tačno je da u tom spisu nema elemenata za krivično gonjenje, tačno je da sam mu se izvinio zbog neprijatnosti. Po isteku mog mandata upitan sam zašto policija istražuje Subotića, ali tada nisam mogao dati nikakve informacije, jer nisam ni bio u posedu konačnog izveštaja o akciji „Mreža”. Ni danas ne znam njegov sadržaj, pa ni to da li je u njemu policija došla do novih podataka koji dovode u sumnju Subotićevo poslovanje – naveo je bivši ministar policije.
Mihajlović je postavio niz pitanja o tome ko je pravi autor i režiser serija emisija o policijskoj akciji „Mreža” u „Insajderu”, i o kakvim ciljevima to radi, i istovremeno dao odgovor, ali u naznakama.
– O ciljevima ne mogu da sudim, ali u posledice sam siguran. Radi se o organizovanom ometanju pravde i dezavuisanju namere vlasti da dođe do mafijaških para. Možda neko i završi u zatvoru, ali novac će biti na sigurnom. Samim tim mafija će i dalje nesmetano vladati i kupovati ono što je najvrednije po Srbiji. Zamene teza tipa: „mafija dobra – ministar pokvaren”, upalile su i ovoga puta – izjavio je tada Mihajlović.

Autor: E. H.

GRAĐANI UBA NE VERUJU U RUŽNE PRIČE O CANETU SUBOTIĆU

Politika, 08.06.2007; Strana: A5

TEMA DANA: AKCIJA „MREŽA“

Kućna pomoćnica za četiri godine jednom videla gazdu, komšije tvrde da u njegovoj kući nije postojao magacin cigareta

Ub – Stanko Subotić Cane, čovek koga je MUP Srbije prekjuče označio kao glavnog organizatora krijumčara cigareta tokom devedesetih godina, i danas je, maltene, heroj Uba. Novinski napisi u kojima se moglo pročitati kako je državu oštetio za 80 miliona nemačkih maraka, nisu pokolebali njegove komšije, sugrađane koji listom tvrde da je dobar čovek. Crkva koju je sagradio u ovom malom mestu, brojna dobročinstva i urođeni šarm osvojili su, čini se, za ceo život ljude sa kojima je odrastao.
Subotić, rođeni Ubljanin podigao je dve, više otmene nego raskošne, kuće u svom rodnom mestu, u Ulici streljanih rodoljuba. Njegova prva komšinica, sredovečna žena čija se kuća „naslanja” na Subotićevu, ima samo reči hvale za njega.
– Divan komšija i dobar čovek, nikada nismo imali nevolja sa njim. Svašta se i ranije pričalo, pa i to da je u kući imao magacin cigareta. Tvrdim da nije istina, jer ako bi neko tako nešto mogao da zna i vidi, onda bih to mogla ja koja živim odmah pored njega – rekla je naša sagovornica izrazivši sumnju da „je ovde reč o nameštaljci jednom čestitom čoveku”.
U Ubu žive i Subotićevi roditelji koje nismo pronašli u njihovom domu, neupadljivoj, ali lepoj kući smeštenoj preko puta mesnog groblja. Kapiju je otvorila kućna pomoćnica.
– Gospodina Subotića sam, u toku četiri godine koliko radim u kući njegovih roditelja, videla samo jednom. Zaista ne bih mogla ništa više da kažem, a njegovi otac i majka su na putu, u banji – bilo je sve što nam je sredovečna žena rekla.
Podatak da je Stanko Subotić osumnjičen kao vođa „duvanske mafije” i da je učestvovao u kriminalnim radnjama zbog kojih je država oštećena za 40 miliona evra, kao da ne zanimaju Ubljane. Oni ili zaista ne veruju, ili ne žele da veruju u činjenice do kojih je došao MUP, a koje upućuju na to da je njihov sugrađanin jedan od najvećih švercera cigareta na Balkanu. Dušan Radivojević (54), profesionalni vozač, ide čak i korak dalje.
– Kada bi mene pitali, ja bih Caneta postavio za gradonačelnika Uba. Pet preduzeća je u ovom mestu ugašeno, teško se živi, a pošten i sposoban čovek kakav je Cane, mogao bi da Ub „vrati u život” – smatra Radivojević.
Stanko Subotić je u rodnom mestu podigao i velelepnu crkvu posvećenu Hristu Spasitelju. Juče su vrata ovog svetilišta, uprkos običaju, bila čvrsto zatvorena u pola tri posle podne. Jedan sveštenik nam je objasnio da „protojerej nije tu i da ne možemo doći do njega”.
Kakav je, po njihovom mišljenju, čovek Stanko Subotić pokušali smo da saznamo od brojnih Ubljana i uvek dobijali isti odgovor – „sjajan”.

Autor: BORKO PAVIĆEVIĆ

OPTUŽENA MISLILA DA „POMAŽE LJUDIMA”

Politika, 08.06.2007; Strana: A12

Do hapšenja nisam znala da radim nešto pogrešno, rekla je Svetlana Glišić na suđenju „saobraćajnoj mafiji”

Netačno je da sam član kriminalne grupe. Nisam zločinac, kako me ovde ljudi gledaju. Radila sam samo ono što mi je muž rekao da uradim.
Ovako je juče u nastavku suđenja „saobraćajnoj mafiji” u Specijalnom sudu u Beogradu, drhtavim i jedva čujnim glasom svoju odbranu započela trećeoptužena Svetlana Glišić, nevenčana supruga prvooptuženog Slobodana Knežića, bivšeg carinika koji je u optužnici označen kao organizator ove kriminalne grupe. Glišićevoj se optužnicom na teret stavlja da je član „saobraćajne mafije” i da je naplaćujući novac od osiguranja učinila više dela prevare.
Vidno uplašena optužena je izvinjavajući se sudu rekla da joj klecaju kolena i zamolila da odbranu iznosi sedeći. Predsedavajući sudija Biljana Sinanović, uspela je da umiri optuženu i rekla joj da nema čega da se plaši.
Glišićeva nije negirala da je odlazila u osiguranja i kasnije podizala novac, ali je objasnila da nije znala da time radi nešto nezakonito.
–Tri puta sam odnosila dokumentaciju u osiguranja. Mislila sam, kako mi je muž rekao, da tako pomažem ljudima da brže dođu do svog novca. Nisam imala svest o tome da činim nešto pogrešno, sve do dana kada su me uhapsili. Molim vas da mi verujete – na ivici suza govorila je optužena.
Ona je izjavila da je po nagovoru supruga, potpisala zapisnik i lažno svedočila pred prekršajnim sudijom u vezi sa saobraćajnom nesrećom koju je izazvao njen suprug.
Odbranu su juče izneli i optuženi Petar Tomašević i Pero Mančić.
Tomašević je priznao jedno od tri krivična dela prevare za koja se tereti, negirao je zločinačko udruživanje i zakleo se da osim drugooptuženog Zorana Stanojevića ne poznaje nikog od optuženih.
Mančić, bivši procenitelj štete u „Dunav osiguranju” sada zaposlen u „Globos osiguranju”, koji se brani sa slobode, izjavio je da nikada ništa nezakonito nije uradio. Mančić je optužen da je primio mito od 1.500 evra da sačini zapisnike o proceni štete bez pregleda vozila i provere da li se saobraćajna nesreća dogodila.
„Saobraćajna mafija” je prema optužnici falsifikovala zapisnike o uviđaju saobraćajnih nesreća koje se nisu dogodile i povećavajući navodne šete na vozilima oštetila nekoliko osiguravajućih kompanija za oko 200.000 evra.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ

TRAŽE IZUZEĆE TUŽIOCA U AFERI „PANCIR”

Politika, 08.06.2007; Strana: A12

U istrazi povodom afere „Pancir” koja traje gotovo dve godine, branioci jednog od okrivljenih, Mileta Dragića, vlasnika kompanije „Proizvodnja Mile Dragić”, podneli su zahtev za izuzeće istražnog sudije Novice Mihajlovića, zamenika okružnog javnog tužioca Vojnog odeljenja Zorana Đošića i okružnog javnog tužioca Milovana Božovića. Prema izjavi advokata Vladimira Horovica i Đorđa Kalanja razlozi za ovakav zahtev zasnivaju se na činjenici da je okrivljenom i njegovim braniocima onemogućeno da učestvuju i daju primedbe na veštačenje o metodologiji utvrđivanja cene za maskirne mreže koje je Dragićeva firma prodala vojsci u 2003. godini.

Autor: D. S.

„MREŽA“ ĆE BITI PUNA

Večernje Novosti, 08.06.2007; Strana: 11

SPECIJALNI TUŽILAC ZA NEKOLIKO DANA OBELODANIĆE IMENA SVIH KOJI SU U SRBIJI ŠVERCOVALI CIGARETE

Akcijom rukovodi lično specijalni tužilac. Sva lica, koja su se bavila ilegalnim prometom duvana na srpskom tržištu, biće obuhvaćena istragom – rekao Slobodan Radovanović

BEOGRAD – Hapšenjem osmoro od ukupno petnaestoro članova organizovane kriminalne grupe za šverc cigareta, u policijskoj akciji „Mreža“ zakoprcala se samo jedna od više švercerskih grupa, koje su u poslednjoj deceniji prošlog veka zgrnuli milijarde evra od nelagalnog uvoza i izvoza duvanskog dima.
Već tokom naredne nedelje, kako „Novosti“ saznaju, u „mrežu“ će upasti mnogo veći broj onih za koje se tokom istrage došlo do saznanja da su se bavili ovim ilegalnim i kriminalnim poslom i državu oštetili za više stotina miliona evra.
Specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović, koji je lično rukovodio poslednjih meseci akcijom „Mreža“, kako saznajemo, uveliko sklapa mozaik čitave priče i narednih dana znaće se ko je sve, kojim kanalima, uz čiju pomoć i za koga švercovao cigarete, ali i druge, u to vreme, profitabilne artikle. Jer, „Mreža“ je deo šire akcije, koja se bavi iznošenjem velikih svota novca iz zemlje.
– Ono što sada mogu reći, jeste da će sva lica, koja su se bavila ilegalnim prometom duvana na srpskom tržištu, biti obuhvaćena istragom – rekao je specijalni tužilac Radovanović.

Istraga
Odeljenje Specijalnog tužilaštva u Novom Sadu, u saradnji sa novosadskom policijom, u međuvremenu, pokušava da otkrije i dokazima potkrepi šemu kako su se sredinom devedesetih godina prošlog veka članovi uhapšene grupe obogatili, a država ostala uskraćena za najmanje 40 miliona evra.
Policija je prekjuče uhapsila samo deo jedne, od šest grupa osumnjičenih da su umešani u krijumčarenje cigareta, a potraga je za biznismenom Stankom Subotićem Canetom. Policija je saopštila da je on osumnjičen da je na čelu jedne grupe.
Akcija „Mreža“ započeta je 1. juna 2003. godine. Rešenjem tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića formirana je radna grupa za realizovanje provera, razjašnjenje zloupotreba i svih oblika nezakonitosti u prometu cigareta od 1996. do 2002. godine.
Prvi izveštaj o radu grupe dostavljen je kabinetu ministra još 8. marta 2004. godine. Mesec dana kasnije, operativci su se sastali sa zamenikom republičkog javnog tužioca i precizirane su dalje smernice za rad. U oktobru, kada se došlo do čvrstih dokaza da je reč o organizovanoj kriminalnoj mreži, radna grupa se sastala sa specijalnim tužiocem i njegovim zamenikom i predala im kompletan izveštaj sa urađenom šemom.
Nepunih mesec dana kasnije, 1. novembra 2005. u prostorijama Specijalnog suda, u Ustaničkoj ulici u Beogradu, došlo je do novih konsultacija. Tada je zamenik specijalnog tužioca rekao da se radi o ozbiljnim zloupotrebama i nezakonitostima u prometu cigareta na teritoriji Srbije u periodu od 1995. do 2003.
Stav tužioca je bio i da se protiv određenih osoba krivični postupci prvo pokrenu pred Okružnim tužilaštvom u Novom Sadu i Beogradu, a da će kada se za to steknu uslovi predmet preuzeti Specijalno tužilaštvo. Do kraja godine tužilac i opertivci policije sastali su se još nekoliko puta.
Policija je sve vreme radila na slučaju da bi prekjuče usledila prva hapšenja osumnjičenih krijumčara cigaretama.
O samoj akciji „Mreža“ u medijima se dosta spekulisalo. Navodila su se imena glavnih krijumčara, koji danas predstavljaju poslovnu elitu Srbije. Navodno, glavni šef krijumčara bio je Marko Milošević.
Ali, portparol Specijalnog tužilaštva Tomo Zorić je početkom marta 2006. godine izjavio da se u „Mreži“ ne pominje Marko Milošević, niti njegova majka Mirjana i otac Slobodan.

Hapšenje
Policija je prekjuče, u ranim jutarnjim časovima izvela hapšenja u Zemunu, Novom Sadu, Beogradu i Ubu. Uhapšeni su Miodrag Zavišić, bivši načelnik novosadske policije, Milan Popivoda, nekadašnji prvi čovek Državne bezbednosti u Novom Sadu, i Milan Milovanović, poznatiji kao Mrgud, nekdašnji državni funkcioner, osnivač paravojne formacije „škorpioni“ i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova u vladi nekadašnje Republike Srpske Krajine.
Iza brave su se našli i carinici Nebojša Nikolić Tarzan i Drago Dodevski, kao i Milan Ranković Pekin, radnik preduzeća „Mia“ iz Uba, vlasništvo Stanka Subotića. U pritvoru su i pevačica Ivana Olujić i Miroslav Pešić, zvani Miki. Mihalj Kertes, takođe osumnjičen za krijumčarenje cigarete, od ranije je u pritvoru Centralnog zatvora.
Pored Stanka Subotića, policija traga za radnicima „Mie“ Nikolom Miloševićem, Ivanom Krčmarićem i Jovicom Ranđelovićem, ali i za Lukom Nenadićem iz šabačkog sela Tabanovići i carinikom Stevanom Banovićem.

Antrfile:

CANE ĆE SE ODAZVATI POZIVU

POLICIJA nije poslala poziv za saslušanje mom klijentu. On je spreman da se odazove nadležnim organima.
Ovo je juče izjavio pravni zastupnik Stanka Subotića Vlada Pavićević naglašavajući da je stav njegovog klijenta da se odazove na svaki poziv koji mu bude upućen. Prema rečima advokata, Zakonik o krivičnom postupku, propisuje prvo pozivanje osumnjičenih, pa tek onda privođenje ukoliko se ne odazove.
Pavićević je ponovio da se više puta napismeno obraćao MUP Srbije i bivšem ministru policije Dušanu Mihajloviću s molbom da pozovu i saslušaju Subotića zbog optužbi u javnosti za šverc cigareta, ali da nisu dobili poziv.

SASLUŠANjE

ISTRAŽNI sudija Vučko Mirčić, prema informaciji koje su ‘Novosti’ dobile u Specijalnom sudu, počeo je juče kasno popodne saslušanje uhapšenih osumnjičenih članova grupe čiji je navodni lider bio Stanko Subotić. Portparol Specijalnog suda u Beogradu Maja Kovačević Tomić kaže da će se danas znati da li će protiv privedenih biti pokrenuta istraga.

„FUTURAPLUS“ NIJE POVEZANA SA OSUMNjIČENIMA IZ „MREŽE“

SUBOTIĆ NIJE VLASNIK

DIREKTOR prodaje domaćeg lanca kioska „Futuraplus“ Milan Lazić izjavio je juče da je to preduzeće u stoprocentnom vlasništvu nemačke kompanije NjAC i danske EMI grupe. Stanko Subotić ne učestvuje u vlasništvu.
– „Futuraplus“ je od 2004. godine u vlasništvu medijskog giganta i danske EMI grupe – kazao je Lazić na otvaranju prodavnice „Minut-2“, koja posluje u okviru ovog lanca.
On je naveo da jučerašnje hapšenje više osoba osumnjičenih za šverc duvana nije moglo da utiče na odlaganje otvaranja ovog prodajnog objekta, koji predstavlja potpuno novi koncept maloprodaje u Srbiji.
Autor: SR. KRALJEVIĆ, Z. USKOKOVIĆ

NIJE BILO PREVARE

Večernje Novosti, 08.06.2007; Strana: 12

OPTUŽENI NA SUĐENjU „SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI“ JUČE IZNELI ODBRANU

U posebnom odeljenju okružnog suda u Beogradu saslušani Svetlana Glišić, Pero Mančić i Mileta Lekić

SUĐENjE „saobraćajnoj mafiji“ u posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu nastavljeno je juče saslušanjem optužene Svetlane Glišić, čiji je nevenčani suprug optuženi Knežić Slobodan označen kao organizator organizovane kriminalne grupe. – Netačni su navodi optužnice da sam bilo kakav član kriminalne grupe, da sam zločinac i da sam radila protivzakonito istakla Svetlana Gašić. U nastavku suđenja „saobraćajnoj mafiji“ svoje odbrane pred sudom dali su Pero Mančić, bivši procenitelj „Dunav osiguranja“ i Mileta Lekić, doktor tehničkih nauka, zaposlen u opštinskom organu za prekršaje Novi Sad. Oni su u potpunosti negirali da su na bilo koji način prekršili zakon, učinili prevaru i oštetili osiguravajući zavod. Tako je Mančić izjavio da od ranije poznaje optužene Zorana Stanojevića,
Slavena Čeprnju i Željka Komazeca sa kojima je svojevremeno radio zajedno u nekim osiguravajućim zavodima počev od „Triglav osiguranja“ do „Delta osiguranja“ a sa nekima sarađuje i danas. Mančić je pred sudom izjavio da je samo u jednom slučaju veštačio oštećena vozila dok je u preostala dva samo potpisao rutinski nalog za isplatu štete koja je prethodno prošla svu proceduru nadležnih organa. Takođe, Mančić je negirao da je izvršio bilo kakvu prevaru a ponajviše da je za ova tri dela za koja ga tužilac tereti, uzeo mito od ukupno 1.500 evra. Mileta Lekić je takođe izjavio pred sudom da nema nikakve veze sa bilo kojom kriminalnom radnjom. Naglasio je da se od 1997. na ovamo bavio veštačenjem i procenom oštećenih vozila u saobraćajnim nesrećama, te da je samo po nalogu suda izvršio 515 takvih veštačenja, a privatno angažovan od skoro 200 stranaka. – Nikada nisam bio na licu mesta saobraćajne nezgode, niti je moja obaveza bila da je vidim kao i samo oštećenje vozila. To su radile druge nadležne službe, a ja sam procenu donosio na osnovu policijske fotodokumentacije ili pak, privatne, u koju nisam smatrao da treba da sumnjam – rekao je Mileta Lekić, i dodao da kada je reč o privatnom angažovanju za veštačenje procene štete, da su mu poslednjih godina takvi predmeti obično dolazili od sada optuženih Slobodana Knežića i Arsena Žuže, kolege procenitelja iz „Viner osiguranja“. Za ove usluge optuženi Mileta Lekić priznao je da je uzimao 100 evra po predmetu, ali je i naveo da je tolika bila i njegova sudska tarifa kada bi ga za isti posao angažovao neki od sudova.

Autor: J. D. LJ.

ALIBI OD KUMA UBIJENOG

Večernje Novosti, 08.06.2007; Strana: 13

NASTAVAK SUĐENjA PRIPADNICIMA „ZEMUNSKOG KLANA“ U ZNAKU ROĐAKA

Svedok Anita Nišavić tvrdi da je Dalibor Nišavić prvih 15 dana decembra bio u Bijelom Polju gde je navodno proslavio rođendan

POSLE svastike, alibi optuženom Daliboru Nišaviću, optuženom da je pomagao u ubistvu Velibora Iličića, 7. decembra 2000. godine u Novom Sadu, juče je dala i sestra od strica Anita Nišavić. Pred većem Specijalnog suda koje vodi postupak protiv optuženih za pripadnost „zemunskom klanu“ ona je tvrdila da je Dalibor od kraja novembra, pa sve do 14. decembra, bio u Bijelom Polju.
Prema njenim rečima ovaj optuženi je došao sa suprugom, detetom i svastikom, a na insistiranje njenog oca da ostane da kod njih proslavi rođendan, 13. decembra, u Srbiju su se vratili sutradan.
– Zašto govorite o 2000. godini kad vas ja to nisam ni pitao – reagovao je sudija Milimir Lukić.
– Stric mi je kazao pre desetak dana da ću govoriti na te okolnosti – odgovorila je Anita.
– Da li je Nišavić u Crnoj Gori bio 1999. i 1998. godine – nije odustajao predsednik veća.
– Ne znam, stvarno – kazala je svedok.
– Kako se onda tako dobro sećate ovog perioda – bio je uporan sudija.
– Zato što je proslavio rođendan kod nas, a već sledeći u zatvoru.
Alibi je juče dobio i optuženi Dragan Miladinović Gagec, kome se na teret stavlja pomaganje u ubistvu Jovana Guzijana, 5. oktobra 2002. godine, kad je sa njim ubijen i Rade Cvetić. U njegovu korist svedočio je Milorad Aleksić, inače Guzijanov kum. Zastupnik tužbe, Jovan Prijić kazao je da je „reč o lažnom iskazu“, a da će tu tvrdnju potkrepiti u završnoj reči. Ovo je veoma iznerviralo Miladinovića, koji je rekao da Prijić svedoka vređa bez razloga i da ne „trpi nepravdu“.
– Kad sam zatvorio radnju, nešto posle 20 časova otišao sam do Miladinovića, jer se družim sa njegovim bratom – pričao je Aleksić. – Gagec me je „gušio“ pričom da treba iz Nemačke da uvezemo 50 vozila, jer su pojeftinila. Šalio sam se sa njim i kazao mu da nećemo imati mesta gde da ih parkiramo. Otišao sam posle nešto više od jednog sata. Kad sam došao kući na televiziji sam čuo da je Jovan ubijen.
Prema optužnici, ubistvo se dogodilo oko 22.40, a Miladinovićev zadatak je bio da sa još nekoliko optuženih prati Guzijana i o kretanju obaveštava Mileta Lukovića Kuma i Sretka Kalinića, koji su, kako se tvrdi, neposredni izvršioci likvidacije.
– Miladinović nije osoba koja bi mogla tako nešto da uradi – tvrdio je svedok, ističući da se te večeri seća jer je bila specifična. – – Nekoliko meseci pre ubistva proredio sam druženje sa Jovanom jer je, kako sam čuo, počeo da se bavi trgovinom narkoticima, a dolazili su mu i razni ljudi, na primer, Ljubiša Buha Čume.
Međutim, svedok se tu zaustavio i na insistiranje sudije da kaže sa kim se još družio njegov kum, odgovorio da to neće reći, jer ne želi da ima probleme.

Antrfile:

SASLUŠANI VEŠTACI

TOKOM jučerašnjeg dana saslušani su veštaci iz policije, koji su radili na otkrivanju tragova vezanih za ubistvo Gorana Trajkovića, 21. avgusta 2002. godine. Kao neposredni izvršioci označeni su Darko Milićević i Milan Jurišić Juriško. Stručnjaci iz MUP su kazali da su Milićevićeve tragove pronašli na vratima vozila sa kojim su učestvovali u zločinu, a Jurišićevi su otkriveni na kesi sa garderobom, pronađenom na zadnjem sedištu kola.
Autor: N. BIJELIĆ

TROJKA IZA BRAVE

Večernje Novosti, 08.06.2007; Strana: 13

MUP SRBIJE UHAPSIO JOŠ TROJICU VEHABIJA

POLICIJA Srbije uhapsila je juče u Novom Pazaru, po naredbi istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu, Erhana Smailovića (32), Aladina Pulića (22) i Huseina Čuljka (29). Oni su osumnjičeni za krivično delo udruživanja radi protivustavne delatnosti, a u vezi sa krivičnim delom terorizma.
Ova trojica pripadaju organizovanoj kriminalno-terorističkoj grupi, čiji su članovi uhapšeni u martu, aprilu i maju ove godine. Određeno im je policijsko zadržavanje do 48 časova i po isteku tog vremena biće predati istražnom sudiji.
Inače, 17. marta ove godine policija je uhapsila prve članove ove grupe – Mirsada Prentića, Fuada Hodžića, Vahida i Senada Vejselovića. U sukobu sa policijom, 20. aprila, poginuo je vođa vehabija na prostoru Novog Pazara – Ismail Prentić.
Policija je u pronađenom kampu vehabija u okolini Novog Pazara pronašla veliku količinu plastičnog eksploziva, puščane metke različitog kalibra, bombe, oružje, vojne uniforme… Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala vodi istragu protiv ove grupe.

Autor: Z. U.

NEZAKONITOSTI ZBOG VEŠTAKA

Večernje Novosti, 08.06.2007; Strana: 13

Advokati Mileta DragiĆa traŽe izuzeĆe sudije i tuŽioca

ADVOKATI Vladimir Horovic i Đorđe Kalanj, branioci Mileta Dragića, vlasnika istoimene kompanije, podneli su zahtev za izuzeće istražnog sudije Novice Mihajlovića, zamenika Okružnog javnog tužioca – Vojnog odeljenja Zorana Đošića i Okružnog javnog tužioca Milovana Božovića.
Razlog za ovakav zahtev je, kako navode advokati, činjenica da je okrivljenom Dragiću i njegovim braniocima onemogućeno da učestvuju i daju primedbe na veštačenje o metodologiji utvrđivanja cena za maskirne mreže koje je Dragićeva firma prodala vojsci u 2003. godini. Navodno, veća cena ove mreže predmet je proširenja istrage protiv Dragića.
– Okrivljeni ima pravo da se u istražnom postupku izjasni o svim navodima i činjenicama, a posebno o nalazu i mišljenju veštaka – navode advokati. – On ima pravo da učestvuje u veštačenju stavljajući predloge i primedbe, kao i da postavlja pitanja veštaku. Vodeći istragu bez učešća okrivljenog istražni sudija Mihajlović je prekršio Zakonik o krivičnom postupku onemogućivši okrivljenom osnovno ljudsko pravo – pravo na odbranu.
U Zahtevu za izuzeće advokati navode da je Tužilaštvo odbilo da se izjasni o njihovom podnesku povodom gore navedenog i zahtevom da se predmet vrati istražnom sudiji na dopunu istrage.
– Očigledno je da postoji neposredna veza između postupanja istražnog sudije protivno zakonu i prihvatanja i odobravanja nezakonitog postupanja od javnog tužilaštva – navode Dragićevi branioci. – To govori da se van formalnih tokova predmeta sud dogovara i sporazumeva sa tužilaštvom, a da o svemu tome okrivljeni i njegova odbrana nemaju nikakva saznanja niti učešća. Time je prekršen osnovni postulat Ustava i Zakona, a to je jednakost stranaka u postupku.
O grubom kršenju ustavnih i zakonskih prava okrivljenog Dragića, navode advokati, dopisom je upoznat i ministar pravde Srbije. Istraga o aferi „Pancir“ traje već dve godine.

Autor: Z. U.

SUD ČEKA ĐOGA

Večernje Novosti, 08.06.2007; Strana: 13

ODLOŽENO SUĐENjE MLADIĆEVIM JATACIMA

SUĐENjE grupi od 11 osoba optuženih za pomaganje u skrivanju generala Ratka Mladića odloženo je juče u drugom opštinskom sudu u Beogradu zbog nedolaska dvoje optuženih. Sudu nisu pristupili prvooptuženi Jovo Đogo, zbog bolesti i Tatjana Vasković, koja je na održavanju trudnoće.
Sudsko veće odbilo je kao neosnovan predlog zamenika Drugog opštinskog javnog tužioca Branka Stamenkovića da se razdvoji postupak protiv Đoga i Vaskovićeve.
Obrazlažući odluku, sudija Dejan Dobrosavljević, naveo je da se Đogo, pominje u svakoj tački optužnice, i da bi zbog toga razdvajanje postupka protiv njega bilo necelishodno. Uz to, sud će u narednom periodu naložiti dodatno veštačenje njegovog zdravstvenog stanja i toka oporavka, s obzirom na to da je veštak Dušan Dunjić u svom nalazu, koji je dostavio sudu, utvrdio da osam meseci neće biti u stanju da prisustvuje suđenju.
– Stav Jova Đoga je da se postupak ne razdvaja – rekao je Đorđe Kalanj, njegov branilac. – On nijednom prilikom u dosadašnjem toku postupka nije rekao da ne želi da se brani pred sudom. Ukoliko mu oporavak dozvoli možda će do kraja suđenja izneti svoju odbranu.
Suđenje Jovu Đogu, Stanku Ristiću, Saši Badnjaru, Marku Lugonji, Ljiljani, Bojanu i Tatjani Vasković, Predragu Ristiću, Ratku Vučetiću, Borislavu Ivanoviću i Blagoju Govedarici biće nastavljeno 6. i 7. decembra, a u nastavku postupka sud će saslušati preostale svedoke.

Autor: R. DRAGOVIĆ

DRŽAVNI ŠVERC!

Press, 08.06.2007; Strana: 2

Višegodišnja istraga „duvanske mafije“ dovela je policiju do samog političkog i bezbednosnog vrha vlasti Miloševića

BEOGRAD – Hapšenje osam pripadnika „duvanske mafije“ i raspisivanje poternice za Stankom Subotićem Canetom i još sedmoricom mafijaša samo je početak obračuna sa ovom organizovanom kriminalnom grupom, tvrdi izvor Pressa iz vrha policije.
Prema tvrdnjama našeg odlično obaveštenog sagovornika, višegodišnja istraga kriminalnih aktivnosti „duvanske mafije“ dovela je policiju do samog političkog i bezbednosnog vrha vlasti Slobodana Miloševića! Kako objašnjava naš izvor, srpska „duvanska mafija“ samo je deo međunarodnog organizovanog kriminala u koji su umešane i neke velike multinacionalne kompanije, ali se Specijalno tužilaštvo fokusiralo samo na osumnjičene iz Srbije i na one protiv kojih postoje dokazi. U ozbiljan rad na raskrinkavanju ove mafije krenulo se pre godinu dana, a prvi ozbiljni pomaci napravljeni su u novembru prošle godine:
– Nemci i Italijani se čak osam godina bave istragom „duvanske mafije“ i od njih smo dobili dosta podataka. Glavnoosumnjičeni operativac i koordinator u celoj priči je bivši zamenik ministra odbrane RSK Milan Milanović Mrgud. On, međutim, ništa nije mogao da radi bez znanja Jovice Stanišića, tadašnjeg šefa DB-a. Zato je i Stanišić pod istragom, ali njegov slučaj biće zamrznut, s obzirom na to da je optužen za ratne zločine pred Haškim tribunalom, a međunarodno pravo ima primat nad procesima pred domaćim sudovima – kaže izvor Pressa. Prema njegovim tvrdnjama, iznad Stanišića u mreži „duvanske mafije“ stajala je porodica Milošević, konkretno Marko Milošević, koji se prema jednoj od šema mreže duvanske mafije nalazi na samom vrhu.

Cane samo početak
– Marko je još 1995. godine ušao u kombinacije šverca cigareta sa pokojnim Vladom Kovačevićem Trefom, a dobrim delom poslova rukovodila je Bojana Bajrušević, koja je
takođe pod istragom. Pod istragom je i još jedan ugledni beogradski biznismen, koji se i dalje bavi prodajom cigareta i pića, automobilima, naftnim derivatima i još mnogim drugim poslovima… – navodi naš izvor. On najavljuje nova hapšenja u narednih nekoliko nedelja.
Na drugoj strani, analitičari se slažu da „duvanska mafija“ nije mogla da deluje bez znanja bivšeg državnog vrha. Oni ne isključuju mogućnost da se deo državnih aktivnosti upravo od tog novca finansirao.
Direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović kaže da eventualno hapšenje Stanka Subotića Caneta nikako ne bi smelo da bude tačka na „duvanskoj mafiji“.
– Sigurno da je Subotić vrlo značajna karika, u to nema sumnje…. Međutim, on sigurno nije sam vrh te kriminalne grupe. Glavne organizatore ili inspiratore šverca duvana treba tražiti u tadašnjim najvišim političkim krugovima. Čuo sam neka imena koja se pominju, ali ipak ne mogu da komentarišem nagađanja. Ipak, nesumnjivo je da bez znanja i podrške vrha vlasti u vreme Slobodana Miloševića kontingenti cigareta ne bi mogli tek tako da prolaze. Prema tome, ako su nadležni resili da se obračunaju i sa tzv. duvanskom mafijom, nikako ne bi smeli da zaobiđu „krupne ribe“ s kraja devedesetih… ističe Radovanović.

Prelević: Ima dokaza
Bivši kpministar policije Božo Prelević kaže da se čak i u periodu tromesečne prelazne vlade radilo na ovom slučaju i da je on lično imao uvid u dokumentaciju koja se ticala šverca cigareta.
– Iz te dokumentacije jasno se videlo da ceo državni vrh, uključujući i vojni i policijski, ne samo da je bio upoznat, već je učestvovao u tome. Naravno, sve to je bilo uz znanje porodice Milošević, koja je od toga imala ogromnu materijalnu korist… – kaže Prelević. Na pitanje kakvu je ulogu u celoj priči imao Jovica Stanišić, koji se pominje kao jedan od osumnjičenih, on kaže:
– U dokumentima koje sam video ne sećam se da sam bilo gde video njegovo ime. Međutim, tako ozbiljan „posao“ nije mogao da prođe bez dozvole šefa državne bezbednosti i vrha Savezne uprave carina. Zato se nadam da će nadležni u ovom slučaju ići do kraja, bez selekcije i povlašćenih… – naveo je Prelević
U Specijalnom tužilaštvu najavljuju da će danas izaći sa novim detaljima.
EKIPA PRESSA

Antrfile:

Bora Milošević: Nismo krivi!
Marko Milošević nalazi se trenutno u Moskvi, ali sa njim se juče nije moglo stupiti u kontakt. Njegov stric Borislav Milošević u izjavi za Press ističe da ne zna gde je Marko i da ne može s njim da stupi u kontakt, i navodi da ne zna ništa o umešanosti porodice Milošević u poslove „duvanske mafije“:
– Na takva pitanja ipak treba da odgovori Marko. Međutim, moram da pitam da li može da se otvori bilo koja nova afera u Srbiji, a da se odmah ne spomene porodica Milošević?! To ne samo da je neistinito, već je i nemoralno – priča Milošević. On kaže da prvi put čuje za Stanka Subotića Caneta.
– Uopšte ne znam koje taj čovek?! l otkud sve te spekulacije o vezi tog gospodina sa porodicom Milošević- komentariše Borislav Milošević.
Autor: PRENETO

RAT NOVIH BANDI U NIŠU

Blic, 08.06.2007; Strana: 16

U gradu na Nišavi učestali vatreni obračuni kriminalnih grupa

Prema policijskim saznanjima, postoji desetak manjih grupa ‚ koje se uglavnom bave trgovinom drogom

NIŠ – Učestali vatreni obračuni na niškim ulicama u poslednjih godinu dana posledica su novog pregrupisavanja u niškom podzemlju, koje je posle ubistva ključnih ljudi ili hapšenja većeg broja pripadnika gangova usitnjeno na manje kriminalne grupe.

Dobri poznavaoci ovdašnjeg kriminalnog miljea kažu da danas u Nišu deluje desetak manjih kriminalnih grupica, koje se uglavnom bave trgovinom drogom. Prema policijskim saznanjima, postoji mogućnost da se neke od njih ujedine i da se dosadašnji sukobi nastave s još većom žestinom.
– Veliki broj pripadnika nekadašnjih većih kriminalnih grupa je u zatvorima, a neki su poslednjih godina stradali u vatrenim obračunima. Pojedini članovi su posle toga oformili manje grupe do pet članova i bave se uglavnom rasturanjem droge koja u Niš stiže sa Kosmeta, iz Bugarske i Turske. Neki su pak odlučili da svoje aktivnosti presele u inostranstvo, gde trenutno postoji nekoliko dobro organizovanih grupa iz Niša. One se najčešće bave nabavkom i prodajom droge, a ne prezaju ni od oružanih pljački draguljarnica i banaka – kaže za „Blic“ načelnik niške Kriminalističke policije potpukovnik Dragan Bradić.
Neki podaci ukazuju da bar tri ozbiljne kriminalne grupe operišu na području Švajcarske, Italije i skandinavskih zemalja. O njihovim aktivnostima niška policija se informiše posredstvom Interpola.
– Pripadnici grupe koje su aktivne u inostranstvu, u Nišu pokušavaju da započnu neki legalan posao. Sami ili sa partnerima ulažu u ugostiteljstvo ili investiraju u građevinarstvo – dodaje Bradić.
Serija obračuna krenula je u maju prošle godine kada je prvo ispred hotela „Slavija“ u Beogradu ubijen Milutin Dragićević Tuta (31), koji je imao podeblji policijskim dosije. Zatim je julu u Ulici Božidara Adžije u Nišu, likvidiran Radoljub Kanjevac, koji je ranije uspeo da preživi čak tri atentata. Dva meseca kasnije, u pravom revolveraškom obračunu dve zavađene kriminalne grupe u Niškoj Banji, ubijeni su Miljan Miljković i Saša Martinović. U decembru je usledio obračun ispred kafića „Opera“ u centru Niša. Dok je sa dve devojke sedeo u kolima, izrešetan je Branko Simić Sima.
Nekoliko dana kasnije, dve kriminalne grupe su se usred saobraćajnog špica iz automobila razraračunavale pištoljima u Ulici vojvode Putnika. Ovoga puta, u pucnjavi nije bilo mrtvih. Neka od ovih ubistava još nisu razjašnjena, a policija je konstatovala da su izvedena veoma profesionalno.
– Naša iskustva ukazuju da su najčešći razlozi obračuna lični neraščišćeni računi između pojedinih članova grupa, dugovanja i podele plena. Tržište je malo i bore se za teritoriju – objašnjava Bradić.

Antrfile:

Krvavi 15. septembar

Nišlije još pamte 15. septembar 2002. godine kada su se u dva međusobno nepovezana obračuna sukobile četiri kriminalne grupe. Na uglu Vardarske i Jovana Ristića, u po bela dana su hicima iz „kalašnjikova“ izrešetani Sandro Stamenković i Robert Viciknez, dok su sedeli u automobilu.
Nešto ranije, u parku Svetog Save, u nogu je ranjen ranjen Radoljub Kanjevac, još jedan njegov drug. Za ubistvo Stamenkovića i Vicikneza optužen je Ivan Antić Šica, koji je na ponovljenom suđenju osuđen na na 35 godina zatvora. Osoba koja je odgovarala za ranjavanje Kanjevca kasnije je oslobođena usled nedostatka dokaza.

Poslednji incidenti

U poslednjoj pucnjavi koja se dogodila 2. juna ove godine ispred niškog zatvora, nepoznati napadač pogodio je sa više hitaca Jožu Antića
koji se vraćao iz posete polubratu Ivanu Antiću Šici. Pretpostavlja se da je meta ubica, zapravo, bio Šicin maloletni sin, koga je Joža vodio u posetu ocu, ali, srećom, dečak nije pogođen.
Samo dva dana kasnije, u dvorište kuće Milana Đ. u Rašićevoj ulici, eksplodirala je bomba, ali u policiji negiraju bilo kakvu povezanost ova dva incidenta.
Autor: BRANKO JANAČKOVIĆ

A SAD MILO!

Kurir, 08.06.2007; Strana: 3

Intervju Ivo Pukanić

Čovek koji je otkrio duvansku mafiju Stanka Subotića poručuje da će bivši premijer Crne Gore uskoro biti uhapšen

BEOGRAD – Ivo Pukanić, direktor hrvatskog magazina Nacional, koji je prvi objavio seriju tekstova o švercu cigareta, u intervjuu za Kurir tvrdi da je bivši crnogorski premijer Milo Đukanović sledeća meta otvorenog lova na duvansku mafiju. On je ubeđen u to da je srpska vlada krenula u poteru za duvanskom mafijom zbog pritiska zemalja Evropske unije.
– Vlada Srbije izložena je velikim pritiscima zemalja EU, pre svih Italije i Nemačke, u kojima se vode procesi zbog šverca cigareta u organizaciji Stanka Subotića Caneta i ostalih članova duvanske mafije. Zbog toga je konačno krenula u obračun s njima, tu više nije moglo da se odugovlači – kaže Pukanić.
– Otkud znate da su Nemačka i Italija pritisle vladu Vojislava Koštunice da hapsi Stanka Subotića?
– Znam. I sam sam bio svedok u Italiji. Devet sati sam svedočio, jer je Nacional prvi pisao o aferi šverca cigareta. Svi ta imena, počev od Stanka Subotića Caneta, Mila Đukanovića, Milana Milanovića Mrguda, Milovana Popivode, sve su to junaci tekstova u Nacionalu. Znam koliko se u Italiji ozbiljno vodi ovaj postupak.
– Jeste li iznenađeni akcijom u Srbiji?
– Meni to nije nikakvo iznenađenje, ali siguran sam da neće ići lako jer je Subotić veoma inteligentan i veoma opasan čovek i, naravno, jedan od najbogatijih u Evropi. On ima veliku zaleđinu u medijima i u političkoj strukturi u Srbiji.
– Ko je prema vašim saznanjima politička zaleđina Stanka Subotića u Srbiji?
– Sada je druga priča, krenulo se u hapšenja. Među najvećim zaštitnicima Subotića bili su pokojni premijer Zoran Đinđić i bivši crnogorski predsednik Milo Đukanović. Nacional je prvi objavio da se Đinđić, dok je bio premijer, vozio u privatnom avionu Stanka Subotića Caneta.
– Da li se slažete s nagađanjima da je Milo Đukanović sledeći na spisku za hapšenje zbog šverca cigareta?
– Definitivno. Siguran sam da je to bio osnovni razlog zbog kojeg se maknuo iz politike. Još 2001. zamoljen sam da ne pišem o umešanosti Đukanovića u duvansku mafiju. Zbog toga nije uspeo referendum te godine.
– Ko vas je to zamolio?
– Ljudi iz najvišeg hrvatskog državnog vrha.

Antrfile:

Švajcarska štiti Stanka Subotića

- Šta mislite, hoće li se Subotić dati u beg ili će se odazvati pozivu pravosudnih organa u Srbiji?
– Ma nema šanse da će se pojaviti, bez obzira na izjave njegovog advokata. Ima tu jedna otežavajuća okolnost. Subotić živi u Švajcarskoj, a meni je njegov advokat jednom prilikom rekao da tamo, navodno, takva trgovina cigaretama nije protivzakonita.
Autor: S. VIDIĆ

I ŠEŠELJ RASKRINKAO CANETA

Kurir, 08.06.2007; Strana: 3

BEOGRAD – Lider radikala Vojislav Šešelj svojevremeno je napisao knjigu „Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije“, u kojoj je optužio ovog biznismena ne samo za šverc cigareta već i za ubistvo jednog policajca.
– Ali, u to vreme vlasti su štitile Caneta Žapca, pa je Šešelj čak osuđen za klevetu. Predsednik SRS je sve do svog odlaska u Hag govorio o švercu duvana i prozivao Subotića – podseća funkcioner SRS Zoran Krasić.
On tvrdi da je premijer Koštunica posegao za Stankom Subotićem Canetom i „duvanskom mafijom“ kako bi pokrio bruku oko hapšenja generala Zdravka Tolimira.
– To je već Koštuničin stereotip, odmah krene u neka hapšenja, čim je krupna politička tema. A sad je trebalo prikriti ono što sada već ceo svet zna – da je general Tolimir uhapšen u Beogradu i da je iznet u vreći za posmrtne ostatke – smatra Krasić.
Subotić se javno hvalio, dodaje Krasić, da je po nalogu Jovice Stanišića decembra 1996. godine dao Dragoljubu Mićunoviću 500.000 maraka da bi održao proteste opozicije.
Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, sumnja da je akcija hapšenja „duvanske mafije“ i potere za Stankom Subotićem dokaz da „ta ekipa ne sponzoriše vladajuću koaliciju“.
– Dobro je da se kreće u raščišćavanje mafije, koji god da su motivi, pa makar i da je vlast odabrala pogodan politički momenat za to. Logika govori da ga dosad nisu dirali jer je dobar sponzor. Izgleda da je došlo do konsenzusa među vladajućim strankama da konačno i ta vrsta mafije dođe na red – smatra ovaj analitičar.

Autor: S. V.

DUVANSKA MAFIJA

Kurir, 08.06.2007; Strana: 10

- Kontroverzni biznismen Stanko Subotić Cane, za kojim je raspisana Interpolova poternica, jedan je od osam vođa „duvanske mafije“
– Zbog podele tržišta cigareta u Srbiji ubijeno između 50 i 60 ljudi, među njima i Vlada Kovačević Tref, policijski general Radovan Stojičić Badža i Vanja Bokan

BEOGRAD – Srpska policija intenzivno traga za Stankom Subotićem Canetom, odbeglim vođom grupe švercera cigareta koja je državu oštetila za 40 miliona evra. Pored Subotića, u bekstvu su i Canetov sestrić Nikola Milošević, zatim Đorđe Subotić, Canetov bliski rođak, Luka Nenadić, koji je učestvovao u otmici finansijskih inspektora, Jovan Ranđelović i Steva Banović.
U policijskom izveštaju o švercu cigareta navedeno je osam grupa i pomenuto više od 200 imena onih koji su umešani u taj nelegalan posao. Mnogi od njih su sada uspešni biznismeni ili su politički aktivni. Policijska grupa koja je radila na razotkrivanju „duvanske mafije“ rasformirana je, a samo dva inspektora su nastavila da rade. Njihov izveštaj je predat Specijalnom tužilaštvu, koje je pokrenulo istragu i naredilo prva hapšenja.
Kao što je poznato, švercom duvana pored Caneta Subotića bavili su se i Mirko Vučurović, Bojana Bajrušević i Marko Milošević, zatim Predrag Ranković Peconi, pokojni general policije Radovan Stojičić Badža i njegov brat Siniša… Među osumnjičenima se nalaze i nekoliko najvećih srpskih biznismena. Ovih dana se očekuju nova hapšenja zvučnih imena.
Ključni svedok u Specijalnom sudu protiv „duvanske mafije“ najverovatnije će biti Mihalj Kertes, čovek koji je na carini kontrolisao sve formalne izlaze šlepera sa duvanom iz zemlje, jer su se kamioni odmah vraćali nazad a cigarete završavale na ulici.
U vreme sankcija šverc cigareta je bio posao patriota i mafijaša. Međutim, mnogi pojedinci su na nelegalan način uz pomoć države zaradili milione i oštetili budžet zemlje za više milijardi maraka.
Posao sa duvanom je bio tako unosan, ocenile su carinske vlasti uključene u istragu, da je posle ukidanja embarga 1995. u borbama za podelu preostalog „kolača“ ubijeno između 50 i 60 osoba. Najpoznatija žrtva bio je sporni jugoslovenski poslovni čovek Vladimir – Vanja Bokan, koji je u jesen 2000. godine sa 25 pucnjeva ubijen u Atini. Zbog podele tržišta ubijeni su i Vlada Kovačević Tref, najbliži prijatelj sina predsednika Miloševića, i policijski general Radovan Stojičić Badža. Dosadašnja istraga je utvrdila da je Stojičić ubijen kad je pokušao da celokupni šverc cigareta izmesti iz Crne Gore u Srbiju, pošto su se prethodno posvađali Milo Đukanović i Slobodan Milošević. Postoje i svedoci koji tvrde da je u to vreme Vanja Bokan nudio pet miliona evra onome ko likvidira predsednika Srbije.
Nemački istražni organi ranije su izneli pretpostavku da je Bokan ubijen u Atini nakon što je nagovestio spremnost da objavi detalje o umešanosti tadašnjih vlasti Crne Gore i Srbije u šverc cigareta, a tužilac iz Augsburga već ranije je saopštio da raspolaže odgovarajućim izvodima iz Bokanovog dnevnika.
U svojoj knjizi „Pravila ćutanja“ Momir Bulatović otkriva da je šverc duvana bio državni posao Crne Gore:
– Znam da danas nije popularno ili razumno reći, ali ja ne želim da krijem da sam najodgovorniji, po meni najzaslužniji, što je šverc cigareta dobio podršku i zaštitu Crne Gore. Uvaženi poslovni partneri iz Italije bili su uglavnom mafijaši visokog ranga… Tadašnjem vrhu savezne države šverc je preporučio Nedeljko Bošković, bivši načelnik vojne kontraobaveštajne službe, i upravo im je Bošković otkrio kako idu kanali šverca i dao ideju kako da se lako dođe do velikog novca. Nedeljko Bošković u taj posao uvodi svog zeta Vanju Bokana, koji počinje da radi za Crnu Goru. Vanja, zatim, u ovaj nelegalni biznis uvodi Caneta Subotića kao svog najpouzdanijeg saradnika. S druge strane, prema nezvaničnim policijskim informacijama, Jovica Stanišić preuzima posao šverca i uključuje Mirka Vučurevića.
Policija je u istrazi koju je vodila 2003. označila Mirka Vučurovića kao jednog od ključnih ljudi koji su početkom ‘90-ih učestvovali u krijumčarenju cigareta.
Zanimljivo je da i Subotić i Vučurević imaju vile u Ženevi.

Antrfile:

Mrgud veza Caneta i Stanišića

Milan Milanović Mrgud bio je jedan od glavnih ljudi Jovice Stanišića za takozvanu državnu kontrolu šverca i čovek koji je napravio kontakt između Stanka Subotića i Stanišića. On je zajedno sa Canetom kontrolisao šverc cigareta u Republiku Srpsku Krajinu, gde je jedno vreme bio i pomoćnik ministra odbrane. Mrgud je organizovao i šverc duvanskih konvoja u Cazinsku Krajinu do boraca koji su bili pod kontrolom Fikreta Abdića Babe.
Autor: G. K.

JURIŠIĆ NA MESTU ZLOČINA

Kurir, 08.06.2007; Strana: 10

BEOGRAD – U nastavku suđenja optuženim pripadnicima „zemunskog klana“ juče su svedočila dvojica veštaka iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, koji su rekli da su na mestu ubistva Gorana Trajkovića pronađeni tragovi optuženih Darka Milićevića i Milana Jurišića.
Veštak Saša Mikić rekao je da je obavio daktiloskopsko veštačenje i da je sa kolegom utvrdio da su otisci prstiju pronađeni na kolima, koja su bila na mestu ubistva Trajkovića, identični Milićevićevim otiscima prstiju.
Njegov kolega Dragan Jerotijević rekao je da je obavio identifikaciju tragova prstiju na kesi s garderobom pronađenom na zadnjem sedištu „audija“, vozila koje je korišćeno prilikom ubistva Trajkovića.
Prema njegovom iskazu, tragovi prstiju na toj kesi su Jurišićevi.
Pripadnici „zemunskog klana“ optuženi su za brojna ubistva, otmice i terorističke napade, a za ubistvo Trajkovića, u avgustu 2002. godine u Beogradu, terete se Milićević, Jurišić, Ninoslav Konstantinović i Dejan Ranđelović.
Na današnjem suđenju, u svojstvu svedoka, pojaviće se inspektori beogradske policije koje je sudu predložio optuženi Slobodan Pažin, bivši inspektor odeljenja za krvne i seksualne delikte. Optužnica Pažina tereti da je vođama „zemunskog klana“ otkrivao poverljive informacije i da ih je upozoravao kada su bili prisluškivani.

Autor: I. C. L.

NOVA SVEDOČENJA U SLUČAJU ĐURUVIJA

Politika, 08.06.2007; Strana: A12

Portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda Maja Kovačević-Tomić izjavila je juče da istražni sudija tokom ovog meseca treba da završi sprovođenje određenih istražnih radnji u vezi sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije.
Kovačević-Tomić je rekla da istražni sudija još treba da sasluša samo nekoliko predloženih svedoka. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala je krajem prošle godine podnelo zahtev za sprovođenje određenih istražnih radnji u vezi sa ubistvom Ćuruvije.
U tom zahtevu Tužilaštvo je tražilo i da se sasluša oko sto osoba koje bi mogle nešto da znaju o ubistvu Ćuruvije, kazala je Kovačević-Tomić i naglasila da nije u pitanju vođenje istrage, već samo sprovođenje određenih istražnih radnji po zahtevu Tužilaštva, kao i da saslušane osobe nisu osumnjičene, već svedoci. Kovačević-Tomić je rekla da će, kada istražni sudija završi sprovođenje ovih istražnih radnji, prikupljene informacije dostaviti Specijalnom tužilaštvu. Tanjug

Autor: PRENETO

USKORO TAČKA NA SLUČAJ ĆURUVIJA

Večernje Novosti, 08.06.2007; Strana: 13

ISTRAŽNE RADNjE O UBISTVU VLASNIKA „DNEVNOG TELEGRAFA“ PRI KRAJU

ISTRAŽNE radnje o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije uskoro će biti završene, pa će spis biti vraćen Specijalnom tužiocu za borbu protiv organizovanog kriminala, izjavila je juče za „Novosti“ Maja Kovačević-Tomić, sudija i portparol Specijalnog suda u Beogradu.
Istražne radnje u ovom sudu obavljaju se na zahtev tužioca Slobodana Radovanovića. Ali, to ne znači da je otvoren krivični postupak protiv nekoga zbog sumnje da je odgovoran za likvidaciju Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine.
– Mi ne znamo da li će specijalni tužilac otvoriti istragu. Zbog službene tajne ne mogu da govorim o tome da li istražne radnje, koje se sprovode u našem sudu, mogu da dovedu do otvaranja istrage protiv bilo koga – kaže Kovačević-Tomić. – Jedino mogu da dodam da je istražnom sudiji preostalo da ispita još nekoliko svedoka, što đe biti završeno veoma brzo, za nekoliko dana.
Specijalno tužilaštvo je zatražilo krajem prošle godine od istražnog sudije da se sasluša oko stotinu građana koji bi mogli imati neka saznanja o ubistvu Ćuruvije.
– Niko od njih nema status osumnjičenog, svi oni su ispitani samo kao svedoci – apostrofira portparol Specijalnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala.
Ukoliko tužilaštvo za organizovani kriminal, kad vidi šta su ti svedoci rekli istražnom sudiji, zaključi da ima dokaze dovoljne za otvaranje istrage protiv nekoga, to će i učiniti. Optužnicu ni protiv kog ne mogu da podignu pre nego što sprovedu istragu.
Sam tužilac Radovanović je svojevremeno izjavio da đe učiniti sve da se na „slučaj Ćuruvija“ stavi tačka. Ili tako što će krivci biti izvedeni pred sud, ili tako što će, kako je tužilac rekao, on izaći pred javnost i reći šta su saznali o tom ubistvu i zašto nikoga ne mogu da gone krivično.

Autor: D. P. V.

ŠVERCOVAO CIGARETE UZ POMOĆ POLICIJE I POLITIČARA

Blic, 08.06.2007; Strana: 4

Kako je Stanko Subotić uspeo da izgradi imperiju

Glavni čovek za pranje novca koji je avionima stizao na Kipar bio je Subotićev sestrić Nikola Milošević

Stanko Subotić Cane uspeo je da razgrana švercerske kanale cigareta po celom Balkanu zahvaljujući podršci političkih i policijskih autoriteta u skoro svim zemljama bivše SFRJ.

- Subotić je, kao ekskluzivni distributer svih svetskih proizvođača cigareta, organizovao švercerske kanale koji su se protezali celim Balkanom zahvaljujući tajnoj podršci i zaštiti najviših političkih i policijskih autoriteta u gotovo svim zemljama bivše SFRJ. U to vreme u Srbiji se na cigaretama godišnje zarađivalo oko dve milijarde dolara. Dobar deo kao opran prihod završio je na tajnim računima Subotića, ali i njegovih saradnika u srpskoj i crnogorskoj vlasti, Carini i policiji – kaže izvor „Blica“.
Od tih para Subotić je napravio čitavu imperiju koja je prema poljskom listu „Vprost“ pre dve godine procenjena na 650 miliona dolara.
Subotićev glavni čovek za pranje novca koji je avionima prenošen na Kipar bio je, kako saznaje „Blic“, njegov sestrić Nikola Milošević, za kojim srpska policija trenutno traga.
– Njegov zadatak bio je da sedi na Kipru i da devize u kešu prebacuje na tajne račune banke u Limasolu. Novac je pran preko Subotićevih firmi „Dulwich“ i „Fremamarketing“ na Kipru – kaže naš izvor.
Gde se Stanko Subotić danas nalazi, niko ne zna.
Njegov advokat Vlada Pavićević kaže da ne zna gde mu je klijent i da se od kako je krenulo hapšenje sa njim nije ni čuo.
– Interpolova poternica biće aktivirana po odluci istražnog sudije kome će danas sa krivičnim prijavama biti privedeno osmoro uhapšenih pripadnika Subotićeve grupe. Istražnom sudiji biće podnete i krivične prijave protiv Subotića, ali i još šestoro članova švercerske grupe koji su u bekstvu – kaže izvor „Blica“ iz srpskog MUP-a.

Gde se krije
Na osnovu Interpolove poternice Subotić bi mogao da bude uhapšen u bilo kojoj drugoj zemlji osim u Švajcarskoj, jer ona ne izručuje svoje građane, a zna se da Cane ima njihovo državljanstvo.
Pitanje je samo da li se nalazi u Švajcarskoj, gde ima luksuzan apartman na Ženevskom jezeru u ulici Central park 7, ili u nekoj drugoj zemlji.
Prema spekulacijama crnogorskih medija, postoji mogućnost da se Subotić trenutno nalazi u ovoj susednoj zemlji, gde je u poslednje vreme uložio veliki novac kupivši vilu „Montenegro“ na Svetom Stefanu. Subotić navodno ima udela i u još nekoliko kompanija koje su kupile hotele u Crnoj Gori. Za ovu zemlju Subotić je bio vezan i krajem devedesetih godina kada je tamo preusmerio šverc cigareta, koji se to do tada odvijao u pravcu Srbije.
– Cigarete su u Crnu Goru švercovane na isti način kao i u Srbiju. Ulazile su u zemlju bez carinskog evidentiranja, odakle su prosleđivane ka mrežama krijumčara, ali i ka Italiji, zbog čega je tužilaštvo u Bariju i pokrenulo istragu kojom je obuhvaćen i bivši premijer Crne Gore Milo Đukanović. Isto kao i u Srbiji, šverc cigareta u Crnoj Gori smatran je državnim poslom, koji je odvijan uz snažnu podršku vlasti, policije i carine – kaže izvor „Blica“.
Zato su podgoričke „Vijesti“ juče objavile informaciju da bi krivični postupak protiv Subotića mogao politički da kompromituje Đukanovića i Svetozara Marovića, sa kojima je on godinama veoma blizak. Sva trojica su se zajedno poslednji put u javnosti pojavila početkom marta na Svetom Stefanu kada je Subotiću uručena nagrada Američke akademije nauka u uslužnim delatnostima.
Uprkos bliskim vezama sa crnogorskom vlašću, Subotić i njegovi poslovi bili su u martu, prema saznanjima „Vijesti“, jedna od tema na sednici skupštinskog Odbora za bezbednost, na kojoj su funkcioneri Agencije za nacionalnu bezbednost podneli izveštaj poslanicima o organizovanom kriminalu.
Crnogorska policija, međutim, juče nije htela da komentariše spekulacije da se Subotić nalazi na njihovoj teritoriji.
Stanko Subotić je trenutno u poslu s nemačkom medijskom grupom WAC, koja je vlasnik 50 odsto „Politike N&M“, i s kojom ima zajedničku kompaniju „Futura plus“ koja se bavi distribucijom i prodajom. Kako su preneli mediji, Subotić je 1991. godine kupio preduzeće „Duvan“ i, u savezu s WAC-om, osnovao firmu „Futura plus“.

poslovni partneri
Međutim, Milan Lazić, direktor prodaje lanca kioska „Futura plus“, izjavio je juče da je to preduzeće u stoprocentnom vlasništvu nemačke kompanije WAC i danske „EMI grupe“ i da u njenom vlasništvu ne učestvuje Stanko Subotić. To je opovrgao Verner Herić, predstavnik WAC-a i zamenik generalnog direktora „Politika N&M“, koji kaže da je WAC vlasnik 50 odsto „Futura plusa“, a da drugu polovinu poseduje firma Stanka Subotića.
Na pitanje da li će činjenica da je Subotić osumnjičen da je predvodio kriminalnu grupu uticati na saradnju s Subotićem, predstavnik WAC-a u Srbiji je rekao da je stav komapnije da se to desilo devedesetih, a da su zajedničku firmu osnovali pre tri godine.
– Jedno je optužnica, a drugo je sud. Mi moramo da vidimo šta će se desiti i naš stav je čekamo i posmatramo. Ne vidim zbog čega bismo prekidali saradnju – izjavio je on.
Subotić poseduje kompaniju „Montenegro futura“, pominje se i kao kupac dela ostrva Sveti Nikola i hotela „Admiral“. Poseduje i nekoliko kompanija u zemljama EU. U Francuskoj je suvlasnik dve vinarije, u Rusiji i Grčkoj ima firme za distribuciju bezalkoholnih pića, u Danskoj holding grupu „Emi“. Važi za najvećeg uvoznika alkoholnih pića u Crnu Goru.

Antrfile:

Nove fotografije

Redakciji „Blica“ se prošle nedelje javila nepoznata gospođa koja nam je ponudila fotografije Stanka Subotića „u slučaju da narednih dana počnemo da pišemo o njemu“. Fotografije, koje je „Blic“ juče objavio, poslate su nam sa mejla preduzeća „Futura plus“, iako je direktor prodaje te firme juče demantovao da Subotić ima udela u vlasništvu te firme.

Načelnik koji je potpomagao kriminal

Osumnjičeni Miodrag Zavišić, koji se tereti da je sprečavao kontrolu Subotićevih magacina cigareta, u novosadskoj policiji ostao je upamćen kao načelnik koji je direktno potpomogao kriminal.
– U to vreme novosadska policija je dobila nekoliko prijava građana protiv policajca S.I. iz Kaća i J.F. iz Futoga koji su, navodno, maricama dovozili cigarete i prodavali ih preprodavcima i vlasnicima prodavnica. Protiv njih nikada nije podignuta krivična prijava – kaže izvor iz novosadskog SUP-a.
Jedna od retkih zaplena cigareta na teritoriji Vojvodine u to vreme izvedena je početkom 1996. u Futogu. Zaplenjen je šleper koji je upravo stigao iz Hrvatske. Policija je došla do dobavljača, poznatog Futožanina, kod kojeg je pronađen rokovnik sa evidencijom kupaca i uplatama novca. On i dvadesetak kupaca uhapšeni su, ali nikada nisu procesuirani niti osuđeni.
Istovremeno, kako tvrdi naš izvor, u jednom lokalu u Bačkoj Palanci okupljala se „prva linija“ švercera cigareta. U lokalu, koji je bio i omiljeno sastajalište pripadnika JSO, planirani su poslovi i distribucija cigareta.
– Iz Bačke Palanke je raspoređivano gde će prokrijumčarena roba da se distribuira. Sve je rađeno pod zaštitom Mihalja Kertesa i Milovana Popivode. Brojni šleperi su iz ovog mesta slati direktno za Crnu Goru, dok su drugi upućivani ka Srbiji. Dok su Zavišić i Popivoda bili na funkcijama, Bačka Palanka je bila poprište kriminalnih dešavanja.

Bracanović i JSO kontrolisali otmicu inspektora

Otmicu i zadržavanje sedmorice inspektora finansijske policije u oktobru 1996. godine u Subotićevom magacinu u Rumenki, prema podacima novosadske policije, kontrolisao je Milorad Bracanović, tada oficir DB u JSO.
– Magacini su bili iznajmljeni firmi Ivane Olujić, a za obezbeđenje objekta Bracanović je angažovao pripadnike JSO – kaže naš izvor i navodi da su finansijski inspektori tom prilikom bili zarobljeni više od 20 sati, sve dok iz magacina nije istovareno 75 kamiona cigareta i 150 tona kafe. Zarobljenim inspektorima, koji su potom došli u novosadsku policiju da prijave slučaj, savetovano je da ne podnose krivičnu prijavu.

Na meti policije još dve grupe

Na meti policije trenutno su još dve švercerske grupe koje su označene u akciji „Mreža“.
– Prva na redu je grupa kojom su rukovodili Mira Marković i Marko Milošević. U toj grupi ključnu ulogu je imala jedna poznata plavokosa beogradska udovica, preko čije firme su nabavljane cigarete. Na čelu druge grupe, u kojoj ima najviše pripadnika MUP-a, nalazi se jedan poznati niški biznismen, koji je u to vreme imao firmu za proizvodnju kafe.
Sa svim grupama bio je povezan Mihalj Kertes, ali i Jovica Stanišić, tadašnji šef srpske tajne policije.
Autor: TAMARA MARKOVIĆ SUBOTA – ANA LALIĆ – NENAD JAĆIMOVIĆ

UHAPŠENIMA U AKCIJI „MREŽA” ODREĐEN PRITVOR

Politika, 09.06.2007; Strana: A14

Stanku Subotiću Canetu nije poslat poziv za saslušanje, Mihalj Kertes nije dao iskaz pred istražnim sudijom

Istražni sudija Posebnog odeljenja za organizovani kriminal odredio je juče posle saslušanja pritvor svim članovima organizovane kriminalne grupe koji se sumnjiče da su nelegalno švercovali cigarete, potvrdila je za „Politiku” Maja Kovačević-Tomić, sudija i portparol Specijalnog suda. Ona je rekla da je istražni sudija Vučko Mirčić saslušavanje osmoro uhapšenih završio juče, pola sata posle ponoći.
Specijalno tužilaštvo podnelo je ranije zahtev za sprovođenje istrage protiv 15 osoba osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja i pomaganje u ovom krivičnom delu. U saopštenju Tužilaštva, navodi se da je zahtev podnet protiv Stanka Subotića, Mihalja Kertesa, Nikole Miloševića, Milana Rankovića zvanog Pekin, Ivane Krčmarević, Jovice Ranđelovića, Stevana Banovića, Nebojše Nikolića zvanog Tarzan, Milana Milanovića zvanog Mrgud, Draga Dodeskog, Ivane Olujić, Miodraga Zavišića, Milovana Popivode, Miroslava Pešića i Luke Nenadića.
Osumnjičeni Subotić, Kertes, Popivoda, Zavišić, Banović, Nikolić i Dodeski terete se za zloupotrebu službenog položaja, dok se ostali sumnjiče za pomaganje u ovom krivičnom delu.
Grupa osumnjičenih, na čijem se čelu nalazi Stanko Subotić Cane, sumnjiči se da je preko njegovog preduzeća „Mia” iz Uba od 1995. do 1997. godine „uvozila cigarete bez evidentiranja i prodavala ih na crnom tržištu”.
Na taj način grupa je, kako se navodi u saopštenju, oštetila državni budžet za više od 40 miliona evra, odnosno tadašnjih 80 miliona nemačkih maraka. Taj novac su iz Srbije prebacivali preko Crne Gore i Makedonije na svoje račune na Kipru, navodi se dalje u saopštenju.
– Mihalj Kertes je ispitan u policiji, ali ne i kod istražnog sudije – kaže za „Politiku” Predrag Milovančević, advokat nekadašnjeg direktora Savezne uprave carina.
Vlado Pavićević, advokat prvoosumnjičenog Stanka Subotića, tvrdi da njegov branjenik nije dobio poziv ni policije, ni suda. On je istakao da je odbrana zaprepašćena policijskim saopštenjem u kojem se navodi da se do podataka u vezi sa akcijom došlo posle višegodišnjeg rada i detaljne istrage. Za sve te godine, tvrdi Pavićević, istražni organi ni jednom nisu pozvali Subotića da da izjavu.

Autor: M. DERIKONJIĆ

OD ISTRAGE DO HAPŠENJA

Politika, 09.06.2007; Strana: A14

Akcija „Mreža” započela je 1. juna 2003. godine. Šira javnost je za akciju saznala 20. februara 2006. godine, kada je emisija „Insajder”, televizije B92, objavila izveštaj o ovoj, do tada, tajnoj akciji policije, u kojoj se ukazuje na umešanost u švercu cigareta Marka Miloševića. Dva dana nakon emitovanja „Insajdera”, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal zatražilo je snimak ove emisije. Sve do 2. marta 2006. godine, ni u MUP-u ni u Specijalnom tužilaštvu niko nije imao odgovor na pitanje šta se desilo s izveštajem o akciji „Mreža”. Tog dana, MUP je zvanično potvrdio navode „Insajdera”, dostavivši medijima detalje. Dana 30. aprila 2004. godine održan je sastanak radne grupe sa zamenikom republičkog javnog tužioca i sa njim dogovorene dalje smernice za rad. U saopštenju se navodi da je 5. oktobra 2005. godine, s obzirom na to da se radilo o organizovanoj mreži za šverc cigareta, radna grupa izvršila konsultacije sa specijalnim tužiocem i njegovim zamenikom i njima je dostavljen na ruke kompletan izveštaj sa urađenom šemom ove mreže. Okružnom tužilaštvu u Novom Sadu 1. februara 2006. godine dostavljen je, izveštaj o do sada izvršenim proverama. U međuvremenu predmet definitivno preuzima Specijalno tužilaštvo i, posle više od godinu dana rada na njemu, akcija „Mreža” je prošle srede rezultirala hapšenjem osam osumnjičenih članova krijumčarske grupe čiji organizator je, kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, Stanko Subotić Cane.

Antrfile:

Cane u „Insajderu” posle dugih pregovora

Subotić je gostovao u „Insajderu” 15. maja 2006. godine, a ne u februaru kako je „Politika” juče objavila, Novinari TV B92 emisije su dve godine pre toga pokušavali da dogovore intervju, ali je on odbijao.
Kada je „Insajder” došao do
izveštaja policije o njegovoj umešanosti u šverc cigareta, pristao je. D. T.
Autor: D. T.

UHAPŠEN ZBOG NAPADA NA GRADONAČELNIKA BUJANOVCA

Politika, 09.06.2007; Strana: A15

Fatom O. sumnjiči se da je izvršio teroristički akt bacivši ručnu bombu na porodičnu kuću Nagipa Arifija, saopštili su MUP i BIA

Bujanovac – Akcijom Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva unutrašnjih poslova, juče je uhapšen Fatom O., osumnjičen da je izvršio teroristički napad na gradonačelnika Bujanovca Nagipa Arifija, saopštili su sinoć MUP i BIA.
Fatom O. iz sela Kopčulj kod Bujanovca, sumnjiči se da je 1. juna bacio ručnu bombu na porodičnu kuću gradonačelnika Bujanovca.
Iza ovog akta, kako se navodi u saopštenju, najverovatnije stoji i Ljarim J. iz Bujanovca, koji se nalazi u zatvoru na Kosovu i Metohiji. On je na odsluženju kazne od 15 godina zbog terorističkih akata na jugu Srbije i ubistva pripadnika BIA Salvera Fazlijua 2003.godine.
„Uhapšeni Faton O. i Ljarim J. deo su kriminalno-terorističke organizacije koja u koordinaciji sa sličnim grupama na Kosovu i Metohiji preduzima aktivnosti s ciljem destabilizacije stanja bezbednosti u opštinama“, stoji u saopštenju.
Dodaje se da BIA i MUP Srbije nastavljaju rad na rasvetljavanju ovog i drugih slučajeva terorističkog delovanja ekstremističkih grupa na području opština Bujanovac i Preševo.
Beta

Autor: PRENETO

SPASOJEVIĆ BIO PAŽINOVA „NEFORMALNA VEZA”

Politika, 09.06.2007; Strana: A15

U nastavku suđenja „zemunskom klanu”, dvojica funkcionera MUP-a Srbije, Mijodrag Gutić i Mirko Lakićević, izjavili su da Dušan Spasojević, pokojni vođa ove kriminalne grupe nije bio registrovani doušnik inspektora Slobodana Pažina, već njegova „neformalna veza”.
Slobodan Pažin, koga optužnica tereti da je Spasojeviću dojavljivao informacije iz policije, ranije je u svojoj odbrani tvrdio da je Spasojević bio njegova operativna veza, da mu je pomagao da rasvetli neka krivična dela i da su za to znali njegovi šefovi.
Svedok Gutić, koji je od aprila 1999. do maja 2001. godine bio načelnik Odeljenja za krvne i seksualne delikte SUP-a Beograd rekao je da operativne veze inspektora treba da budu registrovane i strogo službene, a da Spasojević u vreme kada je Gutić bio šef Pažinu, nije bio operativna veza.
Gutić je zaključio da je Spasojević imao prijateljsku vezu sa Pažinom.
Lakićević, koji je takođe bio Pažinov pretpostavljeni, tvrdi da je znao za njegove kontakte sa Dušanom Spasojevićem i da se tome protivio, ali je Pažin govorio da to radi po naređenju „viših struktura”.
– Pitao sam ga ko mu je to naredio i on je kazao da ga je na Spasojevića uputio ministar policije Dušan Mihajlović u vezi sa otmicom Miroslava Miškovića – kazao je svedok.
On je kazao da kontakti između Slobodana Pažina i Spasojevića datiraju još od 1996. godine, kada je pokojni vođa „zemunaca” pomogao ovom inspektoru da rasvetli ubistvo Karanfila Manojlovića.

Autor: D. Č.

UBIO SUDIJU I ADVOKATA

Politika, 09.06.2007; Strana: A1

Ilija Danilov juče u sudu u Odžacima počinio dvostruko ubistvo

Odžaci – Ilija Danilov (1954) iz Deronja počinio je juče dvostruko ubistvo u Opštinskom sudu u Odžacima, usmrtivši sa dva hica sudiju Zorana Cvetanovića (1961) i pravnog zastupnika Petra Savanovića (1953) koji je, pogođen sa četiri metka, podlegao povredama na putu do Doma zdravlja.
Kako se moglo saznati na licu mesta, na meti Danilova prvo se našao Savanović, koji je zastupao Slobodana Grubora iz Bačke Palanke, sa kojim se Danilov već godinama sudio u opštinskom sudu u Novom Sadu. Pošto je tu parnicu izgubio, trebalo je da uz posredovanje suda u Odžacima bude izvršena prinudna naplata duga.
– Ročište je bilo zakazano za juče u 10.30 časova. Danilov je tražio da se odgodi ovaj postupak prema poveriocu, što je pravni zastupnik Grubora odbio. Usledila je potom neočekivana reakcija Danilova, koji je izvadio pištolj iz nogavice i prvo pucao u Savanovića a zatim se okrenuo ka sudiji Cvetanoviću i ispalio dva hica u njegovu glavu. Sudija je na mestu ostao mrtav – kaže istražni sudija Okružnog suda u Somboru Ljubomir Bačić.
Osumnjičeni za dvostruko ubistvo Ilija Danilov je uhapšen. Kako se moglo nezvanično čuti, on je iskoristio poznanstvo sa jednim od članova sudskog obezbeđenja i naoružan ušao u sudnicu.
Prema izjavama građana koji su ga znali, Danilov je važio za „bogatog i poštenog čoveka” koji je, kao vlasnik poljoprivredne zadruge u Deronjama, kod Odžaka, svojevremeno poslovao sa „Agrokomercom” iz Velike Kladuše, ali je zbog rata zapao u nevolje u poslovanju.
Kako se nezvanično saznaje, on je proteklih godina, da bi obeštetio zadrugare i namirio dugove prodavao imovinu i dizao kredite tako da mu je preostala samo kuća, stavljena pod hipoteku, bez koje je trebalo da ostane posle tog sudskog spora.

Sa prve strane- Na mesto zločina ubrzo su došli ministar pravde Dušan Petrović i predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero.
– U najkraćem mogućem roku utvrdićemo sve činjenice koje su dovele do ovako teškog zločina. Moramo hitno preduzeti sve mere, kako se ubuduće ne bi dešavale ovakve tragedije. Bezbednost ljudi koji rade u sudovima mora biti na značajno većem nivou nego što je to sada. U taj proces moramo ući odmah, kako bismo što pre doveli do ozdravljenja naše pravosuđe, koje je u krizi – istakao je Petrović.
Novinarima, okupljenim na mestu tragedije, obratila se i predsednica Vrhovnog suda Srbije.
– Nažalost desilo se ono što se nije smelo dogoditi u jednoj državi koja pretenduje da bude pravna – da sudija bude ubijen u sudnici. Moramo mnogo šta promeniti i uraditi na zaštiti sudija, da bi građani mogli da ostvaruju svoja prava, a da sudstvo vrši njegovu zaštitu. Ako sudija nema pravo na život, onda je sigurno teško govoriti i o zaštiti građana. Ovo što se desilo u Odžacima predstavlja veliki alarm, i zato moramo što brže sve dovesti na svoje mesto. Mediji nam u tome mogu pomoći. Oni nam nekad pomažu a ponekad i odmažu u tom poslu, što dovodi do toga da pojedinci uzimaju pravdu u svoje ruke, što ne smemo nikako dozvoliti ako hoćemo pravno dobro uređenu državu – napomenula je Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda.
Predsednik Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović ocenio je u izjavi za Tanjug da jučerašnji tragičan događaj u sudnici u Odžacima ukazuje na probleme bezbednosti i položaja sudija u društvu. Izražavajući saučešće porodicama ubijenih, Hadžiomerović je naveo da se time otvara pitanje uređenja sudnica i bezbednosti aktera na suđenjima. On je ocenio da ovaj tragičan događaj ponovo otvara i pitanje nezadovoljstva građana u kompletan pravosudni sistem, koje je evidentno i koje se ispoljava ka sudijama. Sudije ne predstavljaju kompletan pravosudni sistem, već su oni samo šraf u tom mehanizmu, a nezadovoljstvo građana usmerava se pretežno ka njima, rekao je Hadžiomerović.

Autor: RADOSLAV MEDIĆ

PRETNJE SUDIJI ZBOG PRESUDE U SLUČAJU „BEBE”

Politika, 09.06.2007; Strana: A15

Kragujevac – Sudija Opštinskog suda u Kragujevcu Mila Froku, koja je nedavno donela osuđujuću nepravosnažnu presudu za troje zaposlenih u kragujevačkom Kliničkom centru u slučaju „bebe”, juče je, kako kaže, dobila preteće pismo. Pismo nije anonimno, a potpisao ga je Zoran Tošanić, suprug osuđene doktorke koja je, kako je navedeno u presudi sudije Froku, odgovorna jer „nije sačinila potvrdu o smrti za rođene i umrle blizance”.
– Ovo je kap koja je prelila čašu. Protiv mene je prvo podneta privatna tužba od strane jednog od osuđenih lica, a juče sam dobila pismo puno kleveta, uvreda i omalovažavanja. Napisano je pretećim tonom, a to kažem pošto u pismu stoji da „ubuduće dobro razmislim, jer odlučujem o ljudskim sudbinama”. Pismo je potpisao Zoran Tošanić, suprug Svetlane Tošanić – izjavila je sudija Froku za „Politiku”.
Zbog svega što joj se, kako kaže, dešavalo posle presude kojom je troje zaposlenih u kragujevačkom Kliničkom centru osuđeno na uslovne kazne, sudija Froku se obratila predsedniku suda i Policijskoj upravi grada Kragujevca i od njih zatražila zaštitu.
– Saznala sam da je Tošanić bivši policajac i lovac. Zbog toga sam od policije zatražila da ispita ovaj slučaj. Od donošenja presude doživljavam neviđene pritiske, s kojima se nisam sretala tokom čitave svoje prakse duge 25 godina. Ovakve pretnje nisam dobijala ni od razbojnika koje sam osudila na dugogodišnje robije – izjavila je sudija Froku.
Načelnik Policijske uprave u Kragujevcu Ivan Đorović izjavio je da je upoznat sa slučajem, te da će policija postupiti po prijavi sudije Froku i „u najkraćem roku proveriti sve navode” u vezi sa ovim slučajem. Nezvanično saznajemo da se Tošanić i sam obratio policiji, navodeći da mu ni na kraj pameti nije bilo da preti, te da je njegovo pravo da se svim sredstvima bori protiv, po njegovom mišljenju, nezakonitih odluka.

Autor: B. KARTALOVIĆ

KERTES OTKRIVA TRAGOVE

Večernje Novosti, 09.06.2007; Strana: 12

„MreŽa“ lovi osam kriminalnih grupa krijumČara cigareta u Srbiji

U slučaju Subotićeve grupe, jedni upozoravaju da je slučaj zastareo, jer se odnosi na 1995. i 1996. godinu, a drugi tvrde da je „pao“ sam vrh

POLICIJSKA studija „Mreža“ o organizovanom krijumčarenju cigareta na prostorima Srbije od 1995. do 2003. godine, identifikovala je osam švercerskih grupa, čiji su pojedinci strpali milijarde tadašnjih maraka u svoje džepove.
Po nalogu Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, operativci MUP Srbije pre nekoliko dana krenuli su u hapšenje jedne od ovih grupa. Na udaru se našla, kako je saopšteno, krijumčarska ekipa koju predvodi Stanko Subotić Cane. Za njim je raspisana potraga, kao i za još šestoro članova ove družine koji su u bekstvu.
I dok jedni podsećaju da je Subotićev „predmet“ zastareo, jer se istraga odnosi na 1995. i 1996. godinu, drugi tvrde da se krenulo od „samog vrha“, da ništa nije zastarelo, kao i da je prikupljeno pregršt dokaza. Krivična prijava tereti ovu grupu da je preko Makedonije i Mađarske švercovala cigarete koje su potom rasturane na ilegalnom tržištu Srbije.
Sve ovo je omogućio Mihalj Kertes, tadašnji direktor Savezne uprave carina (SUC), po čijem su nalogu formirane takozvane „mobilne ekipe“ koje su odlazile na granične prelaze „Kelebija“ i „Preševo“ i propuštale šlepere pune paklica poznatih marki cigareta.
Kao što je tada imao jednu od glavnih uloga u krijumčarenju, i danas, kako „Novosti“ saznaju, Kertes je „ključna“ figura same istrage. Mnogi ga već sada vide kao svedoka saradnika Tužilaštva na budućem suđenju ovim krijumčarskim grupama. Navodno, on je odmah posle hapšenja, pre nekoliko meseci, bio spreman da o „duvanskim poslovima“ iznese sve detalje. To je, priča se, i uradio.
Pored Subotićeve grupe, „Mreža“ je kao glavne označila i ekipu Bojane Bajrušević, supruge ubijenog Vlade Kovačevića Trefa, zatim Mirka Vučurevića, Predraga Rankovića Peconija, Sinišu Stojčića (brata ubijenog policijskog generala Radovana Stojčića Badže)… Sa svima njima, na ovaj ili onaj način, u švercu cigareta „duboko su zagazili“ i poslovali i Marko Milošević, sin tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića, neki danas ugledni poslovni ljudi i vlasnici kompanija, ali i sam Kertes.
Neki od njih bavili su se švercom, ne samo devedesetih, već sve do 2003. godine.
Sve ovo je sada predmet istrage Specijalnog tužilaštva, ali i posebne grupe operativaca MUP Srbije. Prva hapšenja su krenula, mreža je bačena, a koliko krupnih riba će biti „upecano“, videće se vrlo brzo.

Antrfile:

CRNA GORA

STANKO Subotić Cane je, prema podacima policije, od 1996. godine u Crnoj Gori. Zato, kako saznajemo, krivičnom prijavom i istragom nije obuhvaćen kasniji period. U „Mreži“ su, zato, ostale grupe koje su se bavile švercom cigareta.
Autor: U. D. N.

ŠIPTAR BIO VEZA

Večernje Novosti, 09.06.2007; Strana: 12

NA SUĐENjU „ZEMUNSKOM KLANU“ SVEDOČILI VISOKI POLICIJSKI FUNKCIONERI

Da li je veza bila na relaciji policajac – kriminalac juče nije razjašnjeno

VOĐA „zemunskog klana“, pokojni Dušan Spasojević, zvani Šiptar, bio je operativna veza optuženom Slobodanu Pažinu, dok je ovaj radio kao inspektor u beogradskoj policiji. Da li je ta veza bila na relaciji policajac – kriminalac ili je Pažin dobijao informacije na prijateljskoj, odnosno kumovskoj osnovi, juče u Specijalnom sudu nisu mogli da razjasne svedoci Miodrag Gutić i Mirko Lakićević.
Oni su u sud pozvani na Pažinov predlog, kako bi pojasnili njegove veze sa Spasojevićem.
Gutić, sada zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, a u periodu od 1998. do 2001. načelnik Odeljenja za suzbijanje krvnih i seksualnih delikata, gde je kao operativac radio Pažin, kazao je da je ovaj dobijao „kvalitetne podatke“ od Spasojevića. Poznato mu je da je Pažin pre njegovog dolaska na mesto načelnika od vođe „zemunaca“ dobio informacije na osnovu kojih je rasvetljeno ubistvo Karanfila Manojlovića.
– Saznao sam od kolega da je u pitanju lični kontakt između njih dvojice, odnosno da su kumovi – rekao je Gutić. – U periodu kad sam bio načelnik, Spasojević nije bio registrovan kao operativna veza, a da li je to urađeno pre mog dolaska, ne znam. Da budem iskren, do 2001. godine nije postojao „zemunski klan“, već „surčinski“, kojem je pripadao Spasojević. Oni su se prema našim saznanjima bavili kriminalom iz „sive zone“ (trgovina narkoticima, automobilima…) tako da našem odeljenju nisu bili „zanimljivi“.
Sudiju Milimira Lukića interesovalo je da li je svedok imao operativnih podataka ko je tokom 2000. godine izvršio ubistva Srđana Ljujića, Zorana Uskokovića Skoleta, Todora Gardaševića, Željka Bodiša, a što se na teret stavlja optuženima.
– Imali smo određenih indicija, ali konkretnih dokaza nije bilo – odgovorio je svedok. – Sumnjali smo da bi Spasojević mogao da bude povezan sa nekim ubistvima, a sa nekim ne, ali njih su karakterisali isti načini izvršenja. Nismo mogli da nađemo jednu tačku koja bi ih povezala.
Na pitanje optuženog Pažina da li je od njega tražio da ga oslobodi kontakta sa Spasojevićem, što je ovaj tvrdio u odbrani, Gutić je kazao da se toga ne seća.
Mirko Lakićević, koji je na mestu načelnika 2001. godine zamenio Gutića, juče je kazao da je Pažin nekoliko meseci pre ubistva premijera Zorana Đinđića bio njegov zamenik. Prema njegovim tvrdnjama, u nekoliko navrata je isticao da je protiv toga da Pažinu veza bude Spasojević. Kazao je i da je po njegovom nameštenju ovaj optuženi išao kod tadanjeg ministra policije Dušana Mihajlović, vezano za otmicu Miroslava Miškovića.
– Pitao sam moje starešine zašto je Mihajlović lično zvao Pažina, a dobio sam odgovor da je ministar i da ima prava na to – ispričao je Lakićević. Pažin nas je obavestio o saznanjima vezanim za pokušaj ubistva premijera kod hale „Arena“, kad je on sa još dvojicom kolega proveravao bazne stanice. Došli su do određenih saznanja, ali ništa nije navodilo da Spasojević ima veze sa tim. Ali, s obzirom da je tu bio Dejan Milenković Bagzi, proizlazilo je da je u pitanju ta ekipa.
Prema njegovim rečima, sve informacije vezane za „zemunski klan“ dobijali su od Pažina i dalje su ih slali u UBPOK.

Antrfile:

ČUME KAO PERJANICA

OPTUŽENOG Milorada Ulemeka Legiju interesovalo je kakva je saznanja Miodrag Gutić imao o svedoku saradniku Ljubiši Buhi Čumetu.
– On je bio jedna od perjanica klana – kazao je svedok.
– Da li ste imali informacije da se ja bavim kriminalom i da sam vođa neke kriminalne grupe u Beogradu i Srbiji – interesovalo je Ulemeka.
– Ne – kratko je odgovorio Gutić.
Autor: N. BIJELIĆ

ZLOČIN U SUDNICI

Večernje Novosti, 09.06.2007; Strana: 13

ILIJA DANILOV U OPŠTINSKOM SUDU U ODžACIMA UBIO SUDIJU ZORANA CVETANOVIĆA I ADVOKATA PETRA SAVANOVIĆA

Ubica najavljivao zločin. Pre ulaska u sudnicu, Danilov razgovarao sa radnicima obezbeđenja. Revolver uneo ispod zavoja na nozi. Poštedeo zapisničarku. Danilov uhapšen i pritvoren

U OPŠTINSKOM sudu u Odžacima, opštinskom mestu u blizini Sombora, juče oko 11 časova, Ilija Danilov (53) iz Deronja (selo nedaleko od Odžaka), ubio je sudiju Zorana Cvetanovića (46) iz Ratkova (takođe u blizini Odžaka), i advokata Petra Savanovića (54) iz Mladenova, mesta nedaleko od Bačke Palanke.
Danilov je, prema rečima Ljubomira Bečića, istražnog sudije Okružnog suda u Somboru, u sudnici broj devet, u 10.30 imao zakazano ročište. Poverilac Slobodan Grubor iz Bačke Palanke, kojeg je zastupao Savanović, naime, sudski je tražio podmirenje duga, kroz prodaju nekretnina, odnosno, porodične kuće Danilova.
Danilov, koji boluje od šećerne bolesti i preživeo je moždani udar, pa se kretao uz pomoć štapa, od pokojnog sudije Cvetanovića, odmah posle početka rasprave, zatražio je odlaganje ročišta. Kada je sudija, posle konsultovanja sa advokatom Savanovićem, to odbio, Savanović je izvadio revolver „magnum“, koji je u sudnicu uneo sakriven ispod zavoja i kostobrana na nozi. Sa tri ili četiri hica usmrtio je Savanovića, i zatim je, sa dva hica ubio sudiju Cvetanovića. Zapisničarka, koja je takođe bila u sudnici, navodno ga je zamolila da u nju ne puca, jer ima decu. Poštedio ju je…
Kako saznajemo, Danilov, koji je, zbog raznih parnica često boravio u sudu, nije bio problematičan, i nikada nije napravio nijedan izgred u ovoj ustanovi. Pre kobnog događaja, čak je razgovarao sa jednim od dva radnika obezbeđenja, koji su, igrom slučaja, iz njegovog mesta. Kako je Jelena Kovačević, predsednik Opštinskog suda u Odžacima, potvrdila, ništa nije ukazivalo na tragediju.
Posle zločina, Danilov je izašao iz suda, uputio se prema policiji. U međuvremenu, presrela ga je i privela policijska patrola. Trenutno je pritvoru u Somboru.
Na zgradi suda istaknuta je crna zastava. Zamenila je državnu. Ispred ulaza policijska traka. Ispred, okupljeni novinari. Građani Odžaka u neverici zagledaju u prozore, i tiho prolaze. U restoranu brze hrane „Asteriks“, nedaleko od suda, konobarica Dušica Stamatović, šokirana, kaže da je pokojni sudija svakodnevno dolazio na doručak. Čula je i pet hitaca. Prolaznici i gosti su pomislili da se u sudu nešto radi. Nisu ni pomišljali na najgore…
Danlov je, inače, kako se priča u Odžacima i Deronjama, u dugove ušao posle ratova na prostorima bivše Jugoslavije. On je, naime, 1990. godine, osnovao zadrugu „Donja Branjevina“. U kojoj je, sa zadrugarima, proizvodio i prodavao junad, pre svega „Agrokomercu“ iz Velike Kladuše, u Bosni i Hercegovini.
Početkom rata u ovoj republici, međutim, nije mogao da naplati potraživanja. Kako bi isplatio zadrugare, počeo je da diže kredite, za koje je kao garant, stavljao hipoteku na svoju imovinu. Imovina se polako topila, i na kraju je hipotekom opteretio i porodičnu kuću, koja je predmet ovog spora. Nju, kako se pokazalo, nije želeo da izgubi, i najavljivao je da će uzeti pravdu u svoje ruke.
Posledice takve odluke Odžaci, mirno ravničarsko mesto dugo će pamtiti…

Autor: N. SUBOTIĆ, J. BEKIĆ

NEOBAVEŠTENI

Press, 09.06.2007; Strana: 3

Lideri DOS-a i bivši ministri, svi odreda, tvrde da nisu imali pojma o „duvanskoj mafiji“ i kriminalnim poslovima Stanka Subotića Caneta. Čović: Pitajte Mihajlovića! Šutanovac: Niko to nije pominjao

Lideri nekadašnjeg DOS-a tvrde da nisu ništa znali o „duvanskoj mafiji“ i kriminalnim aktivnostima Stanka Subotića Caneta, koga je Specijalno tužilaštvo ove nedelje optužilo kao glavnog organizatora šverca cigareta.

Dosovci demantuju tvrdnje bivšeg koministra policije Bože Prelevića, koji kaže da se odmah posle Petog oktobra znalo skoro sve o „duvanskoj mafiji“.

Potpredsednik Đinđićeve vlade Nebojša Čović kaže da on nije imao nikakvih saznanja o „duvanskoj mafiji“ i ulozi Stanka Subotića u švercu cigareta.

- Ama baš nikakvih saznanja o tome nisam imao, niti su do mene stizale bilo kakve informacije. Možda je neko nešto i znao, ali ja nisam, jer sam se bavio drugim stvarima. Prelević je sigurno kao koministar policije odmah posle 5. oktobra mogao da ima neka saznanja. A zašto se tada nije krenulo u obračun sa tom mafijom, nemojte mene da pitate. To su pitanja za Dušana Mihajlovića – kaže Čović.

Mihajlović ćuti

Press je u više navrata pokušao da dođe do Mihajlovića, međutim, umesto njega na telefon se uvek javljao muški glas koji se predstavljao kao jedan od zaposlenih u njegovoj privatnoj firmi.

- Gospodin Mihajlović je rekao sve što je imao na tu temu i više neće da priča… Goran Pitić, ministar za ekonomske odnose u vladi Zorana Đinđića, kaže da je i on bio neobavešten.

- Ne mogu da vam odgovorim zašto „duvanska mafija“ nije pohapšena ranije! Uostalom, šverc cigareta nije bio u mom domenu, tako da ne znam šta je sve bilo u izveštajima koji su se odnosili na „duvansku mafiju“. Čak ne mogu ni da se setim da su se na sednicama vlade pominjala određena imena. Jedino što znam jeste da je šverc cigareta, koji je devedesetih pokrivao čak 80 odsto tržišta, dolaskom DOS-a vrlo brzo smanjen… – priča Pitić.

I ministar za rad i zapošljavanje u vreme DOS-a Dragan Milovanović kaže da „nikakav izveštaj o ‘duvanskoj mafiji’ nije video“, niti se na sednicama vlade o akterima šverca duvana uopšte razgovaralo. Milovanović još kaže da on nije imao saznanja da neko iz tadašnje vlasti štiti Subotića.

- Nikakva imena nisu se pominjala, ni Subotić, ni Stanišić, već se samo razgovaralo o tome kako suzbiti ilegalne tokove prometa duvanom. Ne znam zašto se toliko čekalo da se udari na „duvansku mafiju“, ali sigurno znam da Subotića niko iz DOS-a nije štitio… – tvrdi Milovanović.

Sadašnji ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je od 2002. do 2003. godine bio na čelu Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, kaže da u tom periodu o Subotiću i švercu cigareta nije bilo ni reči…

- Na sednicama Odbora nikada niko iz MUP-a Srbije nije prezentovao informacije o švercu cigareta tokom devedesetih godina. Dobijali smo samo informacije o suzbijanju šverca – tvrdi Šutanovac.

Konačno, prvi direktor Savezne uprave carina u vreme DOS-a, kasnije i direktor vladine Agencije za duvan, Vladan Begović kaže da je policija posle 5. oktobra u Carini „češljala“ dokumentaciju o švercu cigareta, a bilo je saslušanja pojedinih upravnika u carinskim ispostavama.

- Zaista ne znam šta je sve policija našla. Međutim, na osnovu onoga što sam zatekao posle 5. oktobra, ilegalno tržište je zaista bilo vrlo razgranato i to je išlo toliko organizovano da nema šansi da vrh Carine, pa i države, nije bio obavešten. Sećam se da se posebno „češljao“ granični prelaz Preševo ka Makedoniji – priča Begović.

On kaže da u dokumentaciji koja mu je bila dostupna nigde nije bilo Stanka Subotića, njegove firme, Jovice Stanišića i ostalih koji se sada pominju….

Živković se raspitivao

Begović kaže da je tačno da se povodom ilegalnog tržišta duvana spekulisalo sa mnogim imenima, pa i sa Subotićevim.

- Da li je policija imala neka konkretna saznanja o njemu, ne znam, niti mi je poznato. Kada sam iz Uprave carine došao u Agenciju za duvan, Subotićeva firma „Duvan“ bez problema je dobila licencu za veleprodaju cigareta.

Sećam se da me je tadašnji premijer Zoran Živković posle sednice vlade pitao da li je „Duvan“ zaista Canetova firma, odgovorio sam mu da jeste, ali da je čovek ispoštovao svu zakonsku proceduru. E, šta se u međuvremenu desilo i saznalo da se krene na Subotića, to zaista ne znam, jer sam ja već početkom 2003. godine otišao iz Agencije za duvan… – objašnjava Begović.

Antrfile:

Tužilac: Istraga protiv „Canetove grupe“

Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je zahtev za sprovođenje istrage protiv 15 osumnjičenih za zloupotrebu službenog položaja i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja.

Istraga se vodi protiv Stanka Subotića Caneta, Nikole Miloševića, Jovice Ranđelovića, Ivane Krčmarević, Stevana Banovića i Luke Nenadića, koji se nalaze u bekstvu, kao i protiv Mihalja Kertesa, Milana Rankovića Pekina, Nebojše Nikolića Tarzana, Milana Milanovića Mrguda, Draga Dodevskog, Ivane Olujić, Miodraga Zavišića, Milovana Popivode i Miroslava Pešića, koji su uhapšeni 6. jula.

Istražni sudija Vučko Mišić odredio je pritvor za sve uhapšene i doneo rešenje o pokretanju istrage protiv svih osumnjičenih u tom slučaju. Ova kriminalna grupa koju je organizovao Stanko Subotić Cane, vlasnik preduzeća „Mia“ iz Uba, osumnjičena je za šverc cigareta i, prema navodima tužilaštva, tokom 1995. do 1998. godine oštetila je državu za više od 40 miliona evra!
Autor: S. VOJINOVIĆ

MASAKR U SUDNICI!

Press, 09.06.2007; Strana: 11

Ilija Danilov (53) ubio u sudu u Odžacima sudiju Zorana Cvetanovića i stranku Petra Savanovića, jer je posle 10 godina izgubio parnicu i bankrotirao

Zločin u Odžacima… Posle ubistva Danilov sam otišao u policiju i predao se

Ilija Danilov (53) iz sela Deronja ubio je u sudu u Odžacima sudiju Zorana Cvetanovića (46) i stranku Petra Savanovića (54)!

Danilov, koji je posle deset godina izgubio parnicu i bankrotirao jer je njegova imovina bila pod hipotekom, ušao je juče u sudnicu i iz pištolja ispalio šest metaka!

Cvetković i Savanović ostali su mrtvi na licu mesta, dok je zapisničarka ranjena. Posle ubistva Danilov je sam otišao u policijsku stanicu, koja se nalazi preko puta suda, i predao se!

Krvava drama u sudu u Odžacima odigrala se juče oko 11 časova. Ilija Danilov iskoristio je poznanstvo sa jednim od članova sudskog obezbeđenja i naoružan ušao u sudnicu.

- Bez reči izvadio je pištolj i pucao po sudnici, u kojoj su u tom trenutku bili Cvetković, Savanović i zapisničarka. Ispalio je šest metaka u njih! Posle zločina, Danilov je otišao u policijsku stanicu koja se nalazi preko puta suda i predao se. Inače, Danilov je godinama bolestan i jedva se kreće sa štapom – kaže za Press izvor blizak istrazi.

Danilov je bio nezadovoljan presudom po kojoj je izgubio imanje koje je bilo pod hipotekom i zbog koga je parnica trajala deset godina.

- Firma koju je zastupao Savanović od Danilova je potraživala 30.000 evra. Sud je na kraju procenio da toliko vrede kuća i šesnaest jutara zemlje, odnosno celo imanje koje Danilov poseduje – kaže naš sagovornik.

Prema izjavama meštana, Danilov je važio za bogatog i poštenog čoveka, koji je kao vlasnik poljoprivredne zadruge u Deronjama, kod Odžaka, svojevremeno poslovao sa „Agrokomercom“ iz Velike Kladuše, ali je zbog rata zapao u nevolje u poslovanju.

- On je proteklih godina, da bi obeštetio zadrugare i namirio dugove, prodavao imovinu i dizao kredite tako da mu je preostala samo kuća, stavljena pod hipoteku, bez koje je trebalo da ostane posle ovog sudskog spora – pričaju meštani, i dodaju:

- Danilova zovu Ilija Subotar. Naime, njegova porodica već četiri generacije pripada Hrišćanskoj adventističkoj crkvi – veri koja zagovara pacifizam i brani svaki dodir sa oružjem. Zato smo svi šokirani njegovom odlukom da sam „presudi“ odgovornima za gubitak spora.

Opštinski sud u Odžacima posetili su juče ministar pravde Dušan Petrović i Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije. Osudivši ovaj zločin, Petrović je rekao da je ovo napad na državu i na pravosuđe i da o svemu tome očekuje raspravu u Narodnoj skupštini.

On je još izrazio nadu da će ovaj nemio događaj ubrzati proces konsolidacije srpskog pravosuđa. Vida Petrović-Škero upitala je da li obični građani mogu da osećaju sigurnost ako jedan sudija nije bezbedan na radnom mestu i ako tu pogine.

Antrfile:

Detektori samo u većim gradovima!

Pravosudna straža, koja je pod ingerencijom Ministarstva pravde, funkcioniše isključivo na nivou okružnih sudova, i to samo u većim gradovima Srbije!

Prema saznanjima Pressa, obučeni službenici koji rade na obezbeđenju sudskih zgrada i koji poseduju potrebne kvalifikacije za tu vrstu posla, kao i naoružanje, isključivo su zaposleni u Beogradu. Poneki sudovi po unutrašnjosti imaju „priučeno obezbeđenje“, dok opštinske sudove „čuvaju“ maltene najobičniji portiri koji eventualno odokativnom metodom mogu da procene da li je neka od stranaka naoružana, pošto na ulazima ne postoje detektori!

U Beogradu je već odavno praksa da sve stranke prilikom ulaska u zgradu suda „prolaze“ kroz detektor koji konstatuje svako prisustvo metala, a sudska straža je u obavezi da ih pretrese neposredno pred ulazak u sudnicu. (T. I.)
Autor: P. K.

MIRA I MARKO PREDVODILI JEDNU OD MAFIJAŠKIH GRUPA

Blic, 09.06.2007; Strana: 4

U akciji „Mreža“ na udaru još dva duvanska krijumčarska klana

Prvom grupom rukovodili su Mira Marković, Marko Milošević i Bojana Bajrušević, udovica Vlade Kovačevića Trefa. Na čelu druge grupe bili su najviši oficiri tadašnjeg MUP-a i DB-a, kao i jedan visokokotirani član SPS-a, jedan niški biznismen i bliski srodnik Radovana Stojičića Badže

Srpska policija, posle raskrinkavanja švercerske grupe Stanka Subotića, sprema hapšenje pripadnika još dve kriminalne grupe označene u akciji „Mreža“. Prvom grupom rukovodili su Mira Marković, Marko Milošević i Bojana Bajrušević, udovica Vlade Kovačevića Trefa. Na čelu druge grupe bili su najviši oficiri tadašnjeg MUP-a i DB-a, kao i jedan visokokotirani član SPS-a, jedan niški biznismen i bliski srodnik Radovana Stojičića Badže, nekadašnjeg ministra policije, saznaje „Blic“. U obe grupe, kao i u organizaciji koju je predvodio Stanko Subotić, ključnu ulogu u švercu cigareta imali su Mihalj Kertes, tadašnji šef Carine, i Jovica Stanišić, u to vreme svemoćni prvi čovek srpske tajne policije.

- Druženje Marka Miloševića i Vlade Kovačevića Trefa počelo je devedesetih godina. Marko počinje da vozi trke za Kovačevićev automobilski tim i od njega dobija skupocene automobile. Za uzvrat, Marko preko roditelja Kovačeviću obezbeđuje fri-šopove, koji su maska za šverc cigareta. Šleperi za Kovačevićevu kompaniju „Interspid“ u Srbiju ulaze svakodnevno, uz pomoć državnih organa koje je potpuno nadgledala Mira Marković. U početku Kovaević za ovu uslugu navodno daje Marku džeparac i od nekoliko desetina hiljada maraka dnevno. Međutim, ubrzo Marko postaje nezadovoljan i zarada na cigaretama deli se na pola – kaže za „Blic“ izvor iz MUP Srbije.

ubistvo vlade kovačevića Trefa
Odnosi između Marka i Kovačevića pogoršavaju se krajem 1996. kada se u biznis s cigaretama uključuju Crnogorci, ali van kontrole srpske vlasti. U intervjuu „Nedeljnom telegrafu“ 19. februara 1997, Bob Radović, predstavljen kao kralj šverca cigareta u Crnoj Gori, izjavljuje: „Ako se čudite odakle cigarete na ulicama Srbije, bolje da pitate Marka Miloševića. On je najjači diler cigareta u Jugoslaviji.“
Dan posle objavljivanja intervjua Vlada Kovačević Tref je ubijen u Beogradu. Njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno. U aprilu iste godine u beogradskom restoranu „Mama mia“ ubijen je i ministar policije Radovan Stojičić Badža. Posle njegovog ubistva Stanko Subotić, koji je do tada uz pomoć srpskih vlasti stekao milione na švercu cigareta, biznis iz Srbije seli u Crnu Goru.
U Srbiji su od tada u švercerskom poslu sa cigaretama neprikosnoveni Marko Milošević i Kovačevićeva udovica Bojana Bajrušević.
– Njih dvoje činili su takozvanu državnu grupu za šverc cigareta, a konce biznisa držala je Mira Marković preko najznačajnijih sektora vlasti Slobodana Miloševića. Ova grupa je u duvanskom poslu ostvarila milionske prihode – kaže naš izvor.
Bojana Bajrušević, kao vlasnica „Tref rentakara“, bila je operativac nelegalnog bogaćenja koje je izvođeno na dva načina: naduvavanjem faktura za legalno kupljene i uvezene cigarete, ali i uz pomoć Mihalja Kertesa, preko fiktivne dokumentacije. Za naduvavanje faktura Bojana se koristila ubacivanjem lažnih posrednika, takozvanih of-šor kompanija, BVA iz Delavera, „Feroglas“ iz Lihtenštajna i „Prima trejding“ iz Ciriha. Sve te firme bile su u njenom vlasništvu. Na njihove račune prebacivana je razlika između stvarne i prikazane cene, a devize su odatle potom prebacivane na Bojanine privatne račune. Većina tog novca iz Srbije je izneta odmah posle 5. oktobra 2000. godine.
Drugi način nelegalne zarade Bojane Bajrušević bio je da se lažno prikaže da su uvezene cigarete prodate u „Tref“ fri-šopovima, dok su u stvari završavale u magacinu na Banovom brdu, odakle su direktno distribuirane na ulicu.
– Za svaki ulazak šlepera ključni poziv obavljan je na liniji Mira Marković – Mihalj Kertes. Mira je Bojanu „preporučivala“ Kertesu, a on se potom sa njom dogovarao o detaljima na carini – kaže naš izvor.

kako cigarete postaju nameštaj
Veliki deo profita, koji je ostvaren preko firme Bojane Bajrušević, pripadao je Marku Miloševiću. Prema policijskim podacima, on nije samo uzimao novac kao pripadnik državne grupe za šverc cigareta, već je i sam poslovao. Imao je svoje veze, mrežu, poslovne kontakte u inostranstvu, a iza njega je stajao i državni aparat. Zarada koju je ostvario procenjuje se na nekoliko stotina miliona maraka.
– Marko je cigarete legalno kupovao u Bugarskoj, a one su zatim brodovima stizale u luku Burgas, a potom u Sofiju. Na graničnom prelazu u Srbiji cigarete su se „pretvarale“ u nameštaj koji se navodno izvozi za Mađarsku. I u ovim slučajevima ključni je bio telefonski poziv Mire Marković na broj Mihalja Kertesa. Mira je izdavala naredbu da se Markova roba propusti bez provere dokumentacije, svaki put najavljujući granični prelaz na koji će stići kamioni. Markove cigarete u Beograd su dopremane na tri lokacije i na jednu lokaciju u Novom Sadu – kaže izvor „Blica“.

pare avionima prebacivane na kipar
Markova zarada avionima je prebacivana na Kipar, dok je jedan deo novca ostao u Srbiji i 5. oktobra 2000. godine.
O Markovoj zaradi od šverca cigareta, bekstvu iz zemlje i iznošenju novca, 2001. godine iskaz je dao i bivši šef DB-a Radomir Marković.
– U policijsko-bezbednosnim krugovima bila je opšte poznata stvar da je Marko Milošević bio u bliskim vezama sa određenim kriminogenim strukturama iz zemlje i inostranstva i da je pomoću šverca cigareta koji je vodio postao jedan od najvećih dilera te robe, ostvarujući milionske devizne prihode – izjavio je tada Marković. Bivši šef DB-a priznao je tada i da je, posle 5. oktobra, na poziv i molbu Miloševića, omogućio redovnim i legalnim putem bezbedan izlazak iz zemlje Marka Miloševića, njegove supruge i deteta.
– Nisam, iako sam bio u situaciji, omogućio da uz pomoć DB-a iz zemlje bude iznet novac za Moskvu. Poznato mi je da je to za Miloševića uradio Dragan Karić, koji je odneo novac u Moskvu redovnim letom „Aeroflota“ iz Beograda – rekao je tada Marković.
Tek dve godine kasnije, u vreme ministrovanja Dušana Mihajlovića, specijalna policijska ekipa počinje da istražuje ko se devedesetih godina bavio švercom cigareta u Srbiji.
Najobimniji materijal, kako saznaje „Blic“, prikupljen je o grupi na čijem čelu je bio niški biznismen, inače bliski srodnik ubijenog ministra policije Radovana Stojičića Badže. U toj grupi važnu kariku predstavljao je jedan aktuelni visoki funkcioner SPS, koji je u bliskom odnosu bio i sa Stankom Subotićem, ali i osobe od najvišeg uticaja u tadašnjim strukturama MUP-a i Carine.
– Stojičićev brat se u to vreme legalno bavio proizvodnjom kafe, a posedovao je i plantažu oraha i lešnika u Sokobanji – kaže izvor „Blica“.
Stojičićev rođak nikada se nije javno eksponirao, a posao sa cigaretama njegova grupa obavljala je od 1995. do 1998. Iz zemlje su izneli nekoliko milijardi tadašnjih maraka.
– Operativne poslove za ovu grupu obavljali su probrani ljudi iz svemoćne carinske službe, poznate pod imenom Vanredne mere kontrole, koju su činili Kertesovi ljudi na čijem čelu se nalazio Stevan Banović, za kojim se traga. Njihovo zaduženje bilo je da tovare s cigaretama, ali i drugom robom sačekaju na granici i bez carinjenja doprate do magacina u Vojvodini. Odatle je roba kasnije prodavana na kamione sitnijim dilerima po Srbiji, ali je često završavala i na Kosovu, u Crnoj Gori i preko Drine.
Ova grupa jaku potporu imala je i u pripadnicima tadašnjeg sastava JSO, kojim je tada rukovodio Milorad Ulemek Legija.

Antrfile:

Canetovi poslovi u Crnoj Gori i na Kosovu

Stanko Subotić Cane šverc cigareta u Srbiji 1997, posle ubistva ministra policije Radovana Stojičića Badže, premestio je u Crnu Goru, gde je veze imao sa najvišim predstavnicima tamošnje vlasti, Milom Đukanovićem, Svetozarom Marovićem, podgoričkim biznismenom Duškom Banom i Goranom Žugićem, savetnikom za nacionalnu bezbednost koji je ubijen 2000. Subotićev prelazak u Crnu Goru podudara se i sa rascepom u DPS-u i Đukanovićevim otvorenim sukobom sa Miloševićem.
– Subotić je imao fri-šopove u Baru, gde mu je bilo i konsignaciono skladište, a sedište njegove firme bilo je u hotelu „Crna Gora“ u Podgorici. Subotić je radio legalno, bio je ovlašćen za promet cigareta kroz ovu republiku, a šverc je obavljan tako što su cigarete brodovima prebacivane u italijansku luku Bari, odakle su stizale na evropsko crno tržište – kaže izvor „Blica“. Upravo zbog toga javni tužilac iz Barija Đuzepe Šelzi 2000. započinje istragu o krijumčarenju cigareta i stupa u kontakt sa srpskom policijom. Na meti Šelzijevog interesovanja bili su i Subotić i Đukanović. Policijske indicije upućuju i na sumnju da je Subotić švercom cigareta nastavio da se bavi i posle petooktobarskih promena u Srbiji. Naime, 2004. Unmik policija ustanovila je da su određene firme sa Kosova koje su povezane sa biznismenom Ekremom Lukom, finansijerom OVK, kupile velike količine lažnog „monte karla“, proizvedenog u Mostaru. Postoje indicije da iza te fabrike stoji Subotić, a da sporne cigarete nikada nisu stigle na Kosovo, već su završile u Crnoj Gori.

Bogatstvo Milana Milanovića Mrguda

Milan Milanović Mrgud uspeo je da od lubeničara iz sela Plače kod Osijeka postane jedan od najbogatijih srpskih tajkuna, zahvaljujući kontaktima koje je početkom devedesetih godina u Sremsko-baranjskoj oblasti ostvario sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, Radovanom Stojičićem Badžom, ali i Stankom Subotićem.
– Teritorijalnu odbranu te oblasti držao je Stojičić, a Milanović postaje njihov glavi operativac i na korišćenje dobija luksuzni dvorac u Erdutu, gde su obučavani Arkanovi „Tigrovi“. Po dogovoru sa Arkanom, Milanović u to vreme u Belom Manastiru osniva firmu SDG, preko koje je uziman reket od preduzeća, ali i bogatih pojedinaca. U to vreme Milanović ulazi i u posao sa Subotićem. Postaje glavni organizator šverca Subotićevih cigareta preko RSK, ali i osnivanja fri-šopova na ovom području. Od zarade u tom poslu Milanović je na ruke svakom pripadniku „Škorpiona“, čiji je osnivač, mesečno davao 1.000 maraka, dok je komandir Slobodan Medić Boca dobijao 5.000 maraka. Milanović je u posao ušao i sa Miroljubom Vujovićem, tadašnjim načelnikom MO Vukovar, sa kojim je osnovao preduzeće „Ibis“, koje se bavilo prodajom cigareta i naftnih derivata. Kao pomoćnik ministra odbrane RSK, osnivač paravojne formacije „Škorpioni“ i potpisnik Erdutskog sporazuma, Milanović je svoje kontakte sa režimom Miloševića unovčio dolaskom u Beograd, gde je dobio dva stana od 300 kvadrata na Bulevaru mira i vilu na Senjaku.
– Posle Arkanovog ubistva 2000. godine, on postaje glavni čovek Subotićeve imperije. Zajedno osnivaju Mesnu industriju „Famis“ u Zemunu, koja postaje ekskluzivni distributer beogradskih hotela. Milanovićev brat postaje direktor jedne Subotićeve firme, dok njegovog sina Subotić odvodi u Švajcarsku i zapošljava u „Kartijeu“. Milanović i Subotić postaju vlasnici i oko stotinu hektara najatraktivnijeg zemljišta oko Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu.

Subotić nema švajcarsko državljanstvo

Istražni sudija Specijalnog suda Vučko Mirčić odredio je pritvor svim uhapšenim članovima organizovane kriminalne grupe Stanka Subotića, izjavila je juče portparol suda Maja Kovačević-Tomić.
Saslušanje uhapšenih završeno je prošle noći, pola sata posle ponoći.
Specijalno tužilaštvo saopštilo je juče da je podnelo zahtev za sprovođenje istrage protiv osmoro uhapšenih, ali i sedmoro članova grupe koji su u bekstvu.
Zahtev za sprovođenje istrage zbog sumnje da su počinili zloupotrebu službenog položaja podnet je protiv Subotića, Mihalja Kertesa, bivšeg direktora Carine, Milovana Popivode, nekadašnjeg šefa novosadskog DB-a, Miodraga Zavišića, šefa novosadske policije, i članova carinske VMK Stevana Banovića, Nebojše Nikolića i Dragog Dodevskog. Za pomaganje u zloupotrebi položaja osumnjičeni su Nikola Milošević, Milan Ranković, zvani Pekin, Ivana Krčmarević, Jovica Ranđelović, Milan Milanović, zvani Mrgud, Ivana Olujić i Luka Nenadić. Subotićeva grupa tereti se da je preko njegovog preduzeća „Mia“ sa Uba od 1995. godine do 1997. godine uvozila cigarete bez evidentiranja i prodavala ih na crnom tržištu, čime je državni budžet oštećen za 80 miliona nemačkih maraka. Taj novac je iz Srbije, preko Crne Gore i Makedonije, prebačen na Subotićeve privatne račune na Kipru. Za Stankom Subotićem i ostalim članovima grupe, koji su u bekstvu, raspisana je potraga, a Interpolova poternica biće aktivirana po odluci istražnog sudije. Kako je „Blicu“ juče saopšteno u Ambasadi Švajcarske u Srbiji, Subotić nema njihovo državljanstvo, zbog čega može po međunarodnoj poternici da bude uhapšen i u toj zemlji i izručen srpskim vlastima.
Autor: TAMARA MARKOVIĆ SUBOTA

UBIO SUDIJU I ZASTUPNIKA

Blic, 09.06.2007; Strana: 14

U sudnici Opštinskog suda u Odžacima pale dve žrtve

Ilija Danilov (53) iz Deronje pucao u sudiju Zorana Cvetanovića (46) i advokata Petra Savanovića (54)

ODŽACI – Ilija Danilov (53) iz Deronje juče ujutru je u sudnici Opštinskog suda u Odžacima ubio sudiju Zorana Cvetanovića (46) i Petra Savanovića (54), zastupnika poverioca kojem je Danilov dugovao novac. Smrtonosne hice u sudiju i zastupnika Danilov je ispalio posle izvršne presude kojom mu je oduzeta kuća.

Osumnjičeni je u sud, pored sudskog obezbeđenja, ušao sa pištoljem sakrivenim u zavoje koje je imao na nozi. Nakon izricanja presude, on je prvo pucao u zastupnika, u kojeg je ispalio četiri hica, a zatim je prišao i sudiji Cvetanoviću u kojeg je pucao dva puta. Krvavom činu prisustvovala je i zapisničarka Slađana Mitrović, koju je ubica, kako „Blic“ saznaje, pustio da izađe iz sudnice nakon što je pucao u Savanovića.
Posle zločina Danilov je ostavio pištolj „magnum 357“ na sudijski sto, prešao oko 100 metara do obližnje stanice i predao se policiji.
Motiv ovog zločina je spor koji je Danilov vodio sa izvesnim Slobodanom Gruborom, biznismenom iz Bačke Palanke. Danilov je zbog dugovanja prema ovom čoveku stavio u zalog svoju kuću u Deronjama, koja je trebalo da ode na javnu licitaciju. Prema rečima predsednice suda u Odžacima Jelene Kovačević, sudski spor između Danilova i Grubora je trajao skoro deset godina pred novosadskim sudom.
– U momentu kada je Gruborov punomoćnik odbio predlog osumnjičenog da se odloži današnje ročište, Danilov je izvukao pištolj koji je skrivao iza longete na nozi i počeo da puca – izjavila je sudija Kovačević. Danilov je u sud ušao pomažući se štapom i nije izazivao nikakve sumnje obezbeđenja.
– Slađana Mitrović, daktilografkinja u Opštinskom sudu jedini je svedok drame. Ona je doživela težak šok i posle ukazane lekarske pomoći puštena je kući gde se sporo oporavlja. Slađana je po izlasku sa mesta gde se dogodio zločin rekla kolegama da je posle hitaca u Petra Savanovića, sudija Zoran Cvetanović pokušao da se skloni iza stola ali je ubica prišao i ispalio dva metka i u njega.
– Kada je Slađana protrčala pored mene kazala mi je da je ubicu sklopljenih ruku i bežeći molila da je poštedi zbog dece – rekao je za „Blic“ jedan radnik suda.
Dragoslav Danilov, brat osumnjičenog, još vidno potresen, došao je do zgrade suda.
– Brat je mislio da će izvršenje biti danas odloženo. Bio je miran čovek i niko se nije nadao da će nešto ovako učiniti – izjavio je za „Blic“ Dragoslav Danilov.
Pred sudom su se našli i brojni prijatelji osumnjičenog Danilova. Njegov najbolji prijatelj Mladen Blagojević kaže:
– Bio je jako oslabio. Sve mu je bilo došlo u pitanje, pa čak i kuća, kaže Blagojević
– Mnogi su znali da je zadnjih meseci pretio i bio spreman na sve ako mu uzmu kuću – ispričao je poznanik Danilova iz Odžaka.
U sud u Odžacima juče su došli ministar pravde Dušan Petrović i predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero. Osuđujući zločin koji su ocenili kao „tragediju za državu Srbiju i njeno pravosuđe“, Petrović i Škero su napomenuli da je ovaj tragičan događaj potvrdio činjenicu da je rad na obezbeđenost sudova primarna stvar u koje se trebaju uložiti maksimalna sredstva.
– Ako sudija nema prava da zaštiti svoj život, kako će štititi prava drugih građana – prokomentarisala je Škero tragediju.
Sudija Zoran Cvetanović je u opštinskom sudu u Odžacima radio 19 godina. Iza njega su ostale dve kćeri. Juče ujutru je svojim kolegama rekao da je mlađoj danas rođendan, a starija je maturirala i sprema se da upiše Pravni fakultet.

Antrfile:

Slaba zaštita sudija

Ubistvo sudije Zorana Cvetanovića u Odžacima još jednom je postavilo pitanje bezbednosti delilaca pravde.
-Tragično je da se to dogodilo u sudnici. Ovakav događaj je povod da se razmisli o bezbednosti sudija, kako na njihovom radnom mestu, tako i kasnije kada napuste sudnice. Mislim da bi trebalo preispitati pravni okvir koji uređuje ovu oblast i utvrditi sadašnje stanje u sudovima u pogledu bezbednosti – rekao je sudija beogradskog Okružnog suda Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije.
On smatra da je, pre svega, mali broj sudskih stražara koji brinu o bezbednosti sudija. Ni tehnička opremljenost sudova i sudnica nije dovoljno dobra, a mnogi manji sudovi u Srbiji nemaju tehnička sredstva koja bi sprečila unošenje oružja.
Predsednik krivičnog odeljenja Vrhovnog suda Srbije Janko Lazarević smatra da bi bezbednost u sudskim zgradama mogla da se poveća rigoroznijom kontrolom lica koja ulaze.
-Kada se sude predmeti sa povećanim rizikom, onda bi bilo potrebno dodatno obezbeđenje. To podrazumeva prevoženje sudija od kuće do posla i nazad, posebnu fizičku zaštita ako ima indicija za to, što se sada i čini u pojedinim slučajevima – rekao je sudija Lazarević.

Imao i brod

U Deronji smo saznali da se Danilov devedesetih godina obogatio na agrobiznisu, a u tome mu je veliki podsticaj bio kredit velikokladuškog „Agrokomerca“ koji je dobio za zasnivanje farme krava. Deronjci kažu da je bio vredan paor i veliki radnik i da se u raznim transakcijama tih godina nije snalazio. Kupio je zgradu bioskopa i stare škole u selu, a imao je velike ambicije u turizmu pa je kupio i brod za plovidbu Dunavom. U sporu koji je vodio duže od 12 godina najpre je izgubio farmu, zatim i dva velika objekta u Deronjama.
Autor: ANA LALIĆ – SLOBODAN MIRIĆ

PROŠIRENA ISTRAGA U AFERI „INDEKS“

Blic, 09.06.2007; Strana: 14

Na saslušanje nisu došli profesori beogradskog Pravnog fakulteta Oliver Antić i Slobodan Panov

SMEDEREVO – Bivši dekan beogradskog Pravnog fakulteta Oliver Antić i profesor porodičnog prava na istom fakultetu Slobodan Panov nisu se prekjuče pojavili na zakazanom saslušanju u smederevskom Okružnom sudu povodom istrage o korupcionaškoj aferi „indeks“.

Profesori Antić i Panov su pozvani na saslušanje posle novog zahteva tužilaštva za proširenje istrage o kupovini ispita na kragujevačkom Pravnom fakultetu. Međutim, još se ne zna u kom svojstvu je trebalo da budu saslušani – kao osumnjičeni ili svedoci. Istražni sudija Predrag Lukić nije želeo da komentariše navode iz zahteva za proširenje istrage, niti da kaže zašto je beogradskim profesorima poziv upućen. On je samo rekao da će datum saslušanja odrediti naknadno.
Izostanak sa saslušanja Antić i Panov su obrazložili bolešću i poslali medicinsku dokumentaciju.
Prema saznanjima „Blica“, na novom zahtevu tužilaštva za proširenje istrage nalazi se 11 imena. Među novoosumnjičenima ima profesora koji do sada nisu obuhvaćeni istragom u najvećoj prosvetnoj aferi u Srbiji poslednjih godina.
Od 20. februara do sada u aferi „indeks“ su uhapšene 23 osobe, među kojima 17 bivših i sadašnjih profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Nekoliko njih je pušteno posle priznanja dela za koja su se teretili, dok je većina još u pritvoru.
Među uhapšenima su i tadašnji dekan kragujevačkog Pravnog fakulteta Sveta Purić, kao i njegov prethodnik Bora Čejović. Osumnjičen je i dekan Pravnog fakulteta u Nišu Miroljub Simić, a među privedenima je i Emilija Stanković, koja je bila pomoćnik ministra prosvete. Među uhapšenima je i jedan policajac, koji je priznao da je plaćao ispite.
Osim profesora, za primanje mita i zloupotrebu službenog položaja osumnjičeni su i zaposleni u Studentskoj službi Pravnog fakulteta u Kragujevcu, svršeni studenti i posrednici pri kupovini ispita.

Autor: J. I. – A. Ž. A.

SPASOJEVIĆ NEFORMALNI DOUŠNIK MUP-A

Blic, 09.06.2007; Strana: 15

BEOGRAD

Na suđenju pripadnicima zemunskog klana danas je svedočio načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Miodrag Gutić, koji je kazao da je policija znala da je optuženi inspektor Slobodan Pažin, kao pripadnik policije, imao kontakte sa šefom zemunskog klana Dušanom Spasojevićem i da je od njega dobijao „kvalitetne informacije“, ali da Spasojević nije bio registrovani informator. (Tanjug)

Autor: PRENETO

POCRVENEO

Kurir, 09.06.2007; Strana: 3

Raspisana Interpolova crvena poternica za šefom „duvanske mafije“ Stankom Subotićem, koji se trenutno nalazi u Crnoj Gori

BEOGRAD – Za Stankom Subotićem Canetom, vođom najjače grupe koja se bavila švercom cigareta i oštetila državu, raspisana je crvena Interpolova poternica, saznaje Kurir. Prema saznanjima koje ima naša policija, Subotić se ovih dana nalazio u svojoj vili na Svetom Stefanu u Crnoj Gori.

U međuvremenu, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je juče zahtev za sprovođenje istrage protiv 15 osumnjičenih za šverc cigareta Stanka Subotića, Mihalja Kertesa, Nikole Miloševića, Milana Rankovića zvanog Pekin, Ivane Krčmarević, Jovice Ranđelovića, Stevana Banovića, Nebojše Nikolića zvanog Tarzan, Milana Milanovića zvanog Mrgud, Draga Dodevskog, Ivane Olujić, Miodraga Zavišića, Milovana Popivode, Miroslava Pešića i Luke Nenadića.
Subotić, Kertes, Popivoda, Zavišić, Banović, Nikolić i Dodevski osumnjičeni su za zloupotrebu službenog položaja, dok se ostali osumnjičeni terete za pomaganje u zloupotrebi službenog položaja.

Istražni sudija Vučko Mirčić odredio je posle saslušanja pritvor svim uhapšenim članovima Canetove grupe, izjavila je juče portparolka Specijalnog suda Maja Kovačević.
Ona je rekla da je istražni sudija završio saslušavanje osmoro uhapšenih pola sata posle ponoći. Specijalni tužilac Slobodan Radovanović predložio je ranije određivanje pritvora protiv svih osumnjičenih zbog mogućeg uticaja na svedoke, opasnosti od bekstva i okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno. U saopštenju Tužilaštva se dodaje da je sadržina zahteva za sprovođenje istrage „službena tajna“, tako da će istraga biti zatvorena za javnost. Inače, specijalni tužilac i policija najavljuju sledeće nedelje nova hapšenja pojedinih članova „duvanske mafije“.
Kako je Kurir već pisao, zaštićeni svedok u procesu protiv „duvanske mafije“, gotovo je sigurno, biće Mihalj Kertes. Kertes bi, prema našim saznanjima, mogao svedočiti i o vezama između Marka Miloševića i glavnog evropskog duvanskog bosa Vanje Bokana. Jer, kako je svojevremeno potvrdio Nedeljko Bošković, tast Vanje Bokana, njega je s Markom upoznao Kertes 1996. godine u Atini:

- Vanja je prvi put video i upoznao Slobinog sina kad je Marko Milošević… mislim da je s Kertesom bio tada, došao da rentira jahtu. I tada je neko…. on je sreo… ne znam, to mi je Vanja lično pričao, sreli su se tada Kertes i Marko i Vanja. On nije ni poznavao Kertesa, i to sam rekao, rekao mu neko od tih njegovih, naših koji tamo žive, i on je tada upoznao Marka, prvi put se sreo s njim. On s Markom nikada nije bio ni u kakvom dilu, a u nikakvim komunikacijama, ni telefonski. Vi znate da je Vanja Bokan zbog Miloševića napustio Beograd. Vanja Bokan je, ja sam malopre rekao, bio čudan, čudnog ponašanja, on je večito bio u opoziciji – naveo je Bošković.

Posle ubistva Bokana, grčka policija je uz pomoć Interpola otkrila da na njegovim računima u Grčkoj, Švajcarskoj i Italiji ima 50 miliona dolara. Smrću Bokana, direktor „Štampa komerca“ postaje njegov brat od tetke Mladen Grujić, koji će potom postati poslanik stranke Velimira Ilića u Saveznom parlamentu.

Antrfile:

I Hadži Struja sumnjiv?

Kurirovi izvori iz „Politike“ tvrde da će Kertes u svom svedočenju pomenuti i Dragana Hadži Antića, nekadašnjeg direktora „Politike“, koji je s Kertesom bio u izuzetno dobrim odnosima i čija je znatna uloga bila i u prodaji švercovanih cigareta. Naime, deo cigareta koji je ulazio na crno prodavan je preko „Politikine“ prodajne mreže. Antić je bio zadužen za skupljanje celokupnog keša od cigareta koje su prodavane na kioscima „Politike“, „Borbe“ i „Duvana“, a onda je on taj novac raspoređivao i delio „apanažu“ političkim strankama, prvenstveno SPS i JUL, ali bilo je, kako se tvrdi, i za pojedine opozicione stranke. O vezama Kertesa i Hadži Antića, kako tvrde naši izvori, najbolje govori podatak da je Kertes lično poklonio Antiću „mercedes“ „slonče“ registarskih tablica BG 11-00.
Hadži Antić je rekao za Kurir da su to notorne gluposti, ali da će se, pošto se radi o nezvaničnim informacijama, oglasiti tek kad vidi Kertesovu izjavu.
Autor: R. K.

PAŽINOVA VEZA SA ŠIPTAROM

Kurir, 09.06.2007; Strana: 3

BEOGRAD – Slobodan Pažin, bivši načelnik Trećeg odeljenja beogradskog SUP, održavao je kontakte kao pripadnik policije s vođom „zemunskog klana“ Dušanom Spasojevićem Šiptarom i od njega je dobijao „kvalitetne informacije“. Ovo su juče u nastavku suđenja pripadnicima „zemunskog klana“ potvrdili Mirko Lakićević i Mijodrag Gutić, Pažinovi nekadašnji šefovi u MUP Srbije.

Lakićević, koji je od maja 2001. do trenutka Pažinovog hapšenja bio načelnik Trećeg odeljenja, kaže da je znao za tu vezu i da ona nije bila „službeno registrovana“. On je objasnio da su policajci kontaktirali s kriminalcima i od njih dobijali dobre informacije, ali da nikada nisu mogli da ih iskoriste na sudu.

- Baš u vreme kad sam ja postavljen za načelnika, Pažin mi je rekao da ima naređenje iz viših struktura da ide kod Spasojevića. Čak ga je i ministar Dušan Mihajlović jednom poslao kod Spasojevića i mislim da je to bilo vezano za otmicu Miroslava Miškovića, i on je to uradio – kazao je Lakićević.

On je naglasio da Spasojević nije bio registrovani informator policije i da Pažin nije donosio informacije o kriminalnim aktivnostima Spasojevića već drugih osoba.
– Baš kad se desio incident kod hale Limes, upravo Pažin je sa dvojicom kolega rešio taj slučaj. Oni su obradili „bazne stanice“ i u službenoj belešci naveli da je Dejan Milenković Bagzi bio na Kopaoniku i da ta ekipa nešto sprema. Te informacije preneo je sekretaru beogradske policije. Zbog dobrog rada i uspešnog razrešenja ubistva policijskog generala Boška Buhe, ministar Mihajlović odlikovao je Pažina dan pre atentata na premijera Zorana Đinđića – istakao je Lakićević.

Mijodrag Gutić, zamenik načelnika Uprave kriminalističke politike MUP Srbije, istakao je da je Pažin od Spasojevića policiji doneo podatke o nekom dvostrukom ubistvu, tvrdeći da je osnova njihovog kontakta bila privatna i da se za njihov odnos u policiji znalo.

Autor: I. C. L.

BE-BE-BE

Kurir, 09.06.2007; Strana: 5

Pripadnik „zemunskog klana“ Aleksandar Simović
pre nekoliko dana dobio ćerku, koju je njegova žena
Zorana nosila u stomaku u trenutku njegovog hapšenja

BEOGRAD – Aleksandar Simović (31), pripadnik „zemunskog klana“ koji je za učešće u atentatu na premijera Zorana Đinđića prošlog meseca osuđen na 35 godina robije, postao je pre nekoliko dana po treći put otac, saznaje Kurir! U jednom beogradskom porodilištu Simovićeva nevenčana supruga Zorana Bajić, sa kojom već ima dvojicu sinova, rodila je devojčicu!
Aleksandar Simović, koji je sa suprugom Zoranom uhapšen krajem 25. novembra prošle godine u jednom iznajmljenom stanu na Novom Beogradu, vest o rođenju ćerke dočekao je iza rešetaka Centralnog zatvora u Beogradu, samo nekoliko dana pošto ga je sudsko veće Specijalnog suda za organizovani kriminal osudilo za učešće u Đinđićevom ubistvu.
Inače, i Simovićev mlađi brat Miloš (28), koji je u bekstvu još od raspisivanja poternice za ubistvo premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine, postao je otac po treći put, bežeći od policijskih potraga. Nezvanično saznajemo da je i odbegli Miloš dobio devojčicu. Gde se u vreme kad se njegova supruga porađala nalazio Miloš Simović, nije poznato, a u srpskom podzemlju se spekuliše da ovaj „zemunac“ nije bio daleko, pa čak da je možda bio i u jednom beogradskom „šteku“…
Izvor Kurira iz MUP Srbije kaže da policija veruje da bi Miloš Simović uskoro mogao da pokuša da se sretne sa svojom porodicom da bi video svoje treće dete, mada je do policije stigla i informacija da mu je to već pošlo za rukom (?!). Zbog toga policija, prema rečima ovog neimenovanog izvora, još intenzivnije traga za odbeglim „zemuncem“ i proverava dojave o njegovom kretanju.
Miloš Simović se, inače, do hapšenja svog brata, s njim i još jednim odbeglim „zemuncem“ skrivao na potezu od Crne Gore i Bosne do Bugarske. Iz ovih zemalja njih dvojica su često svraćala u Beograd, gde su proveli i nekoliko meseci pre Aleksandrovog hapšenja, kad su kod njega pronađena dva falsifikovana pasoša.
Posle toga, prema policijskim informacijama, Miloš je uspeo da umakne policiji i da se skloni u inostranstvo, a u poslednje vreme navodno je viđan u Bosni, i to u pograničnom delu sa Srbijom. Zanimljivo je da je Simovićev boravak registrovan i u blizini bosansko-srpske granice baš u vreme porođaja njegove supruge. Da li je Simović već video suprugu i bebu, ili to tek namerava, nije poznato ni policiji, koja proverava informacije o njegovom kretanju.
Advokati braće Simović, Miodrag Rašić i Želimir Čabrilo, nisu želeli da daju izjave u vezi s rođenjem deteta, objasnivši da je reč o privatnim stvarima.

Autor: D. M.

MASAKR U SUDU

Kurir, 09.06.2007; Strana: 11

Ilija Danilov (53) hicima iz pištolja u sudu u Odžacima ubio sudiju
Zorana Cvetanovića (46) i advokata Petra Savanovića (54)

ODŽACI – Ilija Danilov (53) iz sela Deronje, kod Odžaka, u petak oko 11 sati hicima iz pištolja u sudnici Opštinskog suda u Odžacima ubio je sudiju Zorana Cvetanovića (46) iz Ratkova i advokatskog pripravnika Petra Savanovića (54) iz Mladenova kod Bačke Palanke. Prema prvim informacijama, u pucnjavi je ispaljeno šest hitaca iz „kolta magnum“, a, pored toga što su njih dvojica ubijeni, ranjena je i zapisničarka sudije Cvetanovića.
Danilov je ubio Cvetanovića i Savanovića neposredno pred izricanje rešenja o sudskom izvršenju kojim je trebalo da mu se oduzme kuća u kojoj je živeo sa ženom i dvoje dece. Veruje se da je motiv Danilovu da potegne oružje bilo nezadovoljstvo zbog spora koji je sudija Cvetanović vodio desetak godina. Na ročištu u petak trebalo je da se „stavi tačka“ na spor, odnosno da osumnjičenom Danilovu sudski bude oduzeta imovina.
Naime, kako smo saznali, Danilov je nekada bio imućan čovek. Bio je vlasnik privatne zemljoradničke zadruge u Deronjama, koja je uspešno poslovala do 1991. godine, odnosno do početka rata. Partner zadruge bio je, kako smo saznali, „Agrokomerc“ Fikreta Abdića, kojem je Danilov isporučivao junad, telad, svinje… U opštini Sombor bio je poznat kao veliki gazda koji je do pre nekoliko godina imao farme, ali i mnogo zemlje, koju je davao pod arendu. Kako se priča po selu, sve je to izgubio krajem prošle godine, te mu je ostala samo kuća.
Kako nezvanično saznajemo, Danilov je dugovao novac jednom biznismenu iz Bačke Palanke. Pre nekoliko godina Danilov je otišao kod tog poslovnog čoveka da pozajmi pare i tako sačuva svoje imanje i proširi posao. Nameravao je da kupi poljoprivredne i građevinske mašine. Da bi se osigurao, biznismen je da Ilijom otišao u banku, uzeo pare na svoje ime, ali kao garanciju da će vratiti pozajmicu naveo je kuću Danilova. Kako Ilija nije vratio novac, pretpostavlja se da ga je biznismen tužio i da je na osnovu toga Danilov izgubio kuću, koja je juče trebalo da i zvanično ode na doboš.
Poslednjih godina Ilija je oboleo, a navodno je pre nekoliko meseci najavio da će na ovakav način okončati sudski spor. Da li je to zaista istina, pokazaće dalja istraga. Ona će takođe morati da pruži odgovor na koji način je Danilov uspeo da u zgradu suda i sudnicu uđe sa vatrenim oružjem.
Naime, spekuliše se da je Danilov uspeo da prođe pored šefa obezbeđenja suda, inače rođenog brata predsednice Opštinskog suda Jelene Kovačević, koji takođe živi u Deronjama. Pretpostavlja se da su se pozdravili i da je Danilov jednostavno ušao, a da šef obezbeđenja ništa nije posumnjao. Posle dvostrukog ubistva, Danilov je oružje ostavio u sudnici, a zatim se uputio u stanicu policije da se preda. (V. M. S. – SINA)

Antrfile:

Petrović: Ovo je tragedija za Srbiju i pravosuđe

Ministar pravde Dušan Petrović rekao je juče u Odžacima da je ubistvo sudije na radnom mestu u toku rasprave velika tragedija za Srbiju i pravosuđe. Komentarišući činjenicu da je oružje uneto u sudnicu, ministar Petrović rekao je da je to generalni problem sudova u Srbiji.
Na licu mesta bila je i predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero.
Autor: V. M. S. – SINA

UBICA ZAVARAO OBEZBEĐENJE SUDA

Politika, 10.06.2007; Strana: A13

Došao je u sud sa štapom s kojim se ispomagao pri hodanju. Imao je zavoj na nozi, preko koga je stavio kostobran i tu je zaglavio pištolj koji se nije mogao primetiti, kaže Jelena Kovačević, predsednica suda

Odžaci – Žitelji odžačke opštine teško prihvataju činjenicu da se juče u zgradi Opštinskog suda dogodio težak zločin u kojem su smrtno stradali sudija Zoran Cvetanović (46) i Petar Savanović (54) koji je zastupao interese Slobodana Grubora iz Bačke Palanke. Zločin je izvršio Ilija Danilov (53) iz Deronja, koji je posle kraće rasprave sa šest hitaca usmrtio Cvetanovića i Savanovića. Dvostrukom ubistvu prisustvovala je jedino daktilografkinja Slađana Mitrović, koja je doživela težak psihički šok.
Dok je Danilov ispaljivao hice u Savanovića, sudija Cvetanović pokušao je da se zaštiti pobegavši ispod stola. Nije mu to uspelo, jer mu je Danilov prišao i sa dva metka ga usmrtio na licu mesta. Posle toga ostavio je na stolu pištolj, marke magnum 357 i mirno krenuo ka zgradi policije koja se nalazi preko puta suda gde je uhapšen a potom sproveden u somborski zatvor.
Ovaj nesvakidašnji događaj građani živo komentarišu. Mnogi zameraju radnicima obezbeđenja koji nisu reagovali onako kako to nalažu pravila ponašanja. Pre nego što je došlo do dvostrukog ubistva Danilov je mirno razgovarao sa jednim radnikom obezbeđenja, dok se nalazio ispred sudnice u kojoj će koji trenutak kasnije počiniti težak zločin.
– Ništa nije ukazivalo da može doći do ovakve tragedije. Danilov je naša stranka, koji do sada nikada nije pravio bilo kakve probleme, niti bio agresivan. Došao je u sud sa štapom s kojim se ispomagao pri hodanju. Imao je zavoj na nozi, preko koga je stavio kostobran i tu je zaglavio pištolj koji se nije mogao primetiti – objašnjava tragediju Jelena Kovačević, predsednica suda.
Ima dosta onih, koji tvrde da je Danilov već duže vreme najavljivao da će tako nešto uraditi.
– Sud u Odžacima ima obezbeđenje kao i mnogi drugi sudovi u Srbiji. Očigledno je da takva vrsta obezbeđenja nije dobra. Mi hitno moramo preduzeti potrebne mere da se to nepovoljno stanje popravi. Za to je potrebna i odgovarajuća oprema za koju u budžetu moramo naći odgovarajuća sredstva – rekao je juče poslenicima medija ministar pravde Dušan Petrović.
Juče je u sudu održana komemoracija ubijenom sudiji Zoranu Cvetanoviću, koji je u ovoj ustanovi proveo pune dve decenije. U prvih deset godina bio je sudija izvršitelj, a potom je postao sudija koji je delio pravdu. Važio je za pravnika, koji se striktno držao slova i duha zakona u sporovima koje je vodio, kažu njegove potresene kolege, koje ne mogu da se pomire sa činjenicom da je njihov Zoran ubijen na svom radnom mestu.

Autor: RADOSLAV MEDIĆ

PRIJATELJ MOG PRIJATELJA

Politika, 11.06.2007; Strana: A1

Dušan Mihajlović: – Nema ni zrna istine u tvrdnji da sam Stanku Subotiću pokazao rezultate afere „Mreža”, a upoznao sam ga samo zato što ga je kod mene doveo Beba Popović, moj prijatelj i saborac iz DOS-a

Bivši ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik u vladi Zorana Đinđića Dušan Mihajlović, spominjan je ovih dana u medijima kao čovek koji je 2003. pokrenuo policijsku istragu o krijumčarenju duvana pod nazivom „Mreža” (na osnovu čijih rezultata je Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal upravo podnelo zahtev za provođenje istrage protiv Stanka Subotića Caneta i još 14 osumnjičenih), ali i kao čovek koji je, navodno, prvog osumnjičenog obavestio o istrazi. Naime, u intervjuu Televiziji B92 iz maja prošle godine, Stanko Subotić tvrdio je da ga je lično Dušan Mihajlović obavestio o „Mreži“. strana 12

Sa prve strane – Mihajlović za „Politiku” tvrdi da je reč o nesporazumu i objašnjava svoj kontakt sa Subotićem.
– Nema ni zrna istine u tvrdnji da sam Subotiću pokazao rezultate akcije „Mreža”. Pre svega, akcija „Mreža” započeta je mojim rešenjem kojim sam, 1. juna 2003, formirao radnu grupu. Prvi izveštaj o radu grupe dostavljen je Kabinetu ministra unutrašnjih poslova 8. marta 2004. godine, a ja sam četiri dana ranije, 4. marta 2004. godine, već bio predao dužnost novom ministru Draganu Jočiću.
Samim tim nisam mogao da predam nikome, pa ni Stanku Subotiću, policijsku dokumentaciju kojom nisam nisam raspolagao.

Vaš bivši savetnik u MUP-u, advokat Božo Prelević, kritikovao Vas je zbog toga što ste se izvinjavali Subotiću, iako je još tada, dok ste bili ministar, bilo razloga da se sumnja da se Subotić bavio švercom duvana?
– Ogorčen sam zbog toga što sam, na udarnim vestima TV B92, optužen za krivično delo ometanja istrage protiv Stanka Subotića. I Božo Prelević, zbog čijeg spasavanja sam se posvađao sa premijerom Đinđićem, i B92 poslužili su se zamenom teza i podmetanjem reči gosta B92, Stanka Subotića. Oni su mogli da provere datume u vezi sa akcijom „Mreža”. Zašto to nisu učinili, govori očito više o njima. Ali, lepo kaže američka poslovica: „Svako dobro delo ima svoju zasluženu kaznu”. Kad je reč o izvinjenju koje spominje, javno sam se izvinio svima koji su imali neprijatnosti zbog toga što je tajni i interni policijski materijal ugledao svetlo javnosti. Oni koji me poznaju znaju da sam stoički podneo i politički poraz i osiromašenje firme, znaju da mirno podnosim šikaniranja osvetnika koje je „Sablja” pogodila ili promašila. Ostavljam čitaocima da sami zaključe da li je „kažnjavanje” Mihajlovića opravdano ili je na liniji interesa mafije, koje je od hapšenja Šiptara i Kuma stalno zahtevala moju smenu i vodila pravu harangu protiv ministra i njegovih saradnika preko svojih medija, advokata i nazovieksperata. Zašto su se u to uključivali i drugi mediji, saznaćemo kad se otvore arhive svih tajnih službi. Niko za života nije dobio poštovanje Srba za državni posao. Ipak, svakoga dana nova vlast i pravosuđe daju sjajne potvrde ispravnosti onoga što su moji hrabri saradnici uradili, stavljajući „glavu na panj” tamo gde drugi odgovorni nisu smeli ni prst. Za razumne, u ta priznanja spadaju i presude atentatorima i reagovanje Specijalnog suda na rezultate akcije „Mreža”.

Kako objašnjavate Subotićevu javnu tvrdnju da ste ga Vi lično obavestili o akciji „Mreža”? Kakav ste kontakt, i zašto, uopšte imali sa Subotićem i šta ste mu rekli?
– Nisam imao to zadovoljstvo da svojom zaslugom upoznam Subotića. Iako je bio savetnik moje vlade, tu priliku sam dobio tek krajem 2003. godine, zaslugom mog prijatelja i saborca iz DOS-a Bebe Popovića. On me je jednog dana nazvao i molio da primim njega i njegovog prijatelja čije ime mi nije rekao, a nisam ni pitao jer se radilo o prijatelju mog prijatelja. Ispunio sam Bebinu molbu. Tako me je sudbina spojila sa najbogatijim i najmoćnijim zemljakom. Pričali smo o više tema, pa i o njegovom „istaknutom” mestu u „Beloj knjizi”.

Šta je pisalo o Subotiću u „Beloj knjizi” MUP-a o srpskim kriminalnim grupama?
– Bio je označen kao šef jedne od grupa koje su krijumčarile duvan. Ne bih se ni danas opredeljivao između navoda u „Beloj knjizi” i tadašnjih tvrdnji mojih prijatelja i saradnika iz vladajuće koalicije da je Subotić „čist” i da legalno posluje u Švajcarskoj, Francuskoj, gde drži vinarije, i u Nemačkoj, gde sa Vacom pravi zajedničku firmu za poslove u regionu. Zar bi premijer službeno leteo avionom mafijaša? Zna se i da je dobio spor sa „Nacionalom”. Uverio sam se 9. maja 2004. godine u manastiru Sveti Nikolaj da je veliki prijatelj crkve, da ga poštuju, a zna se i da je ktitor crkve sa možda najlepšim živopisom u novije vreme, u njegovom rodnom Ubu. Da ne bih upao u zamku da i sam budem sudija, neću se izjašnjavati o sumnjama iznetim na njegov račun. Ne radujem se ni likovanju onih koji su, ne Subotića, već pokojnog Zorana Đinđića, proglasili „kraljem duvanske mafije Balkana”. Neka istražni organi rade svoj posao i neka sud presudi. U tome ni Subotiću ni njima ne mogu pomoći. Ali ako je greh poznavati Stanka Subotića, onda bi nabrajanje grešnika dugo trajalo.

Ali, Subotić je taj koji tvrdi da ste mu Vi rekli za akciju „Mreža”.
– On ne razlikuje „Belu knjigu” od akcije „Mreža”.

A kakva je uloga Bebe Popovića? U svojoj knjizi „Povlenske magle i vidici” Vi zvučite kao da ste fascinirani time koliko Popović poznaje šverc cigareta na Balkanu?
– Beba je doveo Subotića i tražio uslugu za svog prijatelja. To je njegova uloga. Ostavimo nešto i za buduće razgovore. Beba je velika tema.

U medijima se spekuliše i sa Vašom krivičnom odgovornošću za opstrukciju istrage u aferi „Mreža”, kažu da odbijate i učešće u emisijama?
– Televizija B92 mi je dodala i teži greh od optužbi – odbijanje razgovora sa njihovim inkvizitorima, pardon, novinarima „Insajdera”. Odmah da kažem, dok sam bio u vladi, niko od medija nije ostao uskraćen za izjavu. Sada sam građanin koji je odužio svoj dug prema javnosti i napisao u knjizi „Povlenske magle i vidici” mnogo više od drugih. A učešće u „Insajderu” sam odbio zato što su grubo prekršili sva pravila ponašanja i izvrgli me ruglu u prethodnim emisijama. Podsetio bih javnost da su i vrli novinari B92 vredno učestvovali u kampanji protiv prve demokratske vlade. Zato je Đinđić krajem avgusta 2001. na sednici Predsedništva DOS-a rekao da „imamo kampanju protiv vlade u javnosti, da su akcije zemlje pale, da mu je dosta da bude na stubu srama”… Upotrebio je i teže reči, da ih sada ne navodim. Reči premijera su otišle u vetar, kao i moje upozorenje iz aprila 2002. godine izrečeno na sednici vlade prilikom razmatranja izveštaja o radu MUP-a da „bezbednost mogu da ugroze terorizam, mafija i namere pojedinih političkih struktura da uz pomoć podzemlja dođu na vlast”. A rekao sam i da su nam glavne teškoće „nejedinstvo i nedostatak antimafijaških zakona”…

A šta biste danas rekli?
– „Ne daj da te zlo pobedi, već pobedi zlo dobrim!” Ova biblijska mudrost je bila i ostala moj moto. Jer „Nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na videlo izići” (Jevanđelje po Marku, 2:22).

Autor: R. H.

NASTAVAK SUĐENJA „SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI”

Politika, 11.06.2007; Strana: A12

Suđenje grupi od 29 optuženih za prevare u oblasti saobraćajnog osiguranja, poznatoj kao „saobraćajna mafija”, danas će biti nastavljeno iznošenjem odbrane okrivljenih u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu. U dosadašnjem toku suđenja saslušano je devet optuženih, koji su uglavnom negirali da su počinili dela za koja se terete.
Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala tereti grupu za falsifikovanje zapisnika o uviđaju saobraćajnih nezgoda koje se nisu dogodile, kao i za nelegalnu naplatu osiguranja za nepostojeće štete. Kao organizatori grupe u optužnici su označeni Knežić i Zoran Stojanović.
Oni su angažovali policajce koji su za sumu od 500 do 1.000 evra sačinjavali falsifikovane zapisnike o „uviđaju” saobraćajnih udesa koji se nisu dogodili, a zatim izmišljenu štetu naplaćivali od osiguravajućih društava, oštetivši ih za više stotina hiljada evra.
U pritvoru je 12 optuženih, sa slobode se brani 16, dok je optuženi Dubravko Jovanović u bekstvu i protiv njega je postupak razdvojen. Tanjug

Autor: PRENETO

PUT NOVCA OD ŠVERCA DUVANA

Blic, 11.06.2007; Strana: 4

Kako je Stanko Subotić razvijao posao u zemlji i inostranstvu

Srpska policija trenutno proverava sve privatizacije za koje se sumnja da je u njima učestvovao Stanko Subotić

Policija je najavila da će proveriti sve privatizacije za koje postoje naznake da su u njima učestvovali Stanko Subotić i članovi njegove grupe, osumnjičeni da su švercom cigareta državu oštetili za više od 40 miliona evra. Policija sad želi da utvrdi gde su završili milioni zarađeni na švercu i da li je taj novac korišćen za kupovinu preduzeća u Srbiji.

Prema nezvaničnim informacijama „Blica“, devize zarađene od šverca cigareta Stanko Subotić je u oktobru 1996. godine izneo iz zemlje preko saradnika Milana Rankovića, Đorđa Subotića i Nenada Lukića. Novac je preko Crne Gore i Makedonije prenet na Kipar, gde je položen na Subotićeve račune.
Subotićevo bogatstvo procenjuje se na oko 650 miliona dolara. On poseduje više kompanija koje se nalaze u EU, kao i u Srbiji, Crnoj Gori i Rusiji.
U Srbiji posluje s VAC-om i poseduje 50 odsto kapitala kompanije „Futura plus“. Iako je Milan Lazić, direktor prodaje te firme, prošle nedelje izjavio da Subotić nema veze s „Futura plusom“, u VAC-u su za „Blic“ potvrdili da je Subotić njihov partner i da poseduje drugu polovinu kompanije. Lazić je rekao da je „Futura plus“ od 2004. godine u vlasništvu danske „EMI grupe“.
U Agenciji za privredne registre kao vlasnici lanca kioska navode se EMI (27, 31 odsto) i „D-Trade“ iz Beograda (22, 69 odsto), za čiji su nenovčani kapital navedene akcije „Duvan“ AD, čiji je većinski vlasnik Stanko Subotić. Međutim, kao stoprocentni vlasnik kompanije „D-Trade“ navedena je firma EMI iz Danske. Kako kaže izvor „Blica“ iz Kopenhagena, vlasnik te kompanije je Subotić, a direktor je Tomas Nig. On kaže da je reč je o advokatskoj firmi koja se nalazi na adresi koja je u Agenciji navedena kao sedište firme EMI.

pranje novca
Izvor „Blica“, upućen u praćenje prljavih tokova novca, kaže da se takve kompanije u svetu nazivaju „poštansko sanduče“ i da jedan od razloga njihovog postojanje može da bude prikrivanje vlasnika firme, ali i plasiranje kapitala stečenog kriminalom.
Subotićeva EMI isto tako poseduje kapital u jednoj od najmodernijih fabrika za proizvodnju suhomesnatih proizvoda „Famis“, koja je osnovana 2002. godine. Vlasnik kapitala u toj firmi je i Biserka Milanović, supruga Milana Milanovića Mrguda, uhapšenog u akciji policije. Druga Canetova firma „D-Trade“ bavi se, između ostalog, distribucijom vina iz vinarije „Louis Max“ („Luj Maks“), za koju se veruje da je jedna od dve koje poseduje u Francuskoj.
Kako su naveli mediji, on u Rusiji i Grčkoj ima firme koje se bave distribucijom bezalkoholnih pića, energetskih napitaka i sportske opreme.
Posao na Kipru vodio je njegov sestrić Nikola Milošević, za kojim srpska policija trenutno traga. Njegov zadatak bio je da sedi na Kipru i da devize u kešu prebacuje na tajne račune banke u Limasolu. U emisiji „Insajder“ on je označen i kao čovek koji je iznajmljivao magacine za ilegalno skladištenje cigareta. Njemu je firma „Metalum“ izdala magacin u Novom Sadu. Subotić je to demantovao i rekao da ne zna šta je radio njegov sestrić.
Prema informacijama do kojih je „Blic“ došao na Kipru, Milošević se vodi kao direktor nekoliko firmi koje se vezuju za Subotića. Tako je u registru upisan kao direktor firmi „Bonarex ltd“ i „Voraton Trade ltd“ s sedištem na Kipru i firme „Zoni mat HB“ u Švedskoj.

canetove firme
Izvor „Blica „ kaže da su na Kipru za pranje novca korišćene još dve firme. Jedna od njih je „Dulwich Enterprise Limited“, koja je bila registrovana u poslovnoj zgradi Friemis House u Limasolu. Druga kompanija za koju se tvrdi da Subotić u njoj ima udela je „Wellesley limited“, koja se nalazila u istoj zgradi. Obe kompanije su imale račune u „Bank of Cypress“, koja se nalazi u of-šor biznis centru u Limasolu. Kao Canetovo vlasništvo spominje se i kiparska firma „Fremamarketing“.
„Bonarex“ je holding načinjen grupisanjem raznih preduzeća. Kako se navodi, „Bonarex“ kontroliše 100 odsto kapitala Subotićeve tri filijale koje rade u Srbiji i Crnoj Gori. To su „D-Trade“, DULW-TRADE i „Famis“.
Preduzeće „D-Trade“ je osnovano u avgustu 1999. i bavi se trgovinom, poseduje tri ekskluzivne prodavnice u centru Beograda, dva magacina u Beogradu, poslovnu zgradu i magacin na Ubu, kancelariju i magacin u centru Novog Sada i četiri distributivna centra sa putničkim i teretnim vozilima. Takođe, „D-Trade“ ima dva fri šopa na graničnim prelazima.
„Dulw-Trade“ je sestrinska firma preduzeća „D-Trade“ i nadležna za poslove u Crnoj Gori. Pored trgovine robom široke potrošnje, najveći je uvoznik alkoholnih pića u tu zemlju.
Pre nekoliko godina, pojavili su se navodi da je postojala finasijska konstrukcija u koju je bio uključen jedan od velikih proizvođača cigareta. Navodno bi Subotićev novac bio provučen kroz njegovu firmu u „D-Trade“, koja je tada bila vlasništvo „Dulwich“ s Kipra, a čiji vlasnik je sada registrovana Subotićeva firma EMI iz Danske. Međutim, taj posao nije odrađen. Tada se pričalo da Subotić namerava da kupi kompaniju „Makedonija tabak“.
Poslovanjem firmi Stanka Subotića pre nekoliko godina su se bavili i italijanski i švajcarski inspektori. Posle informacija da je Subotić kupovao nameštaj, vozila i druge vrednosti za jednog političara, italijanske vlasti su proveravale poslove firme „Codex ltd“, registrovane u Vaducu u Lihtenštajnu, a koja je povezivana s njegovim imenom.
Kako su tada objavili mediji, „Codex“ je korišćen za pranje novca i za potkupljivanje političara s prostora bivše Jugoslavije. Jedna od njegovih firmi, prema informacijama „Blica“, bila je i „Futura plus GMBH“ u Bernu u Švajcarskoj, koja se bavila poslovima osiguranja.
U medijima su se pojavljivale informacije da je vlasnik velikog broja nekretnina u centru Beograda, kao i jedne poznate fabrike odeće.
U policiji navode da su osumnjičeni za šverc cigareta ilegalnu dobit gotovo u svim slučajevima u devizama izneli iz zemlje. Novac je položen na privatne račune u stranim bankama ili je transferisan na račune of-šor kompanija. Zbog sumnje da su tim novcem poslednjih nekoliko godina kupovane firme u Srbiji, MUP je formirao bazu podataka kojom su obuhvaćene informacije Agencije za privatizaciju i Akcijskog fonda. Cilj je da se ispita da li su novcem od šverca cigareta pojedina preduzeća učestvovala u postupku privatizacije srpskih firmi.

sumnjivi fondovi
Izvor „Blica“ koji je upućen u otkrivanja nelegalnih tokova novca kaže da je to veoma težak posao, odnosno, gotovo nemoguć.
– U Srbiji se pojavljuju investicioni fondovi koji mogu da kupuju firme u privatizaciji, a da niko ne zna ko zaista stoji iza tih fondova. Ne zna se ni odakle potiče taj kapital. Taj fond može da se pojavi i kao osnivač i većinski vlasnik nekog domaćeg pravnog lica. To je opasno po državu i mi imamo taj problem. Država sada teško može da utvrdi da li je taj novac čist. Mi smo, kao i svaka zemlja u tranziciji, mogli da biramo da li ćemo dozvoliti da ovde uđe bilo kakav novac ili samo čist. Izabrali smo ono prvo – kaže izvor „Blica“.
Ekonomski stručnjak koji je pričao za „Blic“ kaže da jedna firma, poput EMI-ja, može imati veliku imovinu kao holding.
– Ona ne mora da se bavi ni sa čim zvaničnim. Taj holding u nekoj drugoj zemlji može da ima svojinu i da posluje. U svetu se to praktikuje kako bi takva firma, preko određenih zemalja, provukla rezultate poslovanja i tako uštedela na porezu. Takva firma nema zaposlene, nema direktora, nego je poverena na upravljanje nekom advokatu. Naravno da to otvara mogućnosti za pranje novca i to je jedna od atraktivnih delatnosti. Naša država nema propise koje mnoge stvari zabranjuju. Naravno da vlasti i pojedinci nisu povezani, do korupcije i pranja novca ne bi ni došlo – kaže ovaj stručnjak.

Antrfile:

Kupovina hotela

Ime Stanka Subotića povezuje se sa i s Andrijom Draškovićem, koji se nalazi u rimskom istražnom zatvoru zbog sumnji da je umešan u šverc cigareta s kojim se u vezu dovodi i crnogorski državni vrh.
Subotić je u Crnoj Gori kupio deo ostrva Sveti Nikola kod Budve, kao i hotel „Admiral“, od Nenada Đordevića. Za deo budvanskog ostrva Sveti Nikola, Subotić je, kako su tvrdili mediji, platio oko 24 miliona evra. Subotić se u toj transakciji ne pojavljuje kao fizičko lice, već se pominje kompanija „Futura plus“, čiji je on vlasnik. Izvor „Blica“ kaže da Subotić namerava da i na Svetom Stefanu sagradi superluksuzni hotel. Subotić je vlasnik luksuzne vile „Montenegro“ na Svetom Stefanu. U poslovnim krugovima tvrde da on ima udela u još nekim kompanijama koje po Crnoj Gori kupuju hotele. Sada se u crnogorskoj javnosti postavlja pitanje sudbine Subotićeve imovine u toj državi.

Da li je Mihajlović opstruirao istragu

Stanko Subotić je ranije izjavio da je od tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića dobio obaveštenje da je sa njegovim poslovima sve u redu, iako je policija u akciji „Mreža“ 2003. za šverc cigareta sumnjičila i njega. Paradokslno je da je upravo Mihajlović tada naredio akciju čiji je stepen tajnosti bio toliki da ni njegovi zamenici nisu znali za njeno postojanje. Stanko Subotić je prošle godine u emisiji „Insajder“ na TV B92 izjavio da mu je bivši ministar policije Dušan Mihajlovic 2003. rekao da je sprovedena istraga o poslovanju njegovih firmi i da ništa nezakonito nije ustanovljeno. Izvor „Blica“ je rekao da se izveštaj o kojem Subotić govorio odnosi se na period dok je premijer dr Zoran Đindić bio živ. Tačnije, Đindić je 2001. naredio da policija proveri poslovanje Stanka Subotića. Istraga je poverena Mladenu Spasiću, sadašnjem načelniku SBPOK-a, koji je u to vreme šef ekipe za suzbijanje privrednog kriminala. Spasić je u svom izveštaju napisao da su Subotićeve firme poslovale čisto. O tome je Spasić obavestio Mihajlovića, a ovaj premijera. Izvor „Blica“ je rekao da je tada Mihajlović pozvao Subotića i rekao mu: „Radili smo istragu. Tvoja firma je u redu“. Na osnovu Spasićevih materijala, otvorena je akcija „Mreža“ tokom koje je utvrđeno kako su se krijumčarile cigarete. Subotić je izjavio i da mu je Mihajlović pokazao izveštaj. Naš sagovornik kaže da Subotić 2003. nije mogao da kod Mihajlovića vidi izveštaje „Mreže“, „jer je za rezultate te akcije ministar policije saznao tek u februaru 2004.“ Sada se postavlja pitanje da li će Mihajlović krivično odgovarati zbog opstrukcije istrage zbog toga što je Subotića obavestio o istrazi.
– Kako je moguće da se Mihajlović izvinjava nekome protiv koga je kasnije pokrenuta istraga. Znači da je i u tom momentu verovatno bilo dovoljno dokaza koji su ukazivali da postoje sumnje da se Subotić time bavi – kaže Prelević.
Autor: NENAD JAĆIMOVIĆ

SVI NIŠANE SUDIJE

Večernje Novosti, 11.06.2007; Strana: 8

BEZBEDNOSNI HAOS U PRAVOSUĐU KULMINIRAO NEZAPAMĆENIM ZLOČINOM U ODžAČKOM SUDU

U ovakvim društvenim okolnostima država nas nedovoljno štiti, verovatno jer još nije u celini pravno definisana – smatra potparol Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić

UOČI izricanja presude za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana sudiji je nuđeno 200.000 evra. Potom, stanovi. Odbio je da razmišlja o tome. Usledili su pozivi, presretanja i „prijateljski“ saveti da „bude pametan“. Prijavio je sve ovo, dobio zaštitu MUP Srbije…
Reč je o Milenku Cvijoviću, sudiji Okružnog suda u Beogradu, jednom od mnogih naših delilaca pravde koji su pod stalnim policijskim nadzorom. Iz dana u dan u Srbiji raste broj sudija koji ne samo na radnom mestu, nego i u privatnom životu, ne mogu da mrdnu bez državnih čuvara. Ni u prodavnicu po hleb!
Različite pretnje i napadi učestali su i u krivičnim i u parničnim predmetima. Anonimno ili neskriveno, sudije „terorišu“ pretnjama, psovkama, pokušajima premlaćivanja, pa i batinanjem. Pravosuđe to krije od javnosti da ne bi inspirisali nekoga da uradi nešto slično. Bezbednosni haos u pravosuđu razgolitio je, nažalost, ubistvo sudije i punomoćnika usred Opštinskog suda u Odžacima, prethodno i sudije u Nišu. Ali, i članovi porodica sudija i tužilaca ponekad su meta brutalnih i dramatičnih napada.
Sudile su sudije za monstruozna ubistva i dramatične bračno-imovinske parnice i u bivšoj SFRJ, ali, posle svih ratova u kojima je nestala jednopartijska država, osvanuli smo u zemlji višepartijskih sloboda i delilaca pravde sa političkom zaštitom. Zašto?
– Očigledno je da je autoritet suda pao – razmišlja sudija Maja Kovačević Tomić. – Pritom, ne oseća se snažna podrška države. Ljudi moraju da shvate da u svakom predmetu sudi sud ove države, u ime naroda, a da ime sudije nije važno. Da se država tako štiti od kriminala i drugih pojava. Zna se kako se sklanja sudija koji ne valja! U svakom sudskom postupku jedna strana je nezadovoljna odlukom, ali to ne znači da ona zbog toga može da nekažnjeno udara po sudijama. U ovakvim društvenim okolnostima država nedovoljno štiti sudije verovatno zato što još nije u celini pravno uređena.
Lomovi koji su se ovde dešavali dve decenije i više uzimaju danak i u ovoj priči.
– To što sudije sada često mora da čuva policija, odraz je opšteg stanja u državi i očigledne kriminalizacije društva – ocenjuje za „Novosti“ Gordana Milošević, sudija u penziji. – Građani gube poverenje u sudsku vlast čemu doprinosi dugogodišnja negativna kadrovska politika kojom se stvara „višepartijsko sudstvo“, a to je veoma opasno. Zato dobre sudije ne mogu da dođu do izražaja.
Nedopustivo je da na ulazu u bilo koji sud, jer malih i velikih nema, nema detektora metala – dodaje naša sagovornica.
– Potrebno je hitno uvođenje pravosudnog budžeta uz striktnu kontrolu trošenja novca – apostrofira Gordana Milošević. – Osim toga, moramo uspostaviti sudsku policiju sa mnogo širim ovlašćenjima od onih koje sada ima nenaoružana sudska straža.
U nekadašnjoj Jugoslaviji, dodaje ona, sudije su bile na prvom mestu u društvu kao uvažena i poštovana profesija.
– Ponosili smo se time – veli Miloševićeva. – Dug je put ozdravljenja sudske vlasti, ali dok ga prelazimo moramo da se pitamo i zbog čega građani sve više uzijmaju pravdu u svoje ruke i „rešavaju problem“ izvan sudnice. Odakle tolika „porodična ubistva“ zbog bračne tekovine, međe… Ni sadašnja vlast nije amnestirana od odgovornosti za ovo i za bezbednost sudije. Prekršene su sve odredbe ustavnog zakona po kojima su već morale da budu izabrane sudije i predsednici sudova, i konstituisan Ustavni sud Srbije.
– Mnogi neraščišćeni društveni odnosi koje danas imamo nisu postojali u bivšoj Jugosloviji – analizira Siniša Važić, predsednik Okržnog suda u Beogradu. – Policijska zaštita sudija postoji i u stabilnim društveno-političkim sistemima, nismo mi unikat. Kod nas, međutim, drugi državni i društveni sistemi ne funkcionišu, pa se zato sve rešava u sudu, jer svi čekaju sudsku zaštitu. Odgovor na vaše pitanje je kompleksan, treba krenuti od Jovana Cvijića, Dinaraca, sklonosti ka oružju, pa sve do posttraumatskog stresnog sindroma („vijetnamski sindrom“), pa dobijamo ovo što imamo. Kad se za sudije kaže da su „korumpirani sokotovi“ stvara se negativno javno mnjenje koje obuhvata i novinare, pa zato i njih ubijaju. Treba početi od biranja reči, na startu, u Skupštini Srbije.

Antrfile:

TOČKOVI

- TAČNO je da sam Petu upravu MUP Srbije obavestio o bezbednosnom problemu koji ima Milan Ranić, predsednik Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Okružnog suda u Beogradu, ali me o tome ništa viš ne pitajte – rekao nam je Siniša Važić.
Raniću su najpre ukrali automobil i, ni manje – ni više, poslali poruku po kojoj ceni može da ga otkupi! Kad je kupio drugo vozilo neko je na točkovima odvrnuo osam šrafova. Do danas ovaj sudija nije dobio policijsku zaštitu.

DIREKTNO U PROPAST

VIDA Petrović Škero, kao šef sudske vlasti u Srbiji traži da MUP osmisli i provede plan zaštite sudija i sudskih zgrada. I, da vlada i parlament regulišu problem sudskog budžeta ne bi li svaki sud dobio detektor metala.
Početkom 2006, ona je inicirala razgovor o svim problemima u pravosuđu sa premijerom Vojislavom Koštunicom, ministrom pravde Zoranom Stojkovićem, šefom parlamenta Predragom Markovićem i predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Dogovoreno je da svi potencijali izvršne i zakonodavne vlasti budu stavljeni u funkciju sređivanja stanja u pravosuđu, računajući i bezbednosni problem. Pola godine kasnije, predsednik Vrhovnog suda Srbije poslala je pomenutim funkcionerima pismo kojim ih podseća na taj dogovor i upozorava da pravosuđe srlja u propast i totalno rasulo.
Autor: DRAGICA P. VLJKOVIĆ

NASTAVAK SUĐENJA „DRUMSKOJ MAFIJI“

Kurir, 11.06.2007; Strana: 10

Specijalni sud

BEOGRAD – Suđenje grupi sa najvećim brojem okrivljenih u istoriji srpskog pravosuđa koja je optužena za prisvajanje dela novca od naplate putarina biće nastavljeno danas u Posebnom odeljenju okružnog suda izjašnjavanjem optuženih o navodima optužnice.
Ova grupa, poznata kao „drumska mafija“, koja broji 53 optuženih, tereti se da su od sredine 2004. do sredine maja 2006. godine, koristeći modernu tehnologiju, deo novca od naplate putarina uzimali za sebe i tako oštetili državu za više od 6,5 miliona evra.
Kao organizatori grupe označeni su bivši zaposleni u Javnom preduzeću „Putevi Srbije“ Milan Jovetić, sada pokojni Zoran Nedeljković, zatim Živojin Đorđević i Goran Stojanović. Oni su organizovali sistem štampanja duplih kartica za šlepere stranih registarskih oznaka, za koje je putarina i najskuplja. (Tanjug)

Autor: PRENETO

NEPOZNATI GLAS KOMANDOVAO „DRUMSKOM MAFIJOM”

Politika, 12.06.2007; Strana: A12

U nastavku suđenja članovima takozvane drumske mafije, optuženi Slavoljub Đorđević, elektrotehničar u preduzeću JP „Putevi Srbije”, izjavio je da je instalirao program za dvostruku naplatu putarine zbog anonimnih telefonskih upozorenja, koja je shvatio kao vrlo ozbiljne pretnje.
On je priznao da je bio umešan u nelegalnu naplatu putarine posle susreta sa Aleksandrom Đorđevićem, inženjerom niške firme „Mikros elektronik”, koji je optužen da je bio tvorac softvera pomoću koga su zaposleni krali novac od putarina od oko šest miliona evra.
– Aleksandar mi je rekao: „Ako vidiš neki izmenjeni fajl na računaru na stanici u Bubanj potoku, nemoj to da prijavljuješ, to je naše”. Pokazao mi je i neke kablove. Pitao sam ga da li zna šta radi, a on mi je kazao: „Ljudi koji su tražili ovo od mene su mnogo jaki”. Nije mi rekao od koga je on dobio taj zadatak. Dok sam se vraćao u Beograd, pozvao me je nepoznat muški glas koji mi je rekao da radim onako kako mi je rečeno i da ništa ne prijavljujem policiji – rekao je Slavoljub Đorđević.
On je dodao da je taj poziv shvatio ozbiljno, zbog čudnih stvari koje su se dešavale u firmi. Pomenuo je slučaj samoubistva njegovog kolege Aleksandra Radoša, rekavši da je taj događaj sumnjiv svima u firmi.
– On je bio poslovođa u Bubanj potoku. Niko, nijedan kolega ne veruje da se on stvarno ubio. Zatim, na parkingu je pretučen Milenko Caković, iz unutrašnje kontrole, koji se spasao tako što je pucao u vazduh iz službenog pištolja – rekao je Đorđević.
Optuženi je rekao da je od avgusta 2004. godine kada je odlazio u redovan obilazak naplatnih stanica, u svojoj pošti nalazio koverte sa novcem. Dobio je oko 15 takvih pošiljki sa sumama od pet do 20.000 dinara. U martu 2005. godine, anonimni glas mu javlja poruku: „Skloni ono sa računara”.
– Tada sam izbrisao fajl M87 sa računara broj 14, koji nije uobičajen, i prekopirao neki uobičajen fajl. Onda je taj kompjuter odnesen na Institut „Mihajlo Pupin”. Kad je vraćen, javljeno mi je da vratim onaj fajl. U maju mi ponovo nepoznati glas javlja: „Brzo briši sve ono iz kabina 13, 14 i 15. U avgustu mi Aleksandar Đorđević javlja da vratim fajl M87. Poslednji put nepoznat glas me je zvao u maju 2006. godine, naredivši mi da sve uništim, što sam i uradio. Da nisam prihvatio da ovako uradim, sigurno bih izgubio posao – rekao je optuženi Slavoljub Đorđević.
On je izjavio da je u aprilu 2004. godine čuo da će novi načelnik u firmi biti Miloš Nedeljković, uz obrazloženje da je on „prijatelj novog ministra”. Miloš Nedeljković, podsećamo, rođeni je brat pokojnog Zorana Nedeljkovića, koji je bio označen kao jedan od organizatora krađe putarina. Zoran Nedeljković ubio se u zatvoru tokom trajanja istrage.

Autor: D. ČARNIĆ

UBISTVA „DRUMSKE MAFIJE“

Press, 12.06.2007; Strana: 4

BEOGRAD – U nastavku suđenja pripadnicima „drumske mafije“, optuženi Slavoljub Đordević priznao je daje zbog pretnji instalirao program za dvostruku naplatu putarine. Đordević je objasnio da su se ranije događale „čudne stvari“ u preduzeću, pa je tako šef naplatne stanice Bubanj potok Aleksandar Radoš navodno izvršio samoubistvo početkom 2004, dok je Milenko Caković, šef unutrašnje kontrole u preduzeću, teško pretučen.
– Aleksandar Đordević mi je u septembru 2004. rekao da ništa ne prijavljujem oko izmenjenog fajla u programu. Posle toga me je na mobilni telefon pozvao nepoznati muški glas i ponovio istu stvar. Zbog svega što sam znao odranije, to sam shvatio vrlo ozbiljno – rekao je Đordević, koji je dodao da je za to oko 15 puta dobio koverte sa 5.000 do 15.000 dinara. Nepoznati muški glas mu je u maju 2006. rekao da izbriše program za duplu naplatu.
BETA

Autor: PRENETO

I MILOŠEVIĆEVA PORODICA U „MREŽI”

Politika, 12.06.2007; Strana: A1

Mirjana Marković i Marko Milošević osumnjičeni da su
organizatori krijumčarenja cigareta, uhapšeni Valentin
Petrov, Ivona Perović, Miodrag Pravilović i Predrag Jovančić

Akcija policije pod nazivom „Mreža” nastavljena je juče otkrivanjem druge po redu kriminalne grupe koja se bavila švercom cigareta tokom devedesetih godina prošlog veka i hapšenjem četiri osobe. Posle otkrivanja grupe Stanka Subotića Caneta, policija je juče otkrila i grupu čiji su organizatori Mirjana Marković, supruga pokojnog Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SR Jugoslavije i Srbije, njihov sin Marko Milošević, i Bojana Bajrušević, vlasnica preduzeća „Tref rentakar”. Oni su osumnjičeni da su rukovodili kriminalnom grupom koja je oštetila državnu kasu za više miliona nekadašnjih nemačkih maraka. Njih troje nalaze se u bekstvu.
Otkrićem da su Mirjana Marković i Marko Milošević, pored ostalih, učestvovali u švercu cigareta, potvrđene su ranije sumnje da se novcem dobijenim od ovog vida kriminala finansirao Miloševićev režim, ali i da je šverc cigareta bio jedna vrsta državnog posla u koji su bili uključeni drugi visoki državni funkcioneri. Novac je, dakle, trošen za određene državne potrebe, ali je, kako to obično ide, veliki deo kolača otišao na privatne račune u inostranstvu. Zahvaljujući tom delu kolača, mnogi od „državnih” švercera cigareta uživali su (ili i sada uživaju) status uglednih građana i uspešnih biznismena. U suštini, bila je to jedna profitabilna kriminalna grupa koju su sačinjavali kriminalci, političari, čelnici javne i tajne policije i carine.
Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović izjavio je juče da će Tužilaštvo pokrenuti istragu protiv Mirjane Marković i Marka Miloševića. Radovanović je na konferenciji za novinare rekao da će Tužilaštvo podneti zahtev za zamrzavanje njihove celokupne imovine u Srbiji i zamrzavanje svih računa koje imaju u inostranstvu.
Iako je organima gonjenja, ali i široj javnosti poznato da Mirjana Marković i njen sin Marko već dugi niz godina žive u Moskvi, policija je, formalnosti radi, za njima raspisala potragu koja podrazumeva privođenje ukoliko se nađu na teritoriji Srbije. Potraga je raspisana i za Bojanom Bajrušević, koju je juče policija tražila na adresi na kojoj je prijavljena, ali ona nije pronađena. Budući da su Mirjana Marković i Marko Milošević u inostranstvu, a sumnja se i da je Bojana Bajrušević napustila zemlju, očekuje se da Specijalni sud u Beogradu narednih dana raspiše međunarodnu poternicu za njima. strana 12

Sa prve strane – Policija je, kako je saopšteno iz MUP-a Srbije, juče u nastavku akcije „Mreža” uhapsila Valentina Petrova iz Niša, vlasnika i odgovornog lica špediterskog preduzeća „Šop” – Dimitrovgrad, i službenike preduzeća „Tref rentakar” Ivonu Perović iz Subotice, Miodraga Pravilovića iz Barajeva, i Predraga Jovančića. Traga se za Stevanom Banovićem, radnikom Uprave carina.
Na pitanje novinara da li će bivši direktor Carine Mihalj Kertes postati svedok saradnik i da li sarađuje u istrazi, tužilac je rekao da je to hipotetičko pitanje u ovom trenutku, ali da za svakog ko nije bio organizator kriminalne grupe postoji zakonska mogućnost da postane svedok saradnik.
Dokaze o nelegalnom prometu cigareta kriminalne grupe kojom su rukovodili Marko Milošević, Mira Marković i Bojana Bajrušević, uz pomoć Mihalja Kertesa, kako saznajemo u MUP-u Srbije, policija je prikupila i predala istražnom sudiji Specijalnog suda u Beogradu.
Kako saznajemo, Mirjana Marković je omogućila svom sinu šverc cigareta tako što je naložila Mihalju Kertesu da na carinskim prelazima ne kontroliše kamione preduzeća „Tref rentakar”. Preduzeće „Tref rentakar”, iza kojeg je, kako je policija utvrdila, stajao Marko Milošević, na švercu cigareta zaradilo je nekoliko desetina miliona evra.
Policija je u jučerašnjem saopštenju precizirala da je grupa Marka Miloševića počela sa švercom cigareta 1996. godine i da se taj posao obavljao sve do 2001. Kao što je ranije bilo poznato, Marko Milošević je ušao u posao zahvaljujući Vladimiru Kovačeviću Trefu, osnivaču preduzeća „Tref rentakar”, čija je supruga Bojana Bajrušević. Prijateljstvo Kovačevića i Miloševića zasnivalo se na Markovom hobiju – autotrke. Kovačević je uveo Marka u svoj trkački tim, a ovaj mu se odužio time što mu je preko majke omogućio da švercuje cigarete. Prijateljstvo je završeno 1997. godine, kada je Vlada Tref ubijen na parkingu „Sava centra”.
Pripadnici MUP-a Srbije došli su do podatka i kako su članovi „Markove grupe” švercovali cigarete. Naime, za razliku od metoda grupe Stanka Subotića Caneta, koji su cigarete uvozili preko Mađarske i Makedonije, Marko Milošević je iste unosio u Srbiju preko graničnog prelaza Gradina. Kamioni sa cigaretama su se do carine na prelazu ka Bugarskoj vodili na ime preduzeća „Tref”. Dokumentacija je odgovarala finansijskom stanju robe koja je u kamionima. Međutim, kada su kamioni ulazili u međugranični prostor između Bugarske i Srbije, njima je prilazila osoba koja je menjala papire, tako da se roba deklarisala kao roba za tranzit preko Srbije. Vozačima se daje nov tovarni list s lažiranim dobavljačem, kupcem i vrstom robe. Kamioni su zatim išli u špedicije „Šop” i „Vandišped”, gde se pisala carinska propratnica s lažnim podacima, koja se ne overava na carini.
Policija sumnja da su kamione s lažiranim dokumentima puštali pripadnici Vanrednih mera kontrole (VMK) Uprave carina koji su, kada kamioni treba da prođu, zatvarali granični prelaz i davali slobodan dan carinicima. Švercovane cigarete završavale su na crnom tržištu u Beogradu i Srbiji.
Podsetimo, akcija „Mreža”, čiji je cilj potpuno razotkrivanje jednog od najvećih ekonomskih podrivanja države od 1945. do danas, započeta je 1. juna 2003. godine.
Akcija je krenula tako što je policija prvo proveravala firme koje su imale državnu dozvolu da uvoze cigarete tokom ekonomskih sankcija devedesetih godina prošlog veka. Ubrzo je policija otkrila da se najveći promet odvijao preko preduzeća „Tref rentakar” Bojane Bajrušević; „MPS” Dušana Zabunovića; „Okrim” Mirka Vučurovića; „Mia” Stanka Subotića Caneta; „Delta M” Miroslava Miškovića; „Interspid” Petra Komljenovića, „Mega tabak” Mladena Grujića i „Fitnes” Milovana Vujisića. Tokom istrage utvrđeno je da su dve firme bile nosioci nelegalne trgovine cigaretama. Prva je „Tref rentakar” Bojane Bajrušević, udovice Vlade Kovačevića Trefa, bliskog prijatelja Marka Miloševića, dok je druga firma bila upravo preduzeće „Mia” Stanka Subotića Caneta. Policija proverava i ostale firme koje su imale dozvolu da uvoze cigarete.
Istraga je dala prve rezultate prošle nedelje kada je uhapšeno osam osoba grupe čiji je organizator Stanko Subotić Cane. Ovaj biznismen čije se bogatstvo procenjuje na 650 miliona dolara nalazi se u bekstvu.
Stanka Subotića je prvi javno optužio zagrebački nedeljnik „Nacional” koji ga je nazvao „balkanskim kraljem duvana”. Subotić je u nekoliko navrata tužio „Nacional”, ali ga nikada nije dobio na sudu, tvrdi ovaj zagrebački nedeljnik u jučerašnjem saopštenju. Ova redakcija u saopštenju dostavljenom medijima ističe da je Subotić preko svog zagrebačkog advokata Slobodana Budaka, zbog različitih članaka poslednjih godina podigao čak 12 tužbi zbog klevete, i svih 12 izgubio.

Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

U „MREŽI“ I MILOŠEVIĆ – TREF

Večernje Novosti, 12.06.2007; Strana: 13

POLICIJA I SPECIJALNO TUŽILAŠTVO POČELI DA HAPSE I PREOSTALE ČLANOVE „DUVANSKE MAFIJE“

Tokom jučerašnjeg dana uhapšeno petoro ljudi, mahom radnika firme „Tref“, vlasništvo Bojane Bajrušević, osumnjičenih za nelegalnu trgovinu cigaretama. Bojana, Marko i Mira u bekstvu

POLICIJA je juče ujutro počela da privodi pripadnike druge organizovane kriminalne grupe, osumnjičene za krijumčarenje cigareta, koja se pominje u dokumentima „Mreža“. Hapšenje su izbegli Mira i Marko Milošević, kao i Bojana Bajrušević, koji su označeni kao organizatori ove ekipe. Za njima je raspisana potraga.
Rano ujutro privedeni su Valentin Petrov iz Niša, vlasnik i direktor špediterskog preduzeća „Šop“ iz Dimitrovgrada, Ivona Perović, iz Subotice, službenica „Tref rentakara“ i Miodrag Pravilović iz Barajeva, takođe službenik firme „Tref“. Tokom popodneva uhapšen je i Beograđanin Predrag Jovančić, još jedan službenik „Trefa“.
Ovu grupu, prema policijskim sumnjama, predvodili su Mira Marković, direktorka Direkcije Jugoslovenske levice i supruga Slobodana Miloševića, njihov sin Marko Milošević, Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina i Bojana Bajrušević, udovica Vladana Kovačevića Trefa i vlasnica firme „Tref“.
Kako saznajemo, ova ekipa se sumnjiči za krijumčarenje cigareta od 1996. do 2001. godine. Petrovu se na teret stavlja da je tokom 1996. i 1997. organizovao prebacivanje šlepera sa boksovima preko Graničnog prelaza „Gradina“. Cigarete je, međutim, deklarisao kao drugu robu i to koristeći propratnu dokumentaciju firme „Panšped“ iz Novog Sada.
Ivona Petrović je bila referent u carinskom skladištu firme „Tref“ u Subotici i sačinjavala je, kako se sumnja, fiktivnu dokumentaciju, prikazujući da cigarete odlaze u Luku „Beograd“. To je radila po nalogu Bojane Bajrušević. Paklice su, međutim, završavale u auto-servisu „Trefa“, gde je bilo i skladište. Odatle su rasturane „na crno“.
Pravilović, poput svoje koleginice primao je naloge od Bajruševićeve. On je, kako se sumnja, učestvovao u skladištenju cigareta u auto-servisu „Tref“ i njihovoj daljoj distribuciji. Jovančić je, takođe, po nalogu šefice i vlasnice „Trefa“ učestvovao u rasturanju cigareta „na crno““.
Ova grupa, sumnja se, oštetila je državu za nekoliko miliona maraka. Narednih dana očekuju se nove akcije specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala i pripadnika MUP Srbije na privođenju „duvanske mafije“.
Mira Marković i Marko Milošević su u Rusiji. Za njima će vrlo brzo biti raspisana međunarodna poternica.
Još tada se nagađalo da je stradao zbog šverca duvana. Bojana Bajrušević, kako saznajemo, sklonila se u Crnu Goru, čim je uhapšen deo grupe koji je, kako je navedeno u policijskom saopštenju, predvodio Stanko Subotić Cane.
Mihalj Kertes je, od pre nekoliko meseci, u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu. On je uhapšen pre nekoliko meseci zbog serije zloupotreba službenog položaja.

Antrfile:

PAO I PETI

TOKOM jučerašnjeg popodneva policija je privela još jednog osumnjičenog za šverc duvana. Reč je o Lazaru Šarcu. On je jedno vreme radio u Resoru državne bezbednosti, a od 1996. do 2003. godine bio je u Saveznoj upravi carine.

ŠVERC

BOJANA Bajrušević sumnjiči se da je od 1996. do 2001. godine prilikom uvoza cigareta prikazivala lažnu dokumentaciju da je reč o drugoj robi. Pored toga, izdavala je naloge svojim službenicima da na crno tržište Srbije rasturaju paklice. Na ovaj način stekla je veliku dobit.
Autor: Z. USKOKOVIĆ

RADILI PROFESIONALNO I PO ZAKONU

Večernje Novosti, 12.06.2007; Strana: 13

U NASTAVKU SUĐENjA „SAOBRAĆAJNOJ MAFIJI“ SASLUŠANO PETORO OPTUŽENIH, KOJI SU ODBACILI OPTUŽNICU

U NASTAVKU suđenja grupi od 29 osoba optuženih da su 2005. fingirali saobraćajne udese, falsifikovali zapisnike i potom naplaćivali štetu od osiguravajućih društava, juče su pred sudskim većem sudije Biljane Sinanović svoju odbranu dali optuženi Branko Škarić, Milenko Berić, NaDa Popović, Milorad Babić i Darko Mrkić. Svi optuženi su negirali da su izvršili krivična dela koja im se optužnicom stavljaju na teret i samo su sudskom veću pojasnili šta su ustvari radili vezano za saobraćajne udese koji se optužnicom pominju naglašavajući da su sve radili po zakonu i krajnje profesionalno. Tako je na primer, Milenko Berić izjavio da mu je svojevremeno Arsen Žuža poslao stranku Slobodana Knežića radi veštačenja vozila. Berić tvrdi da je Knežić došao i doneo na CDu nasnimljen materijal kopiju saobraćajne dozvole oštećenog vozila i fotodokumentaciju. Navodno Berić mu je savetovao da bi bilo poželjno da radi veštačenja dostavi i fotografije drugih oštećenja na pojedinim delovima vozila ali mu je Knežić objasnio da se vozilo već nalazi u nekoj radionici na popravci i da su delovi rastavljeni. Tako je Berić samo na osnovu dokumentacije koju je posedovao izvršio procenu štete i za svoj rad naplatio 100 evra što je inače realna cena za tu vrstu posla. Negirajući izvršenje krivičnog dela koje joj se stavlja na teret optužena Nada Popović je rekla: – Nisam kriva. Nisam ni znala da je zapisnik sa saobraćajnog udesa lažan kao i dokumenta koja sam ne gledajući ih i ne proveravajući predala osiguravajućem društvu. Jednostavno bila sam zamoljena od zeta da to uradim, kao i da kasnije podignem isplaćenu naknadu od preko 900 hiljada dinara sa svog računa u banci. Sve do dinara predala sam Slobodanu i za sebe nisam uzela ništa. Zašto ne bih mislila sam pomogla i verovala Slobodanu kada me je tako lepo zamolio za uslugu. Zet je ipak zet.

Autor: J. D. LJUTIĆ

BIĆE ISPITANA I POBUNA JSO

Blic, 12.06.2007; Strana: 15

slobodan radovanović trvrdi

Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović juče je ponovio da će ispitati „ceo kontekst koji je prethodio ubistvu premijera Zorana Đinđića, pa i pobunu JSO, novembra 2001“.

Advokat Srđa Popović, zastupnik Ružice Đinđić, izjavio je da mu je tužilac Radovanović obećao da će biti pokrenut postupak za pobunu JSO, a da „sada pokušava da se izvuče“.
Tužilac Radovanović je istakao da Popoviću ništa nije obećao, ali da je bilo razgovora o tome i da je rekao da će ispitati sva dešavanja koja su prethodila atentatu.
– Moj kolega me verovatno nije razumeo. Rekao sam da treba ispitati ceo kontekst dešavanja pre ubistva premijera, uključujući i pobunu „crvenih beretki“. Ne znam zašto bi se samo pobuna izdvajala. Tu ima još važnih stvari kao što su propusti u obezbeđenju premijera, koji su možda bili i namerni. Sve ćemo ispitati – rekao je tužilac Radovanović.

Autor: V.Z.C.

DRŽAVNA KRIMINALNA ORGANIZACIJA

Blic, 12.06.2007; Strana: 4

Uhapšeno još pet ljudi zbog šverca cigareta

Kao vođe ove grupe označeni su Mira Marković, Marko Milošević i Bojana Bajrušević, vlasnica firme „Tref rentakar“

Policija je juče uhapsila još pet osoba za koje se sumnja da su učestvovali u švercu cigareta kroz našu zemlju. Ovog puta, iza rešetaka su se našli članovi kriminalne grupe koju su predvodili Mirjana Marković, Marko Milošević i Bojana Bajrušević, vlasnica firme „Tref rentakar“.

Oni su osumnjičeni za šverc cigareta od 1996. do 2001. godine, kojim su ostvarili nelegalni profit od više desetina miliona tadašnjih nemačkih maraka. Bojana Bajrušević, vođa ove grupe koja je u policijskoj akciji „Mreža“ označena kao državna kriminalna organizacija, najverovatnije je pobegla iz zemlje, dok se Mirjana Marković i Marko Milošević odavno nalaze u Rusiji.
Uhapšeni su Valentin Petrov iz Niša, vlasnik špediterskog preduzeća „Šop“ Dimitrovgrad i troje službenika „Tref rentakara“ – Ivona Perović iz Subotice, Miodrag Pravilović iz Barajeva i Predrag Jovančić iz Beograda, kao i bivši pripadnik DB-a Predrag Šarac, koji je 1994. godine prešao na službu u Saveznu upravu carine.
– Glavnoosumnjičena Bojana Bajrušević, udovica Vlade Kovačevića Trefa, u bekstvu je i za njom je raspisana potraga. Vođe grupe, Mirjana Marković, za kojom je odranije raspisana Interpolova poternica, kao i Marko Milošević, biće obuhvaćeni postupkom i protiv njih će biti podnete krivične prijave. Mirjana Marković osumnjičena je da je Mihalju Kertesu, tadašnjem direktoru Carine, u više navrata usmeno naređivala da robu „Tref rentakara“ propusti preko granice, bez kontrole. Glavni zaštitnik preduzeća Bojane Bajrušević bio je Marko Milošević, koji je od šverca cigareta preko tog preduzeća zaradio nekoliko desetina miliona maraka – kaže izvor „Blica“ iz vrha MUP-a.
Bojana Bajrušević se tereti da je tokom 1996. i 1997. godine organizovala nelegalan promet cigareta preko graničnog prelaza Gradina, koje su potom dopremane na više lokacija u Beogradu, a onda distrubuirane na crno tržište.
– Uhapšeni Petrov je u dogovoru sa Bojanom Bajrušević organizovao uvoz cigareta uz lažne deklaracije, po kojima je u zemlju uvožena druga vrsta robe. Carinske propratnice za robu bile su urađene u „Pan špedu“ iz Novog Sada. Ivona Petrov, referent prodaje u preduzeću Bojane Bajrušević, osumnjičena je da je od 1996. do 2000. godine sačinjavala fiktivnu dokumentaciju o transportu cigareta u Luku Beograd, a koje su potom nelegalno distrubuirane u auto-servis „Tref rentakar“ na Banovom brdu. Uhapšeni Pravilović i Jovančić, kao bliski saradnici Bojane Bajrušević, prema dokazima koje je prikupila policija bili su zaduženi za prijem i skladištenje nelegalno uvezenih cigareta – kaže naš izvor.
Policija je do sada utvrdila da su cigarete za „Tref rentakar“ kupovane u Bugarskoj i šleperima dopremane do prelaza Gradina sa urednom dokumentacijom. U bescarinskoj zoni, između Bugarske i Srbije, papiri o uvozu cigareta su menjani. Roba je deklarisana kao roba za tranzit, a na tovarni list, koji su potom prikazivali vozačima, upisivani su lažni dobavljač, kupci i vrsta robe. Kamioni su zatim odlazili u špedicije „Šop“ i „Vandišped“, gde je popunjavana carinska propratnica s lažnim podacima, koja nije overavana na carini.
Kamione s lažnom dokumentacijom propuštali su pripadnici Vanrednih mera kontrole. O kolikom broju kamiona se radi pokazuje podatak da su za potrebe „Tref rentakara“ zatvarani granični prelazi, a carinici su dobijali slobodan dan. Švercovane cigarete završavale su na nekoliko mesta u Srbiji i Beogradu, gde je centralni magacin bio na Banovom brdu.
Bojana Bajrušević, kao glavni operativac „državne grupe švercera cigareta“ nelegalno se bogatila i naduvavanjem faktura za legalno kupljene i uvezene cigarete, ali i uz pomoć Mihalja Kertesa, preko fiktivne dokumentacije. Za naduvavanje faktura, Bojana se koristila ubacivanjem lažnih posrednika, takozvanih of-šor kompanija – BVA iz Delavera, „Feroglas“ iz Lihtenštajna i „Prima trejding“ iz Ciriha. Sve te firme bile su u njenom vlasništvu. Na njihove račune prebacivana je razlika između stvarne i prikazane cene, a devize su odatle prebacivane na Bojanine privatne račune. Veći deo tog novca iz Srbije je iznet odmah posle 5. oktobra 2000. godine.
Zbog bliskosti sa režimom Slobodana Miloševića, Bojana Bajrušević bila je na listi osoba kojima je bio zabranjen ulazak u EU i SAD. Milošević joj je, međutim, obezbedio diplomatski pasoš koji je izdalo Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, a u pasošu Bojana je imala italijansku vizu s radnom dozvolom.
Veliki deo profita „Tref rentakara“ pripadao je Marku Miloševiću, koji je poslovao i sam kupujući cigarete u Bugarskoj.
Sistem je bio isti kao i za Bojanu Bajrušević. U međugraničnoj zoni, cigarete su pretvarane u drugu vrstu robe, koja tranzitira kroz Srbiju. I u ovim slučajevima, ključni je bio telefonski poziv Mire Marković na broj Mihalja Kertesa. Veći deo Markove zarade, pre 5. oktobra 2000. prebačen je na Kipar.
„Blic“ saznaje da srpska policija ovih dana sprema i hapšenja treće kriminalne grupe koja je na švercu cigareta zaradila milione maraka. Na meti policije je jedan poznati niški biznismen, bliski srodnik ubijenog ministra policije Radovana Stojičića Badže, ali i nekoliko visokih oficira tadašnje strukture MUP- a i DB-a, koji su činili udarnu pesnicu kriminalne organizacije.

Antrfile:

Da li je Mihajlović pokazao izveštaj policije

Bivši ministar policije Dušan Mihajlović je u jučerašnjem intervjuu za „Politiku“ demantovao da je Stanku Subotiću pokazao rezultate rada akcije „Mreža“. TV B92, za čiju emisiju „Insajder“ je Subotić prošle godine tvrdio da mu je Mihajlović pokazao izveštaj po kojem je „on čist“, i juče je dobio potvrdu više izvora da je bivši ministar policije dobio izveštaj o akciji „Mreža“ početkom 2004. godine, kada je otputovao u Švajcarsku gde je Subotiću i pokazao dokumenta. Prema policijskim informacijama do kojih je došao B92, Mihajlović je tom prilikom od Subotića tražio određenu sumu novca.

„Nacional“ demantuje Subotića

Redakcija zagrebačkog lista „Nacional“ demantovala je tvrdnje Stanka Subotića da je dobio sudske sporove protiv tog lista koji je objavio seriju tekstova o njemu. „Subotić je zbog različitih članaka u ‘Nacionalu’ poslednjih godina podneo čak 12 tužbi zbog klevete i svih 12 izgubio“, navodi list.

A šta je sa Vučelićem?

Bivši visoki funkcioner SPS-a Milorad Vučelić, prema podacima koje je specijalna policijska ekipa prikupila u akciji „Mreža“, imao je važnu ulogu u državnoj švercerskoj grupi, ali i u grupi čiji je organizator Stanko Subotić Cane. Vučelić, međutim, ni u jednom saopštenju policije nije naveden kao pripadnik švercerskih grupa. U MUP-u juče nije bilo moguće saznati da li su ili ne sakupljeni dokazi po kojima bi Vučelić mogao da bude osumnjičen.
Autor: TAMARA MARKOVIĆ-SUBOTA

MARKOVA BANDA

Kurir, 12.06.2007; Strana: 11

Počelo hapšenje druge grupe švercera duvana, koju su predvodili
Marko Milošević, Mira Marković i Bojana Bajrušević

BEOGRAD – Policija je juče počela sa hapšenjem druge grupe „duvanske mafije“, čije su vođe bili Marko Milošević i Bojana Bajrušević, udovica Vlade Kovačevića Trefa i Mirjane Marković. Ova grupa je posle ubistva Vlade Kovačevića Trefa preuzela celokupni posao sa švercom duvana i od 1996. do 2001. zaradila milione i milione evra.
Juče ujutro uhapšeni su Petrov Valentin, vlasnik preduzeća za prevoz „Šop“ i „Vandišped“ iz Dimitrovgrada, i službenici preduzeća „Tref rentakar“ Ivona Petrović, Miodrag Pravilović i Predrag Jovančić, bliski saradnici Bojane Bajrušević. Policija traga za Stevanom Banovićem, radnikom Carine. Bojana Bajrušević, za kojom je u toku potraga, bila je na listi osoba kojima je bio zabranjen ulazak u EU i SAD. Ona je putovala sa diplomatskim pasošem koji je izdala savezna policija i imala italijansku vizu s radnom dozvolom.
Kao što je Kurir već pisao, policija je do dokaza o „duvanskoj mafiji“ došla uz pomoć Mihalja Kertesa, bivšeg direktora Carine, koji će gotovo sigurno biti zaštićeni svedok na suđenju švercerima cigareta. Policija je dokaze predala istražnom sudiji Specijalnog suda, koji bi trebalo da naloži podizanje Interpolovih poternica za Marka, Bojanu Bajrušević i Miru Marković.
Kertes je, kako nezvanično saznajemo, rekao policiji i da ga je supruga bivšeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Mira Marković često zvala telefonom i zahtevala da se u zemlju bez kontrole propusti roba koja ulazi za preduzeće „Tref rentakar“. Kamioni tako nikada nisu kontrolisani, carinici se nikada nisu bavili papirima niti su se pitali šta se zapravo i u kojim količinama uvozi u zemlju. Detaljna uputstva o graničnim prelazima i kamionima Kertes je dobijao od Bojane Bajrušević. Kertes je naloge najčešće sprovodio preko Lazara Šarca, koji je u to vreme bio upravnik carinarnice zadužen za granični prelaz Gradina.
Šverc duvana se, inače, odvijao tako što su do carine sa Bugarskom kamioni s cigaretama vođeni na ime preduzeća „Tref“. Dokumentacija odgovara finansijskom stanju robe koja je u kamionima. Međutim, kada kamioni uđu u međugranični prostor između Bugarske i Srbije, prilazi im osoba koja zamenjuje papire, tako da se roba deklariše kao roba za tranzit preko Srbije.
Vozačima se daju novi papiri s lažiranim dobavljačem, kupcem i vrstom robe. Kamioni zatim idu u špedicije „Šop“ i „Vandišped“, gde se piše carinska propratnica s lažnim podacima, koja se ne overava na carini. Policija sumnja da su kamione s lažiranim dokumentima puštali pripadnici vanrednih mera kontrole, koji su, kada je trebalo da kamioni prođu, zatvarali granični prelaz i davali slobodan dan carinicima.
Marko Milošević je baveći se auto-trkama početkom 90-ih počeo da se druži sa Trefom. Tref zahvaljujući porodici Milošević preuzima šverc cigareta i fri-šopove, koji su, zapravo, maska za šverc. Ali, Marko ubrzo postaje nezadovoljan novcem koji je dobijao od Kovačevića. Tada Trefovi konkurenti nude Marku procenat i tako, prema jednoj verziji, dolazi do saradnje Marka Miloševića. Marko počinje da zarađuje desetine hiljada maraka dnevno. Tref je shvatio da mu milioni izmiču i ubrzo dolazi do pomirenja njih dvojice, pošto je Tref Marku ponudio biznis pola-pola. Posledica novog druženja bilo je svakodnevno ubacivanje šlepera u Srbiju uz pomoć svih državnih organa koje je koordinirala Mira Marković.
Kasnije se odnosi Marka i Trefa pogoršavaju jer tržište počinje da se smanjuje pošto Vanja Bokan, Cane i Crnogorci rade isti biznis. Mira Marković tada traži da se krene u napad na Mila i njegove.
U intervjuu Nedeljnom telegrafu 19. februara 1997. Bob Radović, predstavljen kao kralj šverca cigareta u Crnoj Gori, izjavljuje: „Ako se čudite odakle cigarete na ulici u Srbiji, bolje da pitate gospodina Marka Miloševića. Marko Milošević je trenutno najjači diler cigareta u Jugoslaviji“. Samo 24 sata posle ovog intervjua ubijen je Vlada Kovačević Tref. To ubistvo do danas nije razrešeno.
Marko Milošević je od 1996. bio na čelu firme „Tref rentakar“. Policija je utvrdila da je ova firma imala promet cigareta vredan 76 miliona evra.

Antrfile:

Oduzeti imovinu Miri i Marku

- Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović izjavio je juče da će tužilaštvo pokrenuti istragu protiv Mirjane Marković i Marka Miloševića, zbog sumnje da su organizovali kriminalnu grupu koja se bavila švercom duvana.
Radovanović je rekao da će tužilaštvo podneti zahtev za zamrzavanje njihove celokupne imovine u Srbiji i svih računa koje imaju u inostranstvu.
Autor: G. KATIĆ

MIRA ŠVERCERKA

Press, 12.06.2007; Strana: 4

U akciji policije juče uhapšeno petoro članova„DUVANSKE MAFIJE“ koji su radili za Mirjanu Marković i Marka Miloševića

BEOGRAD – Policija i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal nastavili su juče hapšenje članova „duvanske mafije“. Ovoga puta na udaru zakona našli su se mafijaši koji su radili za Mirjanu Marković i Marka Miloševića, suprugu i sina pokojnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića! Kao ljudi iz samog vrha ove kriminalne grupe navedeni su i bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes i Bojana Bajrušević, udovica ubijenog Vlade Kovačevića Trefa, koji je bio blizak prijatelj i poslovni ortak Marka Miloševića.
Iza rešetaka juče su završili Valentin Petrov, vlasnik špediterskih firmi „Šop i „Vandišped“ iz Dimitrovgrada, Predrag Jovančević, jedan od najbližih saradnika Bojane Bajrušević, Lazar Šarac, bivši carinik i rođak Mihalja Kertesa, kao i službenici firme „Tref rent a kar“ Ivona Petrović i Miodrag Pravilović. Prema navodima policije, u bekstvu je carinik Stevan Banović.
Kako saznajemo, u narednih nekoliko dana uslediće nova hapšenja „duvanskih mafijaša“.

Šverc cigareta preko Bugarske
Sagovornik Pressa iz vrha srpske policije, koji je insistirao na anonimnosti, kaže za Press da su organizovanu kriminalnu grupu čiji su članovi juče pohapšeni predvodili Mirjana Marković, Marko Milošević i Bojana Bajrušević. Oni su u periodu od 1996. do 2000. oštetili državu za nekoliko desetina miliona nemačkih maraka švercujući cigarete.
– Mirina i Markova grupa organizovala je šverc cigareta po dobro razrađenoj šemi, za koju je znao samo mali broj ljudi. Ulaz švercovanih cigareta uglavnom je išao preko graničnih prelaza sa Bugarskom. Do ulaska u medugranični prostor između Bugarske i Srbije sve je bilo apsolutno legalno, a količina robe u kamionima odgovarala je dokumentaciji. Tada bi, po ugovorenoj šemi, kamionima punim cigaretama prilazila osoba sa novim lažnim papirima. Sa takvim papirima oni su odlazili u špedicije „Šop“ i
„Vandišep“, gde se izdavala carinska dokumentacija koja nije odgovarala pravom broju cigareta koje ulaze u zemlju – objašnjava sagovornik Pressa iz vrha MUP-a Srbije. On dodaje da je za ovaj šverc cigareta znao samo vrh Savezne uprave carina, koji je na carinjenje cigareta slao svoje proverene ljude, koji su obične carinike sklanjali u stranu. Tako prokrijumčarene cigarete distribuirane su širom Srbije.
Zbog šverca cigareta na kome su zaradili milione maraka, specijalni tužilac za organizovani kriminal Slobodan Radovanović najavio je da će podneti zahtev za sprovodenje istrage protiv Mirjane Marković i Marka Miloševića.
– U nastavku akcije „Mreža“ kao organizatori kriminalne grupe koja se bavila ilegalnim uvozom i trgovinom cigaretama označeni su Marko Milošević i Mira Milošević. Podnećemo zahtev za zamrzavanje njihove imovine na teritoriji Srbije, a zahtevom za međunarodnu pravnu pomoć tražićemo i da sredstva na njihovim računima u inostranstvu budu zamrznuta – izjavio je Radovanović, objasnivši da takav zahtev nije bilo moguće ranije podneti, jer protiv Miloševića nije vođen krivični postupak.

Kertes svedok saradnik?
Tužilac Radovanović juče je potvrdio i da je među osumnjičenima za učešće u ovoj kriminalnoj grupi i udovica Vlade Kovačevića Trefa, Bojana Bajrušević.
– Protiv svih koji ne budu dostupni policijskim i sudskim organima biće raspisana međunarodna poternica i biće zatraženo njihovo izručenje kada budu locirani u drugim zemljama – rekao je Radovanović.
Specijalni tužilac najavio je i mogućnost da bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes bude svedok saradnik u postupku protiv „duvanske mafije“, ali da je o tome rano govoriti.
– Pitanje da li Mihalj Kertes može da bude svedok saradnik je hipotetičko, ali svako ko nije organizator kriminalne grupe može da dobije taj status – rekao je Radovanović, koji je najavio nova privođenja i novi, širi spisak osumnjičenih.
Podsetimo, policija je prošle nedelje uhapsila osam članova kriminalne grupe Stanka Subotića Caneta, dok se on i još šestoro članova nalaze u bekstvu. Oni su osumnjičeni da su u periodu od 1995. do 1997. godine švercom duvana oštetili državu za više od 40 miliona evra.

Antrfile:

Mirjana Marković za Press: Nisam kriva!
Supruga pokojnog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Mirjana Marković, juče je od novinara Pressa saznata da se nalazi pod istragom za organizovani šverc cigareta i da policija nju i Marka optužuje kao šefove „duvanske mafije“.
– Ne znam ništa o tome. Nisam počinila nijedno krivično delo u svojoj zemlji, niti bilo gde drugde. Može policija da saopštava šta hoće, mogu mediji da objavljuju šta žele, ali ja nisam prekršila nijedan zakon. Nisam povezana sa švercom duvana, niti sa švercom droge, robija ili bilo čega drugog. Ni ja, ni moj Marko! l zato nemam šta više da kažem o tome. l mog pokojnog muža progonili su i o njemu pričali svašta, a ni on nikada ništa loše nije uradio – kaže za Press Mirjana Marković. Na pitanje kako komentariše navode policije da je jedan od organizatora kriminalne grupe, ako već tvrdi da nema nikakve veze sa nelegalnom trgovinom, Markovićeva odgovara:
– Ne znam šta da kažem. Ja sam jedna obična i normalna žena, koja je bez ikakvog razloga progonjena iz svoje zemlje. Takva je cela naša porodica – isprekidanim glasom poručila je Mirjana Marković.
Od Mirjane Marković juče nismo uspeli da saznamo gde se nalazi, ali prema nezvaničnim informacijama, i ona i Marko su i dalje u Moskvi.

Nema poternice za Canetom
„Crvena“ Interpolova poternica za Stankom Subotićem Canetom još nije aktivirana, saznaje Press u Specijalnom sudu.
– Interpolovu poternicu trebalo bi da aktivira istražni sudija Specijalnog suda koji je saslušao osumnjičene. Međutim, on to ne može da uradi sve dok od MUP-a ne dobije zvanično obaveštenje da je Stanko Subotić tražen i da je nedostupan nadležnim organima. Tek tada sud aktivira zvaničnu poternicu. Međutim, moguće je daje policija u internoj komunikaciji obavestila kolege iz Interpola da tragaju za Subotićem, ali to nije u našoj nadležnosti – kažu u Specijalnom sudu.
S druge strane, Subotićev advokat Vlada Pavićević kaže da poternica može biti raspisana na osnovu odluke suda, a ne na osnovu saopštenja policije i informacija iz medija.
– Pre poternice policija prvo mora da uputi poziv za saslušanje, pa ako se taj ne odazove, onda o tome obaveštava sud, koji raspisuje poternicu. A policija nijedan poziv nije uputila Stanku Subotiću. Ne može neko da ode u policiju na razgovor zbog teksta u novinama! MUP je saopštio i da se protiv te grupe vodi višegodišnja istraga. Pa, kako za tolike godine policija nijednom nije glavnoosumnjičenog pozvala na razgovor?! – pita Pavićević.
Autor: D.ISALLOVIĆ- A.ĐONDOVIĆ

UŽILAC TRAŽI PRITVOR ZA „MARKOVU GRUPU” KRIJUMČARA

Politika, 13.06.2007; Strana: A12

podnet zahtev za sprovođenje istrage protiv Mirjane Marković, Marka Miloševića, Bojane Bajrušević, Mihalja Kertesa i drugih

Specijalni tužilac Slobodan Radovanović podneo je juče zahtev za sprovođenje istrage protiv devet osoba zbog nelegalnog uvoza i prodaje cigareta od 1996. do 2001. godine. Zahtev za sprovođenje istrage podnet je protiv Mirjane Marković, Marka Miloševića, Bojane Bajrušević, Mihalja Kertesa, Valentina Petrova, Ivone Perović, Lazara Šarca, Miodraga Pravilovića zvanog Miško i Predraga Jovančića.
Kako je saopšteno iz Specijalnog tužilaštva, Mirjana Marković i Marko Milošević se terete da su počinili krivično delo zloupotrebe službenog položaja podstrekavanjem u produženom trajanju, a Bajruševićeva, Petrov, Šarac i Keretes osumnjičeni su da su izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja u produženom trajanju, dok su Perovićeva, Pravilović i Jovančić osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja pomaganjem u produženom trajanju.
Zahtevom za sprovođenje istrage specijalni tužilac predložio je da se Markovićevoj, Miloševiću i Bajruševićevoj odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva, uticaja na svedoke i osobitih okolnosti pod kojima je izvršeno krivično delo.
Konkretno, u slučaju „Markove grupe”, deo novca koji su uzimali oni koji su radili „državne poslove” slivao se na račune Bojane Bajrušević, a odatle najverovatnije na račune porodice Milošević. Policija ima pouzdane podatke da je taj deo novca iskorišćen za kupovinu superluksuznih jahti, automobila i ostalih „statusnih simbola” koje su bili dostupni samo najznačajnijim predstavnicima svetskog džet-seta.
Utvrđeno je da je „Markova grupa” koristila dva načina za nelegalno bogaćenje putem šverca cigareta. Prvi način bogaćenja sastojao se u naduvavanju faktura za legalno kupljene cigarete, dok se drugi način sastojao u naredbi Mirjane Marković, Mihalju Kertesu, tadašnjem direktoru Uprave carina, da propušta sve kamione koji su vlasništvo preduzeća „Tref rentakar”.
Što se tiče prvog načina bogaćenja na račun države (naduvavanje faktura), „Markova grupa” je legalno kupovala cigarete od proizvođača za potrebe Tref fri-šopova. Cene cigareta su zatim naduvavane ubacivanjem lažnih posrednika, takozvanih of-šor kompanija – BVA iz Delavera, „Feroglas” iz Lihtenštajna i „Prima trejding” iz Ciriha. Sve te firme bile su u vlasništvu Bojane Bajrušević.
Razlika u novcu između stvarne i prikazane cene, uplaćivana je na račune ovih of-šor firmi u državi i u inostranstvu. Utvrđeno je da je u inostranstvu novac uplaćivan u bankama u Segedinu, Budimpešti, Ljubljani i u Švajcarskoj. Odatle je novac prebacivan na privatne račune Bojane Bajrušević.
Policija ima podatke i da je deo novca stečen švercom cigaretama jedno vreme bio u zemlji i da je taj novac iznet iz Srbije odmah posle 5. oktobra 2000. godine. Novac je, prema istim informacijama, iznosila Bojana Bajrušević, čiji je brat Vuk Bajrušević, kasnije otet od strane „zemunskog klana” i za čiji otkup je plaćena milionska suma novca.

Antrfile:

MARKOVIĆEVA SE NEĆE ODAZVATI POZIVU SUDA
Mirjana Marković, supruga pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića, negirala je juče da je učestvovala u švercu cigareta. Markovićeva je u izjavi za Radio Slobodna Evropa rekla i da se neće odazvati pozivu suda u Srbiji.
Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

UHAPŠEN ZBOG PUCNJAVE ISPRED ZATVORA U NIŠU

Politika, 13.06.2007; Strana: A12

Niš – Policija je razrešila obračun kriminalnih bandi pred Kazneno-popravnim zavodom u Nišu, kada je, pre deset dana, teško ranjen Joža Antić (23), polubrat Ivana Antića Šice, zatvorenika osuđenog zbog dvostrukog ubistva.
Uhapšen je Ivan Bošković (23) iz Leskovca, za koga se osnovano sumnja, rečeno je u niškoj policiji, da je bio saučesnik, sa još dva lica, u pokušaju ubistva Jože Antića (23), ispred Kazneno-popravnog zavoda u Nišu. Pucnjava se dogodila u vreme kada su Jože Antić i sin i supruga osuđenika Ivana Antića izlazili iz kruga zatvora, gde su bili u poseti. Tom prilikom sa dva metka teško je ranjen Jože Antić, a napadači su pobegli, ispostavilo se kasnije, ukradenim automobilom. Policija je pronašla zapaljeno vozilo nedaleko od Doljevca i u njemu pištolj iz kojeg je pucano na Antića.
Prilikom pretresa stana Ivana Boškovića u Leskovcu policija je pronašla dva pištolja kalibra 7,65 milimetara i 75 metaka istog kalibra, za čije držanje nije posedovao nikakvu dozvolu nadležnih organa. Njemu je istražni sudija Okružnog suda u Nišu odredio pritvor i pokrenuo istragu. U isto vreme niška policija nastavlja potragu za ostalim učesnicima napada na Antića, polubrata zatvorenika Ivana Antića Šice, koji je iza rešetaka nakon presude kojom je osuđen na 35 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva izvršenog u centru Niša 15. septembra 2002. godine.

Autor: T. TODOROVIĆ

“LAŽOVI” NA SUOČENJU

Večernje Novosti, 13.06.2007; Strana: 12

Trojica priznala lažiranje zapisnika u aferi “SAOBRAĆAJNA MAFIJA”

Lazar Popjovanov ispričao kako ga je optuženi Knežić sitnim poklonima uvukao u nezakonite poslove

U NASTAVKU suđenja “saobraćajnoj mafiji” u Posebnom odeljenju Okružnog suda u Beogradu, svoje odbrane dalo je još petoro optuženih, među kojima trojica sada već bivših policajaca i jedan procenitelj štete, dok je Aleksandar Atanasković, zaposlen u autoprevozu “Vrnjačka Banja” optužen da je posredovao u davanju mita, ostao pri odluci – da se brani ćutanjem.
Bivši policajac iz Bačkog Petrovca Lazar Popjovanov, priznao je na sudu izvršenje nekoliko dela, objašnjavajući:
Usluga
– Sa optuženim Slobodanom Knežićem upoznao me je kum. Slobodan me je zamolio da mu sačinim zapisnik o navodnom saobraćajnom udesu i ja sam to i učinio, ništa ne tražeći zauzvrat. Misleći da mu činim uslugu, takve stvari uradio sam još nekoliko puta. U znak zahvalnosti, Slobodan mi je dva puta u automobilu ostavio po 200 evra i pošto smo postali prijatelji, častio pićem ili nekim sitnim poklonom. Zbog toga me je doveo u situaciju da sam se u odnosu na njega osećao podređeno i vremenom, počeo sam da sumnjam da se bavi nekim stvarima koje zakon ne dozvoljava, pa sam ga izbegavao – rekao je Popjovanov.
Kada je sud suočio dvojicu bivših prijatelja, optuženi Knežić je Popjovanovu kratko rekao: “Lažeš sve”, dodajući da čeka kraj suđenja kako bi i bivšem policajcu i sudu i javnosti rekao šta sve zna o njemu, dok je Popjovanov na ovakav komentar prvooptuženog ostao – nem.
Optuženi policajac Dušan Đurković je u potpunosti negirao navode optužnice. On je u sudu naglasio:
– Živim sa majkom koja je invalid prve kategorije, ocem koji je teško bolestan. Supruga mi ne vidi na jedno oko, a maloletna ćerka od rođenja ima srčanu manu. Prošle godine poginuo mi je brat u Ibarskim rudnicima, a ja sam imao saobraćajni udes i od tada teško hodam. Iako se nalazim u teškoj porodičnoj i materijalnoj situaciji, tvrdim da nikada nisam prekršio zakon, niti od bilo koga uzeo mito. Svoj posao sam radio korektno i profesionalno, a sada sam zbog ove afere, ostao i bez njega.
Mito
Sud je saslušao i Živomira Smiljanića, specijalistu procenitelja štete na motornim vozilima u o. d. “Dunav” iz Lazarevca, koji je priznao da ga je u avgustu 2005. godine Stanojević privatno angažovao za procenu štete na vozilu koje je, kako je objasnio, imalo udes.
– Došao je po mene svojim vozilom i odvezli smo se u selo nadomak Valjeva, gde sam pogledao dokumentaciju koju mi je Stanojević predočio, fotografisao oštećeno vozilo i potom, napravio zapisnik i uradio procenu štete, koja je zatim prosleđena komisiji na ocenu. Ne smatram da sam bilo šta protivzakonito uradio. Nikakav mito nisam uzeo, nikog nisam prevario, a najmanje mi je namera bila da varam svoj “Dunav”, gde sam tolike godine radio. Kriv sam samo utoliko ako zakon kažnjava to što me je Stanojević odveo u kafanu i častio ručkom i pićem – rekao je Smiljanić.

Antrfile:

PLAĆAN 500 EVRA

Zoran Đorđević, policajac iz Ljiga, koji se tereti da je, takođe, sačinjavao lažne zapisnike o saobraćajnim udesima, priznao je da kada mu je drugooptuženi Zoran Stanojević (koga je upoznao jednom prilikom pri redovnoj i rutinskoj saobraćajnoj kontroli) takav “posao” predložio, u prvi mah odbio:
– Nisam odmah pristao. Ali, vremenom sam se predomislio i uradio ono što je Stanojević od mene tražio. Za taj “posao” nagrađen sam sa po 500 evra.
Autor: J. D. LJUTIĆ

HOBOTNICA U “MREŽI“

Večernje Novosti, 13.06.2007; Strana: 13

Policija narednih dana, po nalogu specijalnog tužioca, nastavlja hapšenje osumnjičenih za šverc duvana

Posle privođenja članova dve, od osam švercerskih grupa, identifikovanih u policijskoj akciji „Mreži“ , na redu za hapšenje i preostalih šest „ekipa“

NAREDNIH dana policija će, po nalogu specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala, nastaviti sa hapšenjem grupa, pomenutih u studiji „Mreža“ o krijumčarenju cigareta u Srbiji od 1995. do 2003. godine. Na redu je treća ekipa, čiji je „centar“ delovanja bio na jugu Srbije.
Vođe ove ekipe bili su bliski vrhu MUP Srbije do demokratskih promena, a pored cigareta „bavili“ su se i slatkišima, naftom… Sva ova roba završavala je „na crno“.
Kertesova priČa
SeČenje pipaka mafijaške „hobotnice“ koji su gušili Srbiju čitavu deceniju, počelo je hapšenjem pripadnika grupe, čiji je vođa, kako tvrdi istraga – Stanko Subotić Cane. Za ovim biznismenom raspisana je policijska potraga, a njegov advokat najavljuje da će se Subotić odazvati pozivu policije čim ga pozovu. Prema procenama istrage, ova grupa je samo za godinu dana oštetila državu za 40 miliona tadašnjih maraka.
Druga na udaru bila je grupa, koju su, kako tvrdi specijalni tužilac Slobodan Radovanović, organizovali Marko Milošević, sin nekadašnjeg predsednika države, i njegova majka Mirjana Marković. U toj ekipi važne karike su i Mihalj Kertes, nekadašnji prvi čovek Savezne uprave carina, kao i Bojana Bajrušević-Kovačević, vlasnica firme „Tref“.
Prvo dvoje su nedostupni istražnim organima, kao i udovica Vlade Kovačevića Trefa, koja se sklonila u Crnu Goru. Kertes je u pritvoru, a upućeni kažu da rada na „Mreži“ ne bi ni bilo da on nije odlučio da progovori. Postoje jake indicije da je upravo on organizovao ekipe za ilegalno propuštanje kamiona i šlepera na graničnim prelazima.
Jedan broj ljudi, koji su obavljali vanredne mere kontrole u carini, nedavno se našao iza rešetaka. Tada je obelodanjeno da su oni odlazili u „inspekciju“ samo kada je trebalo propuštati vozila sa „dragocenim“ teretom. Tokom prekjučerašnjeg dana uhapšen je i Lazar Šarac, koji je karijeru u Državnoj bezbednosti zamenio službom u SUC. Odatle je otišao u penziju.
Krijumčarenje se odvijalo tako što je u graničnom međuprostoru između Srbije i Bugarske, ili Srbije i Mađarske menjana carinska dokumentacija. Tako su se, na primer, do bugarske carine kamioni natovareni cigaretama vodili na preduzeće „Tref“ (kao krajnje odredište). U međucarinskom prostoru, međutim, tovar bi se deklarisao kao roba u tranzitu kroz Srbiju.
Sa takvim papirima tovari cigareta su prebacivani u špedicije gde su dobijali carinsku propratnicu sa lažnim podacima. Dokumenta se na carini nisu overavala. Tu bi na krijumčarsku scenu stupali pripadnici grupe za vanredne mere kontrole na carini, koji bi ih propuštali dalje.
Podela kolaČa
BOKSOVI bi završavali u magacinima firme „Tref“, odakle bi, potom, bili rasturani na ilegalnom tržištu. Posle prodaje, novac bi završavao, opet, u ovoj firmi, a dobit su, kako se sumnja, uzimali Marko Milošević i Bojana Bajrušević. Njoj bi, naravno, uvek pripao manji komad „kolača“.
Da firma „Tref“ služi samo kao paravan za mnogo unosniji biznis, javnosti je postalo jasno kada je decembra 1998. godine opljačkano ovo preduzeće. Dvoje službenika tada je ubijeno, a razbojničku trojku predvodio je Andrej Kovačević, sin iz prvog braka Vlade Kovačevića Trefa i pastorak Bojane Bajrušević.
Tada je obelodanjeno da je u sefu bilo desetak miliona maraka. Većina se čudila odakle jednoj rentakar agenciji toliko novca. Upućeni su, međutim, znali da on ne potiče od iznajmljivanja automobila, već od šverca cigareta. U tom biznisu mnogi vide i razlog za ubistvo Vlade Trefa, ispred njegove agencije februara 1997, dok je posao sa krijumčarenjem cigareta jednostavno „cvetao“.

Antrfile:

DRŽAVNI POSAO

Iza rešetaka su se, u dosadašnjim akcijama, uglavnom našli bivši policajci, debeovci i carinici. Sve to ukazuje da je reč o državnom poslu u kojem su najviše profitirali pojedinci. Većina njih su danas uspešni biznismeni, koji su tokom privatizacije pokupovali duštvene firme. Mahom novcem od krijumčarenje, koji je „opran“ iznošenjem na Kipar i druga ostrva i zemlje.
U određenim državama su otvarane i of-šor kompanije, koje se sada pojavljuju kao direktni kupci srpskih firmi ili investitori prilikom trgovine. Sve ovo je predmet istrage Specijalnog tužilaštva i MUP Srbije.
Autor: Z. USKOKOVIĆ

VOĐE MAFIJE POBEGLE ZBOG SPOROSTI VLASTI

Blic, 13.06.2007; Strana: 4

Zašto je MUP tek sada odlučio da uhapsi švercere cigareta

Iako je slučaj „Mreža“ tri i po godine ležao u fioci bez dobrog razloga, u MUP-u tvrde da ih nisu namerno pustili da pobegnu

Stanko Subotić Cane i Bojana Bajrušević, organizatori dve najveće kriminalne grupe švercera cigareta, pobegli su iz zemlje pre nego što je policija u saradnji sa Specijalnim tužilaštvom započela akciju hapšenja. Bojana je, prema nezvaničnim saznanjima, pre izvesnog vremena pobegla u Španiju, dok Subotićevo utočište nije poznato. Pretpostavlja se da se krije u Crnoj Gori, uz podršku tamošnje vlasti.

Prvobitno se mislilo da se Subotić sakrio u Švajcarskoj, jer navodno ima švajcarski pasoš. Tu informaciju je demantovala ambasada Švajcarske, sa potvrdom da on nije državljanin njihove zemlje.
Njihovo bekstvo iz Srbije bacilo je senku na akciju policije, jer su se odmah pojavile špekulacije da su Subotić i Bajruševićeva namerno pušteni da pobegnu. Subotićev advokat tvrdi da je njegov klijent ove godine u zemlji proveo sto dana, zbog čega se postavlja pitanje iz kojih razloga policija nije sačekala da on bude u Srbiji, kako bi izvela hapšenje kojim bi bio obuhvaćen i glavni junak akcije „Mreža“, označen kao najjači švercer cigareta.
Bivši koministar MUP-a Boža Prelević kaže za „Blic“ da je za ovaj slučaj, kao za mnoge druge, politika bila jedan od ključnih faktora.
– Specijalna policijska ekipa, koja je još u vreme ministrovanja Dušana Mihajlovića prikupljala podatke o švercerskim grupama, još 2004. godine sakupila je dokaze na osnovu kojih su i Stanko Subotić i Bojana Bajrušević, kao i članovi njihovih grupa, mogli da budu uhapšeni. Od tada je slučaj, praktično, tri i po godine tapkao u mestu. Razlog za to je SPS, koji je koji je bio podrška prethodnoj vladi, ali i nosilac režima u vreme kada su konvoji šlepera sa cigaretama ulazili u Srbiju, bez ikakve evidencije i kontrole. Interesantno je da je hapšenje usledilo praktično odmah pošto je SPS izbačen iz vlade – kaže Prelević.
On, međutim, kaže da je hapšenjem članova organizovanih kriminalnih grupa koje su devedesetih godina pod pokroviteljstvom režima Slobodana Miloševića zaradile milione maraka na švercu cigareta, srpska policija pokazala spremnost da se suoči sa najorganizovanijim kriminalom.
– Šverceri duvana su jača mafija od svih ostalih koje su pohapšene. Najbitnije je da se taj slučaj konačno procesuira i da je za onima koji su u bekstvu raspisana poternica. Subotić i Bajruševićeva su sigurno znali šta im se sprema, zato su i pobegli. Policija je morala da sakuplja dokaze, da kontroliše dokumentaciju firmi sa kojima su oni radili… Pre dva meseca, uhapšen je Mihalj Kertes, koji je kao direktor Carine bio ključna figura u obe grupe i koje je, najverovatnije, za kandidaturu za svedoka saradnika, tužilaštvu ispričao sve. Ne treba biti mnogo pametan da se u takvoj situaciji shvati da će i na njih uskoro doći red, a Subotić i Bajruševićeva sigurno nisu ni nemoćni ni neuki – kaže Prelević.
U vrhu policije za „Blic“ negiraju da su Subotić i Bajruševićeva namerno pušteni da pobegnu iz Srbije.
– MUP je godinama radio na ovom slučaju. Mediji su stalno pratili slučaj, najavljivali hapšenje. Organizatorima grupa je to sigurno bio dovoljno jasan znak da im je vreme za bekstvo. Nije tačno da ih je policija pustila da pobegnu na šta pokazuje i činjenica da je za njima raspisana potraga, da će za dva-tri dana biti raspisana i Interpolova poternica od koje neće moći tako lako da se kriju, a Srbija će, čim budu locirani u nekoj zemlji, zatražiti njihovo izručenje – kaže za „Blic“ izvor iz vrha MUP-a.
I kriminolog Dobrivoje Radovanović smatra da je ranija koalicija sa SPS-om razlog zbog čega su Mirjana Marković i Marko Milošević procesuirani tek sedam godina od pada režima Slobodana Miloševića. Mira i Marko osumnjičeni su da su vođe grupe u kojoj je šverc cigareta organizovan preko firme „Tref rentakar“, vlasnice Bojane Bajrušević. Oboje se još od 5. oktobra 2000. godine kriju u Rusiji, uprkos Interpolovoj poternici koja je u dva navrata raspisivana za Mirjanom Marković.
– Prvi razlog zbog čega je slučaj šverca cigareta tek sada finaliziran je taj što je teško prikupiti dokaze s kojima bi država mogla da dobije taj proces. Drugi razlog je mnogo važniji, a to je da Vlada Srbije sada ima jasnu većinu za takav proces i za istrage o tim stvarima. Do sada je koalicija sa SPS-om onemogućavala takve procese – kaže Radovanović. On smatra i da bi novi raspored političkih snaga u Srbiji i novi tip saradnje s Rusijom mogli doneti pomak u smislu izručenja Mire Marković.
– Rusija do sada nije imala sluha za poternice kojima se traže ljudi iz Srbije, ali sada Srbija i Rusija dobro sarađuju. Rusiji je obećan neki prioritet u privatizaciji javnih preduzeća, pa se može očekivati da će to dati rezultate – kaže Radovanović.
Specijalni tužilac podneo je juče zahtev za sprovođenje istrage protiv Mirjane Marković, Marka Miloševića, Bojane Bajrušević, Mihalja Kertesa i još pet osoba zbog organizovanog šverca cigareta od 1996. do 2001. godine.
Zahtevom za sprovođenje istrage predloženo je i da se Mirjani Marković, Marku Miloševiću i Bojani Bajrušević odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva, uticaja na svedoke. Mirjana Marković i Bojana Bajrušević osumnjičene su da su izvršile krivično delo zloupotrebe službenog položaja podstrekavanjem u produženom trajanju, dok je Marko Milošević osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja podstrekavanjem.

Antrfile:

Mirjana Marković: Majke mi, to je smešno

Mirjana Marković, supruga pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića, negirala je juče da je učestvovala u švercu cigareta i dodala da se neće odazvati pozivu suda u Srbiji. „Nemam veze sa švercom cigareta niti bilo čega drugog… Ja sam profesor univerziteta, nemam veze sa švercom… To je kao da su me optužili da sam organizovala puč, prodavala belo roblje ili oružje za Kosovo“, rekla je Markovićeva u telefonskoj izjavi za Radio „Slobodnu Evropu“.
Ona je odbacila mogućnost da se odazove pozivu suda u Srbiji, a nije želela ni da kaže u kojoj se zemlji nalazi.
„Zašto bih se odazivala pozivu suda? To je već rađeno u srednjem veku i za vreme Staljina. Optuže te za nešto, pa ti vidi šta ćeš… Majke mi, to je smešno, života mi moga. Kao da ste rekli da je Mira prošle nedelje bila na Saturnu. Pa, ne mogu da vam ispričam kako je tamo kada nikada nisam bila“, kazala je ona.

rasvetliti ubistva Badže i Trefa

Proces protiv švercera cigareta mogao bi da doprinese i konačnom rasvetljavanju ubistva Vlade Kovačevića Trefa, ubijenog supruga Bojane Bajrušević, kao i ubistva bivšeg ministra policije Radovana Stojičića Badže, čiji je bliski srodnik u akciji „Mreža“ označen kao vođa treće švercesrke grupe. Takođe, moguće je da će se doći i do istine o ubistvu Vanje Bokana, takođe bliskog saradnika Marka Miloševića u švercu cigareta.
Vlada Kovačević ubijen je iz zasede 20. februara 1997. godine na ulazu u Centar „Sava“. Nepuna dva meseca posle ubistva Vlade Kovačevića, u beogradskom restoranu „Mama mia“ ubijen je i ministar policije Radovan Stojičić Badža. Tadašnji načelnik beogradske policije Branko Đurić je u privatnim razgovorima tvrdio da su „Badžu ubile cigare“. Vanja Bokan je ubijen u Atini, samo dan posle petooktobarskih promena u Srbiji. Na njega je, dok je izlazio iz svog „mercedesa SL“, ispaljen ceo rafal iz automatskog oružja. Bokan je bio vlasnik preduzeća za distribuciju štampe „Štampa“ i bio je oženjen ćerkom generala Neđe Boškovića, nekadašnjeg načelnika KOS JNA, a potom savetnik crnogorskog ministra Vukašina Maraša.
Autor: TAMARA MARKOVIĆ-SUBOTA

CANE BOND 007

Kurir, 13.06.2007; Strana: 11

Interpol će teško uhapsiti Stanka Subotića jer on u svom vlasništvu ima avion i nekoliko brzih podmornica

BEOGRAD – Hapšenje petnaestak članova dve najjače duvanske mafijaške grupe u Srbiji i Crnoj Gori prvi je ozbiljan korak u čišćenju Srbije, ali i celog Balkana od organizovanog kriminala. Iako su glavni bosovi Marko Milošević, Bojana Bajrušević i Cane Subotić u bekstvu, mafija koja je decenijama vršila nelegalan promet tona i tona cigareta definitivno je razbijena i njeni švercerski kanali sada su zatvoreni. Ovako najnoviju akciju srpske policije ocenjuje većina evropskih medija.
Jovan Krstić, zamenik republičkog javnog tužioca, smatra da će teško doći do hapšenja Stanka Subotića Caneta, i pored Interpolove poternice.
– On je, prvo, maksimalno zaštićen u Crnoj Gori od strane najmoćnijih političara uključujući i sam politički vrh i njihova policija će uvek zažmuriti ako ga sretne. Drugo, i kada bi se pojavile neke međunarodne policijske snage sa zadatkom da ga uhapse, on uvek ima mogućnost da pobegne jer u svom vlasništvu ima privatni avion koji bez sletanja može da leti pet do sedam hiljada kilometara. On, zatim, na raspolaganju ima čak i nekoliko brzih podmornica, koje su posle raspada Srbije i Crne Gore pripale bratskoj republici – tvrdi Krstić i dodaje:
– Tako bogati i moćni ljudi imaju na raspolaganju bar desetak zemalja u koje, sa tolikim novcem koliki oni imaju, uvek mogu da se sklone i budu potpuno bezbedni ili pod zaštitom pojedinih mafija tih zemalja. Belorusija, Iran, Severna Koreja i još mnogo zemalja čije su privrede slabe a državni budžeti prazni spremne su da u svakom trenutku ugoste bogate mafijaše kojima gori pod nogama.
Subotić spada među nekoliko najbogatijih građana Srbije u svetu. Njegovo bogatstvo se procenjuje na više od pola milijarde evra, vlasnik je ekskluzivne vile na Svetom Stefanu, ima švajcarsko državljanstvo a na Ženevskom jezeru, na adresi Central park 7, luksuzni apartman.
Bojana Bajrušević je, prema saznanjima Kurira, imala informaciju o hapšenju i na vreme je napustila zemlju. Policija nema stopostotno precizne informacije gde se ona tačno nalazi, ali sumnja da je Bojana u starom društvu, sa Markom Miloševićem, sa kojim je nekada delila kancelariju na drugom spratu u Svetogorskoj ulici (sada je tu Komercijalna banka) dok je ispred kancelarije sedeo vučjak koji nikome nije dozvoljavao pristup. I dok od Bojane nema ni traga, njen brat Vuk Bajrušević, koji je nedavno pred Specijalnim sudom izjavio da je nezaposlen i da nikada nije radio, vozika po gradu čas „bentli“, čas crveni „ferari“, čas najnoviji model „mercedesa“ i svakog dana posećuje najluksuznije beogradske restorane trošeći na prijatelje najmanje hiljadu evra dnevno.
Policija ovih dana najavljuje hapšenje i preostalih, doduše sitnijih duvanskih mafijaških grupa.

Antrfile:

Koštunica i Tadić otkačili Caneta

Glodur hrvatskog nedeljnika Nacional Ivo Pukanić, koji je prvi, još 2001. godine, „provalio“ milionski duvanski biznis Stanka Subotića Caneta, spekuliše da je do obračuna vlasti sa Subotićem došlo „nakon što Vojislav Koštunica i Boris Tadić nisu pristali da se sa njim neformalno sastanu, niti ih je zanimala poruka koju je hteo da im pošalje preko svog posrednika Aleksandra Tijanića“.
Srpsku vladu je Subotić dodatno iritirao agresivnim pokušajima pranja nelegalnog novca. Počeo je da kupuje atraktivno zemljište u okolini Beograda, čak i zgradu bivše savezne vlade, i postao vodeći sponzor u fudbalskom klubu Crvena zvezda.
Autor: G. KATIĆ

POPOVIĆ OPTUŽIO MIHAJLOVIĆA DA JE CANETU ODAO „MREŽU”

Politika, 14.06.2007; Strana: A1

Zoran Đinđić je Bebina „kolateralna šteta”, kaže za „Politiku” bivši ministar policije

Bivši šef vladinog Biroa za komunikacije Vladimir Popović Beba optužio je juče bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića da je pokazivao izveštaj akcije „Mreža” Stanku Subotiću Canetu. Popović je osporio tvrdnje Mihajlovića koji je u intervjuu za „Politiku” rekao da je prvi izveštaj o radu grupe dostavljen kabinetu ministra unutrašnjih poslova 8. marta 2004. godine, kada on već četiri dana nije bio ministar, te da samim tim izveštaj kojim nije raspolagao nije ni mogao da pokaže Subotiću.
Popović je za Televiziju B92 izjavio da je u januaru 2004. godine bio prisutan na sastanku u Mihajlovićevoj firmi „Lutra” u Beogradu, kada je ministar policije predao Subotiću fotokopije šema šverca cigareta, a ne „Belu knjigu” MUP-a o organizovanim kriminalnim grupama:
– Dobro razlikujem „Belu knjigu” od „Mreže” i pod punom odgovornošću tvrdim da je delove izveštaja dao Subotiću kao i da je povodom tog izveštaja putovao u Švajcarsku, Francusku, čak i u Španiju na susrete sa Subotićem.

Sa prve strane – – Način odbrane u kojoj on ponovo uvlači Zorana Đinđića, njegovu vladu i saradnike u čuvenu priču o avionu i Subotiću kao savetniku vlade, ispod nivoa je čak i karaktera u koje spada Mihajlović. Utoliko pre što je Mihajlović upoznao Subotića i krenuo samoinicijativno sa njim skoro godinu dana posle Zoranovog ubistva – rekao je Popović.
On je precizirao da je prvi u nizu sastanaka Mihajlovića i Subotića održan u novembru 2003. godine u prostorijama Nove demokratije (ND), čiji je tada Mihajlović bio predsednik, u prisustvu velikog broja svedoka. Popović tvrdi da tada nisu pričali o „Beloj knjizi”, niti o „Mreži” već je Mihajlović od Subotića tražio da pomogne izbornu kampanju ND-a.
On takođe tvrdi da je Mihajlovića upoznao sa Subotićem „posle višemesečnih zahteva” ministra unutrašnjih poslova Mihajlovića da ga „spoji sa njegovim zemljakom Subotićem, kako je on to nazivao”.
– Nije nikakva tajna da sam u periodu od 2001. do 2003. godine održavao kontakte sa Subotićem, kao što je taj kontakt održavalo još najmanje desetak političara, predsednika stranaka, poslanika i ministara – istakao je Popović.
Podsetimo, Dušan Mihajlović demantovao je u intervjuu našem listu da je on pokazivao izveštaj o „Mreži” Stanku Subotiću Canetu, kako je ovaj tvrdio prošle godine u razgovoru za B92. Mihajlović je rekao da je Subotića upoznao zaslugom „prijatelja i saborca iz DOS-a” Vladimira Popovića Bebe.
– Iako je bio savetnik moje vlade, tu priliku sam dobio tek krajem 2003. godine, zaslugom mog prijatelja i saborca iz DOS-a, Bebe Popovića. On me je jednog dana nazvao i molio da primim njega i njegovog prijatelja čije ime mi nije rekao, a nisam ni pitao jer se radilo o prijatelju mog prijatelja. Ispunio sam Bebinu molbu. Tako me je sudbina spojila sa najbogatijim i najmoćnijim zemljakom. Pričali smo o više tema, pa i o njegovom „istaknutom” mestu u „Beloj knjizi” – objasnio je Mihajlović prvi susret sa Stankom Subotićem.
On je dodao da Subotić ne razlikuje „Belu knjigu” MUP-a, od izveštaja akcije „Mreža”.
– Ostavimo nešto i za buduće razgovore. Beba je velika tema – rekao je tada za „Politiku” bivši ministar Mihajlović.
Interesantno je da je televizija B92 demantovala Mihajlovića istog dana kada je objavljen intervju sa njim u našem listu. Ova televizija je, pozivajući se „na pouzdane izvore u policiji”, objavila da je Mihajlović pokazao izveštaj o „Mreži” Subotiću. U istoj vesti, B92 se poziva na „više izvora” koji su potvrdili da je Mihajlović dobio izveštaj o akciji „Mreža” početkom 2004, kada je navodno otputovao u Švajcarsku gde ga je Subotiću i pokazao. B92 je zatim, opet se pozivajući na policijske informacije, optužio Mihajlovića da je tom prilikom i tražio od Subotića određenu sumu novca. Ista televizija je na kraju najavila da će se „sutra” (dakle u utorak) detaljnije baviti ovom temom.
Međutim, javnost je ostala uskraćena za ovo obećanje televizije B92, jer su vesti ove televizije u utorak prošle bez ikakvog pomena Mihajlovića i Subotića, da bi u jučerašnjim vestima objavile izjavu Vladimira Popovića Bebe koji je, moglo bi se zaključiti, njihov glavni izvor kada je reč o švercu cigareta .
Inače, Stanku Subotiću još nije uručen poziv za saslušanje. Protiv njega je tužilaštvo podnelo zahtev za sprovođenje istrage, ali nije doneto odgovarajuće rešenje istražnog sudije, tako da, uprkos svim napisima u štampi ovih dana, za njim nije raspisana međunarodna poternica.

Autor: D. TELESKOVIĆ

UHAPŠENO 20 KRIJUMČARA VOZILA

Politika, 14.06.2007; Strana: A1

Ova grupa osumnjičena za nezakonitu preprodaju i falsifikovanje godine proizvodnje automobila koji ne ispunjavaju
standarde „evro 3”

U koordiniranoj akciji kriminalističke policije MUP-a Srbije i Policijske uprave u Jagodini uhapšeno je 20 članova organizovane kriminalne grupe osumnjičene za nezakonit uvoz i preprodaju motornih vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove standarda „evro 3”, saopštio je juče MUP Srbije.
Prema navodima policije, uhapšeni su ovako „zaradili” više od 500.000 evra, za koliko su oštetili državni budžet i lakoverne kupce.
Policija je navela da je među uhapšenima i petoro korumpiranih radnika Uprave carina.
Oni su zloupotrebljavajući službeni položaj omogućili nesmetano obavljanje ovog „posla”.
U policijskoj akciji na području Bora, Ćuprije, Šida, Kragujevca, Paraćina i Jagodine uhapšen je organizator kriminalne grupe Milan Milanović (36), zaposlen u preduzeću „Ravnele” i još 19 osoba koje su označene kao članovi grupe.
Uhapšenima se na teret stavljaju krivična dela primanja i davanja mita, zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave.

Sa prve strane – Privedeni su: Ivan Dimitrov (36) iz preduzeća špedicije „Transmontrejd”, Dušan Milanović (32) carinski agent u špediciji „Ravnele”, Natica Stojadinović (49), carinik CI Jagodina, Đorđe Brčkalović (34) zaposlen u špediciji „Aleksandra rojal”, Predrag Mijajlović (46) iz preduzeća špedicije „Radošped”, Jovan Šarčević (48) zvani Joca Šarac iz preduzeća „Dual-šped”, Dragan Aranđelović (43) carinski službenik, Dragana Đukić (39), carinski službenik u Carinskoj ispostavi Jagodina, Nenad Drešović (39) carinski službenik u Carinskoj ispostavi Kragujevac, Ivan Stojković (33), iz Carinske ispostave u Jagodini, Milan Marković (53), mašinski tehničar, Gordon Narić (32), autolimar, Zvezdan Stanković (32) zvani Zeka, automehaničar, Bora Kostić (31), vlasnik preduzeća „Vinerelektronik”, Goran Trajčevski (32) zvani Trajče, angažovan je u špediciji „Ravnele”, Bratislav Sibinović (41), zvani Miki Sibinovac, vlasnik pečatoreznice „Printer”, Oliver Lajb (32), Dejan Vasiljević (28), i Predrag Stojilković (26).
Prema navodima policije, članovi ove grupe su u dužem vremenskom periodu uvozili automobile iz inostranstva i na brojevima šasije vozila su falsifikovali oznake godine proizvodnje. Uz ovako pripremljena vozila osumnjičeni su sačinjavali falsifikovanu dokumentaciju na osnovu koje su ih carinili i registrovali. Falsifikovana dokumenta najčešće su bila iz Italije, Francuske i Švajcarske.
Osim toga, ova grupa je lažno prikazivala opšte stanje vozila i pređenu kilometražu. Ovako su značajno umanjivali carinsku osnovicu, a vozila su prodavali po realnoj tržišnoj ceni kao da su „prošla” redovnu carinsku proceduru i da je njihov uvoz dozvoljen.
Policija je pretresom stanova, poslovnih i drugih prostorija našla relevantne dokaze za krivična dela koja se uhapšenima stavljaju na teret, navedeno je u policijskom saopštenju. Policija nastavlja rad na razotkrivanju i pronalaženju ostalih članova ove kriminalne grupe.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ

POLICAJCI NEGIRALI KRIVICU

Politika, 14.06.2007; Strana: A14

U nastavku suđenja „saobraćajnoj mafiji”, optuženi policajci Slobodan Đošović, Branko Kostadinović i Miroslav Starčević negirali su juče u Specijalnom sudu da su sastavljali zapisnike o uviđaju saobraćajnih nezgoda koje se nisu dogodile. Iznoseći odbranu, Đošović je naglasio da „nikada ništa nije tražio niti mu je bilo šta obećano ili dato da uradi nešto nezakonito”. Njegov kolega Kostadinović je rekao da nikada nije primio novac niti je izvršio bilo šta što izlazi iz okvira njegovih službenih ovlašćenja. Starčević je naglasio da je policajac u Upravi za javni red i mir i da nije imao ovlašćenja da sastavlja zapisnike sa uviđaja.

Autor: D. S. V.

„AUTO-MAFIJA“ IZA REŠETAKA

Večernje Novosti, 14.06.2007; Strana: 13

Uhapšeno dvadesetoro ljudi, osumnjičenih za nezakonit uvoz i preprodaju automobila

U koordiniranoj akciji lokalnih i krim-policije na području Jagodine, Ćuprije, Bora, Šida, Kragujevca i Paraćina privedeni carinici, špediteri, vlasnici auto-kuća

KRIMINALISTIČKA policija MUP Srbije i pripadnici Policijske uprave u Jagodini u koordiniranoj akciji na jagodinskom području i području Bora, Ćuprije, Šida, Kragujevca i Paraćina, priveli su juče 20 ljudi. Oni su osumnjičeni da su deo organizovane kriminalne grupe, koja se bavila nelegalnim uvozom automobila i njihovom preprodajom i tako zaradila više od pola miliona evra.
Među uhapšenima ima carinika, špeditera i vlasnika privatnih agencija za registraciju viozila. Ova grupa se sumnjiči za primanje i davanje mita, zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službene isprave i falsifikovanje drugih papira, vezanih za nezakonit uvoz i preprodaju vozila čiji uvoz nije dozvoljen.

Prevara
REČ je o „motornjacima“ koji ne ispunjavaju propisane uslove predviđene standardima „EVRO 3“. Kao glavne karike ovog kriminalnog lanca označeno je pet carinika, koji su zloupotrebom svog položaja i iz koristoljublja omogućili da se ovo dešava.
U saopštenju MUP Srbije se navodi da su članovi grupe duže vreme organizovali nabavku i uvoz vozila iz inostranstva, falsifikujući godinu proizvodnje, i to na broju šasije, brojčanim oznakama na staklima. Takođe, sačinjavali su lažnu dokumentaciju na osnovu koje su carinili i registrovali vozila.
Najčešće su korišćeni „papiri“ iz Italije, Francuske i Švajcarske. Prepravljali su i falsifikovali i pređenu kilometražu, kao i opšte stanje vozila. Time su značajno umanjivali carinsku osnovicu.

Organizatori
Automobili su, potom, prodavani po tržišnoj ceni, kao da su uvezeni i ocarinjeni po redovnoj carinskoj proceduri i kao da je njihov uvoz dozvoljen. Na ovaj način, ova grupa je, oštetila budžet Srbije i kupce za više od 500.000 evra.
Kao organizatora ove grupe istraga je označila Milana Milanovića (36) iz Ćuprije, inače direktora firme „Ravnele“. Među uhapšenima je i njegov sugrađanin Ivan Dimitrov (36), direktor preduzeća-špedicije „Transmonttrade o. d.“. Odmah posle njih je treći žitelj Ćuprije – Dušan Milanović (32), carinski agent u Špediciji „Ravnele“.
Privedeni su i Boranka Natica Stojadinović (49), carinik u Carinskoj ispostavi Jagodina, kao i Đorđe Brčkalović (34) iz Šida, radnik u špediciji „Aleksandra rojal“. Iza rešetaka se našao i Predrag Mijajlović (46) iz Kragujevca, direktor ćuprijske špedicije „Radošped“.
Još jedan carinik – Dragan Aranđelović (43), iz Paraćina, uhapšen je tokom jučerašnjeg dana, kao i Jagodinac Jovan Šarčević, zvani Joca Šarac (47), inače direktor „Dual-šped d.o.o.“
Tokom policijskog pretresa stanova i drugih prostorija privedenih, kao i agencija i špedicija, pronađeno je mnoštvo dokaza, pre svih falsifikovana dokumentacija, da je grupa počinila ova krivična dela. U policiji kažu da će nastaviti rad na ovom slučaju i da je u toku pronalaženje ostalih članova grupe, kao i dalje prikupljanje dokaznog materijala.

Antrfile:

OPSADA

DA se velika akcija policije odvija u Jagodini građani su videli po velikom broju pripadnika MUP Srbije, koji su se slili u ovdašnju Policijsku upravu (PU). Jagodinci su pomno pratili i policijske kamere koje su snimale privođenje osumnjičenih u zgradu PU.
Kako saznajemo, jedan broj privedenih je u jagodinskoj , a ostatak u ćuprijskoj policiji. Posle saslušanja, a do isteka policijskog pritvora od 48 časova, svi će biti na „okupu“ po ćelijama pritvorskog dela zatvora u Ćupriji.

OSTATAK EKIPE

TOKOM policijske akcije uhapšeni su i Kragujevčani Dragana Đukić (39), carinik u Carinskoj ispostavi u Jagodini, Nenad Drešović (39), carinik u CI Kragujevac, i Ivan Stojković (33), šef CI u Jagodini.
U Ćupriji su uhapšeni Milan Marković (53), mašinski tehničar, Gordon Narić (32), autolimar, Zvezdan Stanković Zeka (32), automehaničar, Bora Kostić (31), vlasnik preduzeća „Vinerelektronik“, Goran Tarjčevski Trajče (32), radnik u špediciji „Ravnele“, Bratislav Sibinović, zvni Miki Sibinovac (41), vlasnik pečatoreznice „Printer“…
Iza rešetaka su se našli i njihovi sugrađani osumnjičeni da su falsifikatori – Lajb Oliver (31), Dejan Vasiljević (28) i Predrag Stojilković (26).
Autor: Z. USKOKOVIĆ, D. VUČINIĆ

PRIZNANJE „SUPER“ POLICAJCA

Večernje Novosti, 14.06.2007; Strana: 13

Nastavljeno suđenje „saobraćajnoj mafiji“

SEDMORICA optuženih u aferi „saobraćajna mafija“ koji su juče saslušani, od kojih petorica bivših policajaca, negirali su da su sačinjavali lažne zapisnike o saobraćajnim udesima koji se nisu dogodili, primali mito za ovakve usluge, varali i nanosili štetu osiguravajućim zavodima u Srbiji. Ali, bilo je i onih koji su priznali da su poznavali Slobodana Knežića i Zorana Stojanovića, označene kao organizatore ove kriminalne grupe, i da su prijateljski odlazili „na piće i ručak“.
Optuženi Slobodan Đošović, policajac iz Kraljeva, rekao je da nikada i niotkog nije tražio niti primio mito. Slično su izjavili i policajac iz Loznice Branko Kostadinović, policajac iz Bačkog Petrovca Dobrosav Laćarak i Miroslav Starčević, policajac iz Novog Beograda, sa kojim je sud suočio Slobodana Knežića.
– Istina je da Knežića poznajem od 2006. godine. Tada sam od njega kupio automobil, na kompenzaciju. Ali, nikada nisam za njega učinio ništa protivzakonito, a još manje primio mito – rekao je optuženi Starčević.
Za razliku od svojih kolega, optuženi policajac iz novosadskog SUP Goran Mandić, koji je stidljivo na sudu priznao da ga kolege u stanici zovu nadimkom Super Super, ispričao je da se sa Knežićem zna odavno, jer je svojevremeno protiv njega pisao krivičnu prijavu zbog krađe jednog automobila.
Na pitanje sudije Biljane Sinanović kako je, onda, posle takvog spleta okolnosti došlo do toga da njih dvojica postanu prijatelji, „super“ policajac je odgovorio:
– Sreli smo se na ulici i Knežić me je pozvao na piće, ne zamerajući mi što sam ga pre toga hapsio i pisao prijavu protiv njega. Popio s njim piće, a onda, svakog sledećeg puta, kada bismo se sreli, događalo se isto. Nisam smatrao da ima nečeg ružnog u tome. Jednog trenutka poverio sam mu da imam problem s naplatom štete posle saobraćajnog udesa. Ponudio mi je pomoć i ja sam je prihvatio. Ali, do danas, nikada za njega nisam sačinio lažni zapisnik – bio je kategoričan „super“ policajac.

Autor: J. D. LJUTIĆ

ČIJI JE CANE PRIJATELJ

Blic, 14.06.2007; Strana: 4

Prepucavanje između Popovića i Mihajlovića

Vladimir Popović optužio Dušana Mihajlovića da je Subotiću pokazao izveštaj akcije „Mreža“ i da mu je tražio da finansira kampanju Nove demokratije

Svađa nekadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića i njegovog saborca iz DOS-a, bivšeg šefa Biroa za komunikacije Vladimira – Bebe Popovića, oko zajedničkog prijatelja Stanka Subotića Caneta, juče je kulminirala Popovićevom tvrdnjom da je „Mihajlović pokazao Subotiću izveštaj akcije „Mreža“ i od njega tražio da finansira izbornu kampanju Nove demokratije“.
Mihajlović je pre nekoliko dana u intervjuu „Politici“ izjavio da Subotiću nikada nije pokazao izveštaj „Mreža“.
– Izveštaj o „Mreži“ je kabinetu ministra policije prvi put dostavljen 8. marta 2004. godine, četiri dana nakon što je u ministarsku fotelju seo Dragan Jočić. I da sam hteo da pokažem izveštaj, nisam mogao jer ga nisam ni imao – izjavio je Mihajlović.
Popović, međutim, tvrdi da je Mihajlović delove izveštaja o „Mreži“ dobio još u januaru 2004. godine, kada ih je i pokazao Subotiću.
Za TV B92 Popović je juče izjavio da je prisustvovao sastanku Subotića i Mihajlovića u njegovom preduzeću „Lutra“ u Beogradu.
– Mihajlović je tada Subotiću predao fotokopije šema šverca cigareta, a ne belu knjigu o organizovanom kriminalu, kako to sada tvrdi. Ja dobro razlikujem belu knjigu od „Mreže“ i pod punom odgovornošću tvrdim da je delove izveštaja dao Subotiću, kao i da je povodom tog izveštaja putovao u Švajcarsku i Francusku, čak i u Španiju na susrete sa Subotićem – kaže Popović.
On tvrdi da je prvi sastanak održan još u novembru 2003. u prostorijama Nove demokratije i u prisustvu velikog broja svedoka.
– Tada nisu pričali ni o beloj knjizi ni o „Mreži“, već je Mihajlović od Subotića tražio da pomogne izbornu kampanju Nove demokratije – tvrdi Popović. On priznaje da je upoznao ministra Mihajlovića i Subotića, ali kaže da je to uradio „posle višemesečnih zahteva Mihajlovića da upozna zemljaka Subotića“.
– Nije nikakva tajna da sam od 2001. do 2003. godine bio u kontaktu sa Subotićem, kao što je taj kontakt održavalo još najmanje desetak političara, predsednika stranaka, poslanika, ministara – priča Popović.
Radnom grupom koja je istraživala šverc cigareta rukovodio je Miodrag Vuković, tadašnji pomoćnik načelnika UBPOK-a.
Izvori B92 navode da je o akciji Mihajlović lično u kabinetu bio obaveštavan nekoliko puta.

redovan izveštaj
Nekadašnji načelnik Odeljenja za finansijski kriminal u UBPOK-u Josip Bogić tvrdi da je akcija rađena u tajnosti i bez konsultacija sa rukovodstvom.
– Tek kasnije smo čuli da je formiran radni tim na čelu sa Vukovićem. Taj tim je jedno vreme čak bio van zgrade i svaka komunikacija sa njima bila je zabranjena – kaže Bogić. On smatra i da nije tačna tvrdnja Mihajlovića da nikada nije video izveštaj „Mreža“.
– Radna grupa je osnovana na Mihajlovićevu inicijativu. Izveštaj je morao da se piše njemu. On je jednom nedeljno morao da bude obaveštavan o tome dokle se stiglo u istrazi – kaže Bogić.
Činjenicu da je Mihajlović, ipak, bio upoznat sa rezultatima „Mreže“ potvrđuje i dokument MUP-a o njegovom sastanku sa radnom grupom i tužiocem Jovanom Prijićem. Na tom sastanku Prijiću je pokazan izveštaj o sumnjama da se preduzeća „Tref rentakar“ Bojane Bajrušević i MIA Stanka Subotića bave švercom cigareta. Postupak tada nije pokrenut jer je Prijić ocenio da za to nema dovoljno dokaza.
I tadašnji premijer Zoran Živković tvrdi za „Blic“ da, uprkos izveštaju o švercu cigareta, „za ljude u tužilaštvu očigledno nije bilo dovoljno dokaza da se krene sa hapšenjem osumnjičenih“.
– Veoma je čudno što je priča otvorena sada, kao prvi korak nove vlade, i to posle skoro četiri godine. Podsećam, reč je o krivičnom delu počinjenom 1996. i 1997. godine. Pitanje je zašto prethodna vlada, koju je takođe predvodio premijer Vojislav Koštunica i u kojoj je takođe ministar policije bio Dragan Jočić, u poslednje tri i po godine nije pokrenula priču oko duvanske mafije, već to radi sada – kaže Živković.
Bivši premijer nije želeo da spekuliše da li je motiv za raskrinkavanje mafije, koja je na švercu cigareta zaradili desetine miliona nemačkih maraka, to što su prethodnoj vladi DSS, G17 i NS ruke bile vezane saradnjom sa socijalistima.
– Ministar Jočić je sada naprasno postao lovac na ratne zločince, Radeta Bulatovića pohvaljuje Karla del Ponte, a i specijalni tužilac se provrednio, pa se naprasno interesuje za pobunu JSO. Sve je to očigledno samo posledica koalicionog dogovora jer su sva ta mesta bila predmet dogovora vladajuće koalicije i sada sva ta kadrovska rešenja treba da se potvrde kao ispravna – smatra Živković.

cane nije finansirao DS
On demantuje i da je Stanko Subotić Cane, osumnjičen kao organizator jedne od švercerskih mafija, ikada finansirao Demokratsku stranku.
– Sigurno je da će deo javnosti iskoristiti ovu priču za blaćenje ličnosti Zorana Đinđića. Posao DS, ali i istrage, jeste da činjenice odvoji od priča koje su podmetali isti oni koji već četiri godine kaljaju Đinđićevo ime – kaže Živković.
Bivši premijer potvrđuje da je Đinđić svojevremeno koristio Subotićev avion za putovanje, ali navodi da sada osumnjičeni šef duvanske mafije za tu uslugu nije dobio nikakvu materijalnu korist.
– Kada je Subotić kupio „Duvan“, postavio sam pitanje na sednici Vlade oko toga. Od tadašnjeg direktora Agencije za duvan Vladana Begovića sam dobio odgovor da je sve po propisu i to pitanje više nisam postavljao. Videćemo i da li će Subotić narednih dana odazvati na poziv suda. Narednih nekoliko nedelja će biti presudne kada je reč o pravcu u kome će se cela priča dalje odvijati – kaže Živković.

Antrfile:

Vlada nikada nije raspravljala o Subotiću

Na pomen bilo koje privatizacije iza koje se sumnjalo da stoji Stanko Subotić, premijer Vojislav Koštunica je na sednicama Vlade tražio da se izbegne mogućnost da bilo koja firma „padne“ u njegove ruke, tvrdi za „Blic“ izvor iz prethodnog saziva Vlade Srbije.
– Moguće je da je to zbog toga što je Koštunica već tada imao podatke o Subotićevoj umešanosti u šverc cigaretama – tvrdi naš sagovornik.
Bivši ministar finansija, a sada ministar ekonomije Mlađan Dinkić tvrdi da se na sednicama Vlade nikada nije raspravljalo o duvanskoj mafiji.
-Zašto šverceri cigareta nisu ranije pohapšeni je pitanje za ministra Jočića. Na Vladi se o tome nikada nije pričalo – tvrdi Dinkić.
Autor: TAMARA MARKOVIĆ-SUBOTA, NIKOLA M. JOVANOVIĆ

BILJANA KAJGANIĆ TUŽILA BAGZIJA

Blic, 14.06.2007; Strana: 14

Od svog nekadašnjeg klijenta advokatica traži više od šest miliona dinara

Beogradski advokat Biljana Kajganić podnela je tužbu protiv svog nekadašnjeg klijenta Dejana Milenkovića Bagzija i njegove supruge tvrdeći da joj na ime zastupanja duguju 5.900.000 dinara i 10.000 evra, saznaje „Blic“.

Kajganićeva je bila Milenkovićev advokat pre nego što je on dobio status svedoka saradnika na suđenju za ubistvo premijera dr Zorana Đinđića. Milenkovića je zastupala od početaka tog procesa krajem 2003, pa do početka 2005. godine, kada ga je Grčka izručila Srbiji.
U tužbi podnetoj Drugom opštinskom sudu u Beogradu Kajganićeva traži da joj se isplate troškovi, između ostalog, i zbog sastanaka sa ministrom unutrađnjih poslova Draganom Jočićem, nekadašnjim saveznim ministrom za ljudska i manjinska prava Rasimom Ljajićem, Goranom Radosavljevićem Gurijem, bivšim komandantom Žandarmerije, i Miroslavom Micićem, upravnikom Okružnog zatvora u Beogradu. U tužbi je Kajganićeva predložila da ministri Jocić i Ljajić, kao i Radosavljević i Micić, budu saslušani kao svedoci.
Kako saznajemo, Kajaganićeva je ranije od Milenkovića tražila da joj isplati nekoliko hiljada evra kao troškove zbog putovanja u Crnu Gori i BiH. Ona je Milenkoviću obrazložila da je tamo putovala zbog njegove odbrane.
Kajganićeva juče nije htela da komentariše ovu tužbu. Milenković je kao svedok saradnik na suđenju za ubistvo premijera i u postupku protiv zemunskog klana za više ubistava, tri otmice i teroritičke napade na sedište DSS-a i „Difens roud“ tvrdio da mu je Kajaganićeva uzela velike sume novca na ime odbrane.
Osim toga, Milenković je izneo ozbiljnije optužbe na njen račun. On je izjavio da ga je Kajganićeva nagovarala da svoju odbranu uskladi sa odbranom Milorada Ulemeka Legije. Svedočio je i da ga je advokatica, dok se krio u Grčkoj, nagovarala da se ne preda tamošnjoj policiji, već Ulemekovim ljudima koji će doći po njega.

Autor: V. Z. C.

NISAM MAFIJAŠ

Kurir, 14.06.2007; Strana: 2

INTERVJU Marko Milošević

Želim im da hrane svoju decu od toliko novca koliko sam ja zaradio na bilo koji nezakonit način

Milošević junior demantuje optužbe da je organizovao šverc cigareta i kaže da se neće odazvati pozivu suda

BEOGRAD – Sin bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića Marko Milošević u ekskluzivnom intervjuu za Glas javnosti demantovao je optužbe Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala da je organizovao kriminalnu grupu koja je od 1996. do 2001. godine švercovala duvan. Milošević je najavio da se neće odazvati pozivu suda.
Šokiran sam. Evo, već dva dana ne mogu da verujem. Prvo sam mislio da je neka greška. Ovo prevazilazi granice fantazije! Pitam se je li ovo neki ciklus, da se na svake dve godine počinje nešto novo, jer ne vidim u tome nikakav smisao. Stvar je više nego apsurdna. Kakav šverc, kakvi bakrači. Tužilac, a pogotovu specijalni, i njihove optužbe mogu da me šokiraju i da mi kvare život, ali me ne interesuju ni najmanje, zato što se pokazalo da u toj zemlji za našu porodicu ne funkcioniše ni Ustav, a kamoli zakon. Čujem da žele da nam odrede pritvor da ne bismo pobegli. Ne znam da li primećuju da poslednjih sedam godina nisam tamo.
– Gde se sada nalazite?
– Sada sam u Pekingu.
– Šta radite u Pekingu?
– Došao sam malo. Imam neka posla.
– Jeste li boravili u Moskvi, kako su mediji objavljivali?
– Ja sam svojevremeno bio u Moskvi.
– A vaša majka Mirjana Marković, gde se ona trenutno nalazi?
– Pitajte nju.
– Policija i tužilaštvo vas sumnjiče da ste u navodnom švercu duvana sarađivali sa Bojanom Bajrušević?
– Bojana je moja drugarica i nikada nisam govorio da nisam bio u kontaktu sa njom. Nije mi poznato da je ona švercovala duvan, i više nego apsurdno je to da sam ja bio njen šef i organizovao da ona švercuje.
– Da li ste sarađivali sa Stankom Subotićem?
– Tog čoveka koga ste pomenuli ja i ne poznajem. Da vam kažem, njihove op tužbe idu na pogrešnu adresu. Nisam ja napravio „zemunski klan“, nisam ja palio Skupštinu, nisam ja pokušao da ubijem Miloševića, nisam ga ja kidnapovao i poslao u Hag, nisam ja pravio „Sablju“. Nisam ja zabranio svojoj majci da dođe na sahranu muža. Ako ćemo o bezakonju, o organizovanom kriminalu, o zverstvima, to oni neka vide sa svojima, a moju porodicu neka ostave više na miru. Ovo je zverstvo .
– Pročitao sam da je za desetine miliona evra oštećena država, to jest da sam ja, ili već ta moja grupa, zaradio. Želim im da hrane svoju decu od toliko novca koliko sam ja zaradio na bilo koji nezakonit način.
– Znači, nećete se odazvati pozivu suda. Zašto?
– Nikakvom sudu se neću odazvati. Ne pada mi na pamet. Tu karikaturu od pravosuđa niti sam priznavao, niti priznajem od onog trenutka kada je narušen Ustav hapšenjem mog oca. A on nije bio samo moj otac, već i bivši predsednik Republike.
– Šta ćete onda preduzeti?
– Ništa. Sačekaću, jer ja i dalje verujem da je ovo ipak, možda, propagandni trik DS, da se zamažu oči zbog onoga što se deiava sa Kosmetom. Ne mogu da verujem da sam ja u vašoj zemlji, sedam godina posle te, kako kome, revolucije, prva vest. Pa čak i da je to tačno, vrlo važno. Policija i pravosuđe rade svoj posao, neka tamo grupa se i sada hapsi. Pa je li to prva vest? ‘Je li to ta senzacija? Marko Milošević sa retuširane fotografije. Fotografijama kojima se ovde maše, tim narkomanskim, ofarbanim. Ne znam zašto moja ofarbana kosa privlači više pažnje i kritike nego Đinđićeva minđuša? Koja je svrha toga? To je smešno. Razmotriću da li ću uopšte i advokata da angažujem.

Antrfile:

Nek mi uzmu sve

- Tužilaštvo najavljuje da će podneti zahtev za zamrzavanje vaše imovine?
– Neka uzmu, neka uzmu. Nek im je na čast.
– Koja imovina bi mogla da vam bude oduzeta?
– Mogu da mi uzmu Slobin grob i kuću u kojoj živi moj sin. Neka uzmu. Nego, kad budemo ispitivali poreklo imovine, zamolio bih, ako bi moglo, da se u isti proces uključi i državno rukovodstvo, posebno deo iz DS.
Autor: A. D.

IZREŠETAN NA VRATIMA STANA

Kurir, 14.06.2007; Strana: 11

U Skadarskoj ulici sinoć nešto posle 21 čas nepoznati počinilac
sa tri hica u glavu i nekoliko u grudi ubio Tomislava Ćirovića(47)

BEOGRAD – Tomislav Ćirović (47) izrešetan je sinoć oko 21 čas ispred svoga stana u Skadarskoj ulici 6. Ćirović se juče, kako tvrde očevici, vraćao iz restorana „Ke pasa“. Kad je Stigao na drugi sprat ispred vrata svoga stana, dočekao ga je nepoznati napadač. Posle kraćeg koškanja napadač je iz pištolja, kalibra 7.65, sa tri hica u glavu i nekoliko u grudi usmrtio Ćirovića.
Prema nezvaničnim informacijama, slučaj je policiji prijavila Ćirovićeva supruga Svetlana, koja je u to vreme bila u stanu. Ona je, kako smo saznali, čula da se ispred vrata neko svađaj, a zatim i pucnjeve. Kad je izašla ispred stana da vidi šta se dešava, ugledala je beživotno telo svog supruga. Policiji je rekla da se njen suprug vraćao iz restorana.
Ubrzo posle prijave ubistva na liče mesta je izašla uviđajna ekipa MUP i Hitna pomoć, koja je samo konstatovala smrt. Motivi ubistva još uvek nisu poznati a Ćirović, prema nezvaničnim informacijama, nije bio poznat istražnim organima.

Autor: M. Z. L.

AUTO-MAFIJA

Press, 14.01.2007; Strana: 8

Za umešanost u preprodaju 139 automobila policija sumnjiči i glavnu urednicu vranjske televizije!

U zahtevu za dopunu krivične prijave u procesu protiv auto-mafije, koji je Opštinsko javno tužilaštvo uputilo policiji, našlo se i ime Emilije Ostojić, glavne urednice opštinske Radio-televizije Vranje!

Emilija se, prema podacima iz Tužilaštva, sumnjiči za pomaganje u krivičnom delu falsifikovanja službenih isprava, za koje je zaprećena zatvorska kazna u trajanju od tri meseca do pet godina.

Pored Ostojićeve, na listi osumnjičenih nalazi se još petnaest osoba, od kojih je u pritvoru samo Snežana Stošić, radnica vranjske Policijske uprave. Inače, Emilijin suprug, Aleksandar Ostojić, stomatolog Zdravstvenog centra, prema navodima Tužilaštva jedan je od glavnih šrafova vranjske auto-mafije, koja je od septembra 2004. pa do oktobra ove godine na nelegalan način registrovala i prodala 139 vozila dovezenih sa Kosova i Metohije.

Za Aleksandrom Ostojićem koji je u bekstvu raspisana je poternica zbog krivičnog dela nedozvoljene trgovine i podstrekivanja na zloupotrebu službenog položaja, a organi gonjenja sumnjaju da se nalazi u Makedoniji, s obzirom na to da poseduje i državljanstvo ove zemlje.Boban Jovanović, zamenik Opštinskog javnog tužioca, objašnjava da su automobili za prodaju dovoženi sa Kosova.

- Ostojić je dovozio automobile sa Kosmeta, ali sa lažnim registarskim tablicama „GL“ skinutim sa drugih vozila i bez saobraćajne dozvole. Zatim je pribavljao lažne kopije potvrde da je vozilo registrovano, ali da je saobraćajna dozvola izgubljena. Prema našim saznanjima, u te potvrde, koje mu je izdavao SUP Gnjilane, unošeni su lažni podaci o vlasnicima vozila – tvrdi Jovanović.

Na scenu su tada stupale Milica Simić iz agencije za registraciju vozila „Profesional“ i konačno Snežana Stošić, koja je u policiji bila zadužena za saobraćajne dozvole i registraciju:- Sa potvrdom u kojoj su lažni podaci o vozilu i vlasniku, Ostojić je odlazio u agenciju „Profesional“, gde je Simićeva sačinjavala ugovore o prodaji vozila, prema podacima koje joj je davao Ostojić. On je prethodno uzimao lične karte od lica pod prijavom, koja su se javljala kao navodni kupci.

Kao kupci takvih vozila, dakle, javljali su se Ostojićevi prijatelji, protiv kojih je takođe podignuta krivična prijava. Njegova supruga, Emilija Ostojić, navodno je kupila tri automobila iz Gnjilana – objašnjava Jovanović.

Međutim, na prenos vozila mora da se plati i adekvatni porez, za šta je Ostojić pronašao originalno rešenje, pa se priča ponovo vraća u okolinu Gnjilana. Na kupoprodajne ugovore iz „Profesionala“, objašnjava Jovanović,

Ostojić je stavljao lažne pečate Poreske uprave iz sela Ranilug, čime je dobijao dokaz da je platio porez. Sa ovom dokumentacijom sledeći korak bio mu je tehnički pregled, odakle je, sa svim potrebnim papirima, odlazio u policiju po tablice i saobraćajnu dozvolu, kao svaki drugi građanin.

Antrfile:

Falsifikovali depeše u policiji

Prema rečima zamenika opštinskog javnog tužioca, važnu ulogu u kriminalnom lancu odigrala je radnica policije.

- U Policijskoj upravi Vranje posao je preuzimala Snežana Stošić. Ona je, posle prijema zahteva za registraciju, bila obavezna da preko informativnog sistema MUP-a proveri verodostojnost podataka o vozilu. Ona je to uglavnom radila, ali je falsifikovala depešu sa odgovorom. Zatim je Ostojiću izdavala vranjanske tablice i saobraćajnu dozvolu. Nakon toga, Stošićeva veći deo ovih vozila nije ubacivala u sistem registrovanih. Od svih 139 vozila, u sistem je ubačeno samo njih 13 – kaže Boban Jovanović.
Autor: DUŠAN ĐORĐEVIĆ

IZREŠETAN!

Press, 14.06.2007; Strana: 11

Tomislav Ćirović (47) ubijen iz zasede ispred svog stana u Skadarskoj broj 6, dvojica napadača ispalila u njega tri hica – dva u glavu i jedan u leđa

BEOGRAD – Tomislav Ćirović (47) ubijen je u klasičnoj sačekuši na drugom spratu zgrade u Skadarskoj ulici broj 6. Prema prvim informacijama, sinoć oko 21 sat dvojica napadača sačekala su Ćirovića ispred njegovog stana i posle kraće borbe ispalila u nesrecnog čoveka četiri metka, od kojih su ga tri pogodila. Policija je ubrzo stigla na mesto zločina, ali su do tada ubice već pobegle. Lekari Hitne pomoći koji su stigli posle desetak minuta mogli su samo da konstatuju smrt, jer su Cirovića dva metka pogodila direktno u glavu.
Kako je Svetlana Ćirović, supruga ubijenog, izjavila policiji, ona je očekivala dolazak svog muža, koji je bio u kafiću „Ke pasa“ na piću sa društvom. U jednom trenutku učinilo joj se da ispred vrata čuje zvuke borbe i gušanja, ali dok nisu odjeknuli pucnji nije joj ništa bilo sumnjivo. Kada je zapraštalo na stepeništu, u prvom trenutku nije smela ni da se približi ulaznim vratima stana. Tek kada se sve smirilo, ona je izašla na hodnik zgrade. Na samo dva, tri metra od kućnog praga videla je svog supruga u lokvi krvi.
Ćirovićka nije mogla da pomogne policiji sa opisom ubica jer ih nije ni videla. Stanari su čuli neposredno pre pucnjave glasove trojice muškaraca, pa se zbog toga i pretpostavlja da su bila dvojica napadača. Jednog od njih videli su posetioci kafane „Hercegovina“, koja se nalazi pored zgrade broj 6, kako samo minut posle pucnjave mirno izlazi iz zgrade.
Sedeli smo i pijuckali piće kada je zapraštalo. Dobro je gruvalo iz ulaza zgrade. Čula su se četiri pucnja, ali brzo ispaljena. Mi za stolom samo smo se pogledali. Onda je jedan stariji ćelavi muškarac izašao i onako opušteno otišao uz ulicu. Nije mi ni palo na pamet da bi to mogao da bude ubica – ispričao nam je jedan posetilac „Hercegovine“.
Policija pretpostavlja da su se napadači posle ubistva razdvojili i da je jedan izašao na glavni ulaz, dok je drugi pobegao kroz dvorišni. Uviđajem je utvrđeno da su ubice ispalile četiri hica, od kojih su dva pogodila Ćirovića u glavu, a da ga je treći metak, za koji se pretpostavlja da je prvi ispaljen, pogodio u leđa. Četvrti metak probio je vrata stana broj 7 i završio u zidu.
Zasad nije poznat razlog ovako brutalnog i hladnokrvnog ubistva.

Autor: M. STOJADINOVIĆ

DUVANSKI DIM I POVLENSKE MAGLE

Vreme, 14.06.2007; Strana: 10

„Mreža“ i druge priče

Vladimir Beba Popović kaže za „Vreme“ da je u izjavi Mihajlovića istina jedino da ih je on upoznao: „Još iz vremena te duhanske afere ministar Mihajlović se zanimao za prirodu kontakata Zorana Đinđića i moju sa Subotićem. Bez obzira što je sve o tome znao, insistirao je da se sretne sa ‘svojim najuspešnijim zemljakom’. Subotić je to izbegavao, ali je na moju molbu pristao da se vidi sa Mihajlovićem krajem novembra 2003. Sreli su se iza ponoći u prostorijama ND-a u Majke Jevrosime“

Svemu dođe kraj, pa i oklevanju svih naših demokratskih vlasti da se upuste u raščišćavanje državnog šverca cigareta. Iz nekog razloga krenulo se baš sada, iz dva pravca, mada glavni igrači i dalje nedostaju. Onda je ispalo da Dušan Mihajlović kaže jedno, da Cane Subotić kaže drugo, a Vladimir Beba Popović u izjavi za „Vreme“ dodaje još nešto. Konačno su pomenuti i Marko i Mira, a za to vreme Bojana Trefovica je nestala u nepoznatom pravcu. Jedino Bracika Kertes priča li priča, ama ne znamo dokle će i on stići.

Polako, ne treba padati u preuranjeno oduševljenje. Specijalno tužilaštvo konačno je pokrenulo krivične postupke po predmetima šverca cigareta, dva predmeta do danas (utorak). Tužilaštva inače postupaju „po saznanju da je učinjeno krivično delo“. Celoj Srbiji jasno je da je ovo krivično delo bilo u stanju produženog činjenja od 1990. godine; cela Srbija već 17 godina zna ko je činio to krivično delo i ko je stekao protivpravnu materijalnu korist za sebe, a ko za drugoga; ko je kome i koliko plaćao povlasticu za ilegalnu prodaju cigareta na ulici i ko je te pare kome donosio u torbama; ko je sve umro od štetnih posledica preterane konzumacije ne toliko cigareta, koliko novaca od ilegalne trgovine istima. Ništa tu nije novo.

Novo je to što je Specijalno tužilaštvo dalo uhapsiti izvesnu količinu dostupnih i raspisalo potragu za nekoliko nedostupnih. Dostupni su – osim Mihalja Bracike Kertesa, koji je dostupan od početka, 6. oktobra 2000, i Milana Milanovića Mrguda, mirođije u mnogim čorbama – uglavnom sitna riba, manipulanti cigaretama i parama iz raznih firmi pomenutih u nalazima policijske akcije „Mreža“. Specijalno tužilaštvo govori o dve grupe: na čelu prve je, kažu, Stanko Cane Subotić; na čelu druge su Mira Marković, udovica, i Marko Milošević, siroče. Troje pomenutih su nedostupni, mada sa poznatim mestima boravka (Cane u Švajcarskoj, Mira i Marko u Rusiji). Kada je pomenulo i Bojanu Trefovicu Bajrušević, bilo je kasno: u subotu uveče bila je u Klubu književnika, kažu u društvu Saše Tijanića, a onda je u nedelju ujutro nestala u pravcu celog sveta; kao da joj je neko nešto rekao. Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu za borbu protiv organizovanog kriminala saslušava osumnjičene, koji – kako se saznaje – uglavnom poriču svoju krivicu, osim, opet kažu, Bracike Kertesa, koji teško može bilo šta da porekne, jer je sve, kako rekosmo, jasno. Bez Bracike ne bi bilo ni šverca cigareta, ni šverca heroina; pitanje je samo procene i „politike gonjenja“ za šta će ga kada pitati.

Pritvora su dopali i akteri onog prepada na Finansijsku policiju, Mrgudovi ljudi, iz Rumenke 1996, ali i pokrovitelji vojvođanskog dela tih operacija: bivši načelnik SUP-a Novog Sada Miodrag Zavišić i bivši načelnik Centra RDB-a Novi Sad Milovan Popivoda. Ta dvojica su inače kadrovi Badže Stojičića i Jovice Stanišića, respective. Naravno da i oni spadaju u ekipu iz Bačke Palanke, odavno poznatu organima gonjenja. Tadašnji mlađani zamenik javnog tužioca, kasnije načelnik SUP-a Novog Sada i republički tužilac (do 2004.), Đorđe Ostojić, pokrenuo je postupak zbog tog prepada u Rumenki, ali nije naišao na saradnju policije. Onda je primenio redak postupak iz ZKP-a i tražio sprovođenje određenih istražnih radnji protiv nepoznatih počinilaca, ali ni tada nije uspeo. Predmet je 2001. dospeo u MUP Srbije; aktiviran je tek sada, iako su žrtve napada sve ispričale još godinama pre toga.

Glavna priča tek treba da bude ispričana na pravosudnom, ali i na političkom nivou. Šverc cigareta bio je državni posao od vrhunskog značaja od 1990. do 2002, kada ga je nova vlada svela na prihvatljive razmere u kojima je i danas. Kao državni posao, šverc cigareta bio je dodeljen kao sektor rada Službi državne bezbednosti i Saveznoj upravi carina; Jovici Stanišiću i Braciki Kertesu, konkretno, tim redom. Njih dvojica nalazili su poslovne partnere, veletrgovce i otvarali im ulaz u Srbiju: Bracika preko granice, a Jovica dalje, do srednjih i uličnih dilera koji su birani po, hm… idejnim srodnostima i zajedničkoj prošlosti, kako da kažemo. Uostalom, slično je bilo i sa heroinom. Nije svako mogao da iznese na ulicu karton čuvene „marlboro petice“, pa da ga proda sa haube; takav ne bi potrajao ni sat, jer se znalo ko može da prodaje na ulici. O šleperima i da ne govorimo: šleper je mogao da uveze samo potvrđeni kadar Službe, Familije ili Carine; što pouzdaniji kadar – to više šlepera.

E, sad: kako je to išlo i zašto? Politička ekonomija cigareta jednostavna je. Paklo prosečnih cigareta na vratima fabrike, pakovano u kartone, košta oko pet-šest evro-centi; u legalnoj prodaji ide od jednog evra u proseku (Srbija), pa do dva-tri (Hrvatska); u ilegalnoj prodaji bilo je oko 70 centi (Srbija do 2002) do jednog i po evra (Hrvatska, dan-danas). Pitanje glasi: ko se i kako ugrađuje u razliku između fabričke i prodajne cene? Odgovor je takođe jednostavan: u slučaju legalne prodaje ugrađuje se država sa svojim taksama i akcizama (maloprodaja tu uzme samo oko pet odsto); u slučaju prodaje na crno, opet se ugrađuju država (sistemskom korupcijom), državni dileri i kriminalci. Crna prodaja cigareta uz državnu zaštitu – a drugačija nije ni moguća – daje državi izvor crnih fondova za sve: za tajne prihode tajnih službi, za državnu korupciju, za investicije u druge kriminalne poduhvate (heroin, kokain), za običnu pljačku privilegovanih pojedinaca i porodica. Rečju, ti prihodi više nisu državni, jer ne idu kroz budžet i ne podležu kontroli. To što će neko reći da su tim prihodima „kršene sankcije“ i „spasavano stanovništvo“ jevtina je podvala: te pare mogle su da ulaze i u budžet legalnom prodajom cigareta. Naime, potrošnja cigareta u Srbiji ista je od 1990. do 2002; varira samo procenat legalne prodaje. Dakle, Specijalno tužilaštvo je u pravu: reč je bila o organizovanom kriminalnom poduhvatu.

Hajde sada da vidimo ko je i kako učestvovao u tom poduhvatu. Bracika Kertes je držao Carinu; Mira Marković mu je telefonom naručivala koliko i kojih šlepera da pusti za sina Marka; Jovica Stanišić takođe, za svoje mušterije kojih je nešto više. Šleperi su ili jednostavno ulazili i nestajali bez traga – ili su ušli, izašli, vratili se sa lažno deklarisanom robom i opet nestali bez traga. Pri tom je domaća industrija cigareta bila sistematski upropašćena, jer je smetala. Organizovani državni kriminal držao se jedino uvoza.

Odakle se uvozilo? Bilo je više snabdevača, takođe uvezanih u priču: od falsifikatora poznatih marki iz celog sveta, preko legalnih proizvođača poznatih marki, pa do fabrika iz susednih zemalja koje su bratski sarađivale (Makedonija), ili iz Srbije i Crne Gore uvozile svoje cigarete natrag za crnu prodaju na domaćem tržištu (Hrvatska). Falsifikati su pretežno stizali brodom u Bugarsku, pa su preko Makedonije uvoženi bez carine i evidencije. Makedonija je tako stvorila svoju švercersku elitu: Dragan Daravelski, direktor carine u vreme prve vlade VMRO-DPMNE (sada u Srbiji, stekao i državljanstvo, ali se pažljivo krije), bio je na vezi sa bugarske strane sa pokojnim Ivanom Doktorom Todorovim (ubile ga cigarete iz kalašnjikova), a u Makedoniji sa „Makedonija tabakom“, državnom firmom na čijem čelu je bio Strašo Nelkovski. Njegov zamenik Dančo Šuturkov bio je glavni operativac; obojica u najboljim odnosima sa Mirkom Vučurevićem (satovi „Nivada“; Nelkovski i dalje nosi takav sat). „Makedonija tabak“ bio je glavno sredstvo za bogaćenje makedonske političke elite do 2001, kada je likvidiran i osnovana nova firma „Tabak 2001″; to isto. „Makedonija tabak“ bila je isplaćivana u gotovom od strane Miroslava Pešića, poznatog u Skoplju kao „Miki“, pritvorenog sada, za cigarete koje su švercovane u Srbiju. Danas makedonske vlasti kažu da ih ovaj predmet „Mreža“ ne zanima, jer „su vremena bila takva da se plaćalo samo kešom“. Za samo četiri godine pokojni Doktor Todorov oprao je u Makedoniji nekih 50 miliona maraka od šverca, a to ne odudara od proseka za petnaest godina srećne saradnje srpskih, makedonskih i bugarskih švercera. Za Mirka Vučurevića makedonski izvori kažu da je bio veza preko Makedonije ka Grčkoj: pored šverca osetljive vojne robe, sa strane su rađene i cigarete. Iz Burgasa i Soluna, preko Rumunije, Krive Palanke, Dragomana i Kalotina od 1993. do 1995. prošlo je oko 1000 kontejnera cigareta. Grčka veza bio je izvesni grčki penzionisani general Stavulis, za koga kažu da je imao veze i sa Surčincima i Zemuncima.

Drugi važan izvor bila je Tvornica duhana Rovinj (TDR), sve u bratskoj saradnji sa našim švercerima. Deo prošvercovanih cigareta ostajao je u Srbiji; veći deo vraćao se u Hrvatsku, na crno tržište, a manji deo u BiH. Uostalom, pod Miloševićem su hrvatske cigarete dobile status domaćih, a 1998. savezna vlada Momira Bulatovića smanjila je carine na hrvatske cigarete i praktično sahranila domaću proizvodnju. Čim je šverc TDR za Srbiju bio ugrožen naporima Đinđića i Đelića da se uvede red, dolazi do „duhanske afere“ koju proizvode zagrebački „Nacional“ i niz pomagača: od Bila Montgomerija, ambasadora SAD u svim našim zemljama, pa do Ratka Kneževića i Ratka Đokića (ubijen u Stokholmu 2003).

Treći i za ovu priču najzanimljiviji izvor uvoza cigareta je Stanko Cane Subotić iz Uba, ozbiljan čovek. Preko njega je išla kampanja protiv Zorana Đinđića u „Nacionalu“ 2001. Naime, Stanko Subotić bio je veletrgovac cigaretama baziran u Švajcarskoj, čiji propisi su u toj oblasti veoma povoljni. On je cigaretama velikih međunarodnih marki snabdevao tržište Crne Gore i Srbije do 2000. godine. Po onome što se zna, tu privilegiju plaćao je debelim reketom Jovici Stanišiću i crnogorskim vlastima, koje su, uostalom, priznavale da od „tranzita cigareta“ (ka BiH, Srbiji i Italiji) pune budžet. Jovica je svoj tal ubirao u gotovini, a čovek za vezu i nošenje kofera sa parama bio je Milorad Vučelić. Cane Subotić jako je pazio šta radi: kao veletrgovac imao je ugovore po kojima svaka njegova odgovornost prestaje čim njegova roba bude isporučena; šta poslovni partneri dalje sa tim cigaretama rade, njega se nije ticalo. Leganda, međutim, kaže da je Cane veoma rano (rana 2000) shvatio da je Miloševiću rok trajanja istekao i približio se svojim poznanicima iz koalicije DOS. Kako je sam izjavio ovom autoru još pre tri godine, već tada je bio rešio da digne ruke od cigareta i da krene u druge poslove, gde je i sada: distributivne mreže (kiosci, trafike), nekretnine i turizam. Tako je i bilo: Caneta od 5. oktobra u trgovini cigaretama više nema. Ima ga, međutim, u istrazi Specijalnog tužilaštva u predmetu „Mreža“, kao organizatora zločinačke organizacije. Subotić je odbio da komentariše za „Vreme“ taj predmet dok ne bude znao više o optužbama.

Drugi, međutim, nisu čekali: Dušan Mihajlović, bivši ministar, tek sad je osetio potrebu da demantuje da je Canetu pokazivao neke prve nalaze akcije „Mreža“, iako je Cane to javno rekao još pre više od godinu dana u „Insajderu“. Kaže Mihajlović da je Canetu pokazao deo „Bele knjige“ (jedne od više takvih) iz koga je sledilo da Cane nije kriv ni za šta i da ga je sa Canetom upoznao Beba Popović. Sam Vladimir Beba Popović kaže za „Vreme“ da je u izjavi Mihajlovića istina jedino da ih je on upoznao: „Još iz vremena te duhanske afere ministar Mihajlović se zanimao za prirodu kontakata Zorana Đinđića i moju sa Subotićem. Bez obzira što je sve o tome znao, insistirao je da se sretne sa ‘svojim najuspešnijim zemljakom’. Subotić je to izbegavao, ali je na moju molbu pristao da se vidi sa Mihajlovićem krajem novembra 2003. Sreli su se iza ponoći u prostorijama ND-a u Majke Jevrosime; ima dvadesetak svedoka za to. Tada je Mihajlović zatražio od Subotića da pomogne predizbornu kampanju ‘Crna ovca’; Subotić je pristao i dao pomoć jednoj od agencija koje su kampanju vodile. Sledeći susret, u kome sam ja opet posredovao, bio je u prostorijama ‘Lutre’ januara 2004. Tada je Dušan Canetu predao fotokopiju neke sheme šverca cigareta i delove nekog izveštaja u kome se – pored mnogih drugih – pominju i neke Subotićeve firme. Pravdajući se da je to radila samoinicijativno grupa inspektora, rekao je da Subotić ne treba da brine, jer je sve to neutemeljeno i rekla-kazala. Ti su papiri tri godine kasnije osvanuli kao akcija ‘Mreža’. Narednih nekoliko meseci Mihajlović se viđao sa Subotićem često: u Ženevi, Cirihu, Parizu, Španiji. Vlada Zorana Živkovića to je znala; bilo je ponuda da Subotić uđe u C-market, što je znao i Slobodan Radulović.“ Tako kaže Beba Popović.

Kuda će nas odvesti ova istraga u predmetu „Mreža“? Kako tužiti i suditi državni kriminal u koji je umešana cela država, od predsednika do carinika i pozornika? Negde mora da se povuče crta preko te piramide, pa ko ostane preko crte – tužimo. Preko crte ostaju oni koji su punili svoje džepove, šaržere, rezervoare, sponzoruše, bankovne račune, bazene i poslovne poduhvate. Ne može da se kaže Bracika, Marko, Mira, Cane, Mrgud, Bojana, a da se ne kaže Jovica, Vučela, Sloba, Mirko i ostali – ko živ, ko mrtav, svejedno. Otadžbina treba da zna ko ju je tako temeljito opljačkao, pa makar bio i pokojnik.

Ali, budimo korektni: ovaj predmet je tek na početku. Biće tu još velike priče. „Vreme“ će je nastaviti u idućim brojevima.

Autor: MILOŠ VASIĆ

I CARINICI ŠVERCOVALI AUTOMOBILE

Blic, 14.06.2007; Strana: 5

Policija uhapsila i auto-mafiju

Privedeno je 20 članova kriminalne grupe. Spremaju se nova hapšenja

Policija je uhapsila 20 članova kriminalne grupe zbog sumnje da su uvozili automobile koji ne ispunjavaju standard „evro 3“, čime su državu i kupce oštetili za više od pola miliona evra. Očumnjičeni, među kojima je i pet carinika, uhapšeni su u sinhronizovanoj akciji policije na teritoriji Jagodine, Bora, Ćuprije, Šida, Kragujevca i Paraćina, saopšteno je iz MUP-a Srbije.

Članovi ove grupe osumnjičeni su i za primanje i davanje mita, zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanja službene isprave i falsifikovanje isprave, a sve u vezi sa nezakonitim uvozom automobila.
U saopštenju je navedeno da su članovi ove grupe, u dužem vremenskom periodu, nabavljali i uvozili vozila iz inostranstva, falsifikovali godinu proizvodnje na vozilu i to na broju šasije. Zatim su falsifikovali dokumentaciju na osnovu koje su carinili i registrovali vozila iz Italije, Francuske i Švajcarske. Takođe su i lažno prikazivali pređenu kilometražu, čime su značajno umanjivali carinsku osnovicu.
Vozila su prodavali po realnoj tržišnoj ceni, kao da su uvezena i carinjena po redovnoj carinskoj proceduri i kao da je njihov uvoz dozvoljen. Policija je pretresla njihove stanove i poslovne prostorije agencija i špedicija, gde je našla falsifikovanu dokumentaciju. Kao organizatora kriminalne grupe policija sumnjiči Milana Milanovića (36) iz Ćuprije, odgovorno lice preduzeća „Ravnelle“ u Ćupriji. Među uhapšenima je i šef carinske ispostave u Jagodini Ivan Stojković (33) iz Kragujevca. Lisice na ruke stavljene su i carinicima ispostave u Jagodini Natici Stojadinović (49) iz Bora, Draganu Aranđeloviću (43) iz Paraćina, Draganu Đukiću (39) i Nenadu Drešanoviću (39) iz Kragujevca, cariniku u ispostavi Kragujevac. Uhapšen je i Dušan Milanović (32) iz Ćuprije, carinski agent u Špediciji „Ravnelle“.
Policija nastavlja istragu jer pretpostavlja da je ova kriminalna grupa ima više članova od 20 do sada uhapšenih.

Antrfile:

Zaplenjeni kompjuteri i oružje

U Carinskoj ispostavi u Jagodini juče niko nije hteo da komentariše hapšenje kolega. Policija je pored uhapšenih privela još desetak osoba iz Jagodine i Ćuprije, zbog sumnji da su povezani sa ovom kriminalnom grupom, ali su oni pušteni posle informativnog razgovora. U špediterskim preduzećima zaplenjeni su svi kompjuteri, odnosno dokumentacija koja te firme povezuje sa ovim nelegalnim poslom. Iz pojedinih firmi izneto je i oružje.
Autor: A.Ž.A. – I.I.

DUPLE KARTICE ZA PUTARINU ŠTAMPANE „GREŠKOM”

Politika, 14.06.2007; Strana: A14

U nastavku suđenja članovima takozvane drumske mafije, još troje optuženih inkasanata naplatne rampe u Bubanj potoku odbacilo je krivicu za malverzacije u naplati putarine za strane šlepere. Optuženi Boban Jegdić porekao je da je štampao duple kartice, dodajući da mu se dešavalo da automat sam izbaci dve identične kartice za putarinu, umesto jedne. On je dodao da se to dešavalo dva do tri puta dnevno i da on nije imao vremena da uvek o tome obaveštava tehničku službu. Optužena Dragana Milovanović je rekla da nikada nije zloupotrebila svoj položaj i da nije bila član kriminalnog udruženja. Kazala je da joj nije poznato da su se u kabinama štampale dvostruke kartice.
Optuženi Janko Ivanović je odbacio sve navode optužbe, rekavši da je u poslednje vreme zbog zdravstvenog stanja radio uglavnom na izdavanju kartica, a ne na naplati putarina.

Autor: D. Č.

TRAGEDIJA TRAGIČNOG VREMENA

Vreme, 14.06.2007; Strana: 30

Zločin u Odžacima

U pokušaju da održi započeti posao sa poljoprivrednom zadrugom, Ilija Danilov pozajmljuje oko 20.000 maraka od uličnog dilera Slobodana Grubora Sikire. Pozajmljenih 20.000 pretvara se u 125.000 maraka, a očekivani sudski epilog u tragediju

Obezbeđenje ispred Opštinskog suda u Odžacima sada je na svom mestu i teško da neko može ući u zgradu bez detaljne kontrole. Na istom mestu nalazili su se i 8. juna, ali čitulja ubijenog sudije, crna zastava na zidu zgrade i ostavljena crvena ruža svedoče o njihovom tragičnom propustu. Tog dana čovek sa štakom i veoma otežanog kretanja uspeo je da unese „magnum 357″ sa šest metaka, usmrti dve osobe, izađe iz zgrade suda i preda se policiji!? Kako? Prema prvim i nezvaničnim rezultatima istrage postoje dva najvažnija razloga koja su omogućila osumnjičenom Iliji Danilovu da neprimećeno unese pištolj u zgradu. Prvi je da se tog tragičnog dana na ulazu u opštinski sud nalazio poznanik Ilije Danilova koji ga nije detaljno kontrolisao (detektorom za metal!) iako je morao znati da bi na tom ročištu moglo doći do incidenata. Drugi razlog krije se u veličini oružja koje je, usled kratke cevi, relativno lako sakriveno među zavojima koji su se već duže vreme nalazili na njegovoj nozi. Na taj način ispunili su se uslovi za završni čin lične drame Ilije Danilova koja je trajala poslednjih deset godina.

KO JE ILIJA DANILOV: Ilija Danilov, prema rečima onih koji ga poznaju, mogao bi se uvrstiti među ljude koji se nisu plašili poslovnih rizika i koji su zbog toga skupo platili. Krajem osamdesetih u Deronjama (šira okolina Sombora) Danilov formira privatnu zadrugu „Donja Branjevina“ preko koje ulazi u veoma isplativ posao sa Agrokomercom iz Velike Kladuše. Reč je o udruživanju i organizovanju zemljoradnika koji su proizvodili povrće za potrebe tada jednog od najvećih trgovinskih lanaca nekadašnje Jugoslavije. Posao dobro ide nekoliko godina i za to vreme Danilov uspeva da postane jedan od viđenijih ljudi u svom mestu. Kada razgovarate sa meštanima Odžaka i Deronja gotovo svi će istaći njegov korektan odnos prema zaposlenima i saradnicima. „Da njemu vrate ono što je on drugima pozajmio, ponovo bi bio bogat čovek“, uobičajan je odgovor koji dobijete od većine ljudi. Sa ratovima, raspadom zemlje i ekonomskom krizom dolaze i prvi veći problemi. Da ne bi bilo zabune, u mutnim vremenima uglavnom se najbolje snađu oni „najmutniji“. Ilija Danilov se ne bi mogao ubrojati među „najmutnije“, ali… Preko poslova sa naftom, veštačkim đubrivom i ko zna čime još Danilov pokušava da održi započeti posao sa poljoprivrednom zadrugom. Tu nastupa Slobodan Grubor, široj javnosti poznat i kao Sikira, nekadašnji ulični diler iz Bačke Palanke koji sredinom devedesetih pozajmljuje Danilovu 20.000 nemačkih maraka. E, sada, ko u vreme prosečne plate od pet maraka ima toliko gotovine i kako je do te gotovine došao… možda Bracika Kertes zna odgovor? Uglavnom, kao garanciju da će dug biti vraćen, Danilov zalaže svoju kuću i oko 30 jutara zemlje. Uz mesečnu kamatu od deset odsto dug je vrlo brzo dostigao cifru od 125.000 maraka a čitav slučaj završio je pred sudom u Novom Sadu. U međuvremenu, Danilov rizikuje još jednom i podiže kredit u Kontinental banci, ali i taj poslovni plan žalosno propada. Potom su usledili dugotrajni i mučni sudski procesi, izgubljene parnice, pa moždani udar, šećerna bolest, rasprodaja imovine i na kraju postupci o izvršenju plenidbe imovine… Pre samo nekoliko meseci Danilov je izgubio spor sa Kontinental bankom i ostao bez dva lokala koja je založio kao garant za odobreni kredit. Ishod nesrećnog ročišta zakazanog za 8. jun bio je očekivan. Danilov, njegova dva sina i supruga ostali su bez kuće i zemlje.

EPILOG: Da se vratimo na sam dan ove tragedije. Dakle, poznato je kako je Danilov naouružan ušao u sudnicu. Isto tako, poznato je da se o tragičnom epilogu kao mogućnosti već neko vreme spekulisalo. Prema nezvaničnim informacijama bliskim istrazi čini se da je Danilov sačekao da njegov zahtev za odlaganjem presude bude odbijen. Iako je sudija Cvetanović mogao da svoju presudu saopšti pismenim putem nekoliko dana nakon završetka ročišta pa čak i da pozove obezbeđenje ukoliko proceni da je to neophodno, on to nije uradio. Može se pretpostaviti da je teško zdravstveno stanje u kojem se Danilov nalazi, ali i poverenje u kontrolu na vratima navelo sudiju Cvetanovića da proceni da lična bezbednost nije ugrožena. Kada je postalo jasno da će presuda biti izrečena, nastaje haos. Prema nezvaničnim informacijama Danilov je izvadio pištolj i dozvolio sudskoj zapisničarki Slađani Mitrović da pobegne iz sudnice. Zatim je, sa ne više od dva metra razdaljine, ispalio četiri metka u Zorana Savanovića, pravnog zastupnika Slobodana Grubora. U međuvremenu, sudija Cvetanović pokušava da se sakrije ispod stola, Danilov okreće pištolj prema njemu i sa manje od jednog metra ispaljuje preostala dva metka. Danilov ostavlja pištolj u sudnici i kreće prema policiji koja ga privodi. Istraga koja je u toku ima zadatak da potpuno raščisti sve detalje ove drame i njene rezultate treba očekivati za najviše za mesec dana.

Nakon toga slučaj najverovatnije odlazi u ruke okružnog tužioca u Somboru, koji bi po članu 114. krivičnog zakona (napad na lice koje vrši službenu dužnost) mogao da zatraži i kaznu do 40 godina zatvora.

Antrfile:

Ko je sudija Zoran Cvetanović

Zoran Cvetanović rođen je 1961. godine u mestu Ratkovo, nekoliko kilometara udaljenom od Odžaka. Nakon završenog Pravnog fakulteta Cvetanović se vraća u rodnu opštinu gde dobija posao u lokalnom sudu. Cvetanović je stručnoj javnosti više poznat kao sudija „krivičar“, odnosno većina slučajeva odnosila se na krivična dela, a ne parnice i sudska izvršenja poput slučaja „Grubor protiv Danilova“. Kao što je poznato, dobar deo lokalne javnosti naklonjen je Danilovu i u pokušaju da pronađe opravdanje za počinjeni zločin često se mogu čuti i spekulacije da je Zoran Cvetanović bio korumpiran. Za sada nije utvrđen niti jedan čvrst dokaz koji bi potvrdio ove sumnje. Sudija Cvetanović bio je oženjen i imao je dve maloletne ćerke.
Autor: DRAGAN GMIZIĆ

SVE KRUPNIJE RIBE U “MREŽI”

NIN, 14.06.2007; Strana: 12

DUVANSKA MAFIJA

Krijumčarske veze balkanskih duvanskih bosova, kreirane u Miloševićevom DB-u, nadživele su njegov pad. Dugogodišnje opstrukcije svih istraga šverca duvana umalo su dovele do zastarevanja ovih krivičnih dela

Mira Marković zaklela se u majku (“majke mi…”) da nikada nikakve veze nije imala sa švercom cigareta. I ona i njen sin Marko Milošević potpuno su nedužni, kazala je Radiju “Slobodna Evropa” posle dugotrajnog ćutanja, pa se zato ni jedno ni drugo neće odazvati na poziv srpskih istražnih organa. No, sama činjenica da je odlučila da se oglasi svedoči da priča nije baš toliko jednostavna. Naravno da postoji opravdana sumnja u ovo “majke mi”. Makar i zbog iskaza koji je, tokom “Sablje”, dao bivši direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes, u kome je rečito opisao kako su to Markovićeva i M. Milošević uticali na njega tokom devedesetih godina prošlog veka, nagovarajući ga da bez carinjenja u zemlju propušta konvoje šlepera inostranih cigareta.

Naime, 17. aprila 2003. godine Mihalj Kertes govorio je u okviru istrage protiv Borivoja Tanića – Bore Pekara, koji je “po mom saznanju, sa Markom Miloševićem uvozio robu široke potrošnje”, a pritom je imao i legitimaciju Savezne uprave carina, dobijenu od Mihalja Kertesa. “Što se tiče firmi Marka Miloševića, niko nije smeo na granici da zaustavi njegovu robu”, pričao je Kertes, dodajući da je s Markom kontaktirao retko, te da je on tek povremeno dolazio u SUC. Ovo je, inače, i jedino što direktno tereti mlađanog Miloševića. O Miri Marković, pak, bivši je direktor SUC-a bio mnogo rečitiji. Opisao je kako ga je profesorka telefonom pozivala nalažući mu da propusti robu bez provere dokumentacije, najavljujući pritom granični prelaz na koji će kamioni stići. Ili je Kertesu preporučivala Bojanu Bajrušević, s kojom se on, onda, dogovarao oko detalja. Sve, naravno, uz učešće struktura DB-a Jovice Stanišića i javne policije, kao i kada je reč o švercu pod okriljem grupe Stanka Subotića Caneta.

Najčešće korišćeni granični prelazi bili su Bogojevo, Kelebija, Dimitrovgrad, Preševo i Đeneral Janković, a sreća u nesreći je što su Bugari i Mađari sačuvali kompletnu dokumentaciju. Zahvaljujući tome, moguće je dokazati da je Bajruševićeva cigarete uvozila u zemlju zahvaljujući lažiranim papirima, kojima su cigarete (kao akcizna roba) na ničijoj zemlji “postajale” neakcizni nameštaj.

Kertes je svoj iskaz tada dao u prisustvu branioca, potpisao ga, sve u skladu s odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Na sudu će, kad stvar dođe do suda, biti iskorišćena kao dokaz sve i ako on nastavi da ćuti. Kao što ćuti sada, premda specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović nije odbacio mogućnost da mu bude dodeljen status svedoka saradnika.

Obračun sa “duvanskom mafijom”, započet prošle nedelje zahtevom za sprovođenje istrage protiv Stanka Subotića Caneta i njegovih pomagača (Milan Milanović Mrgud najvažniji je među “ostalima”), nastavljen je početkom ove, “otvaranjem” druge švercerske grupe čiji su čelnici, kako je navedeno, Mira Marković i Marko Milošević. Članovi ovih grupa na nižim nivoima, navode izvori NIN-a, već su progovorili pred istražnim organima i “uvezali” dokaze, zbog čega su sa dovoljnim pouzdanjem i podneti ovi zahtevi za sprovođenje istrage. U tom kontekstu treba posmatrati i onih četrdesetak miliona evra koji se već sada stavljaju na teret Stanku Canetu Subotiću.

Uskoro, prema sasvim pouzdanim saznanjima NIN-a, uslediće i hapšenje članova još jedne grupe organizovanih srpskih krijumčara cigareta.

Interesantno je da su za organizatore ovonedeljne grupe švercera imenovani M. Marković i M. Milošević, iako je tokom policijske istrage (akcija “Mreža”) za šefa grupe važila Bojana Bajrušević; udovica Markovog prijatelja i patrona Vlade Kovačevića Trefa, vlasnica skupocenog “ferarija” i “najlepšeg ‘bentlija’ u gradu”, luksuznog zdanja na Vračaru, radnji u “pola Knez Mihailove ulice”… Ubistvo Kovačevića Trefa, inače, nikad nije rasvetljeno, a NIN je već pisao o indikativno traljavo sprovedenoj istrazi u kojoj, primera radi, nisu saslušani ni neposredni očevici njegove likvidacije.

Udovica Bajrušević je, ipak, posle ubistva supruga nastavila i razgranala porodični posao. Kako saznaje NIN, ogromno bogatstvo stekla je, s jedne strane, opisanim prebacivanjem robe preko granice uz pomoć lažne dokumentacije, a s druge strane naduvavanjem faktura. Cigarete su legalno kupovane od proizvođača za “Tref” fri-šopove, ali su cene ovih cigareta pumpane ubacivanjem lažnog posrednika, “of šor” kompanije koja je takođe u vlasništvu Bojane Bajrušević. Kao takve, otkrivene su BVA iz američke države Delaver, Feroglas, registrovan u Vaduzu, glavnom gradu Lihtenštajna, Prima trejding iz Ciriha… Razlika u novcu, ona razlika između stvarne i državi prikazane cene, uplaćivana je na račune ovih firmi u našim bankama i bankama u Segedinu, Budimpešti, Ljubljani i po Švajcarskoj. Novac je zatim – i ovo je nezakonito – prebacivan na privatne, nerezidentne račune Bojane Bajrušević. Gro novca ona je iznela u periodu oko 5. oktobra 2000. godine, a naročito uoči formiranja vlade Zorana Đinđića.
Smeštanjem Bajruševićke na nivo ispod nivoa organizatora otvara se mogućnost (zakonska) da i njoj bude ponuđen status svedoka saradnika. Prethodno hapšenje i privođenje na saradnju se podrazumeva, a izgledni su i teški pregovori ako se vlasti na njih odluče. Bojana Bajrušević se, naime, već pokazala kao tvrd pregovarač kada se sa šefovima zemunskog klana cenjkala oko otkupnine, pošto su ovi oteli njenog rođenog brata Vuka Bajruševića.

Trenutno, međutim, Bojana Bajrušević je van domašaja organa otkrivanja i gonjenja, baš kao i njen kolega Stanko Subotić Cane. Kolega s kojim nije direktno sarađivala već su radili uporedo; iz tog razloga, saznaje NIN, Specijalno tužilaštvo i namerava da protiv njih povede razdvojene postupke, a ne jedan objedinjeni, kako bi se očekivalo s obzirom na zajedničko polje delovanja.

Priča o saradnji Caneta Subotića i Bojane Bajrušević zapravo je priča o nastanku i razvoju “duvanske mafije” u Srbiji; o biznisu na kome se obrtala i po milijarda evra godišnje i pokoja glava pride, u kome su učestvovale ovdašnje i inostrane obaveštajne službe, multinacionalne korporacije. Biznisu osmišljenom uvođenjem sankcija, koji je nadživeo svoje začetnike i postao oruđe kojim se do danas uticalo na ovdašnje političare i medije. Cane kao vlasnik najveće mreže distribucije štampe u regionu dovoljno svedoči o tome. I sve bi bilo u najboljem redu da nije ona dva luda policajca koji su ozbiljno shvatili svoj posao, uprkos svim podmetanjima…

Upućeni u događanja s obe strane zakona i tajni tajne službe saglasni su da biznis s cigaretama kreće početkom devedesetih godina, s početkom ratova i nepravednih sankcija. Državu i ratove trebalo je finansirati; cigarete su, pored nafte, droge, oružja…, omogućavale najbržu zaradu. S blagoslovom najvišeg državnog vrha (Slobodan Milošević), organizacija posla poverena je službama bezbednosti, koje su zatim angažovale svoje poverljive ljude.

Jedan od njih je pokojni Vanja Bokan (ubijen oktobra 2000. godine u Atini), čiji je tast bio Nedeljko – Neđo Bošković, crnogorski kadar tada na čelu vojne Kontraobaveštajne službe, koji će kasnije postati važna savetodavna figura u crnogorskom državnom vrhu. Reč je, dakle, o periodu tokom kojeg su Crna Gora i Srbija cigarete švercovale bratski. Negde u tom periodu, u prvoj polovini devedesetih, u igru ubacuju i Stanka Subotića Caneta, koji je karijeru započeo upravo kod Vanje Bokana. Dojučerašnji saveznici su kasnije, tokom duvanske afere 2001. i 2002. godine, posprdno govorili kako je Cane počeo kao krojački kalfa kod Vanje Bokana da bi potom “uznapredovao” do položaja kurira između glavnih bosova švercerskog posla.

Sledećih nekoliko godina Subotić je pažljivo učio zanat i sakupljao kontakte – kako u zemlji (političari, tajne službe), tako i u inostranstvu (multinacionalne korporacije). Ishod: iz igre izbacuje starije igrače i postaje, praktično, glavni igrač u tadašnjoj SR Jugoslaviji. U svemu što radi, ima direktnu podršku Jovice Stanišića i Radovana Stojčića Badže, sa čijim bratom Sinišom u to vreme i sarađuje. Badža, treba i to reći, nije važio za organizatora krijumčarenja cigareta, već je pružao logističku podršku, kontrolisao da se neko ne otrgne kontroli i za to uzimao reket.

Canetovi protivnici, inače, tvrde da je u momentu ubistva, 11. aprila 1997. godine u restoranu “Mama Mia”, Badža kod sebe imao torbu sa 700.000 nemačkih maraka, koju je navodno neposredno pre toga dobio upravo od Caneta. U svakom slučaju, Subotić je u to vreme sumnjičen za organizaciju Badžinog ubistva. Dvaput je saslušavan i pretresana mu je kuća, a on je potom težište svojih operacija premestio u Crnu Goru.

Sve koincidira sa stasavanjem mlađanog Marka Miloševića i njegovim uključivanjem u biznis, preko Vlade Kovačevića Trefa. Toliko puta spominjana mala bara puna krokodila postaje zaista premalena; Cane sa Milom Đukanovićem posluje preko Crne Gore, Marko Milošević, Bojana Bajrušević i ostali preuzimaju Srbiju. Za Caneta, situacija postaje još teža smenom Jovince Stanišića i dolaskom Radeta Markovića, pulena Mire Marković, na čelo srpske tajne policije. Iz ovog ugla možda je i najbolje posmatrati raskid između Mila Đukanovića i Momira Bulatovića i početak crnogorskog otklizavanja u nezavisnost. Kako državnu, tako i švercersku.

A pokušaji upliva u teritoriju plaćani su glavom. O tome može da posvedoči i još jedan mogući motiv za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana. Veoma pouzdani podaci inostranih istražnih organa, naime, govore da je održan tajni sastanak u jednoj od najvećih multinacionalnih kompanija, proizvođača cigareta. Dogovoreno je da distribuciju, od jednog Crnogorca, preuzme Željko Ražnatović Arkan. Ubrzo potom, Arkan je ubijen; podsećamo, u direktnoj vezi sa njegovim ubicama bio je beogradski Crnogorac Andrija Drašković, i sam do guše upleten u šverc cigareta, zbog čega su ga Italijani nedavno i uhapsili.

Kako smo već pisali, osnovano se sumnja da je Andrija Drašković veoma spreman na saradnju sa italijanskim istražiteljima balkanskih puteva duvana. No, saradnja italijanskih i srpskih tužilaca mnogo je šira i obuhvata razmenu informacija i svedočenja italijanskih mafijaša pokajnika. Dodatni podsticaj (zajedničke) istrage dobile su ulaskom Kipra u Evropsku uniju, kada su vlasti ove zemlje potpuno otvorile sve podatke koje imaju o transferima novca u ostrvske banke.

Razlika između Italijana i naših je u tome što je u italijanskom fokusu i crnogorski državni vrh, dok su se srpski tužioci (zasad) usmerili na period koji je prethodio razlazu srpskih i crnogorskih krijumčara, 1997/98. godine. Italijani su, pak, kao i Evropska unija, zainteresovaniji za širu sliku; zato što su balkanske državice i dalje magacini švercovanih cigareta velikih multinacionalnih kompanija. Zato što te cigarete, neocarinjene, završavaju na njihovom tržištu, zauzimajući čak i četrdesetak procenata tog tržišta, kao u Nemačkoj na primer.

U narednih nekoliko dana, pošto policija utvrdi da ne može da pronađe Stanka Subotića Caneta, Miru Marković i Marka Miloševića, Bojanu Bajrušević, internu potragu zameniće raspisivanje (međunarodne) poternice. U međuvremenu, istraga se nastavlja, do podizanja optužnice, a očekuje se i zamrzavanje imovine osumnjičenih, shodno odredbama postojećeg Zakonika o krivičnom postupku. Optužnica će se, kako je NIN-u nagovešteno, bazirati na teškoj zloupotrebi službenog položaja, budući da su krivična dela utaje poreza i zločinačkog udruživanja, zahvaljujući opstrukcijama koje su trajale sve do 2005. godine, zastarela. Hoće li neko zbog toga odgovarati? Srećom pa se i u policiji i u tužilaštvu ipak našlo dovoljno hrabrih i odgovornih ljudi da baš sve ne završi u oblaku duvanskog, švercovanog dima, pa je paučina sa “Mreže” ipak na vreme skinuta. E, sad, da li je sve to učinjeno na “mig” iz inostranstva, ili zato što tužiocu Radovanoviću uskoro ističe mandat pa se ovom akcijom “preporučuje” i za sledeći, ili da bi nemački VAC istisnuo Caneta iz još zajedničke “Future” (odnos je “pukao” još pre nekoliko nedelja), ili zato što su, jednostavno, tek sada objedinjeni svi podaci, drugo je pitanje. Pitanje je važno, ali ipak manje važno od činjenice da se napokon krenulo u obračun sa duvanskom mafijom.

Antrfile:

Optužbe i opstrukcije

U kakvoj su vezi Stanko Subotić Cane i Vladimir Beba Popović, policajci Mladen Spasić i Josip Bogić, i specijalni tužilac Jovan Prijić

Vladimir Beba Popović i neimenovani izvori B92 optužili su Dušana Mihajlovića, bivšeg ministra policije i začetnika akcije “Mreža”, da je delove izveštaja pokazao Stanku Subotiću Canetu, čak i da je čitava akcija pokrenuta kako bi Mihajlović reketirao Caneta. Mihajlović je, s druge strane, ove tvrdnje odbacio, navodeći da Canetu nije mogao da pokaže izveštaj radne grupe budući da izveštaja nije ni bilo dok je on bio na položaju ministra.

V. Popović i D. Mihajlović oprečni su i u opisu načina na koji je dogovoreno upoznavanje ministra policije i Stanka Subotića Caneta. Popović, naime, tvrdi da je on sastanak organizovao na uporno insistiranje ministra da upozna “svog zemljaka”; nasuprot tome, Mihajlović govori da mu je Caneta doveo sam Beba, da mu reši neke probleme. Po svemu sudeći, reč je o problemima izazvanim nekoliko godina starom policijskom potragom za Canetom, zbog već povučenih optužbi pred Opštinskim sudom u Ubu zbog deviznih prekršaja.

Optužbe na račun Dušana Mihajlovića, interesantno, javile su se tek pošto su prošle godine obelodanjeni prvi medijski izveštaji o policijskoj akciji “Mreža”, u kojoj je Cane opisan kao najveći švercer cigareta u Srbiji. Stoga, moguć je i logičan zaključak da dovođenje Mihajlovića u vezu sa Canetom ima dvostruku funkciju: osveta ministru koji je naredio istragu, i istovremeno, kompromitacija same akcije.

A hronologija događaja svedoči sama za sebe. Tokom 2001. godine, Mladen Spasić i Josip Bogić, načelnik i zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje organizovanog privredno-finansijskog kriminala, kreću u poteru za srpskim parama na Kipru. Istovremeno, po nalogu premijera Zorana Đinđića proveravaju poslovanje Stanka Subotića Caneta. Spasić i Bogić su na ove pozicije dospeli na predlog Vladimira Bebe Popovića i Mlađana Dinkića. Bogićev brat, inače, poslovno je sarađivao sa Vladimirom Bebom Popovićem i Maksom Đatovićem, tvrdi jedan od NIN-ovih izvora.

U svakom slučaju, Mladen Spasić i Josip Bogić pare na Kipru ne pronalaze, a “pronalaze” da je Stanko Subotić Cane – čist.

Kiparske pare, inače, tražili su zajedno sa Vukašinom Volfom Minićem, koji je u Srbiju došao da bi istražio plasman lažnog “monte karla” u koji su posredno bili umešani i predsednik Trgovinskog suda Goran Kljajević, kosovski biznismen Ekrem Luka, a pretpostavlja se, i sam Stanko Subotić Cane. Minić je ubrzo “okrenuo” svoju priču naglavačke tvrdeći da je Cane potpuno nedužan, a zanimljivo je da je u to vreme u Minićevoj organizaciji “Blago”, kao sekretar, radila supruga policajca Josipa Bogića.
Tek zahvaljujući nalazu policije po kome je Subotićevo poslovanje čisto, u šta nije imao razloga da sumnja, premijer Đinđić se zbližava sa Subotićem. Koristi njegove avione (o tome je govorio i sam Subotić), on u ime vlade pregovara sa BAT-om o izgradnji fabrike cigareta u Kragujevcu, što je svojevremeno potvrdio i predstavnik BAT-a za Švajcarsku. Dušan Mihajlović, pak, dodaće u nedavnom intervjuu “Politici” i da je Subotić tada bio savetnik srpske vlade.

Do preokreta, međutim, dolazi sledeće, 2002. godine. Polovinom godine, Zoran Đinđić iznenada odbacuje dogovaranu ideju o BAT-ovoj fabrici u Kragujevcu, čime drastično zahlađuje i odnose sa Stankom Subotićem Canetom. Ubrzo, te jeseni, dolazi i do prekida Đinđićevih odnosa sa Vladimirom Popovićem Bebom, koji je u sredu i konačno priznao da je dobro poznavao Stanka Subotića Caneta.

Dušan Mihajlović pokreće akciju “Mreža” 1. juna 2003. godine. Radna grupa namerno je izmeštena iz ingerencije Mladena Spasića i Josipa Bogića, a grupa na čijem je čelu Miodrag Vuković podređena je direktno šefovima UBPOK-a, Bori Banjcu i Draganu Karleuši. Prvi izveštaj grupa će podneti 8. marta 2004. godine, četiri dana pošto je Mihajlovićevu poziciju preuzeo Dragan Jočić. Pre toga, kako pouzdano saznajemo, održavane su samo usmene konsultacije, kako u MUP-u tako i sa specijalnim tužiocem Jovanom Prijićem.

Prijić je, kada je već o njemu reč, o svemu bio upoznat već 30. januara 2004. godine, ali je odbijao da predmet uzme u svoje ruke. O svemu su sačinjene i službene beleške. Ono što Prijića, međutim, još teže tereti, jeste činjenica da o svemu nijednu reč nije rekao svom nasledniku, Slobodanu Radovanoviću, koji će za akciju “Mreža” saznati tek 5. oktobra 2005. godine, i to od policajaca uključenih u istragu a ne od svog zamenika Jovana Prijića. I o tome postoji beleška. Zašto je Prijić ćutao?

Sama istraga, pak, u međuvremenu je dodatno žestoko blokirana. Desetog maja 2004. godine, naime, Miodrag Vuković odlazi sa čela radne grupe, koja tad potpada pod nadležnost Mladena Spasića i Josipa Bogića. Njih dvojica već 12. maja grupu praktično rasformiraju, svodeći je na samo dva čoveka, a zatim počinju i da cure informacije iz dotadašnje istrage. To je NIN-u potvrđeno iz više međusobno nepovezanih izvora.
Potvrda toga, uostalom, nalazi se i u službenoj belešci čiji faksimil smo objavili još pre više od godinu dana, a koji sada ponavljamo. Ukratko, februara 2005. godine u policiju dolazi Milan Milanović Mrgud, uhapšeni bliski saradnik Stanka Subotića Caneta. Dolazi, što je veoma zanimljivo, na najavu Mladena Spasića; saopštava da mu je poznato da se protiv njega vodi (tajna, poverljiva) istraga i da je čitao poverljivi policijski izveštaj i video radnu šemu švercerske grupe čiji je član. Govori i da mu je taj materijal, nekih godinu dana ranije, dao Vladimir Beba Popović.

Za sve to vreme – iako je grupa praktično rasturena, iako su iseljeni iz prostorija dok su bili na godišnjem odmoru – dva preostala člana radne grupe MUP-a mimo svih očekivanja nastavljaju svoj posao i istražuju šverc cigareta.

Do ključne promene dolazi kada ovaj ostatak radne grupe prelazi iz Spasićevih i Bogićevih u ruke Milorada Veljovića, tada načelnika Uprave kriminalističke policije, a danas direktora policije. Veljoviću su predočeni dotadašnji rezultati istrage, on shvata njen značaj i intenzivira rad na slučaju. U to vreme dolazi i do spomenutog sastanka sa specijalnim tužiocem Slobodanom Radovanovićem 5. oktobra 2005. godine, kada napokon i kreće sinhronizovan rad specijalnog tužilaštva i policije. Finalu dosadašnje istrage svedoci smo ovih dana.

Beba je velika priča

Ne preostaje mi ništa drugo nego da zaključim da je opasno biti Bebin prijatelj. Đinđić je pod zemljom, a Subotić pred vratima zatvora. Za mene se ukazala mala nada – Beba me se odrekao

Dušan Mihajlović

Gospodin Beba Popović predstavio je sebe u poslednjim javnim nastupima (Insajder i Status) kao jedinog “čuvara i tumača lika i dela” pokojnog premijera Zorana Đinđića. Objavljujući svoj veliki povratak u politiku, naveliko deli etikete svim akterima političke scene, ne zaobilazeći ni novinare, akademike i crkvene velikodostojnike, da bi ih sve skupa optužio za ubistvo premijera Đinđića. Savest je teška muka i valja mu da nađe opravdanje za nemoć da se suoči sam sa svojim likom i delom. Toliko to drsko i samouvereno radi da mu se niko ne suprotstavlja, a mnogi počinju i da mu veruju.

Ohrabren sasvim nezasluženom medijskom pažnjom koju je dobio ili kupio, poleteo je toliko visoko, da je pomislio da može zaustaviti i Specijalnog tužioca. Kad mu to nije uspelo, lansirao je priču dostojnu sopstvene pameti: Mihajlović je naredio akciju Mreža da bi reketirao Subotića. A uz to je počinio i krivično delo odavanja službene tajne, dajući Subotiću izveštaj o akciji Mreža. Ako je i od majstora medijskih manipulacija i obmana, mnogo je. Apsurd je u tome što na ovaj način Beba eliminiše nekoga ko mu je možda mogao pomoći tako što bi svedočio o statusu Subotića u novoj demokratskoj vlasti i o izveštaju policije iz 2001. godine, koji je – uzgred – Beba organizovao, a u kome je Subotić čist. Ovako ispada da je i Subotić, “moj najzanimljiviji zemljak” kolateralna šteta Bebinih ambicija da zameni teze i javno obesmisli celu priču samo da bi sakrio svoje učešće u ovoj raboti, koju je vešto vodio do odluke Specijalnog tužioca.

Posle svega što je u poslednje vreme rekao i uradio, ne preostaje mi ništa drugo nego da zaključim da je opasno biti Bebin prijatelj. Đinđić je pod zemljom, a Subotić pred vratima zatvora. Za mene se ukazala mala nada – Beba me se odrekao.

Takođe verujem da istina neće biti nova kolateralna šteta Bebinog marketinga i da ima suda u Srbiji koji će dokazati da Beba laže.
Autor: SLOBODAN NIKOLIĆ – NIKOLA VRZIĆ

REŠENO UBISTVO SLAVKA ĆURUVIJE

Večernje Novosti, 15.06.2007; Strana: 12

Uskoro hapŠenje ubica vlasnika „Dnevnog telegrafa“ I „EVROPLjANINA“

U predistražnom postupku sakupljene činjenice o organizatorima, naručiocima i ubicama Ćuruvije

PITANjE je dana, najdalje nedelju-dve, kada će osumnjičeni za organizovanje, učešće i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije biti uhapšeni i protiv njih biti pokrenuta istraga u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, saznaju „Novosti“ u krugovima bliskim ovoj pravosudnoj instituciji.
Izvor „Novosti“ blizak istrazi tvrdi „da je predistražnim radnjama, koje je sprovodio Specijalni sud, napravljen veliki napredak u utvrđivanju činjenica koje upućuju i na naručioce, i na organizatore i na izvršioce“ ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa“ u aprilu 1999. godine.
Predmet Ćuruvija, pošto je, posle višegodišnjeg tapkanja u mestu i tvrdnji „da se o ubistvu sve zna, ali da nema dokaza za procesuiranje“, stigao u ruke specijalnog tužioca, konačno je dobio i činjeničnu potporu da se odgovorni za ubistvo imenuju i izvedu pred sud.
Naš izvor skreće pažnju da se možda svi akteri ovog ubistva neće naći iza rešetaka, jer neki su trenutno van zemlje, a drugi su u međuvremenu i sami stradali, ali u jedno je siguran:
– Ono do čega se došlo sprovođenjem predistražnih radnji i što su rekli pojedini od ispitanih pripadnika nekadašnje službe državne bezbednosti Srbije, od kojih su neki i direktno bili uključeni u policijskoj akciji „Ćuran“ (bavila se praćenjem Slavka Ćuruvije), dovoljno je da se zatraži hapšenje i sprovođenje istrage protiv svih koji su u tome učestvovali. I to će biti urađeno. Bez obzira na to ko je ko, gde se trenutno nalazi, ili šta mu se u međuvremenu dogodilo. Najbitnije je da istina o ovom gnusnom ubistvu izađe na videlo i njegove aktere stigne ruka pravde.

Autor: M. A.

RASPISANA POTERNICA ZA SUBOTIĆEM

Politika, 15.06.2007; Strana: A1

„Canetova” i „Markova grupa” krijumčarile su cigarete na potpuno različite načine, jedina njihova dodirna tačka je – Mihalj Kertes

Istražni sudija Specijalnog suda u Beogradu naložio je raspisivanje međunarodne poternice za Stankom Subotićem Canetom, osumnjičenim za šverc duvana preko firme „Mia”, kojim je država oštećena za više desetina miliona evra, saznajemo od pouzdanih izvora tog suda. Do zatvaranja ovog broja „Politike” nismo uspeli da saznamo da li je međunarodna poternica raspisana i za odbeglim vođama druge grupe osumnjičenih za nelegalan uvoz cigareta Mirjanom Marković, udovicom Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ, njenim sinom Markom Miloševićem i Bojanom Bajrušević, udovicom Vladimira Kovačevića Trefa, koji je bio saradnik Marka Miloševića.
Mirjana Marković i Marko Milošević su u intervjuima nekim medijima iz inostranstva poručili da se neće odazvati sudskim pozivima. Inače, za Mirjanom Marković od ranije je na snazi međunarodna poternica zbog nelegalne dodele stana dadilji njenog unuka.
Podsetimo, u slučaju poznatom kao „duvanska mafija” pokrenuta su dva odvojena sudska postupka, odnosno dve istrage. U prvoj je kao vođa grupe imenovan Subotić, a ispod njega u hijerarhiji je Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina. Ovaj predmet vodi istražni sudija Vučko Mirčić.
Drugu istragu, protiv Marka Miloševića, Mirjane Marković, Bojane Bajrušević i još šest osoba, uključujući i Mihalja Kertesa, vodi istražni sudija Nebojša Živković. Sumnja se da su ove dve grupe trgovale na potpuno različite načine. Kako nam je objašnjeno, u njihovim malverzacijama nema ničeg što im je bilo zajedničko, sem umešanosti Mihalja Kertesa. Zbog toga su i pokrenute dve odvojene istrage.
Kako nam je rečeno, u slučaju grupe Stanka Subotića Caneta, istražni sudija nije slao pozive za saslušanje osumnjičenima, jer je postojao policijski izveštaj da su oni nedostupni. Ova grupa, prema rešenju o sprovođenju istrage, imala je 15 članova. U pritvoru su Milan Ranković, Nebojša Nikolić, Milan Milanović, Drago Dodeski, Ivana Olujić, Miodrag Zavišić, Milovan Popivoda, Miroslav Pešić i Luka Nenadić, dok se, pored Stanka Subotića, traga za još četvoricom osumnjičenih: Nikolom Miloševićem, Ivanom Krčmarević, Jovicom Ranđelovićem i Stevanom Banovićem. Među osumnjičenima u ovom postupku u pritvoru je i Mihalj Kertes, ali ne zbog ove istrage, već zbog optužnice za slučaj poznat kao „Kipar”. Istražni sudija Vučko Mirčić saslušao je osumnjičene. Svi podaci o toku postupka predstavljaju službenu tajnu.

Autor: D. ČARNIĆ

POPOVIĆ: SUBOTIĆ NIJE BIO SAVETNIK ĐINĐIĆEVE VLADE

Politika, 15.06.2007; Strana: A5

Juče je „Politici” stiglo reagovanje Vladimira Bebe Popovića na intervju koji je našem listu prošlog ponedeljka dao bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović. Popović demantuje Mihajlovićevu tvrdnju da ga je molio da primi „njega i njegovog prijatelja čije ime mi nije rekao” i kaže: „Krajem novembra 2003. godine, posle višemesečnog insistiranja Dušana Mihajlovića da upriličim susret sa Stankom Subotićem i pored izbegavanja samog Subotića da do ovog susreta dođe, ipak sam uspeo da ubedim Subotića da se sretne i upozna sa Dušanom Mihajlovićem. Sastanak je održan u prostorijama tadašnje stranke Nove demokratije, koja je u to vreme bila i izborni štab stranke, koja je vodila izbornu kampanju pod nazivom „Crna ovca”. U prostorijama stranke u vreme održanog sastanka bio je prisutan i Ivan Đorđević, šef kabineta Dušana Mihajlovića, kao zaposleni u sekretarijatu stranke. Sastanak je održan u pola jedan noću i svi prisutni su bili upoznati sa dolaskom Stanka Subotića.
Na tvrdnje Dušana Mihajlovića „da je Beba doveo Subotića i tražio uslugu za svog prijatelja”, Popović odgovara:
„Nikakvu uslugu nisam tražio, ni za koga, od Dušana Mihajlovića, ali je zato Dušan Mihajlović od Subotića tražio uslugu da mu pomogne oko kampanje koja je bila u toku, što je Subotić i pristao. Moja uloga u ovom susretu je posledica opštepoznate činjenice koju niti krijem, niti je ona sporna, ali ni preterano bitna, da sam u periodu od 2001. do 2003. godine održavao kontakt sa Stankom Subotićem kao što su ga održavali i na desetine drugih političara iz DOS-a, poslanika, ministara, predsednika stranaka.
Važna činjenica koju sam dužan da naglasim radi istinitog i celovitog sagledavanja događaja jeste i ta da u vreme ovog susreta u novembru 2003. godine nisam obavljao nikakvu funkciju u vladi već šest meseci, odnosno od juna 2003. godine. I na kraju dužan sam da reagujem i na pisanu izjavu Mihajlovića ’Politici’ od juče da su ’Zoran Đinđić i Stanko Subotić samo kolateralna šteta Bebinog poimanja i obavljanja državnog posla’. Imajući u vidu da je Dušan Mihajlović u vreme tragičnog ubistva premijera Zorana Đinđića bio ministar unutrašnjih poslova, ovom izjavom će očigledno morati da se pozabavi i specijalni tužilac za organizovani kriminal, jer Mihajlović očigledno nešto zna što nije hteo ili nije smeo da podeli sa nadležnim državnim organima.”
Popović je rekao i to da, suprotno Mihajlovićevoj tvrdnji, „Stanko Subotić nikada nije bio savetnik Đinđićeve vlade, ni formalno ni neformalno”.

Antrfile:

(NE)PRIJAVLJENO REKETIRANJE?
Reagovanje Vladimira Popovića Bebe „Politika” je dobila posredstvom njegovih pravnih zastupnika. Međutim, ostalo je nejasno da li Popović tvrdi da je Cane Subotić platio Dušanu Mihajloviću informacije iz policijske istrage, i da li je Popović nadležnim organima ikada prijavio da je prisustvovao (ne)uspelom pokušaju reketiranja i odavanju službenih tajni.
Autor: NN

SEDMORO OPTUŽENIH PUŠTENO IZ PRITVORA

Politika, 15.06.2007; Strana: A12

Osumnjičenima u slučaju „saobraćajna mafija” određene mere javljanja policiji i zabrane napuštanja boravišta

Sudsko veće koje sudi takozvanoj saobraćajnoj mafiji juče je na predlog branilaca pustilo da se sa slobode brani sedmoro optuženih. Pritvor je ukinut Svetlani Glišić, nevenčanoj supruzi prvooptuženog Slobodana Knežića, Branku Škariću, procenitelju štete u „Viner štediše” osiguranju, kao i policajcima – Dušanu Đurkoviću, Slobodanu Đošoviću, Branku Kostadinoviću, Miroslavu Starčeviću i Dobrosavu Laćarku.
Ovakvu odluku sudija Biljana Sinanović, predsednik sudskog veća, obrazložila je time da je veće imalo u vidu da su optuženi učinili uglavnom po jedno krivično delo, da nisu osuđivani, kao i da su svi porodični ljudi. Njima su određene mere zabrane napuštanja boravišta i obavezno javljanje nadležnim policijskim stanicama svakog drugog ponedeljka.
U pritvoru su ostali prvooptuženi Slobodan Knežić, drugooptuženi Zoran Stanojević, Petar Tomašević, privatnik, Arsen Žuža, procenitelj štete u „Viner štediše” osiguranju i Darko Mrkić, saobraćajni policajac.
Prethodno je drugooptuženi Stanojević započeo iznošenje odbrane, koje je zbog njegovog vidljivo lošeg zdravstvenog stanja odloženo do 1. oktobra ove godine kada je zakazan nastavak glavnog pretresa. Stanojević je odbacio sve navode optužnice, za koju tvrdi da je samo delimično razume i da ne može da popamti sve njene navode jer u Centralnom zatvoru „pije po šaku lekova dnevno”. On je naveo da nije nikada bio organizator kriminalne grupe i da nikada policajcima nije davao mito da bi sačinili zapisnike o saobraćajnim nezgodama koje se nisu dogodile. Ispričao je da je pre odlaska u penziju pre pet godina držao agenciju za „druge usluge u osiguranju” i da je tako stekao kontakte u osiguravajućim društvima.
Stanojević je posle dvadesetominutnog izjašnjavanja o optužnici izjavio da „ne zna šta će on tu” i zamolio sud da ga pošalje na lečenje u neku ustanovu, navodeći da mu je pre nekoliko godina posle boravka u „Lazi Lazareviću” bilo mnogo bolje i da se osećao normalno.
Prema navodima optužnice, Stanojević je zajedno sa Knežićem organizovao „saobraćajnu mafiju” koja je falsifikovala zapisnike o uviđaju saobraćajnih nesreća koje se nisu dogodile i povećavajući navodne šete na vozilima oštetila nekoliko osiguravajućih kompanija za oko 200.000 evra.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ

POSLOVOĐA NAPLATNE RAMPE NEGIRAO OPTUŽBE

Politika, 15.06.2007; Strana: A12

Na suđenju 53-članoj grupi poznatoj kao drumska mafija, juče je Goran Stojanović odbacio navode optužnice koji ga terete da je jedan od organizatora kriminalne grupe, koja je organizovala štampanje duplih kartica na osnovu kojih su naplaćivane putarine. Optuženi se terete da su od sredine 2004. do sredine maja 2006. godine, iskorišćavajući svoja radna angažovanja i koristeći modernu tehnologiju, deo novca od naplate putarina uzimali za sebe i tako oštetili državu za više od 6,5 miliona evra.
Stojanović, koji je bio poslovođa na naplatnoj rampi u Nišu, rekao je da nije organizator nikakve grupe, da nije obučavao inkasante za izdavanje i naplatu putarina na osnovu duplih kartica i da nije tačno da su mu druge smenovođe predale novac od duplih karata. Optuženi je rekao da je kao poslovođa imao pristup kompjuterskom programu samo da bi registrovao koji inkasant radi, da su na naplatnoj rampi uvek bile „priče i pričice o nelegalnom radu”, da se 2005. godine nešto pričalo o duplim karticama, da je i on nešto sumnjao, ali sve je ostalo na pričama.
Tanjug

Autor: PRENETO

OSVETNIK „OVERIO“ NIKŠIĆANINA

Večernje Novosti, 15.06.2007; Strana: 12

POTRAGA ZA UBICOM TOMISLAVA ĆIRKOVIĆA, VLASNIKA „HEPI DOGA“

Ubica ispalio pet hitaca – tri u leđa i dva u glavu. Sumnja se da je žrtva stradala zbog „naplate duga“

OPERATIVCI beogradske policije intenzivno rade na identifikovanju i pronalaženju zločinca, koji je preksinoć oko 21 čas sa pet hitaca ubio vlasnika „Hepi doga“ i uvoznika hrane za kućne ljubimce Tomislava Ćirovića (47), ispred vrata njegovog stana u Skadarskoj 6, u centru Beograda. Kako „Novosti“ saznaju postoje indicije koje mogu da dovedu do rasvetljavanja ubistva, jer je reč o dugogodišnjem sukobu crnogorskih momaka, koji „rade“ u Srbiji.
Upućeni u dešavanja u beogradskom podzemlju navode da postoji velika verovatnoća da je Ćirovićevo ubistvo čin osvete za neke druge likvidacije, iako on s tim nema nikakve direktne veze.
– Njegova jedina krivica, kako se čuje, jeste prijateljstvo s nekim ljudima, koji su okrvavili ruke – navodi izvor „Novosti“. – On nije hapšen i osuđivan, niti „prolazi krivično“, ali ga zna i naša i crnogorska policija.
Neposredno pre ubistva, Ćirović je sedeo s prijateljima u okolini Knez Mihailove ulice. Rastao se s njima i krenuo kući. Ušao je u zgradu broj šest u Skadarskoj ulici i popeo se na drugi sprat. Kada je prilazio svom stanu odjeknuli su hici.
Zasada se veruje da su u zločinu učestvovala dvojica napadača. Ubice su čekale u mraku zgrade, na stepeništu između drugog i trećeg sprata.
U Nikšićanina su pucali iz pištolja, s leđa. Prvo je pogođen sa tri metka u leđa, a kada je okrvavljen pao, prišli su mu napadači. Tada su odjeknula još dva hica. Pogodili su ga u glavu.
Komšije su čule samo buku, „kao da se neko svađa i bije“. Tada su se napadači već dali u beg. Jedan je izašao kroz dvorište, a drugi na ulazna vrata zgrade, na Skadarsku ulicu. Izašao je pred goste kafane „Herceg Novi“.
– Iz zgrade je istrčao crnokosi, kratko ošišani muškarac s pištoljem u ruci – ispričao je jedan od gostiju. – Bio je, nekako, sav raspojasan. Deo majice je bio izvučen iz farmerica, a preko nje je obukao teksas košulju. Kao da je izvlačeći pištolj iz pasa, izvukao i majicu. Otrčao je niz ulicu, ka Skadarliji.
Policiju je, nekoliko trenutaka posle hitaca, pozvala Ćirovićeva supruga, koja ga je s ćerkom čekala u stanu. Uviđajna ekipa, kao i kola Hitne pomoći stigli su gotovo istog momenta. Žrtva je još davala znake života, pa je prebačen u Urgentni centar. Izdahnuo je tokom puta.
Ćirović je rodom iz Nikšića. U Nemačkoj je, sa suprugom i desetogodišnjom ćerkom, živeo više od 20 godina. U Beogradu je 2000. godine kupio stan ispred koga je i ubijen. U Srbiju je došao pre više od četiri godine.

Antrfile:

BEZ MRLjE

PORODICI ubijenog Nikšićanina nije jasno čija bi Ćirović mogao da bude meta. U Beogradu se nikome nije zamerio, niti je bio u sukobu s nekim. Imao je dosta prijatelja, a nijednog neprijatelja.
– Nije imao ni mrlju u životu – navode njegovi bliski prijatelji. – Nema indicija ko bi mogao da ga ubije. Nije imao ni saobraćajni prekršaj.
Ćirović, prema rečima prijatelja, je voleo Beograd i čak je u šali govorio da bi jedino voleo da ga sahrane u glavnom gradu Srbije. Porodica je zakazala sahranu za sutra, u 15 časova, na Novom groblju.

LjUBIMCI

PO dolasku u Beograd, Tomislav Ćirović je ušao u poslovne vode. Krenuo je da uvozi hranu za kućne ljubimce. Počeo je sa Nemcima i Holanđanima, uglavnom preko veza koje je stekao decenijskim radom u Nemačkoj. U Beogradu je, pored uvoza hrane, imao i svoju prodavnicu. Hranu za kućne ljubimce prvo je prodavao u iznajmljenom lokalu u hotelu „Jugoslavija“. Kasnije, rentirao je lokal u Tošinom bunaru.
Autor: SR. KRALJEVIĆ, Z. USKOKOVIĆ

POŠALJITE ME U „LAZU“!

Večernje Novosti, 15.06.2007; Strana: 13

Završeno saslušanje dvanaest optuženih pripadnika „saobraćajne mafije“

Optuženi Zoran Stanojević tražio psihijatrijsko lečenje, jer „uvek kao nov“ izađe iz bolnice. Sudsko veće pustilo iz pritvora sedmoro optuženih

SUDSKO veće, koje sudi grupi poznatoj kao „saobraćajna mafija“, na predlog branilaca, i posle saslušanja svih optuženih, ukinulo je pritvor za sedmoro okrivljenih i pustilo ih da se brane sa slobode. To su Svetlana Glišić, Branko Škarić, Dušan Đurković, Slobodan Đošović, Branko Kostadinović, Miroslav Starčević i Dobrosav Laćarak. U pritvoru ostaju petorica – Slobodan Knežić, Zoran Stanojević, Petar Tomašević, Arsen Žuža i Darko Mrkić.
Odbranu je dao novosadski advokat Dragan Joksimović:
– Nikada nisam zloupotrebio struku, prekršio zakon, niti primio mito. Svoj posao sam radio pošteno. Istina je da sam potpisao neka punomoćja koja mi je podnosio Knežić, ali nisam sumnjao u validnost tog posla. Samo jednom je novac od naplaćene štete bio uplaćen na moj račun, od čega sam 20.000 dinara zadržao za sebe, kao honorar, a ostatak, više od 500.000, predao Knežiću.
Pre izjašnjavanja optuženog Zorana Stanojevića, sud je saslušao mišljenje dr Mirjane Popović, sudskog veštaka, koja je i po treći put, zajedno sa još nekoliko kolega pregledala optuženog i konstatovala da je „sposoban da učestvuje u postupku i da svoju odbranu na sudu“.
– Pročitao sam optužnicu i nisam baš sve razumeo. Ne shvatam i dalje šta treba da vam kažem i šta ću ja ovde – rekao je Stanojević.
Posle „uvodnog dela“ svoje odbrane, optuženi je zamolio sud da mu da još malo vremena da se pripremi:
– Loše mi je u CZ, jer mi je tamo pao plafon na glavu. Daju mi da pijem šaku lekova svakoga dana, i propadam. Zato bih želeo da mi pomognete, a i u interesu ovog suđenja je i da me pošaljete u „Lazu“ na lečenje, gde sam se i ranije lečio i odakle sam izlazio kao nov. Kad se malo „povratim“ onda ću sudu i detaljno objasniti svaku tačku optužnice i sve što mi se stavlja na teret – rekao je Stanojević.

Antrfile:

DODATNI PREGLEDI

SUD je prihvatio da Stanojevića ponovo pregledaju stručnjaci neuropsihijatrijske i kardio struke, da mu se uradi skener glave, i da se pribave nalazi šabačkih doktora koji su ga svojevremeno lečili, ali je do daljeg odbio njegovo puštanje iz pritvora i lečenje van bolnice u Bačvanskoj.
Autor: J. D. LJUTIĆ

„STRANCI“ KAO ZLATO

Večernje Novosti, 15.06.2007; Strana: 13

Nova privođenja pomoravske „auto-mafije“

Juče nije stigla krivična prijava protiv dvadesetoro uhapšenih

OPERATIVCI Uprave kriminalističke policije MUP Srbije i Policijske uprave u Jagodini nastavili su i tokom jučerašnjeg dana da privode i saslušavaju osobe za koje sumnjaju da su u vezi sa grupom koja je ilegalno uvozila i preprodavala automobile. Akcija je nastavljena u Jagodini i Ćupriji.
Prema informacijama do kojih smo došli do juče po podne nikome od privedenih nije određeno policijsko zadržavanje do 48 časova. Ipak, većinu njih čekaju naknadna saslušanja i mogućnost da im bude određen i pritvor.
Okružnom državnom tužilaštvu u Jagodini još nije dostavljena krivična prijava sa imenima 20 pripadnika organizovane kriminalne grupe, koju je policija uhapsila pre dva dana. To će, prema informacijama do kojih smo došli, biti urađeno danas.
U jagodinskoj ispostavi Republičke uprave carina nisu želeli da komentarišu hapšenje petoro svojih kolega, među kojima i šefa Carinske ispostave, osumnjičenih da su omogućili nezakonitosti oko uvoza automobila.
Reč je o automobilima koji nisu ispunjavali zakonske mogućnosti da budu uvezeni, odnosno nisu imali „EVRO 3“ motor. I pored toga, uz pomoć falsifikovane dokumentacije i „papira“ iz Italije, Francuske i Švajcarske, takva vozila su „prepravljana“, a potom prodavana po znatno većoj ceni.
Organizator ekipe, prema policijskim saznanjima, je Milan Milanović iz Ćuprije, čija se špediterska firma „Ravnela“ pojavljuje kao glavni uvoznik „faličnih“ automobila. Uvezena vozila su bila znatno starija od prikazanog, a menjana im je i kilometraža. Papirološki su prolazili pravu „kuru podmlađivanja“.

Autor: D. V. – Z. U.

MARKA ČEKA SUD

Večernje Novosti, 15.06.2007; Strana: 13

Ministar pravde Dušan Petrović očekuje izručenje Marka Miloševića

Interes svih je da se utvrdi šta je istina oko šverca cigareta

BEOGRAD – Ministar pravde Srbije Dušan Petrović izjavio je juče da ne očekuje iznenađenja kada je u pitanju izručenje i procesuiranje Marka Miloševića, jednog od osumnjičenih za organizovanje šverca cigareta.
Sin bivšeg predsednika SRJ rekao je prekjuče da se neće odazvati pozivu suda u Srbiji i negirao da je učestvovao u švercu cigareta od 1996. do 2000. godine, navodeći da se sada nalazi u Kini.
Petrović je novinarima u Palati federacije rekao da postoje jasno uređene procedure međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima i da će Srbija učiniti sve što je potrebno da bi tu pomoć dobila.
Na pitanje da li će se tražiti izručenje Miloševića, ministar je rekao da „čeka zahteve od onih koji postupaju u postupku“.
– Interes je da se utvrdi šta je istina. Svaka sumnja mora biti istražena u propisanoj proceduri i ukoliko postoji osnovana sumnja, uključujući i Marka Miloševića, da je učinio krivično delo, to treba da bude ispitano kako bi došli do nespornih činjenica – rekao je Petrović.
Navodeći da je van „naše moći i domena kako će strane države reagovati na zahteve koji će biti upućivani“, Petrović je kazao da očekuje da će stvari ići po utvrđenom i poznatom redu i da ne očekuje iznenađenja.
Specijalni tužilac podneo je zahtev za sprovođenje istrage protiv Mirjane Marković, Marka Miloševića, Bojane Bajrušević, Mihalja Kertesa i još petoro osoba zbog organizovanog šverca cigareta od 1996. do 2001. godine.

Autor: NN

ANDRIJA NIJE IZBUŠIO “MREŽU”

Večernje Novosti, 15.06.2007; Strana: 15

Italija ne nudi Andriji Draškoviću status svedoka-saradnika, tvrdi njegov advokat

Protiv Draškovića vode se dva postupka – za pomaganje italijanskoj mafiji, i za šverc droge i cigareta

ANDRIJA Drašković ni sa kim nije pregovarao, niti mu je iko u Italiji ponudio da bude svedok pokajnik. Tvrdim, takođe, da on nema nikakve veze sa akcijom “Mreža”, koja ovih dana puni novinske stupce, tvrdi za “Novosti” njegov advokat Veljko Delibašić.
Kategorički je odbacio sve navode o pristanku njegovog klijenta da italijanskim vlastima kao svedok-saradnik pruži potrebne informacije u zamenu za slobodu. Delibašić tvrdi da Drašković nikad ne bi pristao da lažima tereti druge ljude, jer sa onima sa kojima ga povezuju, nije bio ni u kakvom poslu.
Na našu primedbu da je simptomatično da se ubrzo posle hapšenja Draškovića u Frankfurtu, a zatim i njegovog izručenja u Rim, na našim prostorima krenulo sa akcijom “Mreža”, u kojoj optužuju i njegovog klijenta, Delibašić kaže:
– Drašković nema nikakve veze sa ovim hapšenjima. On odgovara pred italijanskim vlastima, gde je i u pritvoru. Tamo se protiv njega vode dva postupka. U jednom ga terete da je pomagao italijanskoj mafijaškoj organizaciji, obezbeđivao im zaštitu od domaćih kriminalaca, a dve zavađene grupe je i pomirio. U drugom postupku ga terete za šverc droge i cigareta iz Crne Gore u Italiju.
– Da li se u drugom postupku osim Draškovića pominje možda Milo Đukanović ili još neko?
– Da, pominje se Milo Đukanović.
– A Stanko Subotić, Marko Milošević ili neko iz “Mreže”?
– Ne.
– Šta je Drašković pričao pred nemačkim, odnosno italijanskim vlastima?
– Samo je potvrdio svoj identitet i negirao apsolutno svaku umešanost u krivična dela za koja ga sumnjiče.
– U kojem je sada zatvoru?
– To ne smem da kažem iz bezbednosnih razloga.
– Zar se Drašković i tamo nečega boji?
– Ne, nego je to procedura Italijana.
– Da li je pred italijanskim organima bilo još nečeg što tereti vašeg klijenta?
– Kolega Darko Perazić i ja, sa još dvoje italijanskih advokata, imali smo odlične argumente kojima smo, verujem, apsolutno pobili optužni akt protiv Andrije Draškovića, pa ne bi bilo iznenađenje da tamošnje vlasti ni ne podignu optužnicu.
– Kako ste ubedili Italijane da Drašković nema nikakve veze sa Arkanom, za čijeg su ga naslednika prozvali i o čemu je naširoko pisala domaća i inostrana štampa?
– Andriju terete da je preuzeo Arkanove poslove u periodu od 1994. do 2001. Zar Arkan nije ubijen 15. januara 2000. godine? Koliko dugo je onda Drašković gospodario posle toga? Valja podsetiti i da je Andrija od 2001. do 2004. bio u pritvoru.
– Koliko je ozbiljna optužba da je Drašković obezbeđivao zaštitu i dokumenta italijanskim mafijašima u Crnoj Gori?
– To je tek interesantno. Vaso Baošić, načelnik policije u Baru uhapšen je u Italiji sa koferom novca, a zatim i osuđen zbog saradnje sa italijanskom mafijom. Šta će njima Andrija kad su imali glavnog čoveka u Baru? S druge strane, u to vreme, za Draškovićem je u Crnoj Gori bila raspisana poternica, pa se on skrivao u Grčkoj. Zar nije logično da prvo sebi obezbedi “skidanje” poternice, pa tek onda drugima sređuje dokumenta?

Antrfile:

NI REČ O MILU

- A, što se tiče drugog postupka, jesu li italijanske vlasti iznele neki dokaz o saradnji Draškovića i Đukanovića?
– Ne. Niti su oni imali dodirnih tačaka. Tako da Andrija i da hoće da tereti Đukanovića, ne bi mogao.
Autor: SILVANA STANKOVIĆ

SUMNJIVO CARSTVO CANETA SUBOTIĆA

Blic, 15.06.2007; Strana: 4

Kako je Stanko Subotić vraćao novac u zemlju

Vođa duvanske mafije preko Danske i Kipra kupio i osnovao na desetine firmi

Stanko Subotić, glavnoosumnjičeni da je švercom cigareta oštetio državu za više od 40 miliona evra, proteklih godina uložio je, preko svoje firme „Emerging Markets Investments APS“ iz Kopenhagena, oko osam miliona evra u svoje ćerke-kompanije u Srbiji, navodi se u godišnjem finansijskom izveštaju te holding kompanije u koji je „Blic“ imao uvid.

Poreklo tog novca niko nije proveravao i sada se o tome može samo nagađati. O tome svedoči podatak da je policija tek sada odlučila da formira tim koji treba da utvrdi gde su završili milioni zarađeni na švercu. Sumnja se da je taj novac korišćen za kupovinu i osnivanje preduzeća u Srbiji. Za sada se zna da je velika količina deviza prebačena na Kipar, na račune raznih of-šor kompanija koje se dovode u vezu s Subotićem. Kako je „Blic“ objavio, direktor tih kompanija u Limasolu je Nikola Milošević, Subotićev sestrić, za kojim traga srpska policija. Subotić poseduje brojne kompanije širom Evrope, a sve poslove u Srbiji vodi preko kompanije EMI iz Danske, u kojoj je on naveden kao vlasnik 100 odsto akcija. Prema finansijskom izveštaju kompanije EMI, ta firma od svojih ćerki-firmi iz Srbije ima potraživanja od 38 miliona danskih kruna, ali nije poznato po kom osnovu. Subotić je kao fizičko lice prebacio novac nepoznatog porekla na EMI i s njim legalno formirao osnovni kapital preduzeća. Pored toga, on je i zajmodavac sopstvenoj firmi koja ima samo jednog zaposlenog. Potom je sukcesivno prenosio pare u ćerke-firme koje je osnovao u Srbiji. Ta kompanija ima udeo u brojnim preduzećima u zemlji, od kojih najveći kapital poseduje „D-Trade“ iz Beograda, a koja ima upisani kapital od oko pet i po miliona evra.
Uplate u „D-trade“ su počele 1999. godine, a najveća uplata je bila u julu 2002. i koja je iznosila gotovo 2, 8 miliona evra. To preduzeće je svakako najznačajnije od svih koje se vode kao vlasništvo „EMI grupe“ i poseduje značajnu imovinu.
Takve konstrukcije, kaže sagovornik „Blica“, koriste se i za onemogućavanje ispitivanja porekla novca, ali i toga ko stoji iza njega.
EMI je osnovan 2003. i do tada firme u Srbiji, poput „D-Trade“ i „Dulw D-Trade“ iz Crne Gore, bile su u sklopu „Bonarex Ltd“ s Kipra. Međutim, izgleda da su te veze raskinute i prebačene u Dansku. EMI ima samo jednog zaposlenog i to je direktor Tomas Nig. Izvor „Blica“ iz Danske, kaže da se ime tog čoveka ne pojavljuje ni u jednom telefonskom imeniku u toj zemlji, kao ni broj telefona kompanije EMI. On kaže da je moguće da Nig živi negde u inostranstvu. Izveštaj je potpisao advokat Kristijano Rosi, inače partner u advokatskoj firmi KOPP, koja se nalazi na adresi Frederiksgade 9 u Kopenhagenu, a na kojoj je u Agenciji za privredne registre upisana i holding kompanija EMI. Interesantno je da je ta firma osnovana 2003. – iste godine kada i EMI.
Stanko Subotić je vlasnik oko stotinu hektara najatraktivnijeg zemljišta oko Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu. U izveštaju poslovanja njegove firme EMI iz Danske, koja je vlasnik 100 odsto akcija „D-Trade“, navodi se da ta firma okončala svoj program kupovine nekretnina i da sada poseduje veliku ograđenu parcelu u blizini beogradskog aerodroma. Međutim, nije navedeno koliko je zemljište plaćeno. Navodi se samo svota od 320.000 evra koju je EMI otpisala firmi „D-Trade“, ali nije poznato da li taj novac korišćen za kupovinu zemljišta. Navodi se da zemljište ima veliku vrednost zbog toga što postoje projekti da se u blizini aerodroma grade strateški značajni objekti. U izveštaju revizorske kuće se još dodaje da bi trebalo napraviti pravu procenu tržišne vrednosti nekretnina u vlasništvu „D-Trade“ zbog toga što je njihova stvarna vrednost verovatno mnogo veća nego što to knjige pokazuju.
Josip Bogić, bivši načelnik Odeljenja UBPOK-a za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, u emisiji „Poligraf“ na TV B92 ocenio je kao dobar potez najavljenu meru oduzimanja nelegalno stečene imovine pripadnika kriminalnih grupa.
– Mislim da je to suštinsko pitanje. Kada oduzmete imovinu, vi tim grupama na neki način oduzimate manevarski prostor, oni ne mogu dalje da vrše krivična dela, ne mogu da korumpiraju tužioce, sudije. To znači da preventivno delujete i imate pravi efekat. To su pokazala i iskustva u svetu – kaže Bogić.
Međutim, od oduzimanja imovine za sada nema ništa.
Zahtev za zamrzavanje imovine Mirjane Marković i Marka Miloševića, koji je najavio specijalni tužilac Slobodna Radovanović, još nije predat sudu, potvrdila je za „Blic“ sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Posebnog odeljenja.
– Još ništa nije predato sudu. U zahtevu mora precizno da se navede za koju imovinu se tačno traži zamrzavanje. To nije jednostavno utvrditi i to je veliki posao. Prethodno, tužilaštvo mora da otkrije na kojem računu, u kojoj banci, na čije ime, i da li je ta imovina stečena konkretnim krivičnim delom. Po postojećem zakonu može da se zamrzne samo imovina stečena konkretnim krivičnim delom – kaže sudija Kovačević-Tomić. Ona je istakla da sud ne sme da produžava istragu koja je ograničena trajanjem pritvora zbog utvrđivanja porekla imovine.

Autor: N. JAĆIMOVIĆ – V. Z. CVIJIĆ

„OKONČAJTE POSTUPAK ZA UBISTVO STAMBOLIĆA“

Blic, 15.06.2007; Strana: 17

Vida Petrović Škero traži od Veća

BEOGRAD – Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero saopštila je juče da je pozvala sudsko veće tog suda, koje u trećem stepenu odlučuje o žalbama osuđenih za ubistvo Ivana Stambolića i atentat na Vuka Draškovića u Budvi, da što pre donese odluku.

- Predsednik suda ima mogućnosti da traži poštovanje razumnog roka. Pokrenula sam sada tu proceduru, a kada će biti završeno zavisi od veća – rekla je sudija Vida Petrović-Škero.
Veće Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu presudilo je 18. jula 2005. Miloradu Ulemeku Legiji, komandantu JSO, Radomiru Markoviću, bivšem šefu DB, Miloradu Bracanoviću, zameniku komandanta JSO a kasnije zameniku BIA, i još petorici pripadnika JSO. Petočlano veće Vrhovnog suda, kojem je predsedavala sudija Nevena Važić, potvrdilo je 28. juna prošle godine presudu posebnog odeljenja.
Milorad Ulemek Legija, kao organizator, i pripadnik JSO Branko Berček, kao neposredni izvršilac koji je pucao na Stambolića i na Draškovića, dobili su po 40 godina zatvora, pa su imali pravo na treći stepen. U trećem stepenu u predmetu odlučuje sedam sudija Vrhovnog suda koji nisu odlučivali u drugom stepenu.
Sedmočlano veće kojem predsedava sudija Milena Drecun-Ilić održalo je javnu sednicu po žalbama optuženih početkom marta ove godine.

Autor: V.Z.CVIJIĆ

POTERA ZA UBICAMA

Blic, 15.06.2007; Strana: 17

Zločin u centru Beograda

BEOGRAD – Beogradska policija traga za ubicama Tomislava Ćirovića (47), koji je likvidiran preksinoć oko 21 sat ispred svog stana na drugom spratu zgrade u Skadarskoj 6.

Ćirović je prethodno sedeo u kafiću „Ke pasa“ sa društvom. Krenuo je kući, a ispred ulaznih vrata stana u kojem je živeo sa suprugom i ćerkom, prema nezvaničnim informacijama, čekala su ga dva napadača. Posle kraće prepirke, koju je čula i njegova supruga koja je bila u stanu, jedan od napadača pucao mu je u glavu i leđa. Od ispaljena četiri kuršuma, jedan je promašio Ćirovića i završio u vratima susednog stana broj sedam.
Ubice su istrčale iz zgrade, a gosti obližnje kafane „Hercegovina“ dali su policiji različite opise ubica. Neki su tvrdili da su videli samo jednog, punijeg, tamnokosog muškarca kako sa pištoljem u ruci istračava iz zgrade. Drugi su tvrdili da su videli ćelavog muškarca kako beži. Policija, inače, pretpostavlja da su se napadači razdvojili u ulazu zgrade,pa je jedan pobegao niz ulicu, a drugi kroz dvorište.
Inspektori SUP-a trenutno ispituju poslove i privatan život Ćirovića, a posebno im je zanimljiv njegov višegodišnji boravak u Nemačkoj. Tamo je, navodno, zaradio veliki novac i vratio se u Beograd. U Srbiji nikada nije bio u sukobu sa zakonom i poslednjih nekoliko godina posedovao je radnje „Hepi dog“, u kojima je prodavao hranu za kućne ljubimce.
– Pretpostavljamo da je dobro zarađivao jer su i on i porodica živeli na visokoj nozi. Tu se doselio pre pet godina, bio je kulturan i nikada nismo primetili da mu dolaze neki sumnjivi tipovi – kažu komšije iz Skadarske ulice.

Autor: A. Ž. A.

MARKO VS DS

Kurir, 15.06.2007; Strana: 2

Dušan Proroković, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju

„Ukoliko neke članice Saveta bezbednosti priznaju Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, onda je vrlo jasno da Rezolucija 1244 više ne važi“

Miloševićev sin optužio Demokratsku stranku da stoji iza optužbi
za šverc duvana, iz DS poručuju da ne polemišu sa šefovima mafije

BEOGRAD – Marko Milošević, sin pokojnog predsednika SRJ Slobodana Miloševića koji je u paketu sa svojom majkom Mirom Marković označen kao organizator kriminalne grupe koja se bavila švercom duvana, za sve nevolje koje su ih poslednjih dana zadesile optužio je Demokratsku stranku. Iz DS, međutim, poručuju da ne žele da polemišu sa „šefovima mafije“.
Milošević junior u intervjuu za Glas javnosti negirao je optužbe Specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala da je kolovođa kriminalne švercerske grupe.
– Šokiran sam. Evo, dva dana ne mogu da verujem. Prvo sam mislio da je neka greška. Ovo prevazilazi granice fantazije… Kakav šverc, kakvi bakrači! – začudio se Milošević.
Na pitanje da li će se odazvati pozivu suda, Milošević je odgovorio da mu „ne pada na pamet“, već da će sačekati jer, kako je rekao, i dalje veruje da je sve to „propagandni trik DS da zamažu oči sa svim onim što se dešava sa Kosovom i Metohijom“. Na najavu Tužilaštva da će podneti zahtev da im se zamrzne imovina, Milošević je poručio:
– Neka uzmu, neka uzmu. Neka im je na čast. Mogu da mi uzmu očev grob i kuću gde mi živi sin. Neka uzmu – ponavljao je on, opet bacajući senku na DS.
– Nego, kad budu ispitivali poreklo imovine, zamolio bih ako bi moglo u isti proces da se uključi i državno rukovodstvo, posebno onaj deo iz DS – poručio je Milošević.
Čelnici DS juče nisu hteli da komentarišu Miloševićeve reči, uz obrazloženje da tome ne žele da pridaju značaj. Potpredsednik DS Bojan Pajtić kaže da je to posao tužioca i sudova i da o tome više nema šta da se priča.
– Ne bih komentarisao – dodao je on.
Poslanik DS Srđan Milivojević, međutim, odgovora da je u Srbiji „postala praksa da šefovi organizovanih kriminalnih grupa protiv kojih se vode postupci pred sudovima brane tako što napadaju DS“.
– Nije nivo bilo kog poslanika i člana DS da polemiše sa šefovima mafijaških grupa. Vidim da Marko Milošević kaže da mu ne pada na pamet da se odazove pozivima suda, što je i očekivano od jednog kriminalca. Ipak, svako je nevin dok sud drugačije ne kaže – kaže Milivojević, dodajući da veruje u pravosudne institucije Srbije.
– Mislim da će ova zemlja uspeti da se izbori sa organizovanim kriminalnim grupama, bez obzira na to da li ih čine nekada najmoćniji ljudi ove zemlje ili brutalne ubice – kaže Milivojević.
Bivši funkcioner SPS Aleksandar Vulin podržao je Marka Miloševića ističući da „nema sumnje da je DS sproveo pljačkašku privatizaciju“, i da je „suština njihovog delovanja i angažmana da dođu na vlast da opljačkaju šta je preostalo“.
– Da sam na Markovom mestu, pristao bi da mi uzmu svu imovinu u zamenu za imovinu Kolesara, Janjuševića i ostalih funkcionera DS – kaže Vulin.

Antrfile:

Pekinška posla

Marko Milošević kaže da se nalazi u Pekingu i da je tamo otišao jer ima „neka posla“. Na pitanje da li boravi u Moskvi, odgovorio je da je „svojevremeno bio u Moskvi“, a upitan gde se njegova majka trenutno nalazi, odbrusio je: „Pitajte nju!“
Govoreći o optužbama da je u švercu duvana sarađivao sa osumnjičenom Bojanom Bajrušević, Marko je rekao da je Bojana njegova drugarica i da nikada nije porekao da je bio u kontaktu sa njom, ali da mu nije poznato da je ona švercovala duvan. On je, takođe, rekao da Stanka Subotića Caneta ne poznaje.
Autor: D. N.

OKO ZA OKO

Kurir, 15.06.2007; Strana: 3

Pripadnik SAJ za kojeg se sumnja da je “overio“ hicem u
glavu Dušana Spasojevića u Meljaku na taj način osvetio svog bliskog rođaka, „zvezdarca“ Sredoja Šljukića Šljuku

BEOGRAD – Pripadnik Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), koji je 27. marta 2003. godine učestvovao u akciji navodnog hapšenja i ubistva vođa šefova „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma, bliski je rođak ubijenog vođe „zvezdarskog ganga“ Sredoja Šljukiće Šljuke, ekskluzivno saznaje Kurir od izvora bliskog istrazi ovog slučaja!
Prema rečima Kurirovog izvora, ovaj pripadnik SAJ, inače, tadašnji policijski major, navodno je čovek koji je u vrhu osumnjičenih da je već mrtvog Spasojevića „overio“ ispred meljačke vikendice. Prema tvrdnjama policijskih izvora, tadašnji major SAJ otkrio je samog sebe, jer se ubrzo posle kontroverzne akcije u Meljaku pohvalio svojim prijateljima da je osvetio ubistvo svog rođaka Sredoja Šljukića Šljuku! Na pitanje prijatelja: „Kako?“, ovaj policajac je ispričao da je lično pucao u Spasojevića!
Inače, specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal preuzelo je „slučaj Meljak“ od okružnog javnog tužioca u Beogradu, koje je započelo istragu još 2004. godine, potvrdio je juče Kuriru izvor iz OJT! Međutim, u specijalnom tužilaštvu o ovom predmetu ne znaju ništa. Portparol Tomo Zorić rekao je juče za naš list da ovakve informacije ne saopštavaju javno.
Advokat Slobodan Milivojević, koji je kao zastupnik Spasojevićeve i Lukovićeve udovice podneo prijavu protiv N. N. izvršilaca ubistva u Meljaku, kaže za Kurir da ga dosad još niko nije zvanično obavestio o sudbini ovog predmeta.
– Nikakav dopis, akt, ni obaveštenje još nisam dobio od specijalnog tužilaštva. U svakom slučaju, veoma mi je indikativno da se priča o „slučaju Meljaku“ otvara neposredno posle donošenja presude za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Iako bih jako želeo da se neko ozbiljno pozabavi ovim slučajem, moje duboko ubeđenje je da je istraga samo šešir i pokriće, i da, nažalost, nikad nećemo saznati pravu istinu – kaže Milivojević.
On dodaje da je posle svedočenja Dejana Milenkovića Bagzija na suđenjima pred specijalnim sudom bilo jasno da o „slučaju Meljak“ više neće moći da se ćuti, jer su njegove izjave bile sasvim suprotne zvaničnoj verziji događaja u Meljaku, 15 dana posle Đinđićevog ubistva.
Naime, Bagzi je tokom svedočenja za Đinđićevo ubistvo, koje je bilo javno, davao različite izjave. Opisujući kako je pobegao iz vikendice u Meljaku, on je rekao kako su Spasojević i Luković iskočili kroz prozor pre njega. Prvi put je rekao da je posle skoka kroz prozor skrenuo desno, a odgovarajući na pitanje veća, drugi put je rekao da je skrenuo levo.
Milenković je, takođe, rekao da je Spasojević kod sebe imao samo lični pištolj i mobilne telefone! Puškomitraljez, koji je, inače, duži od torbe koju je Šiptar navodno nosio sa sobom, i bombe koje se vide na policijskom snimku, Bagzi nije pomenuo! On, takođe, nije pomenuo ni novac koji je nestao posle Spasojevićeve i Lukovićeve likvidacije, a nezvanično se pominje da su oni poneli između pet i šest miliona evra!

Autor: R. K.

BAGZI TUŽI KAJGANIĆEVU

Kurir, 15.06.2007; Strana: 3

BEOGRAD – Mafijaš pokajnik Dejan Milenković Bagzi iz Surčina, poslednji optuženi koji je u predmetu protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića dobio status zaštićenog svedoka, priprema kontratužbu protiv bivšeg advokata Biljane Kajganić, koja ga je optužila da ju je zavrnuo za 80.000 evra, saznaje Kurir!
Odnose između Milenkovića i bivše advokatice, koja ga je zastupala u vreme predaje u Solunu, jula 2004. godine, dodatno je zaoštrila tužba Biljane Kajganić! Naime, ova beogradska advokatica tužila je Bagzija i njegovu suprugu Jasnu tvrdeći da joj na ime zastupanja duguju 5.900.000 dinara i 10.000 evra!
Milenkovići, međutim, tvrde da su Kajganićevu isplatili do poslednje pare pre nego što joj je Bagzi otkazao punomoćje, uoči početka borbe za to da optuženičku klupu Specijalnog suda i ćeliju Centralnog zatvora zameni slobodom, uz obavezu da svedoči protiv svojih bivših pajtosa iz „surčinsko-zemunskog klana“ i optuženih pripadnika Jedinice za specijalne operacije!
Kajganićeva je, inače, bila treći Milenkovićev advokat. Njega su najpre zastupali Miroslav Todorović Šera i Mirko Tripković. Kada su oni napustili predmet, odbeglog Surčinca počela je da brani Kajganićeva, koju je Bagzi otpustio početkom 2005. godine.
U tužbi podnetoj Drugom opštinskom sudu u Beogradu Kajganićeva traži da joj Milenkovići isplate i troškove sastanka s ministrom policije Draganom Jočićem, ali i susrete s nekadašnjim saveznim ministrom za ljudska i manjinska prava Rasimom Ljajićem, bivšim komandantom Žandarmerije Goranom Radosavljevićem Gurijem i upravnikom CZ Miroslavom Micićem. Oni su u tužbi predloženi kao svedoci!

Autor: D. M.

BEBA U MREŽI!

Press, 15.06.2007; Strana: 2

Milan Milanović Mrgud u iskazu policiji teško optužio Vladimira Bebu Popovića!

BEOGRAD – Milan Milanović Mrgud, uhapšeni član ,,duvanske mafije“ i najbliži saradnik Stanka Subotića Caneta, optužio je u iskazu policiji Vladimira Bebu Popovića da je odavao podatke o akciji „Mreža“, to jest o istrazi šverca cigareta! Milanović je policajcima koji su vodili istragu o švercu cigareta još u februaru 2005. godine rekao da „zna da se protiv njega vodi istraga“ i da je „čitao poverljivi izveštaj i video šemu švercerske grupe čiji je on član“.
„Na pitanje policije od koga je dobio Izveštaj i radnu šemu istrage, Milanović je izjavio da je izveštaj i šemu dobio od Vladimira Bebe Popovića, zvanog Beba, nekih godinu dana pre ovog razgovora (2004. godine, prim aut.)“, piše u službenoj belešci, koja je objavljena u najnovijem broju NIN-a.
Na osnovu ovog dokumenta postaje jasno zašto je Vladimir Beba Popović prekjuče optužio bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića da je izveštaj o akciji „Mreža“ pokazao Stanku Suootiću (pogledajte okvir). Očigledno, Popović je požurio da napadne Minajlovića kako bi skinuo odgovornost sa sebe.
S druge strane, ministar policije Dragan Jočić izjavio je juče da „nije utvrđeno da je Mihajlović Subotiću ili bilo kome drugom dao ili pokazao podatke o akciji ‘Mreža“.
– Izjava Popovića o tome da je Mihajlović pokazao Subotiću delove izveštaja o „Mreži“ samo je priča jedne strane. Ne postoji nijedan podatak zbog kojeg bi se protiv Mihajlovića pokretao postupak – rekao je Jočić. Međutim, po svoj prilici, svoju ulogu u celoj priči o akciji „Mreža“, pored Popovića, imali su i načelnici u UBPOK-u Mladen Spasić i Josip Bogić (koji su na pozicije postavljeni na predlog Popovića i Mlađana Dinkića), ali i sadašnji zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić. Prema pisanju NIN-a, Spasić i Bogić su 2001. po nalogu Zorana Đinđića počeli proveravanje poslovanja Stanka Subotića. Tražili su njegove pare na Kipru, istraživali šverc cigareta i posle nekoliko meseci „pronašli“ da je Subotić „čist“. Posle toga su počeli dobro poznati kontakti Subotića i Đinđića.
Sredinom 2002. Đinđić i Subotić prekidaju kontakt, a već sledeće godine kreće akcija „Mreža“. Radna grupa je tada namerno izmeštena iz ingerencije Spasića i Bogića i predala Miodragu Vukoviću, koji je bio podređen direktno šefovima UBPOK-a Bori Banjcu i Draganu Karleuši.
„Prvi izveštaj grupa će podneti 8. marta 2004, četiri dana pošto je Mihajlovićevu poziciju preuzeo Jočić. Pre toga održavane su samo usmene konsultacije, kako u policiji, tako i sa specijalnim tužiocem Jovanom Prijićem, koji je uporno odbijao da uzme ovaj predmet. Ono što Prijića još teže tereti jeste da o svemu nijednu reč nije rekao svom nasledniku Slobodanu Radovanoviću, koji će za akciju „Mreža“ saznati tek 5. oktobra 2005. godine“, piše NIN.
Pre toga, u maju 2004. godine, vođa radne grupe Vuković odlazi, a čitav posao potpada pod nadležnost Spasića i Bogića, koji su već 12. maja grupu praktično rasformirali, svodeći je na samo dva čoveka. Odmah zatim počinju i da cure informacije iz dotadašnje istrage. Preokret nastaje kada ostatak ove grupe prelazi u nadležnost Milorada Veljovića, aktuelnog direktora policije, koji pojačava rad na ovom slučaju.
– U to vreme dolazi i do sastanka sa tužiocem Radovanovićem 5. oktobra 2005, kada napokon i kreće rad specijalnog tužilaštva i policije – piše NIN.

Antrfile:

Mihajlović: Bezočne Bebine laži
Vladimir Beba Popović optužio je bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića da je u februaru 2004. lično Canetu pokazao policijski izveštaj o akciji „Mreža“. Mihajlović tvrdi da Popović „bezočno laže“.
– Bezočnost Popovićevih laži oslobađa me obaveza. Zato mogu da kažem dva saznanja. Prvo mi je pružio sam Popović u intervjuu „Statusu“, a to je da je on bio samozvani šef RDB-a i kriminalističke policije, dok sam se ja bavio „čuvarkućama“ na mojoj planini. Drugo je strasnije: Zoran Đinđić i Stanko Subotić su „kolateralna šteta“ Bebinog poimanja i obavljanja državnog posla. Ali, Beba je velika tema. Svoje laži će morati da dokaže na sudu – naveo je Mihajlović i dodao da mu ne ostaje ništa drugo nego da zaključi da je opasno biti Bebin prijatelj, jer je Đinđić pod zemljom, a Subotić pred zatvorom.
– Za mene se ukazala mala nada, Beba me se odrekao… Ohrabren sasvim nezasluženom medijskom pažnjom koju je dobio ili kupio, poleteo je toliko visoko da je pomislio da može da zaustavi i specijalnog tužioca. Kad mu to nije uspelo, lansirao je priču dostojnu sopstvene pameti: Mihajlović je naredio akciju „Mreža“ da bi reketirao Subotića. Ako je i od majstora medijskih manipulacija i obmana, mnogo je…
Autor: S. M.

MISTERIJA

Press, 15.06.2007; Strana: 11

Tomislav Ćirović (47), koji je ubijen ispred svog stana, nije imao kriminalni dosije u Srbiji, ali je poznat nemačkoj policiji

Tomislav Ćirović (47), koji je preksinoć ubijen ispred svog stana u Skadarskoj ulici u Beogradu, nije imao kriminalni dosije u Srbiji, ali je poznat nemačkoj policiji. Kako Press saznaje, Ćirovića su Nemci sumnjičili za neka krivična dela, pa naša policija ispituje da li se tamo nekome zamerio. Ćirović je inače u Beogradu držao prodavnicu hrane za kućne ljubimce „Hepi dog“.

- Ćirović je godinama radio u Nemačkoj i, kako smo saznali od kolega iz nemačke policije, sumnjičio se za neka krivična dela. U Srbiji nije imao dosije, a nije ni poznato da se bavio kriminalom. Novac zarađen u Nemačkoj uložio je u otvaranje prodavnice hrane za životinje. Inače, zasad je ispitano i nekoliko članova „dorćolske grupe“ – kaže za Press izvor blizak istrazi.

Podsetimo, Ćirovića su nepoznati napadači izrešetali u sredu uveče ispred ulaza u njegov stan. Kako saznajemo, najverovatnije dvojica napadača sačekali su da dođe do stana i zatim u njega ispalili nekoliko hitaca. Prema nezvaničnim informacijama, pre ubistva jedan od napadača i Tomislav su se posvađali.

Ubistvo je policiji prijavila Svetlana Ćirović, supruga Tomislava Ćirovića. Ona je rekla policajcima da je čula koškanje i buku ispred vrata neposredno pre ubistva.

- Izašla sam u hodnik i videla muža u lokvi krvi – rekla je Ćirovićeva supruga.

Stanari zgrade u kojoj je Ćirović živeo čuli su pucnjavu. Neki od njih tvrde da su Ćirovića napala trojica muškaraca, dok drugi kažu da su videli dvojicu. Napadači su imali pomagače koji su ih čekali ispred zgrade.

- Trojica mladića ušla su u zgradu. Nisu imali maske. Dvojica su otišla na stepenište ka trećem spratu, a treći ih je čekao tu negde. Mislili smo da dolaze kod nekog u posetu, kome bi palo na pamet da će ubiti Tomislava? Nije nam jasno ni zbog čega bi bilo ko to uradio kad je bio miran i povučen – kaže jedna komšinica.

Ćiroviće svi znaju kao dobre komšije, a za Tomislava govore da je bio porodičan čovek. Prema rečima jedne komšinice, Tomislav je bio ljubazan prema svima.

- Nikad se nije desilo da me vidi da nosim nešto, a da mi ne pomogne. Kad bih zimi nosila ugalj iz podruma do stana, uvek bi uzimao kofu. To su dobri ljudi. Žao mi je njegove ćerkice Aleksandre i žene – kaže naša sagovornica.

Komšije kažu da Ćirovići obožavaju životinje i sećaju se da im je Tomislav pričao da ima mačku i pticu u stanu.

- Doselili su se ovde pre pet godina. Pre toga su dve godine uređivali stan. Znam da su bili gastarbajteri. Oboje su radili u Nemačkoj, ali ne znam šta. Imućna su porodica, ali i veoma kulturna – kaže jedan komšija.

Antrfile:

Serija ubistava

Poslednjih meseci razbuktao se rat u beogradskom podzemlju. Serija ubistava počela je 18. septembra 2006. godine likvidacijom Nemanje Milinkovića. U oktobru 2006. ubijen je Goran Mijatović Mita, direktor FK „Bežanija“, a 8. decembra Slobodan Stević (29) iz Kotora. U decembru je ubijen Dejan Davinić (30). Bojan Obradović (28) ubijen je i spaljen u Novom Sadu 6. aprila. Košarkaš Jovan Manović ubijen je 9. maja ove godine greškom u kafiću „Zodijak“ na Senjaku, a deset dana kasnije ubijen je Milovan Marković, zvani Kockica. Pre dve nedelje na Voždovcu je izrešetan u svojim kolima Vladimir Dragić (25), zvani Vlada Mostarac.
Autor: NA. S.

NA PRELAZU BATROVCI UHAPŠENO 10 CARINIKA

Politika, 16.06.2007; Strana: A12

Osumnjičeni da su overavali lažnu dokumentaciju o uvozu putničkih automobila

U nastavku razotkrivanja članova organizovane kriminalne grupe koja se bavila nezakonitim uvozom i preprodajom vozila, kriminalistička policija uhapsila je juče Dragomira Bokića, šefa smene ispostave i devet carinika na graničnom prelazu Batrovci, saopštio je MUP Srbije. Privedeni su Jovo Zobenica, Miroljub Đorđević, Igor Medić, Bogdan Miljenović, Ana Kecman, Predrag Bašić, Gorjanka Šipraga, Nenad Janaćković i Dragan Demić.
Uhapšeni carinici su osumnjičeni da su zloupotrebom položaja overavali lažnu dokumentaciju o fiktivnom ulasku putničkih automobila preko graničnog prelaza Batrovci u Srbiju. Policija navodi da su, osim preko ovog graničnog prelaza, vozila i na druge načine stizala u gradove po Srbiji.
Policija je pre četiri dana u nekoliko gradova u Srbiji uhapsila 20 članova organizovane kriminalne grupe osumnjičene za nezakonit uvoz i preprodaju vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove standarda „evro 3”. Uhapšeni su ovako „zaradili” više od 500.000 evra, za koliko su oštetili državni budžet i lakoverne kupce. Prema navodima policije, članovi ove grupe su u dužem vremenskom periodu uvozili automobile iz inostranstva i falsifikovali oznake godine proizvodnje. Osumnjičeni su sačinjavali i falsifikovanu dokumentaciju na osnovu koje su vozila carinili i registrovali. Falsifikovana dokumenta najčešće su bila iz Italije, Francuske i Švajcarske.
Osim toga, ova grupa je lažno prikazivala opšte stanje vozila i pređenu kilometražu. Ovako su značajno umanjivali carinsku osnovicu, a vozila su prodavali po realnoj tržišnoj ceni kao da su „prošla” redovnu carinsku proceduru i da je njihov uvoz dozvoljen.
Uprava carina Srbije juče je pozdravila akciju policije na graničnom prelazu Batrovci, ali i naglasila da se, zbog čestih hapšenja carinika, u javnosti stiče „pogrešan utisak o službi u celini”.
– Naglašavamo da su to samo pojedinačni slučajevi u odnosu na ukupan broj zaposlenih. Podržavamo efikasnu borbu protiv kriminala, ali istovremeno insistiramo na zaštiti ugleda čitave institucije – navodi se u saopštenju Uprave carina i naglašava da „generalizacije bilo koje vrste sigurno neće pomoći u izgradnji institucija, koje kao građani priželjkujemo”.

Autor: D. VUKOSAVLJEVIĆ

KERTES SASLUŠAVAN TRI SATA

Politika, 16.06.2007; Strana: A12

Šverc cigareta iz 1997. godine, kada je oštećen budžet Srbije, kao krivično delo zastareva tek 2027. godine

Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, saslušan je juče u istrazi slučaja poznatog kao „duvanska mafija”. Istražni sudija saslušao ga je kao osumnjičenog u predmetu u kojem je prvi na tužiočevoj listi Stanko Subotić Cane, vlasnik firme „Mia”, preko koje se, kako se sumnja, nelegalno trgovalo cigaretama.
Saslušanje Kertesa trajalo je, kako saznajemo, više od tri časa, a podaci o tome šta je bivši šef carine rekao drže se u najstrožoj tajnosti. Ne zna se da li je Kertes priznao navode zahteva za sprovođenje istrage, ili je odbacio sve za šta se tereti. Podsećamo, specijalni tužilac Slobodan Radovanović, objavljujući informaciju o istrazi protiv „duvanske mafije”, saopštio je, pored ostalog, da postoje zakonski uslovi da Kertes postane svedok saradnik u tom predmetu.On je pritvoren pre dva meseca, kada je protiv njega podignuta optužnica za pljačku saveznog budžeta .
Posle saslušanja Kertesa, istraga slučaja „duvanska mafija” koju vodi istražni sudija Vučko Mirčić, ući će u fazu saslušanja svedoka kojih, kako saznajemo, ima mnogo. U postupku treba da bude utvrđeno na koji način je 1996. i 1997. godine obavljan nelegalan uvoz cigareta u Srbiju, pri čemu je nezakonitom prodajom državni budžet oštećen za više desetina miliona evra.
Za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje se Subotiću i ostalim pripadnicima te grupe stavlja na teret, zaprećeno je zatvorskom kaznom od dve do 12 godina, po sadašnjem Krivičnom zakonu, koji je nešto blaži od prethodnog. Ukoliko budu bili optuženi, Subotiću i onima za koje se veruje da su mu bili saradnici, sudiće se za krivična dela koja su počinili pre deset i više godina.
Postavlja se pitanje zastarelosti, s obzirom na period koji je protekao od vremena izvršenja do sudskog procesuiranja. Kako nam je objašnjeno u Specijalnom sudu, nema bojazni da će Subotića zaobići krivična odgovornost zbog zastarelosti slučaja.
Takozvana relativna zastarelost u ovom slučaju nastupa 15 godina posle izvršenja krivičnog dela, kažu u sudu. To znači da bi u slučaju šverca cigareta iz 1997. godine, zastarelost nastupila 2012. godine i posle tog roka, osumnjičeni ne bi mogli da odgovaraju za malverzacije oko uvoza duvana. Međutim, kako nam je objašnjeno, rok za relativnu zastarelost prekida se onog trenutka kada počne procesuiranje tog krivičnog dela, bez obzira na to da li je osumnjičeni dostupan vlastima ili ne. Prema tome, u slučaju Stanka Subotića Caneta ne postoji mogućnost zastarelosti krivičnog dela, jer je istraga počela pre isteka roka za zastarelost.
Pored relativne, postoji i apsolutna zastarelost. Ona nastupa kada protekne dvostruki rok za relativnu zastarelost, odnosno, u ovom slučaju za 30 godina, ukoliko se do tada ne okonča postupak. Apsolutna zastarelost računa se nezavisno od procesuiranja. To teoretski znači da bi Subotić, 2027. godine mogao da postane slobodan građanin ako do tada ne bude doneta konačna presuda.
Za Stankom Subotićem raspisana je međunarodna poternica, a očekuje se da se na listi Interpola. Pored činjenice da su u oba postupka glavnoosumnjičeni u bekstvu, zajednički imenitelj obe istrage je bivši šef carine Mihalj Kertes.

Autor: DOROTEA ČARNIĆ

INSPEKTORKE PLELE „MREŽU” OKO KRIJUMČARA CIGARETA

Politika, 16.06.2007; Strana: A12

Akcijom u strogoj tajnosti rukovodio Miodrag Vuković, razgovori o prikupljenim podacima vođeni isključivo u kancelariji UBPOK

Zbog visokog stepena rizika od kompromitovanja akcija „Mreža” vođena je kao „strogo zatvorena”. Razlog ovakvom pristupu je prethodni način rada pojedinih policajaca koji su istraživali zadimljeni duvanski put i našli – ništa. Dakle, svi mi, svedoci devedesetih, kada je cigarete bilo moguće kupiti jedino na ulici gde je odjekivalo „kimovi”, „bondovi”, „lordovi”, dok su trafike bile prazne, trebalo je da poverujemo da organizovanog šverca nije bilo. Sebi i svojim očima nismo smeli da verujemo.
Akcija „Mreža” započeta je 1. juna 2003. godine pod vođstvom tadašnjeg načelnika, inspektora UBPOK (Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala) MUP-a Srbije Miodraga Vukovića, i za nju, sem direktno uključenih policajaca, niko nije znao.
Po strogoj policijskoj proceduri Vuković je bio obavezan da o radu obaveštava Boru Banjca, načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, Dragana Karleušu, zamenika, i samog ministra policije Dušana Mihajlovića, ali usmeno, tvrdi „Politikin” sagovornik, direktan učesnik ove akcije. Da li je sam Mihajlović imao ili ne neka dokumenta, kao i da li ih je pokazivao Stanku Subotiću, naš sagovornik ne zna.
– Interesantno je da su u izabranoj ekipi, po odluci Vukovića, osim policajaca bile i njihove koleginice. I to mlade. Sem u prostorijama gde su prikupljeni podaci analizirani, zabranjen je bio i razgovor o ovoj temi. Toliki stepen tajnosti bio je neophodan ne zbog toga što su žene brbljive, već zato što se u startu znalo da krijumčarenje tona duvana nije bilo moguće bez učešća visokorangiranih carinika, policajaca, pripadnika državne bezbednosti i na kraju političara koji su ih štitili.
Zanimljivo je da su te devojke lako ulazile u luksuzne vile osumnjičenih. Muškarci koji su čuvali te vile po Srbiji i Crnoj Gori bi im se čak udvarali. Nisu ni pretpostavljali da su one tu da bi snimile sasvim druge stvari. Sa policijama stranih država komunikacija je bila institucionalizovana i brojni podaci prikupljeni su uz pomoć kolega iz Italije i drugih država.
Utvrđeno je da postoji osam osnovnih grupa krijumčara i da su neki od njih uživali direktnu zaštitu supruge tadašnjeg predsednika, Mirjane Marković i njihovog sina Marka Miloševića. Iako su oboje demantovali da su umešani u preprodaju cigareta na crnom tržištu, prema saznanjima „Politike” najteže i direktno ih optužuje Mihalj Kertes.
Nekadašnji direktor Carine pred advokatom i tužiocem izjavio je, kako tvrdi naš sagovornik, da je šema bila sledeća: Mirjana Marković bi lično Kertesu najavila dolazak šlepera na granicu. Potom bi mu Bojana Bajrušević donosila brojeve registracija kamiona. Kertes je zatim na dogovoreni granični prelaz slao pripadnike VMK (vanredne mere kontrole) carine, zapravo carinike od najvećeg poverenja koji su omogućavali prolazak transporta mimo očiju neupućenih.
Zbog ove svoje kooperativnosti bilo bi moguće da Mihalj Kertes dobije u predstojećem procesu status zaštićenog svedoka. Ali, treba sačekati da do sudskog procesa uopšte dođe. Ovde je reč o velikom paradržavnom nezakonitom poslu. Sve su organizovali policajci, carinici, debeovci i njihovi saradnici iz podzemlja, danas vlasnici brojnih firmi, zgrada, sportskih klubova… Oni koje danas zovemo kontroverzni biznismeni. Tek nedavno državne institucije pokazale su da su jače od opstrukcije ovih i nekada i sada moćnih ljudi.

Autor: GORAN VOLF

CANE NA POTERNICI

Večernje Novosti, 16.06.2007; Strana: 12

Naloženo raspisivanje međunarodne potrage za Stankom Subotićem

Uskoro sledi raspisivanje poternica i za – Mirjanom Marković,
Markom Miloševićem i Bojanom Bajrušević, jer su u bekstvu

BEOGRAD – Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu koji rukovodi istragom protiv grupe osumnjičenih za šverc duvana naložio je raspisivanje međunarodne poternice za Stankom Subotićem Canetom, potvrđeno je juče u tom sudu.
Međunarodna poternica će biti raspisana jer Subotić, prema policijskim izveštajima, nije dostupan domaćim pravosudnim organima.
On je osumnjičen da je organizovao grupu poznatu kao „duvanska mafija“, koja je preko njegove firme „Mia“ iz Uba ilegalnim uvozom i nelegalnom trgovinom duvanom oštetila državu za više desetina miliona evra.
U sudu najavljuju da će uskoro biti raspisana međunarodna poternica i za organizatorima druge grupe osumnjičenih za nelegalan uvoz cigareta – udovicom bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića – Mirjanom Marković, njenim sinom Markom Miloševićem, i Bojanom Bajrušević.
Mirjana Marković i Marko Milošević su u izjavama nekim inostranim medijima poručili da se neće odazvati sudskim pozivima.
U slučaju poznatom kao „duvanska mafija“ pokrenuta su dva odvojena sudska istražna postupka. U prvom je kao vođa grupe imenovan Subotić, dok se druga istraga vodi protiv Marka Miloševića, Mirjane Marković, Bojane Bajrušević i još šestoro osoba.
Svi detalji iz istrage predstavljaju službenu tajnu.

Antrfile:

SEČA TREĆEG KRAKA

Kako „Novosti saznaju, po nalogu specijalnog tužioca narednih dana biće uhapšeni i pripadnici treće grupe švercera duvana. Reč je o još jednom kraku duvanske hobotnice, koja je više od deset godina harala tržištem duvana u Srbiji i šire.
Autor: NN

TAJNA DO OPTUŽNICE

Večernje Novosti, 16.06.2007; Strana: 12

Predmet Ćuruvija pred Specijalnim tužiocem

Specijalno tužilaštvo će odlučiti o podizanju istrage protiv konkretnih osoba

BEOGRAD – Gotovo sve istražne radnje u rasvetljavanju ubistva novinara Slavka Ćuruvije su završene i narednih dana predmet će biti prosleđen Specijalnom tužilaštvu, izjavila je juče za „Tanjug“ portparol Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević-Tomić, čime je potvrđeno jučerašnje pisanje „Novosti“.
Ona je kazala da pred istražnim sudijom treba da budu saslušana još dva-tri svedoka, posle čega će sudija prikupljene informacije dostaviti Specijalnom tužilaštvu.
– Ukoliko sprovedene istražne radnje budu ukazivale da ima elemenata za vođenje istrage protiv konkretne osobe, Specijalno tužilaštvo tada može tražiti otvaranje istrage – objasnila je Maja Kovačević-Tomić.
Ona je precizirala da optužnica ne može biti podignuta ukoliko prethodno nije sprovedena istraga. U toku je pretkrivični postupak koji se sprovodi po zahtevu tužilaštva, rekla je Maja Kovačević–Tomić i ukazala da saslušavane osobe nisu osumnjičena lica, već su one svedoci.
Specijalno tužilaštvo odbilo je da komentariše otkriće da je „pitanje dana kada će osumnjičeni za organizovanje, učešće i ubistvo Slavka Ćuruvije biti uhapšeni“, naglašavajući da je taj „postupak službena tajna“.
U izjavi „Tanjugu“ portparol tužilaštva Tomo Zorić rekao je da su još u toku istražne radnje koje sprovodi sud na zahtev tužilaštva. Zahtevom Specijalnog tužilaštva, početkom godine zatraženo je da se pred istražnim sudijom sasluša oko 100 osoba koje bi mogle imati neka saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije.

Autor: NN

UHAPŠENA CELA SMENA CARINIKA

Blic, 16.06.2007; Strana: 15

Članovi auto-mafije iza brave

U pritvoru zadržano desetoro carinika sa prelaza Batrovci

BEOGRAD – U nastavku akcije razbijanja kriminalne grupe, osumnjičene za uvoz automobila koji ne ispunjavaju standard „evro 3“, policija je juče uhapsila carinskog službenika Dragomira Bokića, šefa smene na graničnom prelazu Bartovci i još devetoro njegovih kolega.

U saopštenju MUP navedeno je da su pored Bokića uhapšeni i carinici Jovo Zobenica, Miroljub Đorđević, Igor Medić, Bogdan Miljenović, Ana Kecman, Predrag Bašić, Gorjanka Šipraga, Nenad Janaćković i Dragan Demić. Oni su odvezeni u Sremsku Mitrovicu, gde im je određena mera zadržavanja do 48 sati.
Ovu grupu policija tereti da su, zloupotrebljavali svoj službeni položaj, overavali lažnu dokumentaciju o fiktivnom ulasku automobila preko ovog graničnog prelaza u Srbiju. Sedište grupe bilo je u Jagodini, gde je stizala većina ilegalno uvezenih automobila.
Pre tri dana je uhapšeno 20 osoba u Jagodini, Boru, Ćupriji, Šidu, Kragujevcu i Paraćinu, među kojima i pet carinika iz Carinske ispostave u Jagodini. Kao organizatora kriminalne grupe policija sumnjiči Milana Milanovića (36) iz Ćuprije, odgovorno lice preduzeća „Ravnelle“, koji je takođe uhapšen. Lisice na ruke stavljene i nekolicini špeditera iz Pomoravlja. Njima je zaplenjena kompletna dokumentacija, kompjuteri, a u nekim poslovnim prostorijama nađeno je i oružje.
Okružno javno tužilaštvo u Jagodini podnelo je juče zahtev za sprovođenje istrage protiv osamnaestoro osumnjičenih, od 20 koje je policija uhapsila. Oni se terete za zločinačko udruživanje, zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje isprava.
Posle davanja izjave istražnom sudiji Okružnog suda u Jagodini, Đorđe Brčkalović (34) iz Šida pušten je da se brani sa slobode, a juče popodne je počelo saslušavanje ostalih osumnjičenih.
Policija nastavlja istragu o ilegalnom uvozu automobila jer postoji sumnja da su carinici i sa drugih graničnih prelaza puštali četvorotočkaše sa lažnom dokumentacijom, kao i da su u ceo posao uključene još neke špediterske firme. Uprava carina je u jučerašnjem saopštenju pozdravila hapšenje na graničnom prelazu Batrovci, ali je i istakla da se zbog čestih hapšenja carinika u javnosti stiče „pogrešan utisak o službi u celini“

Autor: A.Ž.A. – I.I.

UHAPŠENA CELA SMENA CARINIKA

Večernje Novosti, 16.06.2007; Strana: 13

KRIMINALISTIČKA POLICIJA NA GRANIČNOM PRELAZU „BATROVCI“ OTKRILA NOVU GRUPU „AUTO-MAFIJE“

Lisice stavljene šefu smene Dragomiru Bokiću i njegovim službenicima u carinskoj ispostavi. Overavala lažnu dokumentaciju o fiktivnom ulasku putničkih automobila u Srbiju preko ovog graničnog prelaza

NA graničnom prelazu u Batrovcima policija je juče ujutro uhapsila celu smenu carinika. Među desetoro privedenih je i šef smene carinske ispostave Dragomir Bokić.
Ova policijska akcija je nastavak suzbijanja ilegalnog uvoza i preprodaje automobila u Srbiji. U policijskoj „marici“ završili su i carinici Jovo Zobenica, Miroljub Đorđević, Igor Medić, Bogdan Miljenović, Ana Kecman, Predrag Bašić, Gorjanka Šipraga, Nenad Janaćković i Dragan Demić.

Primali mito
Svi su uhapšeni zbog sumnje da su počinili zloupotrebu službenog položaja i krivično delo primanja mita. Policija je, tokom istrage, došla do podataka da je ova ekipa overavala lažnu dokumentaciju o fiktivnom ulasku putničkih automobila u Srbiju preko ovog graničnog prelaza. Oni su, međutim, na sasvim druge načine stizali u srpske gradove.
MUP Srbije u interesu dalje istrage još nije saopštio kanale kojima su ova vozila dopremana u zemlju. Operativci srpske Uprave kriminalističke policije (UKP) u saradnji sa kolegama iz Policijske uprave (PU) u Jagodini već nekoliko meseci rade na razbijanju organizovane kriminalne grupe, sastavljene od carinika, špeditera i vlasnika agencija, koji su se bavili nezakonitim uvozom i preprodajom automobila. Ova vozila nisu ispunjavala standarde predviđene zakonom („evro 3“ motor), ali su i pored toga falsifikovanjem papira završavala na tržištu. Pored toga, prepravljana im je godina proizvodnje („podmlađivana“ su), a smanjivana im je i pređena kilometraža.

Ukrali pola miliona
Na ovaj način oštećeni su država i kupci za više od pola miliona evra. Početkom nedelje u sinhronizovanoj policijskoj akciji u Jagodini, Ćupriji, Boru, Šidu, Kragujevcu i Paraćinu uhapšeno je prvih 20 članova ove grupe. Među njima i petoro carinika iz Carinske ispostave u Jagodini. Jučerašnjim privođenjem desetoro carinika, broj ovih službenika koji se našao iza rešetaka, samo u ovoj akciji policije, popeo se na 15. To je polovina od broja do sada uhapšenih pripadnika ove organizovane kriminalne grupe, koju su mediji nazvali „pomoravska auto-mafija“.
Tokom jučerašnjeg dana istražnom sudiji jagodinskog Okružnog suda privedeno je 13 prvouhapšenih članova ekipe. Krivičnom prijavom obuhvaćeno je još sedam imena, ali se oni brane sa slobode. Kao organizatora ove grupe policija je imenovala Milana Milanovića iz Ćuprije, vlasnika špediterske firme „Ravnela“.

Autor: Z. USKOKOVIĆ, SR. KRALJEVIĆ

DUGOVI SEJU SMRT

Večernje Novosti, 16.06.2007; Strana: 13

„CRNOGORCI“ U BEOGRADU NASTAVILI OBRAČUN UBISTVOM VLASNIKA „HEPI DOGA“

Pozadina najnovije likvidacije nastavak borbe za prevlast na narko-tržištu. Veza sa ubistvom Dragoslava Strikovića

UBISTVOM Tomislava Ćirovića (47), u centru Beograda, nastavljena je serija obračuna Crnogoraca na beogradskom asfaltu. Iza svih likvidacija, kako se navodi u policiji, krije se borba za narko-tržište i „prebijanje“ dugova iz prethodnih godina, kada su padale žrtve i u suparničkoj ekipi.
Nikšićanin, sa čistim policijskim dosijeom, legalno je uvozio hranu za kućne ljubimce i bio je vlasnik firme „Hepi dog“. Ali, glavni prihodi su mu, prema policijskim saznanjima, navodno, bili iz biznisa sa drogom.

Podela teritorije
U BEOGRADSKIM kriminalnim krugovima nagađaju da ubistvo Ćirovića, u kojeg je napadač pucao u sredu na drugom spratu zgrade u Skadarskoj ulici, može biti u nekoj vezi sa misterioznom smrću njegovog zemljaka iz Nikšića – Dragoslava Strikovićem (41). Ovog Nikšićanina, još nepoznati snajperista, ubio je hicem u leđa 21. decembra 2005. godine. Ubistvo se dogodilo na Dorćolu, na parkingu Sportskog centra „25. maj“.
– Ćirović i Striković su bili zemljaci i, naravno, poznavali su se, jer Nikšić nije veliki grad – navode Ćirovićevi prijatelji. – Ne znamo zašto bi njegova smrt bila povezana sa Strikovićevom. Oni nisu ni bili u sukobu i kao Nikšićani su se često susretali u Beogradu.
Rat Crnogoraca na „privremenom radu“ u Beogradu počeo je prošle godine. Motivi se, kako se navodi, kriju u borbi za prevlast na narko-tržištu jer je „gašenjem“ (policijskim hapšenjima i međusobim kriminalnim likvadacija) velikih srpskih klanova ostao upražnjen deo „teritorija“ u Beogradu. Ipak, nailaze „mlade snage“ koje na sve načine pokušavaju da potisnu konkurenciju i „veterane“.
Prošlog meseca u Beogradu je uhapšen Rožajac Šućro B. (22). Od ovog narko-kurira policija je zaplenila skoro 22,5 kilograma heroina, čija je ulična vrednost bila oko dva miliona evra. Veruje se da je deo droge trebalo da ostavi beogradskim Crnogorcima, a ostatak da prebaci u zapadnoevropske zemlje.
Deo crnogorske mafije, onaj „mirniji“ ogranak, trenutno se skoncentrisao na drugi profitabilni posao – trgovinu ukradenim automobilima. Ovaj deo je zasada u prijateljskim odnosima sa ekipa iz Crne Gore u Beogradu, koji vode rat oko narkotika.

Auto-biznis
OVAJ posao crnogorske mafije nakratko je bio prekinut prošle godine, kada je policija u Meljaku kraj Beograda otkrila jedan od njihovih „auto-štekova“. Tada je zaplenjeno nekoliko vozila, koja su sa falsifikovanom dokumentacijom po ustaljenom šablonu, preko Crne Gore, trebalo da završe u Albaniji.
Neke automobile su vraćali pravim vlasnicima, ali tek pošto bi dobili otkup. Pomoć u prebacivanju vozila prižali su i srpski policajci.
Pored međusobnog sukoba Crnogoraca vodi se rat između srpskog narko-dilera poznatog u Evropi i trojnog saveza novobeogradskog dilera, crnogorskog bosa i šefa jedne od prekookeanskih kriminalnih grupa. Prva žrtva ovog rata bio je splitski košarkaš Jovan Manović (29). Njega je, graškom, umesto prijatelja srpskog narko-dilera, ubio plaćeni ubica koji je, zajedno sa jednim od nalogodavcem, već u Centralnom zatvoru u Beogradu.

Antrfile:

JURNjAVA PO DORĆOLU

SLOBODAN Stevović (29) iz Kotora ubijen je 8. decembra 2006. godine na Dorćolu. Kod ubijenog mladića, kojeg je napadač jurio ulicama, pronađena je lična karta na ime Ištvana Elezovića iz Podgorice. Smatra se da je Stevović žrtva sukoba dve ekipe iz Crne Gore, a nekoliko meseci ranije ranio je u Kotoru sugrađane Dragana Kneževića (26) zvanog Škuri i Dalibora Đurića (25), zbog čega je crnogorska policija za njim i
raspisala poternicu.
Autor: U. D. N.

MIRA OSUMNJIČENA ZA UBISTVO ĆURUVIJE

Blic, 16.06.2007; Strana: 4

Završene istražne radnje, tužilaštvo podnosi krivične prijave

Pored nje, na listi osumnjičenih koji treba da budu privedeni na saslušanje biće i nekoliko pripadnika Državne bezbednosti

Na listu osumnjičenih za umešanost u ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Specijalno tužilaštvo je stavilo imena nekoliko pripadnika DB-a, ali i ime Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i SRJ.

Istražne radnje u slučaju ubistva Ćuruvije prekjuče su okončane i u Specijalnom tužilaštvu planiraju da podnesu krivične prijave protiv pripadnika DB-a koji su organizovali i učestvovali u tajnom praćenju Ćuruvije, a među okrivljenima bi trebalo da se nađe i Mirjana Marković.
Sudija Dragan Lazarević, koji je vodio istražne radnje, tokom iduće nedelje predmet će vratiti Specijalnom tužilaštvu. Istraga je počela u januaru ove godine na zahtev specijalnog tužioca Slobodna Radovanovića. Saslušano je više od 50 osoba, među kojima su pripadnici DB-a koji su pratili Ćuruviju na dan ubistva. Kako saznajemo, od rekonstrukcije ubistva Ćuruvije se trenutno odustalo, ali će možda biti obavljena kad budu podnete krivične prijave.
Tužilac Radovanović je još pre sprovođenja istražnih radnji izjavio da je ubistvo Ćuruvije političko ubistvo iza koga su bile državne institucije.
Slavka Ćuruviju su ubila su dvojica napadača u ulazu njegove zgrade u Svetogorskoj ulici. Tačno na Uskrs, 11. aprila 1999. pucali su mu u leđa i glavu. Pored Ćuruvije je tada bila njegova nevenčana supruga Branka Prpa, koju je jedan od napadača udario oružjem u glavu. Odmah posle ubistva bilo je jasno odakle je naredba mogla da dođe. Svima je bilo poznato da je Mirjana Marković, neposredno pred likvidaciju, uputila javne i privatne pretnje Ćuruviji i da je na njenu inicijativu objavljen sraman članak u „Politici ekspres“ – „Ćuruvija dočekao bombe“.
Ubrzo posle pada Miloševićevog režima, objavljen je tzv. dosije „Ćuran“ iz kojeg se vidi da su pripadnici DB-a neobično intenzivno počeli da prate Ćuruviju nekoliko dana pred ubistvo. U vreme prelazne vlade i koministara unutrašnjih poslova, u policiji i DB-u je saslušano 27 pripadnika Devetog odeljenja centra DB Beograda, koji su učestvovali u praćenju Ćuruvije. Isti pripadnici Službe pratili su i Vuka Draškovića 3. oktobra 1999, kada su na Ibarskoj magistrali ubijena četiri člana SPO.
Tadašnji načelnik Devetog odeljenja Zoran Pavić svedočio je da ga je načelnik beogradskog Centra DB-a Milan Radonjić na dan ubistva zvao na skoro svakih pet minuta da se raspituje o kretanju Ćuruvije i da je vikao na njega zato što ga ne izveštava redovno. Radonjić je bio optužen za ubistvo na Ibarskoj magistrali, ali je prvostepenom presudom oslobođen. Za ubistvo na Ibarskoj magistrali osuđen je Radomir Marković, tadašnji šef DB-a, koji je pravosnažno osuđen i za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Draškovića u Budvi.
Većina pripadnika Devetog odeljenja svedočila je krajem 2000. i početkom 2001. da im je neposredno pre ubistva Ćuruvije naređeno da se hitno povuku. Jedan od njih, koji nije odmah čuo naredbu, svedočio je da je na ulici gde je ubijen Ćuruvija video beli „golf 3“, identičan vozilu kojim su raspolagali pripadnici Devetog odeljenja. Utvrđeno je da je na dan ubistva Ćuruvije za sporni „golf“ bio zadužen pripadnik beogradskog DB Ratko Romić. On je u vreme „Sablje“ bio pritvoren, ali je negirao bilo kakvu umešanost u ubistvo Ćuruvije.
Dežurni u beogradskom centru DB-a na dan ubistva Ćuruvije, kao i u vreme zločina na Ibarskoj magistrali, bio je Cvjetin Milinković, koji je nedavno umro. Milinković je nakon demokratskih promena postao načelnik beogradskog centra DB-a. Na to mesto ga je postavio Milorad Bracanović, koji je od zamenika komandanta JSO, nadležnog za obaveštajni rad, nakon demokratskih promena prvo bio načelnik Sedmog odeljenja DB-a za tajno praćenje i prisluškivanje, a nakon pobune JSO postao je zamenik šefa DB, što je bio sve do februara 2003.
U akciji „Sablja“ Bracanović je uhapšen, a nedavno je pravosnažno osuđen jer je kao zamenik komandanta JSO znao da se sprema ubistvo Stambolića, a zatim i da je izvršeno, a nikom nije prijavio.
Izgleda da su ova čudna napredovanja u DB-u, pre svega Bracanovića, usporavala sve istrage političkih ubistva u Srbiji.
Kada je tokom „Sablje“ razotkriveno ubistva Stambolića i atentat na Draškovića u Budvi i kada je proširena optužnica za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, pojavio se i očevidac ubistva Ćuruvije (ime je poznato redakciji). Očevidac je krajem 2003. identifikovao Luku Pejovića kao jednog od dvojice ubica Ćuruvije. Pejovića, koji je imao dosije narko-dilera, ubili su nepoznati napadači ubrzo posle 5. oktobra 2000.
Policija je tada povezala Luku Pejovića sa nekim pripadnicima JSO, ali se sve završilo na sumnjama.
Javna policija ništa nije preduzela nakon ubistva Ćuruvije, a tadašnji šef beogradske policije Branko Đurić kasnije je optužen za umešanost u ubistvo na Ibarskoj magistrali, ali je prvostepeno oslobođen.
Đurićev pomoćnik je bio Miloš Vojinović, dok je načelnik kriminalističke policije bio Milenko Erčić, a načelnik Trećeg odeljenja za krvne i seksualne delikte bio je Miodrag Gutić. To su ljudi koji su morali da vode istragu o svim političkim ubistvima, ali to nisu činili.

Antrfile:

Kako je otkriven dosije „Ćuran“

Dosije „Ćuran“ – dokument o tajnom praćenju Slavka Ćuruvije otkrio je, kako s nezvanično nagađa, Stevan Nikčević, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio zamenik šefa beogradskog centra DB. On je nakon 5. oktobra bio koministar policije u ime SPO, a zatim je bio pomoćnik Zorana Živkovića u vreme dok je obavljao funkciju saveznog ministra policije. Nikčević je danas direktor preduzeća „Jugoimport SDPR“.
On je još pre demokratskih promena otkrio Vuku Draškoviću neke detalje u vezi sa ubistvom na Ibarskoj magistrali. Na samom suđenju za ubistvo na Ibarskoj magistrali, optuženi Radomir Marković i Milan Radonjić tvrdili su da je „Nikčević punio Draškoviću glavu neistinama“. Povodom Nikčevićeve uloge u ubistvu Ćuruvije postoje različite, krajnje suprotstavljene tvrdnje. Sa jedne strane, tvrdi se da je umešan u praćenje Ćuruvije, što je javno izneo nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać. Korać je naveo da Nikčević ne bi trebalo da bude koministar dok se ne ispita njegova uloga u ubistvu Ćuruvije. Prema suprotnim tvrdnjama, Nikčević je zaslužan za postojanje i objavljivanje dosijea „Ćuran“. Naime, prema toj tezi, Nikčević je, kao Radonjićev zamenik, naredio da se dosije vodi, iako za to nije postojala obaveza u vreme bombardovanja, a kasnije je dosije i objavio.
Autor: VUK Z. CVIJIĆ

INTERPOLOVA POTERNICA ZA MARKOM MILOŠEVIĆEM I CANETOM

Blic, 16.06.2007; Strana: 4

Caneta u posao uveli Stanišić, Vučelić i Badža jer je imao odlične veze sa crnogorskim vlastima

Istražni sudija Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu koji rukovodi istragom protiv grupe osumnjičenih za šverc duvana, naložio je juče raspisivanje međunarodne poternice za Stankom Subotićem i Markom Miloševićem, potvrđeno je „Blicu“ u tom sudu.

Policija je utvrdila da se Milošević i Subotić, osumnjičeni da su vođe duvanske mafije koja je oštetila državu za desetine miliona evra, ne nalaze na prijavljenim adresama i da nisu dostupni domaćim pravosudnim organima. Prema proceduri, sud određuje pritvor osumnjičenima i, kada se utvrdi da su nedostupni pravosudnim organima, izdaje naredbu da se za njima traga.
Poternica za Mirom Marković je na snazi odranije zbog optužnice za nezakonito dodeljivanje stanova. U sudu je najavljeno da će biti podiguta međunarodna poternica i za Bojanom Bajrušević, vlasnicom preduzeća „Tref rentakar“, koja je, takođe, u bekstvu.
Mirjana Marković i Marko Milošević su u izjavama nekim inostranim medijima poručili da se neće odazvati sudskim pozivima. U slučaju duvanske mafije pokrenuta su dva odvojena sudska istražna postupka. U prvom je kao vođa grupe imenovan Subotić, dok se druga istraga vodi protiv Marka Miloševića, Mirjane Marković, Bojane Bajrušević i još šest osoba.
Subotićeva grupa osumnjičena je za šverc i ilegalnu prodaju cigareta od 1995. do 1997, čime je oštetila budžet za 40 miliona evra. Prema rešenju za sprovođenje istrage, grupa je imala 15 članova, od kojih je devet uhapšeno, a u bekstvu su i Subotićev sestrić Nikola Milošević, Ivan Krčmarević, Jovica Ranđelović i Stevan Banović.
– Subotića u posao s švercom cigareta ubacili su Milorad Vučelić, Jovica Stanišić i pokojni Radovan Stojičić Badža, kada su uvideli koliko je to profitabilno. Cane u taj posao nije investirao, doslovce, nijednu marku, osim svojih političkih veza – rekao je u maju 2001. Srećko Kestner, nekadašnji glavni Canetov saradnik, u intervjuu za hrvatski „Nacional“. Njega je sa Subotićem upoznao Vanja Bokan, koji je uvozio cigarete u Crnu Goru, a koji je s Subotićem „ranije sarađivao na šivenju lažnih farmerki“. Posle ulaska Subotića u posao, kako je rekao, radilo se u dogovoru s crnogorskim vlastima.
– Cane je od toga uzimao 50 odsto profita, a Bokan i ja delili smo drugih 50 odsto – rekao je i istakao da je Subotić tada bio kurir između srpskog i crnogorskog državnog vrha.
On objašnjava da je novac jedno vreme iznošen helikopterima u Makedoniju, a posle su kupili avion kojim su ga otpremali na Kipar.
– Posle nekog vremena, srpska carina zabranila je sve tranzite cigareta na relaciji Crna Gora – Srbija. Milošević je zabranio i da avioni s cigaretama sleću na podgorički aerodrom. Onda smo cigarete dovozili brodovima u Luku Bar. Nijedan brod nigde nije službeno zaveden, a sve je nadzirala crnogorska policija – pričao je Kestner.
On je rekao da ga je u leto 1995. Subotić pozvao na sastanak i rekao mu da je stigla naredba da Bokan mora da izađe iz posla. Kestner je objasnio da je Cane odmah predložio da se registruju firme na Kipru. U tu zemlju su poslali Subotićevog sestrića Nikolu Miloševića da osnuje of-šor kompanije „Dulwitch“ i „Wellesley“, kako bi nabavka cigareta išla preko njih. On kaže da je Cane sve vreme kupovao nekretnine u Srbiji i inostranstvu.
– U Španiji je kupio ogromno imanje za osam i po miliona dolara. Cane poseduje i 3,7 miliona franaka vredan stan od 450 kvadratnih metara u luksuznoj četvrti Ženeve, a u njegovo uređenje uložio je dodatnih milion franaka. Zajedno smo kupili i avion marke „cesna“ – pričao je Kestner.
On kaže da je, kada je napustio Crnu Goru, apsolutnu kontrolu nad svim novcem imao isključivo Subotić.
– Formalno je s novcem koji je uplaćivan preko Kipra radio Nebojša Katić, koga je Canetu preporučio bivši načelnik DB-a Jovica Stanišić i koji je informisan o svakoj uplati – ispričao Kestner. On je objasnio da se Subotić preselio u Ženevu jer je to francusko govorno područje, a on govori francuski.

Antrfile:

Popović tuži Mihajlovića i novinare

Komitet pravnika za ljudska prava Jukom i advokat Rajko Danilović tužili su bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića i sedmoro novinara listova „Standard“, NIN i „Press“, „zbog kleveta o bivšem šefu Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimiru – Bebi Popoviću“.
„Protiv Mihajlovića tužba je podneta zato što je više puta u listu ‘Politika’ pokušavajući da sa sebe skine odgovornost, o Popoviću izneo niz kleveta i opasnih optužbi. Mihajlovićeve izjave o ‘stradanju Popovićevih prijatelja’, a posebno o ubistvu Zorana Đinđića, predstavljaju predmet posebnog dopisa na koji specijalni tužilac mora da reaguje“, ističe se u saopštenju Jukoma.
Autor: N. JAĆIMOVIĆ

LAŽNI SVEDOCI U UNIFORMI MUP-A

Blic, 16.06.2007; Strana: 14

Neistiniti iskazi „crvenih beretki“ na sudu

Protiv pripadnika JSO koji su po ocenama suda svedočili lažno na suđenjima za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zločin na Ibarskoj magistrali i za ubistvo Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića u Budvi, još nisu podnete krivične prijave, a dvojica njih i dalje rade u MUP-u.
Ministar Dragan Jočić je nedavno izjavio da krivični postupak za lažno svedočenje treba da iniciraju pravosudni organi, a da će policija povesti disciplinski postupak tek pošto budu napisane krivične prijave.
U Specijalnom tužilaštvu su nezvanično najavili da će u postupke zbog lažnog svedočenja krenuti tek posle pravosnažnih presuda, od kojih se prva, za ubistvo Stambolića i atentat u Budvi, uskoro očekuje.
Prilikom obrazlaganja presude za ubistvo premijera, sudija Nata Mesarović je istakla da su neki pripadnici JSO lažno svedočili. Sudija je te svedoke i imenovala. Među njima je Boško Jović, koji je i dalje aktivni pripadnik MUP-a Srbije. Vrhovni sud je, odlučujući u drugom stepenu za ubistvo Stambolića i atentat u Budvi, takođe odbacio svedočenja pripadnika JSO, uključujući i iskaz Dejana Ivkovića, takođe aktivnog pripadnika MUP-a koji je određen kao službeni pratilac Ulemekove supruge.
Od procesa za zločin na Ibarskoj magistrali, počinju sumnje da „crvene beretke“ kao svedoci ne govore istinu. Tako je čak sedam pripadnika JSO pokušalo da pruži alibi optuženom Nenadu Bujoševiću, koji je u sudskoj istrazi tri puta priznao zločin, a zatim na suđenju povukao svoj iskaz.
Posle toga, imena pripadnika JSO koji svedoče u korist svojih kolega počinju da se ponavljaju i na suđenjima za ubistvo premijera, kao i za ubistvo Stambolića i atentat u Budvi.
Prvo je više pripadnika „crvenih beretki“ svedočilo na suđenju za ubistvo premijera, a zatim su se trojica pojavila na suđenju za ubistvo Stambolića i potvrdila Legijinu odbranu. Jedan od njih je Dejan Ivković, koji je i danas u obezbeđenju Ulemekove supruge kao pripadnik MUP-a Srbije, a drugi je Vukašin Vukašinović, koji je potvrđivao Ulemekovu odbranu i na suđenju za ubistvo premijera. Na tom suđenju je kao svedok odbrane pomenut i Boško Jović, takođe aktivni pripadnik MUP-a, koji je kasnije na suđenju za ubistvo premijera pokušao da da alibi i Zvezdanu Jovanoviću.

Autor: V. Z. CVIJIĆ

BEBA SE UPLAŠIO

Press, 16.06.2007; Strana: 3

Vladimir Beba Popović tužio bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića i urednike „NIN-a“, „Politike“, „Standarda“ i Pressa. Popović odbija da objasni svoje kontakte sa „duvanskom mafijom“!

Pravni tim JUKOM-a Biljane Kovačević-Vučo i advokatska kancelarija Rajka Danilovića najavili su juče tužbe protiv bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, urednika i novinara „NIN-a“ Slobodana Reljića, Slobodana Ikonića i Nikole Vrzića, glavnog urednika „Standarda“ Željka Cvijanovića, glavne urednice „Politike“ Ljiljane Smajlović, kao i urednika Pressa Đoke Kesića, Dragana J. Vučićevića i Svetomira Marjanovića zbog, kako tvrde, „medijske harange protiv Vladimira Bebe Popovića“.

„Najnovija naručena haranga u medijima protiv Popovića, povodom akcije ‘Mreža’, pokazuje isti kriminalno-politički rukopis iz 2001. godine“, saopštio je juče JUKOM.

Istovremeno, Kovačevićka i Danilović traže da i specijalni tužilac Slobodan Radovanović istraži da li su bivši ministar Mihajlović i pomenuti urednici i novinari zapravo mafijaši udruženi u takozvano zločinačko udruženje!?!

Beba u velikom strahu

Dakle, već viđen scenario. Umesto da konkretno odgovori na konkretna pitanja i da argumentima demantuje objavljene činjenice, Beba Popović preko svojih advokata pokreće gomilu tužbi ne bi li skrenuo pažnju javnosti sa svoje uloge u „duvanskoj mafiji“.

- Prema Bebinoj verziji, a na osnovu tužbi koje najavljuju njegovi advokati, proizilazi da je jedino on pošten u Srbiji, dok su svi oni koji ne misle kao on „kriminalci, mafijaši i saučesnici u ubistvu Đinđića“! Ove njegove tužbe i histerični ispadi Kovačevićke i Danilovića samo pokazuju da se Popović ozbiljno uplašio mogućnosti da se konačno otkrije njegova mafijaška suština! – kaže urednik Pressa Dragan J. Vučićević.
On napominje da bi Beba Popović umesto što tuži morao da objasni svoje kontakte sa „duvanskim mafijašima“.

- Nema tu nikakve zavere, niti novinarske mafije, nije ovde u pitanju nikakva naručena haranga! Ne, ništa od toga. „NIN“, „Politika“, „Standard“ i Press samo rade svoj posao. Mi smo samo objavili izvode iz policijske beleške u kojoj uhapšeni Canetov mafijaš Milan Milanović Mrgud svedoči da mu je Beba odavao detalje iz policijske istrage šverca cigareta. I sad, umesto da Popović odgovori na to, umesto da pokuša da demantuje i objasni svoje mafijaške kontakte, on podiže tužbe i galami ne bi li pažnju Srba, suda i tužioca skrenuo u drugom smeru – napominje Vučićević.

Jedan od tuženih, novinar „NIN-a“ Nikola Vrzić, kaže da ga Popovićeva tužba neće pokolebati u daljem radu, baš kao što ga pre desetak godina nisu zaustavile tužbe „julovaca“.

- Ta najava tužbe je još jedan pokušaj gušenja slobode medija, ali nas neće zaustaviti u daljem radu. Stojim apsolutno iza svega što smo objavili i za sve imamo dokaze – kategoričan je Vrzić.

Kovačevićkin „Psiho“

Zbog tekstova o Vladimiru Popoviću, glavni urednik „Standarda“ Željko Cvijanović biće tužen četvrti put. On kaže da je najava ove tužbe još jedan pritisak na javnost:

- Kad god se Beba uplaši, a uplaši se uvek kad ga uhvate sa rukama u pekmezu, Biljana Kovačević-Vučo veruje da je kriv neko drugi, što je jedan dirljiv odnos, koji podseća na zaplet između majke i dečaka u Hičkokovom filmu „Psiho“. Prema Kovačevićki, Srbija je jedna zemlja bezakonja, u kojoj je pravno regulisano da dečaci ne smeju da kupuju cigarete na kiosku, ali nije regulisano da ne smeju da učestvuju u njihovoj prodaji – kaže Cvijanović, i dodaje:

- Šalu na stranu, Vučo i Popović najavom tužbi samo nastavljaju pritisak na srpsku javnost, pripremajući se za trenutak kada će se istraga specijalnog tužioca zaustaviti pod Bebinim prozorom da zajedno zavape kako je reč o političkom progonu jednog dečaka. To, naravno, ne treba nikoga da spreči da piše istinu o Bebi, iako to još može biti štetno za onoga ko piše, ali je za Srbiju lekovito – zaključuje glavni urednik „Standarda“.

Antrfile:

Neće da govore za Press

Od advokata Bebe Popovića, Rajka Danilovića i Biljane Kovačević-Vučo pokušali smo da dobijemo komentar njihovih tužbi. Evo njihovih odgovora:

- Ma, kakav Press? Šta vam je to? – kaže Danilović.

- Nemam ja šta sa vama da razgovaram – kaže Kovačević-Vučo.
Autor: E. P.

ISTINA!

Press, 16.06.2007; Strana: 4

Tokom istrage utvrđeno da su Mirjana Marković i bivši šef DB-a Rade Marković nalogodavci ubistva novinara Slavka Ćuruvije

Posle više od osam godina od likvidacije Slavka Ćuruvije, srpska javnost će, najverovatnije već sledeće nedelje konačno saznati ko su ubice i nalogodavci. Istražne radnje koje su po nalogu Specijalnog tužilaštva počele prošle jeseni privode se kraju, a dosadašnji rezultati pokazali su da je ovaj zločin bio organizovan u samom državnom i političkom vrhu.

Kako Press saznaje, nakon završenih istražnih radnji biće pokrenuta istraga protiv supruge Slobodana Miloševića, Mirjane Marković, bivšeg šefa DB-a Radeta Markovića i Nikšićanina Luke Pejovića. Prvo dvoje će biti označeni kao nalogodavci, a Pejović kao direktan izvršilac atentata. Pošto je Pejović pre pet godine ubijen, za ubistvo Ćuruvije biće optuženi samo Rade Marković i Mirjana Marković.
Još dva, tri svedoka

Prema rečima našeg sagovornika iz istrage, već početkom iduće nedelje „slučaj Ćuruvija“ biće na stolu specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića.

- Ostalo je još da se saslušaju dva-tri svedoka, koji bi mogli da budu ispitani i u toku jednog popodneva. Međutim, i ovo što je do sada prikupljeno tokom istražnih radnji jasno govori da je u Ćuruvijinu likvidaciju bila direktno umešana Mirjana Marković, koja je sve to realizovala uz pomoć Slobodana Miloševića i tadašnjeg šefa DB-a Radeta Markovića. Očekuje se da bi istražni sudija Dragan Lazarević koji vodi istragu o ovom slučaju u narednih nekoliko dana mogao da donese rešenje o pritvoru i aktivira poternicu za Markovićkom – kaže naš izvor iz istrage.

On naglašava da se do značajnog pomaka u istrazi došlo uz pomoć bivših agenata DB-a.

- Izjave tih pripadnika nekadašnjeg DB-a Srbije, koji su direktno bili uključeni u policijsku akciju „Ćuran“, čiji je zadatak bio da prate Slavkovo kretanje, više su nego dovoljni… Upravo njihove izjave su ukazale na tadašnji najviši državni i policijski vrh – tvrdi naš sagovornik.

Državna tajna

Portparol Specijalnog suda Maja Kovačević juče nije mogla da nam zvanično potvrdi ova saznanja, ali nam je rekla da je predmet još u istražnom postupku i da bi Tužilaštvu moglo biti prosleđeno za nekoliko dana.

- Istražne radnje su na samom kraju, a onda predmet šaljemo Tužilaštvu, koje odlučuje o tome da li ima osnova za pokretanje istrage – kaže Kovačević.

Istražni sudija u ovom predmetu Dragan Lazarević nije mogao da govori o podacima do kojih se došlo u istražnom postupku i da li će neko biti uhapšen.

- Ceo predmet nosi oznaku „državne tajne“. Jedino što mogu da kažem jeste da su istražne radnje pri kraju – izjavio je sudija Lazarević za Press.

Portparol Specijalnog tužioca Tomo Zorić kaže da je još rano da se bilo šta komentariše.

Antrfile:

Nisam ja Mira!

Press je juče pokušao da razgovara i sa Mirom Marković. Međutim, pošto smo je pozvali na njen broj mobilnog telefona u Rusiji, i čim je čula zbog čega je zovemo, odgovorila je da je broj pogrešan?!

- Nisam ja Mira Marković. To je neka greška!

Inače, Markovićka nam se pre samo nekoliko dana javila kad smo je zvali na isti broj.

Jovo: Nema oprosta

Jovo Ćuruvija u izjavi za Press kaže da za ubistvo njegovog brata moraju da odgovaraju svi koji su umešani u zločin.

- Nikada neću pristati da makar jedan koji je učestvovao u zločinu ostane na slobodi. Udbaši moraju u zatvor. I oni koji su ga pratili i oni koji su pucali. Oprosta nema! – komentariše Jovo Ćuruvija.
Autor: S. VOJINOVIĆ

UHAPŠENO 10 CARINIKA!

Press, 16.06.2007; Strana: 11

Dragomir Bokić, šef smene na prelazu Batrovci, i još devet carinika osumnjičeni za nezakonit uvoz i preprodaju vozila

Srpska policija uhapsila je juče deset carinika sa graničnog prelaza Batrovci koji su osumnjičeni da su pripadali grupi koja je nezakonito uvozila i preprodavala automobile! Podsetimo, pre tri dana uhapšeno je 20 članova ove kriminalne grupe, među kojima je bilo pet carinika. Pripadnici auto-mafije terete se da su oštetili državu za 500.000 evra!

U akciji koja je počela juče ujutru uhapšeni su Dragomir Bokić, šef smene na graničnom prelazu Batrovci, kao i carinici ovog prelaza Jovo Zobenica, Miroljub Đorđević, Igor Medić, Bogdan Miljenović, Ana Kecman, Predrag Bašić, Gorjanka Šipraga, Nenad Janaćković i Dragan Demić.
– Policajci su sačekali da carinici dođu na posao i obuku uniforme, a zatim su ih uhapsili. Ova grupa sumnjiči se za zloupotrebu službenog položaja, overavanje lažne dokumentacije o fiktivnom ulasku automobila preko ovog graničnog prelaza u Srbiju – navodi se u saopštenju policije.

Uhapšeni carinici su deo kriminalne grupe čijih je 20 pripadnika uhapšeno u sinhronizovanoj akciji koju je policija izvela pre tri dana u Jagodini, Boru, Ćupriji, Šidu, Kragujevcu i Paraćinu. Među uhapšenima je i pet carinika iz carinske ispostave u Jagodini.

Članovi ove grupe već duže vreme organizovali su nabavku i uvoz vozila iz inostranstva koji ne ispunjavaju standarde „evro 3″. Onda su za njih pravili lažnu dokumentaciju, predstavljajući ih kao automobile koji ispunjavaju standarde uvoza. Oni su falsifikovali oznake godine proizvodnje na broju šasije i oznake na staklenim površinama vozila. Najčešće su koristili falsifikovanu dokumentaciju iz Italije, Francuske i Švajcarske, a takođe su lažno prikazivali ispravnost automobila i podatke o pređenoj kilometraži. Tako su umanjivali carinske dažbine, a onda vozila prodavali po realnoj tržišnoj ceni, kao da su uvezena i carinjena po redovnoj carinskoj proceduri.

Policija je tokom pretresa stanova i radnih mesta uhapšenih pronašla falsifikovanu dokumentaciju kojom se dokazuje krivica ove grupe. Svi su zadržani u policijskom pritvoru, do ispitivanja pred istražnim sudijom. Rad na ovom slučaju se nastavlja, pa se mogu očekivati nova hapšenja.

Antrfile:

Milanović vođa grupe

Pre tri dana uhapšeni su Milan Milanović (36) iz Ćuprije, organizator kriminalne grupe, Ivan Dimitrov (36) iz Ćuprije, Dušan Milanović (32), carinski agent u Špediciji „Ravnel“, i Natica Stojadinović (39), carinik iz Bora.

Pored njih, uhapšeni su: Đorđe Brčkalović (34), Predrag Mijajlović (46), Jovan Šarčević (48), Dragan Aranđelović (43), Dragan Đukić (39), Nenad Drešović (39), Ivan Stojković (33), Milan Marković (53), Gordon Narić (32), Zvezdan Stanković (32), Bora Kostić (31), Goran Trajčevski (32), Bratislav Sibinović (31), Oliver Lajb (32), Dejan Vasiljević (28) i Predrag Stojilković (26).
Autor: NA. S.

MIRINA ODMAZDA

Kurir, 16.06.2007; Strana: 3

Istraga utvrdila da su povod za ubistvo Slavka Ćuruvije snimci
poverljivih razgovora s Mirom Marković koje je on tajno snimao

BEOGRAD – Mirjana Marković, supruga pokojnog bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, i zvanično je u vrhu liste osumnjičenih za likvidaciju Slavka Ćuruvije, vlasnika novina Dnevni telegraf i Evropljanin, nezvanično saznaje Kurir!
Osim Mirjane Marković, za kojom je već raspisana poternica i koja se krije u Rusiji, kako Kurir saznaje od izvora u MUP Srbije, još nekolicina glavnoosumnjičenih za Ćuruvijino ubistvo skriva se u inostranstvu!
Izvor blizak istrazi ovog slučaja, na koji će najverovatnije sledeće nedelje biti stavljena tačka posle saslušanja još dvoje ili troje svedoka, kaže za Kurir da su tajni snimci razgovora Ćuruvije i Miloševićeve supruge jedan od najverovatnijih motiva za njegovo ubistvo! Naime, prema tvrdnjama ovog izvora, neposredno pre likvidacije Ćuruvija je otkrio Markovićevoj da je snimao njihove najzanimljivije razgovore, u kojima je, navodno, bilo mnogo kompromitujućeg političkog, ali i privatnog materijala za suprugu tadašnjeg predsednika?!
– Ćuruvija, koji je mesecima unazad bio u žestokom sukobu sa bračnim parom Milošević-Marković, tokom jednog neprijatnog razgovora i pretnji koje mu je Mira Marković uputila zapretio je da će otkriti sadržaj tajno snimljenih audio snimaka. Bio je to jedan od njihovih poslednjih razgovora, a Ćuruvija je ubrzo posle toga ubijen – tvrdi ovaj izvor.
Slavka Ćuruviju, koji je likvidiran 11. aprila 2007. godine na ulazu u zgradu u centru Beograda u kojoj je živeo, pre ubistva 24 sata dnevno je pratilo čak 27 pripadnika Državne bezbednosti koji su bili raspoređeni u tri grupe! Naredbu za njegovo praćenje izdao je tadašnji načelnik DB Radomir Marković.
Istraga Ćuruvijinog ubistva trajala je više od osam godina, iako se ubrzo posle petooktobarskih promena već spekulisalo o imenima nekih od nalogodavaca i izvršilaca.
Još tokom 2003, za vreme akcije „Sablja“, svedok Ćuruvijinog ubistva rekao je tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću da je video ubicu, da će taj lik zapamtiti za ceo život i da u bilo koje doba dana i noći može da ga prepozna. Kada su mu pokazane fotografije nekih osumnjičenih, svedok je pokazao na Luku Pejovića. Insajder je takođe otkrio da postoji pisana izjava svedoka i da se izjava nalazi u MUP.
Luka Pejović je ubijen 3. decembra 2000. godine, ali njegovo ubistvo do danas nije rasvetljeno.
Međutim, izvor Kurira kaže da na spisku osumnjičenih likvidatora ima i ljudi i iz kriminalnog i iz policijskog miljea. Odmah pošto istražni sudija posle saslušanja preostalih svedoka prosledi predmet Specijalnom tužilaštvu, očekuje se i nalog za privođenje osumnjičenih, ali je zasad neizvesno koliko će se njih naći iza rešetaka, jer su, prema policijskim saznanjima, mnogi u bekstvu i skrivaju se u inostranstvu!

Antrfile:

Saslušano sto svedoka

Portparol Posebnog odeljenja okružnog suda u Beogradu Maja Kovačević-Tomić takođe je juče potvrdila da istražni sudija Dragan Lazarević treba da sasluša još samo dva do tri svedoka i da će, ukoliko sprovedene istražne radnje budu ukazivale na to da ima elemenata za vođenje istrage protiv konkretne osobe, Specijalno tužilaštvo tada zatražiti otvaranje istrage. Ona je rekla i da u istrazi nisu saslušavane osumnjičene osobe, već samo svedoci! Imena osumnjičenih zvanično nisu poznata, jer je ovaj predmet proglašen službenom tajnom. Inače, zahtevom Specijalnog tužilaštva, početkom ove godine zatraženo je da se pred istražnim sudijom sasluša oko 100 osoba koje bi mogle imati neka saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije.
Autor: R. K.

AUTO-MAFIJA 2

Kurir, 16.06.2007; Strana: 10

Policija na Batrovcima uhapsila 10 carinika zbog sumnje da su učestvovali u švercu automobila

Carinici overavali lažne dokumente o fiktivnom ulasku automobila

BEOGRAD – U Srbiji je policija u petak ujutru na graničnom prelazu Batrovci uhapsila šefa smene i devet carinika zbog sumnje da su učestvovali u nezakonitom uvozu automobila.
Privedeni su šef smene Dragomir Bokić i carinici Jovo Zobenica, Miroljub Đorđević, Igor Medić, Bogdan Miljenović, Ana Kecman, Predrag Bašić, Gorjanka Šipraga, Nenad Janaćković i Dragan Demić. Oni su osumnjičeni da su, zloupotrebljavajući svoj položaj, overavali lažnu dokumentaciju o fiktivnom ulasku putničkih automobila preko ovog graničnog prelaza u Srbiju, mada su oni na druge načine stizali u Jagodinu i druge gradove.
Reč je o nastavku akcije koja je nedavno na području Jagodine, Bora, Ćuprije, Šida, Kragujevca i Paraćina sprovedena protiv nezakonitog uvoza i preprodaje motornih vozila. Policija je pre tri dana zbog istog krivičnog dela u više gradova u Srbiji, Jagodini, Boru, Šidu, Kragujevcu i Paraćinu, uhapsila 20 osoba, članova organizovane kriminalne grupe koja se bavila ilegalnim uvozom i preprodajom vozila čiji uvoz nije dozvoljen.
Prema podacima policije, ova kriminalna grupa je oštetila budžet Srbije, kao i kupce, za više od pola miliona evra. U dužem vremenskom periodu ova grupa je organizovala nabavku i uvoz vozila iz inostranstva, falsifikovala oznake godina proizvodnje na vozilima, i to na broju šasija, brojčanim oznakama na staklenim površinama vozila, a takođe su falsifikovali dokumentaciju na osnovu koje su carinili i registrovali vozila. Vozila su prodavali po realnoj tržišnoj ceni.
Članove grupe policija tereti i za krivično delo primanje i davanje mita, zloupotrebu službenog položaja, falsifikovanje službene isprave, ali i isprava za nezakonit uvoz i preprodaju vozila koja ne ispunjavaju uslove propisane standardom „evro 3“.
Prilikom pretresa stanova i poslovnih prostorija agencija i špedicija, prema navodima policije, između ostalih dokaza pronađena je i falsifikovana dokumentacija.
Najčešće je korišćena falsifikovana dokumentacija iz Italije, Francuske i Švajcarske. Grupa je, takođe, lažno prikazivala stanje vozila i pređene kilometraže kako bi umanjila carinsku osnovicu.

Antrfile:

Vođa iz Ćuprije

Podsetimo, policija je kao organizatora kriminalne grupe označila Milana Milanovića (36) iz Ćuprije, odgovorno lice preduzeća „Ravnelle“, a među uhapšenih 20 članova ove grupe su carinici, kao i odgovorne osobe i radnici preduzeća „Transmonttrade“ iz Ćuprije, „Radošped“ iz Kragujevca, „Dual-šped“ iz Jagodine, „Vinerelektronik“ iz Ćuprije , „Printer“ iz Ćuprije, te falsifikatori i automehaničari.
Autor: E. K.

POTERNICA ZA MARKOM I CANETOM

Kurir, 16.06.2007; Strana: 10

BEOGRAD – Istražni sudija Posebnog odeljenja okružnog suda u Beogradu, koji rukovodi istragom protiv grupe osumnjičenih za šverc duvana, naložio je raspisivanje međunarodne poternice za Stankom Subotićem Canetom i Markom Miloševićem. Obojica su osumnjičeni za šverc duvana tokom devedesetih godina u Srbiji, a međunarodne poternice biće raspisane, jer nisu dostupni domaćim pravosudnim organima. U slučaju Mire Marković, koja je takođe jedna od osumnjičenih u duvanskoj aferi, poternica već postoji, zbog nepojavljivanja pred Okružnim sudom u procesu za nezakonitu dodelu stanova. Poternica će biti raspisana i za Bojanom Bajrušević.
Subotić je je osumnjičen da je organizovao grupu poznatu kao „duvanska mafija“, koja je preko njegove firme „Mia“ iz Uba ilegalnim uvozom i nelegalnom trgovinom duvanom oštetila državu za više desetina miliona evra. Advokat Stanka Subotića, Vlado Pavičević, rekao je za RTS da ga Specijalni sud nije obavestio ni o čemu što se tiče njegovog klijenta, iako je blagovremeno predao svoje punomoćje. On ne isključuje mogućnost da bi se njegov klijent odazvao organima gonjenja kad bi bio pozvan, po zakonom propisanoj proceduri. U prilog tome, navodi da je Subotić ove godine proveo sto dana u Srbiji, a da policija nije zakucala na njegova vrata.
Mirjana Marković i Marko Milošević poručili su da se neće odazvati sudskim pozivima.
U slučaju poznatom kao „duvanska mafija“, pokrenuta su dva odvojena sudska istražna postupka. U prvom je kao vođa grupe imenovan Subotić, dok se druga istraga vodi protiv Marka Miloševića, Mirjane Marković, Bojane Bajrušević i još šest osoba. Svi detalji iz istrage predstavljaju službenu tajnu.

Autor: N.K. – A. G.

PRIKUPLJENI PRVI SUDSKI DOKAZI U SLUČAJU ĆURUVIJA

Politika, 17.06.2007; Strana: A14

Ne postoji vremenski rok u kome bi tužilaštvo moralo da pokrene
istragu, a da li će do toga doći, zavisi od prikupljenih podataka
tokom istražnih radnji, kaže Maja Kovačević-Tomić

Tokom naredne nedelje istražni sudija Specijalnog suda Dragan Lazarević dostaviće Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal iskaze saslušanih svedoka u vezi sa ubistvom novinara Slavka Ćuruvije. Na tužilaštvu je da na osnovu prikupljenih podataka odluči da li će pokrenuti istragu, što je moguće samo ako budu imenovani osumnjičeni. Oko 100 svedoka saslušano je kroz takozvane istražne radnje, koje se za razliku od istrage mogu sprovesti i kada osumnjičeni nisu poznati s tim što svi dati iskazi imaju snagu sudskog dokaza.
– Ne postoji vremenski rok u kome bi tužilaštvo, na osnovu obavljenih istražnih radnji, moralo da pokrene istragu. Da li će do toga doći, zavisi od prikupljenih podataka tokom istražnih radnji – izjavila je juče za „Politiku” Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda u Beogradu, naglašavajući da o detaljima slučaja ne može da govori jer je predmet proglašen službenom tajnom.
Pojedini dnevni listovi objavili su da je pitanje dana, najdalje nedelja, kada će biti uhapšeni osumnjičeni za ubistvo Ćuruvije, izvršeno na Uskrs 11. aprila 1999. godine na ulazu zgrade u kojoj je živeo, u vreme bombardovanja NATO. Još jednom u medijima je izneta pretpostavka po kojoj je ubistvo novinara naredila Mira Marković, a da je njenu želju sproveo načelnik RDB Radomir Marković preko operativaca tajne policije koji su angažovali egzekutore iz podzemlja. Kao izvršilac nezvanično je imenovan Luka Pejović koji je kao i ostali koji se pominju u ovom kontekstu (Zoran Davidović Ćanda, Branko Jevtović Jorga i nekadašnji pripadnik JSO Zoran Ristović Prika) likvidiran u Beogradu. Međutim, u Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal juče su odbili da komentarišu pisanje štampe uz napomenu da će javnost biti obaveštena kada tužilaštvo zauzme stav oko slučaja Ćuruvija, odnosno proceni prikupljene dokaze.
Iako je izgledalo da je nemoguće napraviti pomak u rasvetljavanju ovog ubistva, policija je godinama radila na slučaju sve dok nije odlučeno da se spisi predaju Okružnom tužilaštvu u Beogradu, odakle je predmet prosleđen Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Specijalni tužilac Slobodan Radovanović obećao je da će u roku od nekoliko meseci procesuirati slučaj, ili će javno saopštiti zbog čega je nemoguće izvesti pred sud odgovorne za ovaj zločin. Krajem prošle godine, pred istek roka koji je samo sebi dalo, tužilaštvo je od istražnog sudije Specijalnog suda za organizovani kriminal zahtevalo sprovođenje istražnih radnji koje su ovih dana završene. I sam Radovanović je prošle nedelje u intervjuu „Politici” nagovestio izvestan pomak.
– Ovo je prvi put da sud izvodi dokaze povodom ovog događaja i to nije jedini kvalitet ovog postupka. Naime, u postupak izvođenja dokaza aktivno je uključen i pravni zastupnik porodice Ćuruvija. On će paralelno sa tužiocem i istražnim sudijom učestvovati u ovom postupku. Imaće jasan uvid u sve ono što se dešavalo, odnosno u sve dokaze koji budu izvedeni. Posle ovog postupka će biti jasno šta je učinjeno, kojim dokazima se raspolaže i šta može da se učini osam godina posle ubistva. S obzirom na to da je postupak u toku, ne bih prejudicirao šta će se desiti, ali vas uveravam da smo znatno bliže rasvetljavanju ovog događaja nego pre nekoliko godina – rekao je Radovanović.
Na osnovu dosijea „Ćuran”, tajnog dokumenta o praćenju Ćuruvije objavljenog posle petooktobarskih promena, naslućuje se način na koji je organizovano ubistvo. Operativci RDB danima su pratili Ćuruviju, skoro do same egzekucije. Agentima koji su ga pratili na Uskrs 1999. godine, samo nekoliko minuta pre zločina, radio-vezom je javljeno da se odmah povuku sa terena. Jednog agenta presreo je nepoznati kratko ošišani muškarac u zelenoj jakni pitavši ga „da li radi za Zokija”, misleći na njegovog šefa… U svakom slučaju, izvesno je da su operativci RDB, svesno ili ne, bili logistika naredbodavcima i izvršiocima ubistva Ćuruvije. Ako se kroz istražne radnje došlo do njihovih imena, onda će to zaista biti značajan pomak u rasvetljavanju ovog zločina.

Autor: M. GALOVIĆ

NISAM BEGUNAC, HOĆU DA SVEDOČIM PROTIV JOCE AMSTERDAMA

Blic, 18.06.2007; Strana: 14

EKSKLUZIVNO

Zoran Đorđević tvrdi da ne izbegava poziv za suđenje

Jedini svedok optužbe ostaje pri tvrdnji da je ubistvo Gorana Marjanovića 1995. godine izvedeno po nalogu Sretena Jocića

Zoran Đorđević, jedini svedok koji kontroverznog biznismena Sretena Jocića zvanog Joca Amsterdam optužuje za podstrakavanje ubistva Gorana Marjanovića, u ekskluzivnoj izjavi za „Blic“ tvrdi da do sada nije pozvan da svedoči, iako je tužilaštvu i sudu dostavio adresu na koju mu se može uručiti poziv.

Zoran Đorđević napustio je Srbiju prošlog leta posle ekskluzivne ispovesti „Blicu“ u kojoj je tvrdio da mu je Sreten Jocić „nudio 180.000 evra i kokaina koliko hoće“ samo da promeni izjavu i svedoči u njegovu korist“.
Jedini svedok protiv Jocića, ponovo se javio redakciji „Blica“ s tvrdnjom da je spreman i da hoće da svedoči o svemu što se dešavalo 1995. godine, ali da do sada niko nije tražio njegovu izjavu.
– U martu ove godine sam poslao dopise tužilaštvu i sudu u Beogradu. U tim dopisima sam naveo da sam spreman da dam izjavu u postupku protiv Jocića. Naveo sam i adresu na koju poziv može da mi se uruči. Mesec dana kasnije, u novinama sam pročitao da sam u bekstvu i da beogradsko pravosuđe ne može da me nađe. Ja tvrdim da mi poziv nije upućen. Ponavljam da je srpskim vlastima poznata moja adresa i da želim da dam izjavu – kaže Đorđević za „Blic“.
Đorđević kaže i da ostaje pri tvrdnji da je ubistvo Marjanovića izvedeno po nalogu Jocića.
– Ubistvo je dogovoreno je u vili u Ulici Augusta Cesarca i za to je Jocić angažovao Bojana Milosavljevića i Miodraga Prodanovića. Preda mnom je za njih odvojio još 100.000 maraka i rekao im: „Završite ovo, pa idite u Holandiju da likvidirate policajca koji me je hapsio“. U julu 1995. godine, Milosavljević i Prodanović su u SC „Olimp“ pucali u Marjanovića i ranili ga. Tada je neko iz SDB-a javio Jociću da beži iz vile i on je otišao u „Interkontinental“. Tu u sobi 406, koju je rezervisala njegova supruga, bili smo ja, Jocić, Prodanović i Milosavljević. Jocić nije hteo da im da pare jer nisu zadatak izvršili do kraja. Dao im je po 1.500 maraka. Marjanović je umro posle nekoliko dana – tvrdi Đorđević.
Jocić je posle toga pobegao iz zemlje, dok su Milosavljević, Prodanović i Đorđević ubrzo uhapšeni pod optužbom da su reketirali vlasnika kafane „Kod Tome“.
Tada je policija kod njih i pronašla pištolj koji je, kako je utvrđeno veštačenjem, korišćen u ubistvu Marjanovića. To je bio ključni dokaz na osnovu kojeg su Milosavljević i Prodanović za ubistvo osuđeni na po dvadeset godina zatvora. Đorđević je još na tom suđenju optužio Jocića za podstrrekavanje ubistva.
Đorđević je zbog reketiranja osuđen na četiri godine zatvora, iz kojeg je izašao u decembru 2001. godine. Đorđevića je tada, kako sam tvrdi, Jocić pod pretnjom likvidacije prislio da sudu dostavi izjavu u kojoj ga oslobađa krivice.
Naredne godine, Jocić je uhapšen u Bugarskoj, izručen Holandiji, da bi u martu prošle godine bio izručen našim vlastima. Dva meseca kasnije, pušten je iz pritvora uz kauciju od 300.000 evra.

Autor: L. G.\

VRHOVNI SUD ODLUČUJE O ŽALBAMA OKRIVLJENIH ZA UBISTVO ARKANA

Blic, 18.06.2007; Strana: 14

Predmet ubistva Željka Ražnatovića Arkana i dvojice njegovih prijatelja Milenka Mandića i Dragana Garića stigao je u Vrhovni sud koji treba da odluči o žalbama odbrane na izrečene kazne.

Optužene za ubistvo Ražnatovića osudilo je Veće Okružnog suda u Beogradu, kojem je predsedavao sudija Milenko Cvijović, drugi put prvostepeno 9. oktobra prošle godine na ukupno 120 godina zatvora. Na 30 godina osuđen je prvooptuženi Dobrosav Gavrić, inače bivši policajac kome se stavlja na teret da je direktni počinilac trostrukog ubistva. Optuženi za saučesništvo Dragan Nikolić i Milan Đuričić dobili su takođe po 30 godina. Gavrić i Đuričić su bili na slobodi u vreme uzricanja presude, a od tada se nalaze u bekstvu.
Za pomaganje u trostrukom ubistvu osuđeno je preostalih petoro optuženih. Dejan Pitulić, bivši policajac, osuđen je na šest godina zatvora. Lekar Milimir Vasiljević osuđen je na tri godine jer je pokušao da sakrije identitet ranjenog Gavrića. Vujadin Krstić je osuđen na šest godina. Stojan Ranković je osuđen takođe na šest godina jer je Đuričića i Nikolića ilegalno prebacio čamcem preko Drine u Republiku Srpsku. Đorđe Grubačić, bivši policajac, osuđen je ukupno na devet godina zbog organizovanja ilegalnog prebacivanje optuženih i zbog posedovanja veće količine oružja.
Sudski postupak je počeo nakon ubistva 15. januara 2000. Veće sudije Dragoljuba Đorđevića osudilo je optužene 20. oktobra 2001. i to Gavrića na 20 godina, a Nikolića i Đuričića na po 15 godina zatvora. Vrhovni sud je poništio tu presudu krajem septembra 2002. i vratio na novo suđenje.
Suđenje je treći put krenulo ispočetka kada se sudija Đorđević iznenada razboleo, pre izricanja presude krajem 2005. Tada ga je nasledio sudija Milinko Cvijović.

Autor: V.Z.C.

BEBI NIJE LAKO!

Press, 18.06.2007; Strana: 2

To što sam više saznao iz Bebinih svedočenja nego što sam znao kao ministar ne opravdava me. To što bi istorija Srbije bila drugačija i što bi Đinđić bio živ da sam znao ko ga je povezivao sa Legijom, „zemuncima“ i „surčincima“, to je moja muka koju nosim, ne optužujući nikoga za to.

Bivši ministar policije Dušan Mihajlović u razgovoru za Press pokušao je da objasni i sebi, ali i svima nama, ulogu Vladimira Bebe Popovića u vreme vlasti DOS-a, ali i posle pada sa vlasti ove koalicije.

Govoreći o Vladimiru Popoviću, rekli ste i ovo: „Savest je teška muka i valja mu da nađe opravdanje za nemoć da se suoči sam sa svojim likom i delom“, „Poleteo je toliko visoko da je pomislio da može da zaustavi i specijalnog tužioca“ i „Beba velika priča“. Kako biste ovo raščlanili?

Vladimir Beba Popović jeste velika tema, kao što je i savest velika muka. Beba je bio učesnik istorijskih zbivanja u Srbiji. Sada se sam predstavio javnosti i kao odlučujući faktor tih zbivanja. Samim tim je velika tema. Samo njegovo svedočenje pred Specijalnim sudom ima 126, a intervju „Statusu“ više desetina stranica.

Što se savesti tiče, očevidno je da imamo različito gledanje. Radio sam svoj posao, upozoravao na moć mafije, ćutao o svojim mukama i pritiscima kojima sam bio izložen kako ne bih otežavao ionako težak položaj vlade i premijera. I danas ne upirem prstom ni u koga kao jedinog krivca za sve što nam se desilo.

Svaki učesnik tih istorijskih zbivanja koji ne vidi deo svoje političke odgovornosti nije iskren i ozbiljan sagovornik. Svoju političku odgovornost prihvatam i ne bežim od nje, kao što sam uveren i da će rezultate mog rada objektivno oceniti vreme i istorija kada se razveju magle iz kojih Srbija nije izašla. Gospodin Popović ne deli to mišljenje.

On sebe vidi i predstavlja kao jedinog pravog čuvara premijera i dok je bio živ i sada kada je pod zemljom, svrstavajući brojne druge učesnike na političkoj sceni u inspiratore, organizatore i izvršioce Đinđićeve likvidacije. Čak i one sa kojima je prijateljovao, a koje nisam imao zadovoljstvo da upoznam ni kao ministar policije. Pošto sam zna da to nije tako, a ne može sebe da pogleda u ogledalo, onda su mu svi krivci. Zaista teško opterećenje.

Mora se rešiti politička pozadina atentata na premijera Đinđića

Da li je razjašnjenje političke i drugih pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića danas prvo pitanje političke stabilnosti u Srbiji?

- Atentat na Đinđića je neuspeo državni udar koji ima dalekosežne posledice. Sve dok se ne razjasne politička i ukupna pozadina tog ubistva neće biti garancije da se neće ponoviti ambicije nekih novih Apisa da se političkim ubistvima menja tok istorije. Kada kažem ukupna pozadina, mislim na pitanja koja opravdano postavlja sudija Mesarović:

Zašto BIA i MUP nisu mogli da zaštite premijera? Veoma je važno što specijalni tužilac najavljuje pokretanje istrage o političkoj pozadini atentata.

Ne čini li Vam se da je Popović u javnosti postao jedina istina i čuvar svih tajni u Srbiji?

- Objašnjenje koje je sam Popović dao po ulasku u DS i politiku najbolji je odgovor na vaše pitanje. Bilo je to u Skoplju avgusta 1993, kada se sreo sa Đinđićem i grupom biznismena. Napravljen je dogovor da oni finansijski pomognu DS, a on je „bio tu kao neko ko bi eventualno mogao da pomogne onim što je sam radio: marketing, propaganda… „.

Dakle, sve je to dobar marketing lošeg proizvoda. Kakav je to marketing, Beba sam otkriva odgovarajući na pitanje koje sam sebi postavlja u „Statusu“: „Da li sam mogao da radim drugačije? Na svako od ovih pitanja skoro uvek odgovaraju moj temperament i moja strast, koji nadvladavaju svako racionalno mišljenje.“ Komentar nije potreban. Strast i temperament koji nadvladavaju racionalno mišljenje nisu dobar osnov niti saveznik za bilo koje ozbiljne poslove, a posebno državne.

U knjizi „Povlenske magle i vidici“ ispričali ste dve trećine istine. Kada ćete ispričati poslednju trećinu?

- Nisam mogao da objavim sve što znam i u šta sam sumnjao i zbog toga što su bili u toku aktuelni sudski procesi i istrage. Pozvao sam sve druge aktere istorije bez distance da kažu i napišu šta imaju. Hvala svima koji su to učinili, ali svakako najveću zahvalnost dugujemo gospodinu Popoviću, jer je on najviše rekao od onoga što sam ja prećutao ili nisam znao iako sam bio ministar. Tako je Beba dopisao „Povlenske magle i vidike“ i meni samo preostaje da drugo izdanje upotpunim „istinama“ i istinama koje nam je on saopštio.

U svojoj knjizi napisali ste i dve zanimljive teze. Prva je da ste se posle jedne od poseta premijeru zapitali da li mu je bliža mafija ili njegov ministar, a druga je da je onaj ko je pustio Dušana Spasojevića iz CZ-a ubio premijera.

- Niste baš precizni u formulaciji, ali ni daleko od suštine mojih dilema iz vremena ministrovanja. Da bih odgovorio na ovo pitanje, morao bih da proširim „Povlenske magle i vidike“. Ali najkraći odgovor dao je najplodniji autor moderne istorije Srbije, gospodin Popović, kada je rekao da Zoran Đinđić nije hteo da se bavi bezbednošću i policijom, već je njega ovlastio da se time bavi.

Popović je pred Specijalnom sudom rekao da je on bio čvor kroz koji su se prelamali vlast, politika, biznis i kriminal i da je postavljao šefa DB-a. Time poručuje da je bio apsolutni centar moći u Srbiji. Da li je bilo tako?

- Ako ne treba verovati Bebi kada govori o drugima, zašto mu ne bismo verovali kada govori o sebi? O tom paralelizmu vlasti dosta sam govorio, čak i pisao premijeru Đinđiću, upozoravajući ga na posledice. Citiraću samo tri rečenice iz knjige koje se odnose na jesen 2001: „Pritisci mafije na policiju i mene tada se pojačavaju. Imao sam utisak da se ‘surčinska mafija’ prosto igra sa mnom i da na volšeban način nalazi puteve do vlasti. Osećao sam da ostajem sam… „.

Popović je priznao da je u svom stanu organizovao sastanak Legije i Caneta, koji su bili u svađi, da je bio prisutan i Đinđić. Kako je njegovo druženje sa Čumetom, Legijom i „zemuncima“ „državni posao“, dok je za sve druge „dokaz da su ubili premijera“?

- Nisam znao da je bio toliko moćan da natera Đinđića da dođe kod njega i miri zavađene Bebine prijatelje. Ako nisu prijatelji, kako su mu došli u stan?! Jedina alternativa jeste da su morali da dođu jer im je bio šef! Šta je u pitanju, treba on da objasni. Ali nijedno ni drugo nije „državni posao“, niti su nadležni državni organi znali za te vrste Bebinih zaduženja. Države nema bez institucija i veliki sam protivnik vaninstitucionalnog delovanja, jer je dobro poznato u kom pravcu to vodi. Ipak, nisam mogao da sprečim mnogo toga sličnog.

Zašto je opasno biti Bebin prijatelj?

- Beba je čuvao Đinđića i vodio poslove bezbednosti. Beba je slao Veruovića da čuva Subotića kada je on prvi put posle 5. oktobra došao u Beograd. Vidi se kako ih je sačuvao. Jedan je u grobu, drugi u bekstvu.

Nekoliko puta ste ponovili da ne priznajete „naknadnu pamet“. Ali da ste u vreme dok ste bili ministar znali ono što znate danas, šta biste promenili?

- Rekao sam javno da sam kriv što sam došao na mesto ministra policije koje je pripadalo DSS-u, a da nisam baš nikoga poznavao od šefova državne i javne bezbednosti, niti video bilo kog junaka „bele knjige“. Nisam znao ni za dogovore sa Legijom, „surčincima“ i „zemuncima“ oko pomoći DOS-u u rušenju Miloševića.

Zato je MUP, sa tako neobaveštenim ministrom, otkrio masovne grobnice („otvorio državni problem koji ne mogu da zatvorim“), uhapsio Miloševića zbog pljačke državne blagajne („a radilo se o državnom projektu“), isporučio ga Hagu umesto domaćim sudovima („misleći da je moja vlada završila svoj deo posla, dogovor sa međunarodnom zajednicom“)… Izgleda da je neoprostiva „greška“ bila hapšenje Šiptara i Kuma bez znanja onih koji su sa njima sedeli i vladali Srbijom.

Njihovo puštanje iz zatvora je moj poraz, ali i poraz policije i države. Taj poraz otvorio je put pobuni JSO-a i kapitulaciji vlade. Tom kapitulacijom utrt je put i atentatu na premijera. Ono što sam mogao, uradio sam. Dao sam ostavku da ne bi pala krv i nisam je dao kada je krv pala, već sam pustio policiju da radi svoj posao i da u „Sablji“ slomi kičmu najopasnijoj kriminalnoj grupi.

To što sam više saznao iz Bebinih svedočenja nego što sam znao kao ministar – ne opravdava me. To što bi istorija Srbija bila drugačija i što bi Đinđić bio živ da sam znao ko ga je povezivao sa Legijom, „zemuncima“ i „surčincima“, to je moja muka koju nosim, ne optužujući nikoga za to.

Antrfile:

DOS nije tražio pomoć Vojske oko pobune JSO-a

Da li je Vlada Srbije koju je vodio DOS tražila od tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice, pod čijom je komandom bila Vojska, da on naredi Vojsci da interveniše protiv pobune JSO-a?

- Nije. Nažalost, to je propust učinjen pod utiskom i informacijama iz vojnih krugova da Vojska nije u stanju da pomogne. Da je to učinjeno, mnogo toga bilo bi jasnije kada je u pitanju Koštunica. Ovako, deo optužbi je paušalan.
Beba se nudi da spase Srbiju iz blata

Zbog čega Popović i određeni politički krugovi žele da optuže premijera Vojislava Koštunicu za ubistvo Zorana Đinđića?
– Na to pitanje su oni sami dali odgovor. Prava tema je u stvari ko treba da vlada Srbijom? Vredi se upitati i zašto je srušena vlada Zorana Đinđića, odnosno Zorana Živkovića?

I zašto i ova vlada ne odgovara istim krugovima. Mnogo je mogućih odgovora. Mafija, biznis, političke igre, sve je prisutno. Ali jedini zajednički imenitelj po kojem se ocenjuju sve vlade posle pada Miloševića jeste odnos prema Kosovu i Metohiji.

Ne bih dalje elaborirao ovo pitanje jer nemamo prostora. Jedno mi je ipak veoma jasno iz Bebine priče. On sebe nudi kao novog vladara Srbije i kao jedini spas za Srbiju u blatu.

Beba se nudi da spase Srbiju iz blata

Zbog čega Popović i određeni politički krugovi žele da optuže premijera Vojislava Koštunicu za ubistvo Zorana Đinđića?
– Na to pitanje su oni sami dali odgovor. Prava tema je u stvari ko treba da vlada Srbijom? Vredi se upitati i zašto je srušena vlada Zorana Đinđića, odnosno Zorana Živkovića?

I zašto i ova vlada ne odgovara istim krugovima. Mnogo je mogućih odgovora. Mafija, biznis, političke igre, sve je prisutno. Ali jedini zajednički imenitelj po kojem se ocenjuju sve vlade posle pada Miloševića jeste odnos prema Kosovu i Metohiji.

Ne bih dalje elaborirao ovo pitanje jer nemamo prostora. Jedno mi je ipak veoma jasno iz Bebine priče. On sebe nudi kao novog vladara Srbije i kao jedini spas za Srbiju u blatu.

Autor: Đ. KESIĆ

USKORO PRESUDA ZA FALSIFIKATORE

Press, 18.06.2007; Strana: 11

U Specijalnom sudu danas počinje iznošenje završnih reči kriminalnoj grupi koja je optužena za štampanje u prodavanje lažnih karata GSP-a.

U Specijalnom sudu u Beogradu danas bi trebalo da počne iznošenje završnih reči na suđenju grupi od 16 optuženih za štampanje i prodavanje lažnih karata Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP). Posle izlaganja završnih reči, koje su zakazane za celu narednu sedmicu, sud će optuženima izreći presudu.

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala tereti optužene da su izvršili krivična dela „zločinačno udruživanje i falsifikovanje“. Optuženi su Gojko Samardžić, Goran Karović, Radoš Brković, Radovan Spasenović, Milovan Petrović, Dragan Martinović, Darko Grahovac, Boriša Pandurević, Marko Bugarski. Optuženi su i Nebojša Grujičić, Vokan Milanović, Goran Dacić, Borislav Ivanović, Žarko Radosavljević, Mladen Đujić i Nenad Miškov.

U optužnici je navedeno da su napravili i upotrebili oko 3.375.000 komada pojedinačnih karata od 20 dinara i oko 2,5 miliona karata vrednosti po 25 dinara, a ukupna vrednost tih karata je 128 miliona dinara. Štamparija se nalazila u Gornjem Milanovcu, u porodičnoj kući jednog od okrivljenih. Korišćena je i ručna presa za otiskivanje reljefa na hologramu, a falsifikati su verno podražavali original, navedeno je u optužnici.

Autor: PRENETO

POPOVIĆEVA PARALELNA VLAST DOVELA DO UBISTVA ĐINĐIĆA

Politika, 19.06.2007; Strana: A14

rekao sinoć u emisiji „Poligraf” TV B92 bivši ministar policije Dušan Mihajlović i negirao da je pokazivao izveštaj iz policijske akcije „Mreža” Stanku Subotiću Canetu

Paralelna vlast koju je stvorio Vladimir – Beba Popović, bivši šef Biroa za komunikacije Vlade Srbije, dovela je do ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, izjavio je sinoć u emisiji „Poligraf” TV B92 Dušan Mihajlović, bivši ministar policije. On je naglasio da je ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića „kolateralna šteta” ambicije Vladimira Popovića da vlada Srbijom i podzemljem van institucija i bez znanja vlade i lidera tadašnjeg DOS-a.

– Paralelna vlast koju je stvorio Popović, i koja je radila meni iza leđa u Ministarstvu unutrašnjih poslova, dovela je do toga da više nemamo Đinđića – rekao je Mihajlović, optuživši Popovića da je održavao veze sa osuđenima za ubistvo Đinđića 12. marta 2003. godine.

Bivši ministar policije sinoć je negirao i da je pokazivao izveštaj iz policijske akcije „Mreža” Stanku Subotiću Canetu, osumnjičenom za organizovanje šverca cigareta, kako je ovaj tvrdio u intervjuu emisiji „Insajder”, emitovanoj 15. maja prošle godine na TV B92. Mihajlović je više puta tokom sinoćne emisije negirao da je ikada dobijao pisane izveštaje o akciji „Mreža”.

– Subotić je kolateralna šteta Popovića, kao što je i Đinđić kolateralna šteta Popovićeve ambicije da vlada Srbijom i podzemljem – kazao je Mihajlović.

Mihajlović je ponovio tvrdnju iznetu u intervjuu našem listu prošle nedelje da je Subotiću pokazivao delove iz Bele knjige o organizovanim kriminalnim grupama u Srbiji u kojoj se, prema njegovim rečima, Subotić dovodi u vezu sa organizovanim švercom cigareta, a ne izveštaj iz „Mreže”, za šta ga je ranije optužio Popović. Mihajlović je u više navrata sinoć optužio Vladimira – Bebu Popovića da stoji iza napada na njega, jer je uveren da Subotić ne razlikuje „Belu knjigu o organizovanom kriminalu” od akcije „Mreža”.

Bivši ministar policije pročitao je i službenu belešku Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) od 19. februara 2005. godine u kojoj se navodi da je Milan Milanović Mrgud, takođe osumnjičen za šverc cigareta, delove izveštaja akcije „Mreža” dobio od Bebe Popovića još 2004. godine.

– Kada god se povede borba protiv mafije, onda se nađe neko, u ovom slučaju Beba, koji menja teze i kaže kako nije problem mafija, već ministar – kazao je Mihajlović.
On je najavio da će podneti tužbu protiv Popovića.
Mihajlović je rekao da se istragom šverca cigareta bavila posebna radna grupa, jer nije bilo poverenja u tadašnji UBPOK nakon što su Mladen Spasić, sadašnji načelnik ove policijske službe, i ekipa operativca te uprave, premijeru Đinđiću i Bebi Popoviću podneli izveštaj da nema ništa sporno u poslovanju Subotića.

– Osim toga, neki transkripti prisluškivanih razgovora dolazili su, u isto vreme, i kod mene i kod predstavnika surčinske mafije – kazao je Mihajlović.

Autor: D. TELESKOVIĆ

CARINICI IZA REŠETAKA

Politika, 19.06.2007; Strana: A14

Jagodina – Istražni sudija Okružnog suda u Jagodini Tomislav Vučković izjavio je Tanjugu da je odredio tridesetodnevni pritvor za 11 radnika carine u Batrovcima, uhapšenim 15. juna. Pritvor je određen Jovi Zobenici (36) iz Novog Sada, Miroljubu Đorđeviću (37) iz Novog Sada, Igoru Mediću (31) iz Bačke Palanke, Zoranu Radošu (37) iz Beograda, Bogdanu Miljanoviću (36) iz Šida. Pritvor je određen i Gorjanki Šipraga (49) iz Beograda, Predragu Bašiću (32) iz Šida, Draganu Demiću (35) iz Bačke Palanke, Ani Kecman (26) iz Beograda, Nenadu Janaćkoviću (39) iz Novog Sada i Dragomiru Bokiću (49), šefu smene, iz Gajdobre.
Oni su povezani sa takozvanom „auto mafijom” iz Ćuprije, Jagodine, Paraćina, Bora, Kragujevca (12), čiji su članovi uhapšeni 13. juna. Svi uhapšeni bili su uključeni u lanac nelegalnog uvoza skupih automobila, koji nisu ispunjavali standarde određene zakonom za uvoz.
Policija pretpostavlja da je reč o oko 2.000 vozila, koja će najverovatnije biti oduzeta.. Tanjug

Autor: PRENETO

BIZNIS PREKO ŽICE

Večernje Novosti, 19.06.2007; Strana: 12

TELEFONSKI RAZGOVORI FALSIFIKATORA I PREPRODAVACA LAŽNIH GSP KARATA

Optuženi telefonski naručivali na desetine hiljada lažnih karata. I kad su provaljeni verovali da će se izvući

U NASTAVKU suđenja grupi od 16 optuženih za falsifikovanje i distribuciju više od pet miliona lažnih karata GSP, juče su, umesto najavljenih završnih reči, na glavnom pretresu kao dokaz, preslušavani prisluškivani telefonski razgovori između optuženih.
– Može li, za sutra u podne, da se naruči jedno 4.000 ili 5.000 karata – čuje se u telefonskom razgovoru od 23. januara 2006. godine.
Glas s druge strane „žice“ pita:
– Pa, koliko, četiri ili pet?
– Ma, šta je hiljadu karata više ili manje! Daj pet!
Kasnije, po sopstvenom priznanju datom pred većem sudije Milimira Lukića, optuženi Nenad Miškov rekao je da je u ovom telefonskom razgovoru, prepoznao svoj glas i priznao da je tom prilikom naručivao određenu količinu karata GSP od optuženog Borislava Ivanovića.
U razgovoru Miškova sa optuženim Mladenom Đujićem, usnimljenim 24. januara 2006. čulo se:
– Treba mi jedno 35.000 karata i nešto robe. Kad može?
– Može sutra, oko 12 ili pola jedan, na starom mestu.
Optuženom Miškovu je sud, pošto je saslušao sve razgovore koji su prisluškivani, ukazao na još nekoliko u kojima je on naručivao „robu“, ali je optuženi rekao da u njima samo prepoznaje sebe, dok svoje sagovornike s druge strane nije mogao da prepozna. Interesantno je da se nikako nije „mogao setiti“ koga je zvao i tražio savet i pomoć, pošto su mu veče pre telefonskog razgovora, u stan dolazili policajci.
– Slušaj, matori, panduri su mi došli na vrata. Ne znam zašto. Šta ako budu pomenuli karte, one divlje? Ja ništa ne znam, a i nemam ih više kod sebe. Ne znam samo kako da se pokrijem za prodaju onih prethodnih. Gde da nađem nekakav račun i pokriće za keš? – pitao je Miškov osobu s druge strane aparata i dobio sledeći odgovor:
– Ako te pitaju nešto za karte, pravi se da nemaš pojma. Snađi se za neki račun, kao radio si nešto za firmu. Karte nikako ne pominji!
Sud je u nastavku preslušao telefonske razgovore, u kojima je „akter“ na jednoj strani „žice“ bio optuženi Goran Dacić.
Na pitanje suda ko je Dušica sa kojim razgovara, optuženi je odgovorio:
– Dušica je u ovom predmetu svedok. Ona je radila šta joj ja kažem. Tačnije, njen zadatak je bio da preuzima robu, odnosno GSP karte.
Suđenje ovoj kriminalnoj grupi, koja se tereti da je od oktobra 2005. do kraja januara 2006. godine napravila i upotrebila više od pet miliona karata i oštetila GSP za 128 miliona dinara, nastavlja se danas.

Autor: J. D. LJUTIĆ

PRIMALI MITO

Večernje Novosti, 19.06.2007; Strana: 12

ODREĐEN PRITVOR ZA JEDANAEST CARINIKA

JAGODINA – Istražni sudija jagodinskog Okružnog suda Tomislav Vučković odredio je pritvor od 30 dana i za 11 carinika sa prelaza Batrovci kod Šida, koji su uhapšeni u petak pod sumnjom da su povezani sa grupom koja je nelegalno uvozila i preprodavala automobile.
Policija ih u krivičnoj prijavi sve tereti za krivično delo primanja mita. U pritvorsko odeljenje ćuprijskog zatvora „smešteni“ su Jovan Zobenica (36) iz Novog Sada, Miroljub Đorđević (37) iz Novog Sada, Igor Medić (31) iz Šida, Zoran Radišić (37) iz Novog Beograda, Bogdan Miljenović (36) iz Sremske Mitrovice, Gorjana Šipraga (49) iz Inđije, Predrag Bašić (32) iz Šida, Dragana Demić (35) iz Bačke Palanke, Ana Kecman (26) iz Beograda, Nenad Janačković (39) iz Novog Sada i Dragomir Bokić (50) iz Bačke Palanke.
Pored ovih jedanaestoro u pritvoru u Ćupriji od petka je i petoro carinika iz Carinske uprave u Jagodini uhapšenih prošle srede. Mera pritvora određena je i sedmorici vlasnika i odgovornih lica špeditorskih i drugih agencija, koje su učestvovale u „friziranju“ papira i oznaka na vozilima koja su uvezena u zemlju i ocarinjena iako nisu zadovoljavala standard „evro 3“. Zahtevom za sprovođenje istrage koju je podiglo Okružno tužilaštvo u Jagodini obuhvaćeno je 30 osoba, a pored pomenutih 23 koji su zadržani u pritvoru dok traje istraga, sedmoro će se braniti sa slobode.
Kako saznajemo, policija je tokom istrage identifikovala 79 vozila koja su na nezakonit način uvezena u zemlju i prodata. Postoje indicije da je njihov broj mnogo veći, čak nekoliko hiljada.

Autor: D. VUČINIĆ

POČELO SUĐENJE „BRANIOCIMA“ MILOŠEVIĆA

Blic, 19.06.2007; Strana: 14

BEOGRAD – Na suđenju grupi optuženoj za ometanje hapšenja nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koje je juče počelo u Drugom opštinskom sudu, prvooptuženi Dragoljub Bjelica zatražio je da pre iznošenja odbrane bude oslobođen čuvanja državne tajne, pa je sud odložio pretres za sredu.

Prema navodima optužnice, u noći između 30. i 31. marta 2001. godine, ispred vile „Mir“ na Dedinju, Dragoljub Bjelica, Siniša Vučinić, koji je u to vreme bio član Direkcije Jugoslovenske levice, Ratko Zečević, Borivoje Drakulić, Jovica Bojinović i Saša Rudić su naoružani automatskim puškama, izdavali naređenja i usmeravali okupljenu masu na određena mesta u dvorištu vile. Oni su okupljene ubeđivali da imaju odobrenje i da pucaju ukoliko bi došlo do hapšenja Slobodana Miloševića.
Prvooptuženi Dragoljub Bjelica juče je rekao da ne može da izloži svoju odbranu dok ga nadležni organi ne oslobode čuvanja državne tajne. Siniša Vučinić je, prilikom davanja ličnih podataka sudskom veću, rekao da je zaposlen kao savetnik direktora firme „Gold auto“ iz Novog Sada i da je „jedan od suvlasnika italijanskog fudbalskog kluba Milano“. Vučinić nije želeo da odgovori na pitanje kolika su mu lična primanja, ali je na insistiranje sudije, odgovorio da zarađuje 1.000 evra mesečno. On je kazao da je jednom osuđen jer je u samoodbrani prebio čoveka.

Autor: N.E.

SUMNJE U PRIČU O DADINOM SAMOUBISTVU

Blic, 19.06.2007; Strana: 16

Ni posle 13 godina nije rasvetljeno kako je umrla novinarka „Duge“

BEOGRAD – Novinarka lista „Duga“ Radislava Dada Vujasinović. nađena je mrtva 8. aprila 1994. u svom stanu u Beogradu. Do danas nisu rasvetljene okolnosti pod kojima je umrla, navedeno je u sinoćnoj emsiji „B92 istražuje“.

Dada Vujasinović je precizno i argumentovano pisala o sprezi kriminala i politike i bila je izložena pretnjama. Zbog toga, ali i zbog brojnih propusta tokom uviđaja, malo je onih koji veruju da se ona ubila.
Vanja Bulić, bivši novinar „Duge“ kaže kako je Dada tvrdila da ima trake na kojima joj policajci govore o tome kako prodaju oružje muslimanima.
„Te trake kasnije nisu nađene“, kaže Bulić.
Kako se navodi u emisji, policija je tokom akcije „Sablja“, bili na tragu da otkriju kako je nastradala Dada Vujasinović. Vladimir Beba Popović, šef Biroa za komunikacije u Vladi premijera Zorana Đindjića, otkriva da je tada bilo moguće da se otkriju organizatori i naručioci tog zločina, koji su, kako kaže, pripadnici švercerskog lobija iz redova KOS-a i DB-a.
„ Znam da je dobro krenulo. Neko od privedenih policiji je ispričao da je „samoubistvo“ Dade Vujasinović bilo podmetnuto od strane DB-a, ali kao i ostali slučajevi, ubrzo je zatvoren“, izjavo je Popović za B92.
On je još izneo i da verziju o podmetnutom samoubistvu čuo i od Momčila Perišića, dan „pošto ga je, zbog navodne špijunaže, protivzakonito uhapsila Vojna služba bezbednosti Ace Tomića“.
„ Perišić mi je tada rekao da iza toga stoje isti oni koji su i ubili Dadu, pa prikazali da je samoubistvo. Dve godine kasnije, u prisustvu Vladana Batića sam ga molio da javno kaže ko su ubice, ali je on rekao da se boji i da će razmisliti“, ispričao je Vladimir Beba Popović.
Vladan Batić je potvrdio da je prisustvovao tom razgovoru i da je Perišiću rekao da je njegova obaveza da kaže ukoliko nešto zna, ali da je on nije hteo ništa da kaže.
Policija je već na uviđaju zaključila da je reč o smoubistvu, pa tokom istrage nije proveravala ni jedan jedini trag koji je mogao biti dokaz da je, ipak, po sredi ubistvo. Nisu uzeti otisci sa puške iz koje je pucano, niti tragovi krvi, za koje se kasnije ispostavilo da pripadaju dvema krvnim grupama.
Zbog brojnih propusta u istrazi, koja je prema rečima advokata Branimira Tapuškovića, preuranjeno tvrdila da je u pitanju samoubistvo, porodica je angažovala i ekipu veštaka.
Za razliku od zvanične verzije koja kaže da je rana naneta iz apsolutnog prislona, stručnjaci koje je angažovala porodica, nalaze da je puške bila udaljena najmanje pet do šest centimetara od grudi. Taj nalaz dostavljen je Okružnom tužilaštvu još u decembru 1994.
U maju 1998. godine urađeno je novo veštačenje. Tada je trebalo da se odredi moguće mesto sa kojeg je ona navodno pucala u sebe. Trebalo je objasniti i kako se, nakon što je iskrvarila u fotelji našla na podu, na kome tragova krvi nije bilo. I u tom izveštaju, koji je u sud stigao tek tri godine kasnije, navodi se da je reč o samoubistvu. Ovoga puta Okružni sud u Beogradu zatražio je superveštačenje, a iz Instituta za sudsku medicinu u Novom Sadu je posle dve godine stigao zaključak da se ubistvo, ipak, ne može isključiti.
Sud sada odbija da saopšti šta se događa s predmetom, čak i na zahtev poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića. Ekipa emisije nije dobila izjavu od istražnog sudije Nebojše Živkovića, a portparolka Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić je rekla da se predmet i dalje nalazi u fazi predkrivičnog postupka, te da sud ne može ništa da saopštava.

Autor: NN

DANA: SRAM TE BILO, TUŽIOČE

Kurir, 19.06.2007; Strana: 3

Draškovićeva kritikuje Vukčevića zato što štiti svog zamenika Veselina Mrdaka

BEOGRAD – Danica Drašković osula je paljbu na tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića zbog toga što od optužbi SPO štiti svog zamenika Veselina Mrdaka. Naime, Vukčević je prošle nedelje u intervjuu za Kurir rekao da ceni suprugu predsednika SPO i pozvao je na kafu da joj objasni koliko je njegov kolega Mrdak profesionalan i dobar tužilac.
– Mogu ja s Vukčevićem da popijem kafu, ali o tome kakav je Mrdak stručnjak, objasniću ja njemu! Kako mogu ja da budem u zabludi kada sam četrdeset dana bila u zatvoru po Mrdakovoj optužnici 1993. godine? Vuk i ja smo bili isprebijani i zatvoreni, a da nije bilo pritiska javnosti i sveta, nikad nas ne bi pustili na slobodu – objašnjava ona.
Na Vukčevićevu tvrdnju da je Mrdak pisao optužnicu za ubistvo Stambolića, Draškovićeva odgovara da upravo on nije hteo da optuži Slobodana Miloševića, iako je bivši šef DB Rade Marković priznao da je Milošević naredio zločin. Tek kada su Mrdaka smenili sa slučaja, dodaje ona, optužnicom je obuhvaćen i Milošević. Prema njenom mišljenju, tužilac Vukčević štiti Mrdaka „zato što su njih dvojica isti“.
– Vukčevića treba da bude sramota što hvali Slobinog tužioca. Da je bilo lustracije, prvo bi obuhvatila Mrdaka. On bi trebalo da bude u zatvoru. Ako će taj čovek biti novi tužilac za ratne zločine, to je velika sramota i za Borisa Tadića i za Vojislava Koštunicu – ljutito će Draškovićeva.
Ona kaže da je zajedno sa suprugom Vukom Draškovićem u poslednjih sedamnaest godina podnela „ko zna koliko“ krivičnih prijava, čak i protiv Mrdaka, ali da nijedna nije izvađena iz fioke.
– U Srbiji se ništa neće promeniti dok Mrdaci i Vukčevići mogu da rade šta hoće. Još da meni drže predavanja o slobodi i demokratiji… – kaže ona.

Autor: S. V.

RASPLET?

Kurir, 19.06.2007; Strana: 5

Supruga ubijenog Vlade Kovačevića Trefa mogla bi da dobije status svedoka saradnika i rasvetli ubistvo za koje se sumnjiči Marko Milošević

BEOGRAD – Ubistvo Vlade Kovačevića Trefa (39), muža odbegle Bojane Bajrušević, koja se sumnjiči da je bila važna karika u švercu duvana devedesetih godina, moglo bi uskoro da bude rasvetljeno, saznaje Kurir u MUP Srbije! Rasvetljavanju smrti jednog od najbližih ljudi Marka Miloševića trebalo bi da pomogne proces protiv švercera cigareta, objašnjava izvor Kurira iz srpske policije. Zasad je, prema rečima ovog izvora, samo u domenu spekulacija informacija da bi Trefovoj udovici mogao da bude ponuđen čak i status svedoka saradnika!
U vrhu osumnjičenih za Kovačevićevu likvidaciju je Marko Milošević, čijoj je kriminalnoj grupi, prema podacima iz istrage, pripadala i Bajruševićeva. Da li će Trefova udovica da poklekne, ukoliko joj i zvanično bude ponuđen status svedoka saradnika, i pristane da svedoči protiv sina pokojnog Slobodana Miloševića, zasad može samo da se nagađa.
Kovačević je ubijen iz zasede 20. februara 1997. godine na ulazu u Centar „Sava“, zbog, kako se sumnja, sukoba sa Miloševićem koji je kulminirao nekoliko dana pred njegovu smrt, kada mu je, Marko zapretio: „Ti si mrtav čovek!“
Inače, odnosi dvojice dugogodišnjih prijatelja i najbližih poslovnih saradnika zahladneli su nekoliko meseci pre Trefovog ubistva, navodno zbog ulaska Crnogoraca u posao mimo kontrole vlasti, a kap u čaši prelila se kada je Marko Milošević podgrejao svoje odnose sa Trefovom suprugom.
Prema sumnjama Trefovih bliskih prijatelja, ali i njegovog sina Andreja Kovačevića , koji je početkom prošlog septembra poginuo u saobraćajnoj nesreći, likvidaciji ispred Centra „Sava“ prethodila je žučna svađa zbog Bojane!
Naime, kako je pričao Andrej, Vlada je krenuo na službeni put, ali se negde ispred surčinskog aerodroma setio da je zaboravio pasoš. Vratio se nazad kući, u Zemun, i zatekao Marka i Bojanu! Andrej je čak svojim prijateljima ispričao da je njegov otac zatekao Marka poprilično raspojasanog, pa se zbog toga razbesneo, zgrabio pištolj i u besu pretukao prvo Bojanu, a zatim i Marka, koga je izbacio napolje. Marko mu je tada besno zapretio: „Nećeš dugo“.
Jedan od najmoćnijih srpskih biznismena likvidiran je ispred kancelarije svoje firme, a Trefov sin tvrdio je da je njegova maćeha ubrzo posle ubistva „očistila“ Kovačevićev sef. Andrej je tvrdio da je bio prisutan kada je njegov otac u sef stavio 10 miliona maraka, ali kada je Bojana pred njim otvorila sef, unutra je bilo „samo“ 2,5 miliona maraka! Posle toga, Bojana je Trefovom sinu prikazivala samo legalan prihod firme, a ostatak od poslovanja na crno, u kojem je šefovao Marko Milošević, završavao je po svoj prilici u njenom džepu.
Iznad Marka i Bojane, koji su prema navodima iz istrage bili deo tzv. državne grupe za šverc cigareta, bila je Mira Marković, koja je vukla konce preko najznačajnijih sektora Miloševićeve vlasti.

Antrfile:

Svedok Petkanić

Marka Miloševića je kao Trefovog ubicu prvi javno označio Aleksandar Petkanić, bivši rezervni policajac, koji je u vezi sa tim dao iskaz policiji 17. juna 2005. godine:
– Kovačević je došao džipom „vrangler“ (BG 993-939) kod tehničkog ulaza Centra „Sava“, na zakazan sastanak sa Markom. Dan ranije, u 20 časova, u Požarevcu je došlo prvo do svađe, a potom i do fizičkog sukoba između Kovačevića i Miloševića zbog poslova. Marko mu je tada rekao: „Ti si mrtav čovek!“, potom ga je udario nogom u zadnjicu i izgurao iz kancelarije. Sve se odigralo u Markovoj kancelariji, pomenutom događaju prisustvovao su Z. I., D. I. i G. S. iz Požarevca, a ja sam bio na sporednom ulazu. Sutradan je Marko otišao s Vladimirom Jovanovićem Japancem u Beograd, gde su se našli sa Kovačevićem. Pretekli su njegovo vozilo i ponovo se posvađali, posle čega je Marko u njega ispalio tri hica iz revolvera „magnum 357 smit veson“ – jedan u usta, drugi u glavu i treći u grudi – ispričao je Petkanić policiji, tvrdeći da je revolver kasnije odnet u Švajcarsku.
Autor: D. MANOJLOVIĆ

LAVINA MIHAJLOVIĆA

Press, 19.06.2007; Strana: 4

DSS traži da tužilaštvo reaguje na navode bivšeg ministra Dušana Mihajlovića i utvrdi ko je iz zatvora pustio Šiptara i Kuma. Mladenović: Pošto se radi o bivšem ministru policije, takve tvrdnje sigurno ne smeju da ostanu bez reakcije tužilaštva

Portparol DSS-a Andreja Mladenović zatražio je juče da tužilaštvo pod hitno ispita navode bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića o hapšenju i puštanju na slobodu šefova „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Mladenović je ovo zatražio reagujući na intervju Mihajlovića objavljen u Pressu, a u kome je bivši ministar rekao da je puštanjem Šiptara i Kuma na slobodu „utrt put atentatu na premijera Đinđića“:

- Izgleda da je neoprostiva greška bila hapšenje Šiptara i Kuma bez znanja onih koji su sa njima sedeli i vladali Srbijom. Njihovo puštanje iz zatvora je moj poraz, ali i poraz policije i države. Taj poraz otvorio je put pobuni JSO-a i kapitulaciji vlade.

Tom kapitulacijom utrt je put i atentatu na premijera! Ono što sam mogao, uradio sam. Dao sam ostavku da ne bi pala krv i nisam je dao kada je krv pala, već sam pustio policiju da radi svoj posao i da u „Sablji“ slomi kičmu najopasnijoj kriminalnoj grupi. To što sam više saznao iz Bebinih svedočenja nego što sam znao kao ministar – ne opravdava me.

To što bi istorija Srbija bila drugačija i što bi Đinđić bio živ da sam znao ko ga je povezivao sa Legijom, „zemuncima“ i „surčincima“, to je moja muka koju nosim, ne optužujući nikoga za to… – rekao je Mihajlović za Press.

Ozbiljna stvar

Portparol DSS-a Andrija Mladenović apeluje na tužioca da reaguje na ove reči bivšeg ministra i utvrdi ko je odgovoran za puštanje Šiptara i Kuma iz zatvora.

- Pošto se radi o bivšem ministru policije, takve tvrdnje sigurno ne smeju da ostanu bez reakcije tužilaštva, jer on otvoreno postavlja pitanje ko je pustio na slobodu osobe koje su kasnije optužene za ubistvo premijera Đinđića – kazao je Mladenović.

Podsetimo, u maju 2001. godine u Parizu su uhapšeni Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum, braća Miloš i Aleksandar Simović i Vladimir Milisavljević – Vlada Budala zbog posedovanja falsifikovanih pasoša SRJ.

Njima je u Srbiji određen pritvor, koji je produžen zbog osnovane sumnje da su učestvovali u otmici vlasnika „Delte“ Miroslava Miškovića.
Pritvor zbog falsifikovanja pasoša ukinut im je 13. jula, ali je određen novi – zbog otmice, koji traje do septembra, kada su pušteni iz pritvora „zbog nedostatka dokaza“.

Većina ministara iz vlade premijera Đinđića odbila je juče da komentariše reči ministra Mihajlovića i zahtev DSS-a. Bivši ministar za rad i zapošljavanje Dragan Milovanović kaže da u pozadini cele priče stoji lični sukob Popovića i Mihajlovića.

- Šta je tačno od svega što su rekli i jedan i drugi, zaista ne znam. Ja sam se u to vreme bavio nekim drugim stvarima i zato ne znam kakve su i sa kim oni kontakte imali… – kaže Milovanović.

Visoka cena

Ondašnja ministarka za socijalna pitanja Gordana Matković kaže da joj je žao što se nije više angažovala na „političkim pitanjima“ u vreme Đinđićeve vlade.

- Mihajlović je tada bio ministar policije i imao je više uvida u ono što se dešavalo od mene. Đinđić je nas ministre koji nismo izabrani po političkoj liniji donekle „štitio“ od politike, mi smo se bavili samo svojim resorima.

Da sam u bilo kom trenutku posumnjala da postoji opasnost da možemo platiti tako visoku cenu kao što je ubistvo premijera, mnogo bih se više trudila da se uključim u rad cele vlade… – kaže Matkovićka.

Bivši ministar za lokalnu samoupravu Rodoljub Šabić kaže da je očigledno da je premijer bio neadekvatno obezbeđen i da je tužno što nekoliko godina posle njegovog ubistva javnost i dalje nema jasnu sliku onoga šta se dešavalo.

- Mihajlović kao tadašnji ministar policije verovatno ima razloga da priča to što priča. To svakako treba istražiti – zaključuje Šabić.

Antrfile:

Lečić: Prebacivanje odgovornosti

Ministar kulture u vladi Zorana Đinđića Branislav Lečić kaže za Press da su Mihajlovićeve tvrdnje samo „pokušaj prebacivanja odgovornosti“.
– Beba nije kriv za Đinđićevu smrt, on je istinski cenio premijera i verovao u njega. Pravi krivci su premijer Vojislav Koštunica i njegov kabinet koji su predstavljali Đinđića kao negativca i koji su održavali veze sa čelnicima DB-a i vojske. Njihovo učešće u atentatu treba da bude raščišćeno. Ja se zaista nadam da će Specijalni sud, kako je najavljeno, istražiti političku pozadinu ubistva premijera i da ćemo tada konačno saznati pravu istinu – kaže Lečić.
Autor: G. SIMONOVIĆ

TIJANIĆ TUŽI!

Press, 19.06.2007; Strana: 5

ALEKSANDAR TIJANIĆ tužio Vladana Batića i novinara Miloša Vasića zbog tvrdnji da je večerao sa šeficom „duvanske mafije“ Bojanom Bajrušević!

BEOGRAD – Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić tužio je juče lidera DHSS-a Vladana Batića i novinara „Vremena“ Mišu Vasića zbog njihove tvrdnje da je u subotu, u Klubu književnika, večerao sa šeficom „duvanske mafije“ Bojanom Bajrušević.

Prevaspitavanje
Batić i Vasić tvrde da je Tijanić sa Bajruševićkom večerao uoči njenog bekstva iz Srbije. Tijanić, pak, kaže da je to gnusna laž, i objašnjava daje pred stotinu svedoka i celokupnim personalom Kluba književnika subotu veče proveo u društvu svoje supruge, advokata Zdenka Tomanovićem i njegove supruge.
– Ko laže, taj i krade! Ja sam, eto, u grdnoj krađi zatekao Batića i Vasića! Jedan je krao u srpskom parlamentu, drugi u nedeljniku „Vreme“. Zamolio sam stoga sud da mi pomogne u prevaspitavanju delinkvenata. Vasić treba da vrati novčani deo Karićeve nagrade za novinarstvo. Batić da bude kažnjen sa pravljenjem sita, jer će zbog svojih laži proći sito i rešeto- kaže Tijanić.
Aleksandar Tijanić uputio je i pismo novinaru „Vremena“ Milošu Vasiću. Pismo Tijanića prenosimo integralno:
„G. Vasiću, ne priliči tebi, moralnoj gromadi, da lažeš kad god pomeneš mene. Napisao si da sam u Klubu Književnika, one subote, večerao sa Bojanom Bajrušević, licem koje potražuje srpska policija, te da je ona sutradan ‘nestala u pravcu celog sveta; kao da joj je neko nešto rekao’.
Tvoja je tvrdnja nešto manje od staljinizma, ali je svakako više od svinjarije. Mogao bih da ponovim reči vrednog saradnika mafije i prijatelja sveže osuđenih atentatora na Đinđića; reci kojima sam sebe oslobađa krivice: ‘Meni su ruke prljave, ali mi je savest čista.’ E pa, Vasiću, da vidimo kakve su moje ruke. Pred stotinu drugih gostiju; u Klubu književnika pomenute subote večerao sam sa mojim prijateljem, ovdašnjim advokatom Zdenkom Tomanovićem. Društvo su nam pravile dve lepe žene. Jedna moja, venčana. Imamo dvoje dece. Druga, njegova. Takode venčana. Takode dvoje dece. Nijedna se ne zove Bojana.
Niko našem stolu nije prilazio, sem tradicionalnog Bude i konobara komentatora Mikija. Obojica sa dobrom hranom i lošim vinom. Ako ne veruješ meni, potom stotini svedoka, nećeš valjda osporiti Budinu reč, koja je, za ovdašnji pristojan svet, čist budizam.

Karićeva nagrada
Verujući da ti je ostalo još para od Karićeve nagrade za moral i novinarstvo, sudskim putem tražim da mi ustupiš odgovarajući deo. Tačno koliko košta tvoj staljinistički svinjizam. Ako ti je uteha, tužio sam i onu poslaničku vucibatinu od koje si ‘prepisao’ događaj koji se nikad nije desio“, piše Aleksandar Tijanić.
Batić i Vasić do zaključenja ovog izdanja Pressa nisu komentarisali Tijanićeve optužbe.

Antrfile:

Svedoci – Kusturica, Mafija…
Kako saznajemo, u subotu uveče u Klubu književnika pored stola za kojim su sedeli Tijanić, advokat Tomanović i njihove supruge sedeli su režiser Emir Kusturica sa suprugom Majom, akademik Matija Bećković, glavna urednica „Politike“ Ljiljana Smajlović i direktor „Politike“ Srđan Janićijević.
Autor:  R. P.

UPUTSTVO ZA PUŠTANJE KUMA

Politika, 20.06.2007; Strana: A1

Izjave bivšeg ministra policije pokrenule su lavinu pitanja i odgovora o događajima iz prošlosti

– Predložila sam ukidanje pritvora Miletu Lukoviću Kumu 2001. godine tek pošto mi je Rade Terzić, tadašnji okružni javni tužilac u Beogradu, izdao „obavezno uputstvo” – rekla je juče za „Politiku” Biljana Radovanović, četvrti opštinski tužilac u Beogradu, potvrđujući informacije iz medija da se bivši okružni tužilac poslužio svojim autoritetom kako bi „privoleo” nižeg po rangu službenika da pripadnika „zemunskog klana” pusti na slobodu. Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum bili su u pritvoru zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića.
Radovanovićeva objašnjava zašto je bila prisiljena da posluša Terzića iako je ona smatrala da Luković treba da ostane u pritvoru:
– Zakon o javnim tužilaštvima predviđa da, ukoliko ne postoji saglasnost višeg i nižeg tužioca u pogledu nekog pitanja u konkretnom slučaju, niži tužilac pismeno „traži” od višeg da mu formalno „naredi” donošenje određene odluke. Tako je bilo i u ovom slučaju. Nisam se slagala da Luković bude pušten, pa sam od Terzića, tražila da mi pošalje takozvano „obavezno uputstvo”. Čim je ono stiglo, predložila sam Četvrtom opštinskom sudu da Lukoviću ukine pritvor, što je sud i učinio.
Iako je od puštanja Mileta Lukovića na slobodu prošlo gotovo šest godina, priča o ovom događaju aktuelizovana je posle izjave Dušana Mihajlovića da je puštanjem Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma na slobodu „utrt put atentatu na premijera Đinđića”.
– Dušan Spasojević, Mile Luković, braća Aleksandar i Miloš Simović i Vladimir Milisavljević uhapšeni su u maju 2001. godine u Parizu zbog posedovanja falsifikovanih pasoša – navodi Biljana Radovanović i dodaje: – Pritvor koji im je određen zbog ovog krivičnog dela je produžen zbog sumnje da su učestvovali u otmici Miroslava Miškovića. U dopisu koji mi je Terzić dostavio navodi se da će se, po predlogu branioca okrivljenih Lukovića, Milisavljevića i braće Simović za ukidanje pritvora, četvrti opštinski tužilac saglasiti sa predlogom da se na slobodu pusti samo Luković. Taj dopis postoji u spisima predmeta. Da nije tako bila bih u zatvoru.
Na pitanje kako to da se u uputstvu ne pominje ime Dušana Spasojevića, četvrti opštinski tužilac je rekla da je „on pre ovoga pušten na slobodu”.
– Ne sećam se tačno okolnosti pod kojima je Spasojević pušten na slobodu. Da bih vam odgovorila na ovo pitanje neophodno je da pregledam spise predmeta, a to u ovom momentu nije moguće. Zaista ne bih ništa govorila na pamet – rekla je Biljana Radovanović.
Za razliku od četvrtog opštinskog tužioca, tadašnji okružni tužilac Rade Terzić nije želeo da komentariše ni navode Dušana Mihajlovića, ni tvrdnje Radovanovićeve u vezi sa „obaveznim uputstvom”.
– Ne bih se upuštao u priču Dušana Mihajlovića – rekao je Terzić za „Politiku”. – Jedini osnov za određivanje i ukidanje pritvora su zakonski uslovi. Posebno ne bih komentarisao to „obavezno uputstvo”. Samo ću da kažem da sud i tužilaštvo imaju obavezu da poštuju zakon. A, i od tog događaja je prošlo šest godina.

Sa prve strane – „Politikin” sagovornik iz Udruženja tužilaca Srbije, koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da je izdavanje „obaveznih uputstava” u praksi izuzetno retko. Kako objašnjava, u slučaju da smatra da je uputstvo nezakonito, „niži” tužilac ima pravo žalbe o kojoj odlučuje Republičko javno tužilaštvo.
Rade Terzić je na čelo Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu postavljen 2001. godine. Ostavku podnosi 25. marta 2003. godine iz, kako je rekao, „ličnih razloga”. Na dan njegove ostavke, tadašnji premijer Zoran Živković saopštava da je uhapšena osoba koja je pucala na Zorana Đinđića, a istražni organi pronalaze pušku „hekler i koh G3” iz koga je pucano na premijera. Istoga dana Duško Maričić je razrešen dužnosti komandanta Jedinice za specijalne operacije, a jedinica je rasformirana.

Autor: M. DERIKONJIĆ

INTERPOL JURI CANETA

Večernje Novosti, 20.06.2007; Strana: 12

MeĐunarodna poternica za SubotiĆem

Poternice raspisane po nalogu istražnog sudije

MUP Srbije raspisao je juče međunarodnu poternicu za biznismenom Stankom Subotićem Canetom, osumnjičenim za krijumčarenje cigareta. Poternica je dostavljena nacionalnom birou Interpola u Beogradu, koji će je tokom dana proslediti centrali u Lionu.
Ovakav potez policije usledio je posle odluke istražnog sudije Posebnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i zahteva specijalnog tužioca Slobodana Radovanovića da se za petoricom osumnjičenih raspiše međunarodna potraga. Subotić je osumnjičen da je organizovao grupu koja je od 1995. do 1996. godine krijumčarila cigarete na teritoriji Srbije i državni budžet oštetila za 40 miliona tadašnjih maraka.
Sumnja se da je Subotić trenutno u Švajcarskoj, dok za ostalom četvoricom postoje podaci da su u Crnoj Gori, Brazilu i Kipru. Reč je o pripadnicima takozvane prve grupe označene u policijskoj akciji „Mreža“.
Očekuje se da istražni sudija uskoro izda nalog i za raspisivanje međunarodne poternice za Bojanom Bajrušević, koja je, pored Mire Marković i Marka Miloševića, označena kao pripadnik „druge“ švercerske ekipe.

Autor: U. D. N.

IZREŠETAN VLASNIK KASINA

Večernje Novosti, 20.06.2007; Strana: 12

U Novom Beogradu u vatrenom obraČunu jedna osoba stradala, a druga ranjena

Miroslav Žarković, ubijen ispred svog BMV. Ranjen Goran Jovišević, koji je bio ispred drugog vozila, operisan u KBC

U BLOKU 63, u Novom Beogradu, juče nepuna dva časa posle ponoći, ubijen je Miroslav Žarković (35), suvlasnik nekoliko beogradskih kockarnica i lokala sa poker-aparatima. Njega je, ubila zasada nepoznata osoba pucajući mu u glavu i grudi.
Policija je na licu mesta, pet metara od usmrćenog Žarkovića, zatekla i teško ranjenog Gorana Joviševića (38), kome je metak prošao kroz stomak. Obe žrtve bile su na kolovozu, četrdesetak metara od „Maksi diskonta“, na raskrsnici Jurija Gagarina i Nehruove ulice, kod broja 61 a.
U ovom trenutku istrage, samo se nagađa šta se posle ponoći dogodilo u novobeogradskom bloku. Žarkovićevo telo u lokvi krvi zatečeno je kraj njegovog automobila BMV karavan. Nešto dalje, kraj svog „renoa 5“, jaukao je Jovišević držeći se za stomak.
Kola Hitne pomoći prebacila su ga do KBC „Bežanijska kosa“, gde je odmah operisan. Policija je ispred njegove sobe, da bi sprečila svaku mogućnost da mu se naudi kao opasnom svedoku pucnjave. U toku je i njegovo ispitivanje.
Sada se utvrđuje da li je Jovišević slučajna žrtva ili je ubica namerno pucao u njega. Verovatnija je, međutim, verzija po kojoj je jedan od hitaca ispaljenih u Žarkovića, rikošetirao i pogodio Joviševića u trbuh. Ipak, nejasno je kako su se ova dvojica našla u isto vreme na istom mestu i ispred svojih automobila.
Prema jednoj od verzija, Žarković i Jovišević su se poznavali i prema ranijem dogovoru našli su se na kolovozu, gde su parkirali automobile. U trenutku kada je ovaj prvi izašao iz kola, iz vozila u pokretu, koje je tog trenutka naišlo, otvorena je vatra.
Postoji i priča da je telefonski poziv izmamio Žarkovića iz BMV, a da je Jovišević slučajno tog trenutka parkirao auto. Kada je krenuo ka svom stanu u jednoj od obližnjih zgrada pogodio ga je metak.
Šta se zaista dogodilo tek će da utvrdi policijska istraga.

Antrfile:

POZNAT POLICIJI

MIROSLAV Žarković odranije je poznat beogradskoj policiji. Ima dosije, a i osuđivan je. Niko iz policije, u interesu istrage, međutim, nije želeo da kaže zbog kojih je krivičnih dela privođen i osuđivan.
Za razliku od njega, Goran Jovišević je „čist“.
Autor: U. D. N.

ZAKLAN NA SPAVANJU

Večernje Novosti, 20.06.2007; Strana: 12

ILIJA ANĐELIĆ SVIREPO UBIJEN U SVOM STANU NA SENjAKU

Majka pronašla sina preklanog vrata. Niko nije čuo galamu. Bio mladić za primer

MLADIĆ Ilija Anđelić (24) svirepo je ubijen juče u svom stanu u Senjačkoj ulici 40. Telo ubijenog mladića, koji je preklanog vrata ležao u krevetu, pronašla je majka. Oružje kojim je počinjeno monstruozno ubistvo nije pronađeno. Zasada nisu poznati razlozi ovog zločina, kao ni počinilac.
Mladić je živeo sam. Pošto se nije javljao na telefon, majka je otišla do njegovog stana. Kako nezvanično saznajemo, zvonila je, ali vrata joj niko nije otvarao. Pošto je imala rezervni ključ, ušla je i zatekla sina kako nepomično leži. Telo mu je bilo okrenuto na bok, licem ka zidu. Prišla je i primetila tragove krvi, a potom obavestila policiju.
Na ulaznim vratima nije bilo tragova obijanja niti vidljive premetačine u stanu. Pretpostavlja se da je ubijen u toku noći ili rano ujutru. Prema nekim informacijama, u ponedeljak oko 17.30 poslednji put telefonom se čuo sa majkom.
Prema rečima komšija, Ilija je bio mladić za primer. Studirao je na Fakultetu dramskih umetnosti.
– Ništa nismo čuli – kažu komšije. – Nikakvu svađu, galamu, pa ovo je miran kraj. Svi smo u šoku, kao i njegovi roditelji i brat. On nikad ni mrava nije zgazio.
Prema priči suseda, majka, otac i mlađi Ilijin brat žive u kući preko puta. Stan u kojem je mladić ubijen roditelji su mu kupili nedavno.

Autor: N. V. B.

TUŽBA TUŽBU STIŽE

Večernje Novosti, 20.06.2007; Strana: 12

BEBA POPOVIĆ PROTIV DUŠANA MIHAJLOVIĆA

BEOGRAD – Teške optužbe, koje je nekadašnji ministar policije Dušan Mihajlović izneo na račun bivšeg šefa Biroa Vlade Srbije za komunikacije Vladimira Popovića Bebe dobiće sudski epilog.
Popović je naveo da je Mihajlović „preplašen i ucenjen od nekoga iz aktuelne vlasti“, a zbog laži iznetih u javnosti, pored privatne tužbe, za nekadašnjeg prvog čoveka MUP spremaju i krivičnu prijavu specijalnom tužiocu.
– Mihajlović će morati da objasni zašto, po čijem nalogu i sa kojim namerama laže, a posebno zašto prekraja i izvrće moje izjave i sudska svedočenja.
Prema Popovićevim rečima, on je i ranije reagovao na „Mihajlovićeve laži, demantujući da je Subotić bio Đinđićev savetnik“. Mihajlović je preksinoć, gostujući u emisiji „Poligraf“ na Televiziji B 92 naveo i to da je Popović stvorio paralelnu vlast koja je dovela do smrti Zorana Đinđića.
Nekadašnji šef Biroa je istakao „da je Mihajlović slagao“ da je Subotiću pokazao „Belu knjigu“, a ne rezultate „Mreže“, dodavši da Caneta nema u toj policijskoj knjizi o organizovanom kriminalu.

Autor: NN

MEĐUSOBNE TUŽBE POPOVIĆA I MIHAJLOVIĆA

Blic, 20.06.2007; Strana: 2

Bukti rat između bivšeg ministra i nekadašnjeg šefa Kancelarije za medije

Bivši šef policije kaže da posle svega što su on i Beba jedan o drugom rekli do suda mora doći

Hapšenje članova duva-nske mafije je na svetlost dana isteralo pitanje ko je sve iz iz vrha bivše i sadašnje vlasti sarađivao sa jednim od glavnih osumnjičenih Stankom Subotićem Canetom. Pranje ruku uveliko traje. Bivši ministar policije Dušan Mihajlović najavljuje za „Blic“ da će podneti tužbu protiv Vladimira – Bebe Popovića koji se istovremeno sprema da presavije tabak i za krivično delo klevete tuži Mihajlovića zbog javne optužbe da je njegovo „paralelno vladanje Srbijom“ dovelo do smrti premijera Zorana Đinđića.

Mihajlović za „Blic“ tvrdi da posle svega što su on i Popović jedan o drugom rekli „do suda mora doći“.
– Podneću tužbu protiv Bebe, a i on to najavljuje. Nadam se, da i državni organi neće sedeti skrštenih ruku. Radujem se što će javnost saznati istinu o Bebinoj ulozi, koju je on sam izneo u svojim sabranim delima. Beba je sam rasterao magle iz moje knjige „Povlenske magle i vidici“. Sam je razotkrio svoje skrivanje iza pokojnog premijera. Za naše prilike Đinđić jeste politički svetac, ali Beba svakako nije njegov apostol – kaže Mihajlović. On se, po svemu sudeći, kao i Popović, poziva na njegove izjave date u intervjuima i „Insajderu“.
– Neka sami čitaoci zaključe šta je njegova prava uloga kad čuju šta je sve Beba sam rekao o Zoranu Đinđiću. Dakle, ključni svedok za moje tvrdnje o tome da je hteo da vlada Srbijom preko kontrole podzemlja, jer po njemu, „ko drži podzemlje – taj drži vlast u zemlji“ biće – reči i dela samog Bebe Popovića – ocenjuje Mihajlović.
On nije želeo da se osvrne na tvrdnje Popovića da je preplašen i ucenjen od strane aktuelne vlasti, a da ga optužuje „na radost Koštunice i njegovih savetnika“.
Mihajlović ponavlja da se Beba sredinom devedesetih upoznao sa Canetom, koji je „izdašno finansirao DS i vanbudžetske projekte Vlade, kome je slao Veruovića da ga obezbeđuje i koga je mirio sa Legijom u svom stanu“.
– To je strašno, a ne to šta je on imao sa njim, sa Legijom, i vođom surčinskog klana Ljubišom Buhom Čumetom. Da to jednostavnije kažem: uvek kad na dnevni red javnosti dođe pitanje mafije, nađe se neko ko pokuša da zameni teze i da sve prebaci na slepi kolosek. Setite se mojih muka kad je policija uhapsila Šiptara i Kuma. Sada to isto radi Beba Popović, jer treba sakriti istinu o paralelnoj vlasti koju je gradio iza leđa, svih nas, DOS-a, Vlade, policije, pa i samog premijera Đinđića. A ta paralelna vlast, koja je vezala ruke policiji, sve do akcije „Sablja“, uzrok je i pobune „crvenih beretki“ i činjenice da su njegovi dotadašnji „prijatelji i poslovni partneri“ mogli da ubiju premijera prve demokratske vlade – ocenjuje Mihajlović u pismenom odgovoru na pitanja „Blica“.
Na pitanja da li je stvarno ucenjen od strane vlasti, kao i šta je, u stvari, pokazao Subotiću, Mihajlović nije hteo da odgovara, uzvrativši kontrapitanjem:
– Vi ste Bebin advokat?
Posle Popovićevih optužbi da je Mihajlović izveštaj akcije „Mreža“ predao Subotiću, bivši ministar policije je u emisiji „Poligraf“ naveo da je Popović bio „lično obezbeđenje“ pokojnog premijera, kao i da je sa nemačkom obaveštajnom službom učestvovao u preseljenju Đinđića sa Studentskog trga na Dedinje, o čemu nijedna informacija nije stizala do ministra policije. Istovremeno je negirao da je Subotiću pokazao izveštaj policijske akcije „Mreža“ i istakao da nikada „formalno nije imao uvid u te izveštaje“, ali da mu jeste pokazivao belu knjigu, u kojoj je, između ostalih, i sam Subotić označen za šverc duvana.
Popović je, nakon Mihajlovićevih optužbi iznetih u „Poligrafu“ izjavio je da je bivši ministar policije „preplašen i ucenjen od nekoga iz aktuelne vlasti“ i najavio je tužbu protiv njega.
– Očajnički pokušaj, da štiteći sebe, pomogne Koštunici i vrati priču o političkoj pozadini Zoranovog ubistva, tamo gde je stao Dejan Mihajlov, naravno da će završiti na sudu, ali i kod specijalnog tužioca, kome će Mihajlović morati da objasni zašto, po čijem nalogu i sa kojim namerama laže, a posebno zašto prekraja i izvrće moje izjave i sudska svedočenja – rekao je Popović.
On je istakao da je Mihajlović slagao da je Canetu pokazivao belu knjigu, a ne rezultate „Mreže“, dodavši da Subotića i nema u beloj knjizi, tako da bivši ministar policije nije ni mogao to da mu pokaže.
– On preplašen i dodatno ucenjen započinje opasnu igru laži, zamena teza i činjenica i trovanja javnog mnjenja, na zadovoljstvo i radost Koštunice i njegovih savetnika – zaključio je Popović.
Šef poslaničke grupe DSS Miloš Aligrudić, zamoljen da prokomenatriše ove Popovićeve navode, samo je ironično rekao da „Mihajlović priča ono što je pričao i DSS“.
– Naravno, pa ko bi bio veći deesesovac od Mihajlovića – kaže Aligrudić.
Juče nije bilo moguće dobiti komenatar iz kabineta premijera na optužbe Popovića da aktuelna vlast vrši pritisak na Mihajlovića da iznosi optužbe protiv njega.
Bivši premijer Srbije Zoran Živković kaže da je ovo što se dešava najobičnija kampanja u koju su uvučeni i Dušan Mihajlović i Vladimir Popović, a koju kreiraju isti oni koji još od 12. marta pokušavaju da dokažu da se Zoran Đinđić ubio sam.

Antrfile:

Pljušte tužbe

Pored Mihajlovića i Popovića, i šef kabineta premijera Srbije Aleksandar Nikitović saopštio je da će podneti tužbu protiv TV B92 i novinara Jugoslava Ćosića zbog klevete. Ćosić je u „Poligrafu“ pitao Mihajlovića „da li je u kontaktu sa Subotićem, kao što su do pre nekoliko nedelja sa Subotićem bili u kontaktu direktor RTS Aleksandar Tijanić, šef kabineta premijera Srbije Aleksandar Nikitović, direktor BIA Rade Bulatović i biznismen Milan Beko.
– Nikada u životu nisam video Subotića, niti sam na bilo koji način imao kontakt s njim – navodi Nikitović.
Istovremeno, i direktor RTS Aleksandar Tijanić rešio je da tuži novinara nedeljnika „Vreme“ Miloša Vasića i lidera DHSS Vladana Batića zbog tvrdnji da je večerao sa Bojanom Bajrušević osumnjičenom za šverc duvana dan pre njenog bekstva.
Autor: N. M. JOVANOVIĆ

DON BEBA

Kurir, 20.06.2007; Strana: 3

Bivši ministar policije Dušan Mihajlović optužio Vladimira Popovića za stvaranje paralelne mafijaške vlasti, čija je žrtva bio premijer Zoran Đinđić

BEOGRAD – Dušan Mihajlović, ministar policije u vladi DOS, optužio je Vladimira – Bebu Popovića za umešanost u ubistvo premijera Zorana Đinđića! Mihajlović tvrdi da je nekadašnji šef Vladinog Biroa za komunikacije sve vreme održavao vezu sa osuđenima za atentat na Đinđića i da je s njima stvorio sistem paralelne, mafijaške vlasti, a da je pokojni premijer „kolateralna šteta“ Bebine ambicije da „vlada Srbijom i podzemljem van institucija“.
– Ta paralelna vlast koju je Popović stvorio, paralelna vlast koja je radila meni iza leđa u tom istom ministarstvu, dovela je do toga da više nemamo Đinđića. Ako nećete to da čujete, onda pozivam specijalnog tužioca i sve nadležne državne organe da istraže to što nam je Popović saopštio. Ja sam Popoviću zahvalan do neba – rekao je Mihajlović preksinoć u emisiji „Poligraf“ na TV B92.
On je dodao da o Bebinoj vezi sa mafijom govori i podatak da su transkripti prisluškivanih razgovora dolazili u isto vreme i u kabinet ministra policije i kod vođa „surčinskog klana“.
Da povodom Mihajlovićevih teških optužbi mora reagovati Specijalno tužilaštvo, smatra i Nenad Vukasović, advokat Zvezdana Jovanovića, koji je zbog ubistva premijera dobio 40 godina robije. Vukasović tvrdi da zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić, u skladu sa zakonom, mora da „protrese Mihajlovića dok mu mozak ne proključa“.
– Ovo što je Mihajlović rekao u „Poligrafu“ je potpuno drugačije od onoga što je pričao pred sudom i otvara mogućnost novog pretresa. On je tada pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću očigledno prećutao mnogo toga i sada bi morao da bude pozvan pred pravosudne organe. Nažalost, Jovan Prijić nema ni hrabrosti ni snage za tako nešto, jer bi time otvorio jedno teško poglavlje o pravom liku Zorana Đinđića. Svuda u svetu se ljudima tresu gaće na pomen tužiočevog imena, a samo u Srbiji se Prijić trese od Čumeta i sličnih – kaže Vukasović za Kurir.
U Specijalnom tužilaštvu, međutim, juče nisu znali da li će pokretati istragu povodom otkrivanja novih detalja o ulozi Bebe Popovića. Portparol Tužilaštva Tomo Zorić kaže za Kurir da se oni tim povodom zasad neće oglašavati.
– Ne govorim često da nemam komentar o nekom slučaju, ali ovo zaista ne bih komentarisao – rekao je Zorić.
Komentar je zato imao Beba, koji je Mihajlovića nazvao „najnovijim džokerom Vojislava Koštunice“. Popović tvrdi da je njegov bivši saborac „preplašen i ucenjen’’ od nekoga iz aktuelne vlasti.
– Po istoj matrici po kojoj se i njegov prethodnik, kako ga je on zvao, ‘’gospodin Legija’’, naknadno prosvetlio pa lagao o prodaji 600 kilograma droge, tako se i ovaj, najnoviji, džoker Vojislava Koštunice i njegovih savetnika preko noći osvestio i, eto, rešio da posle tri godine ćutanja, saopšti javnosti epohalno otkriće: Koštunica i njegovi su nevini i čisti, a jedini krivac u Srbiji sam ja – rekao je Popović agenciji Beta.
On je najavio da će tužiti Mihajlovića.
– Očajnički pokušaj da, štiteći sebe, pomogne Koštunici i vrati priču o političkoj pozadini Zoranovog ubistva tamo gde je stao Dejan Mihajlov naravno da će završiti na sudu, ali i kod specijalnog tužioca, kome će Mihajlović morati da objasni zašto, po čijem nalogu i sa kojim namerama laže, a posebno zašto prekraja i izvrće moje izjave i sudska svedočenja – dodao je Popović.

Antrfile:

DSS: Beba je problem za policiju

Dragan Šormaz, potpredsednik Izvršnog odbora DSS, tvrdi da Dušan Mihajlović nije niti ucenjen od strane vlasti, niti je džoker Vojislava Koštunice i da Beba Popović funkcioniše po principu „drž’te lopova“.
– Slušajući Mihajlovića stekao sam utisak da je njegova priča blizu realnosti. Uostalom, nije on leteo privatnim avionom Caneta Subotića, nego Beba i njegovi prijatelji. Ali, Popović nije problem DSS, nego istražnih i policijskih organa, i ja verujem da oni neće imati popusta ni za njega, ni za njegove političke saveznike, ako se utvrdi da su radili to što priča Mihajlović. A ko su Bebini saveznici, zna se. To su Čedomir Jovanović i Vladan Batić – zaključuje Šormaz.
Autor: U. K.

ZAKLAN

Kurir, 20.06.2007; Strana: 10

Ilija Anđelić (24) iz Beograda, student Fakulteta dramskih umetnosti, pronađen juče po podne prerezanog grkljana u kući u naselju Senjak

Mladić je ležao u lokvi krvi na svom krevetu. Bio je okrenut potrbuške i licem ka zidu

BEOGRAD – Ilija Anđelić (24) iz Beograda, student Fakulteta dramskih umetnosti, pronađen je juče oko 15 sati zaklan u svojoj kući u Senjačkoj ulici broj 44. Motiv ovog svirepog ubistva zasad nije poznat.
Ubijeni mladić pronađen je mrtav u svom krevetu u kućici preko puta svojih roditelja, u koju se uselio pre oko dva meseca. Kako saznajemo, poslednji put se čuo sa njima prekjuče oko 17.30 časova. Tada je sa majkom razgovarao telefonom i posle toga se više nisu ni čuli ni videli. Pošto se juče ujutru nije javljao na telefon, majka Svetlana otišla je do njegove kuće. Vrata su bila zaključana, a on se ni tada nije odazivao. Otključala je vrata i ugledala stravičan prizor. Mladić je ležao u lokvi krvi na svom krevetu. Bio je okrenut potrbuške i licem ka zidu. Tek kada je policija stigla, pomerili su njegovo beživotno telo i videli da je mladiću prerezan vrat.
Kako saznajemo, policija nije pronašla tragove obijanja, niti premetačine, a nije pronađen ni nož kojim je izvršeno ubistvo. Pretpostavlja se da je ubica nakon zločina zaključao vrata od kuće i pobegao, a čak postoji verovatnoća i da je nesrećni dečak poznavao svog ubicu.
Ovaj stravičan zločin šokirao je žitelje naselja Senjak, u kojem je ubijeni mladić živeo od rođenja. Oni kažu da nisu ni čuli ni primetili ništa čudno u njihovom kraju, a za ubijenog mladića imaju samo reči hvale.
– Bio je zlatno dete. Niti je pio niti se drogirao. Znam ga otkad se rodio, u životu ni mrava nije zgazio. Pre samo nekoliko dana slavio je rođendan… – plačnim glasom rekla nam je prva komšinica porodice Anđelić.
Ilija je, kako saznajemo, bio student Univerziteta dramskih umetnosti, na odseku za kamermane. Bavio se pomalo i muzikom, ali mu je želja bila da nastavi stopama oca, koji radi u montaži na jednoj od beogradskih televizija. Prema priči komšija, on je od rođenja živeo u Senjačkoj ulici sa ocem, majkom i bratom. Pre dva meseca odvojio se od roditelja i prešao da živi u skromnoj kućici preko puta njihove.
– Njegova porodica je veoma fina. Žive u maloj i skromnoj kući i tek nedavno su uspeli da makar Iliji obezbede kakav-takav krov nad glavom. Niti je Ilija bio problematičan niti su bogati. Ilijin stančić bio je opremljen tek toliko da može da prespava. Stvarno mi nije jasno ko bi i zašto mogao da ga ubije – pričaju vidno potresene komšije.

Autor: P. R.

NAPAD NA KUMOVE

Kurir, 20.06.2007; Strana: 11

Miroslav Žarković (35) iz Novog Beograda ubijen, a njegov kum Goran Jovišević (38) teško ranjen u pucnjavi na uglu ulica Jurija Gagarina i Nehruove

BEOGRAD – Miroslav Žarković (35) iz Novog Beograda je ubijen, a njegov kum Goran Jovišević (38) teško ranjen u pucnjavi koja se preksinoć oko dva sata posle ponoći dogodila na uglu ulica Jurija Gagarina i Nehruove, u Novom Beogradu. Zasad nepoznati napadač ispalio je u njih više projektila iz vatrenog oružja i pobegao u nepoznatom pravcu. Žarković je preminuo na licu mesta, a njegov kum je operisan u KBC „Bežanijska kosa“, gde se oporavlja.
Motiv ubistva zasad nije poznat, ali se pretpostavlja da ima veze sa kriminalnom prošlošću ubijenog. Ubica je presreo dvojicu kumova na raskrsnici ispred „Maksi diskonta“ u novobeogradskom Bloku 62 i ispalio u njih četiri projektila. Žarković i Jovišević pali su pogođeni na beton. Policijske patrole i Hitna pomoć odmah su stigle na lice mesta i zatekle dvojicu mladića kako leže u lokvi krvi pored svojih automobila. U jednom od njih, kako saznajemo, policajci su pronašli „fantomku“. Miroslavu nije bilo spasa, dok je Goran davao znake života. Njega je projektil pogodio u stomak i odmah je prebačen u bolnicu, gde je operisan. Patrole policije odmah su krenule u potragu za napadačem, ali bezuspešno.
Stanari Bloka 62, u kojem se dogodio ovaj obračun, kažu da ih je sve uznemirila pucnjava, ali da nisu uspeli da vide kuda je napadač pobegao.
– Sedeo sam u svom stanu i odjednom su tišinu presekli pucnji. Čula su se četiri hica ispaljena brzo jedan za drugim. Izašao sam na prozor i video dva automobila ispred samog „Maksi diskonta“, ali je bio mrkli mrak, pa se ništa drugo nije videlo. Ubrzo su rotaciona svetla osvetlila čitav kraj. Došla je Hitna pomoć, policijski automobili i džipovi… Video sam kako jednog čoveka stavljaju u ambulantno vozilo dok je drugi ostao da leži na ulici. Ujutru sam čuo da su pucali na dva momka iz kraja i video neke devojke koje su ostavljale cveće i palile sveće na mestu ubistva – ispričao nam je jedan žitelj ovog bloka i dodao da je čitave večeri i sutradan ujutro interventna policija džipovima kružila kroz blokove.
Pokojni Žarković je, kako saznajemo, imao kriminalni dosije u policiji zbog krađa. On je bio vlasnik kockarnice „Monako“ u Novom Beogradu, nedaleko od mesta na kome je ubijen. Izvor Kurira blizak istrazi navodi da se ne radi o nekom većem mafijaškom obračunu, već da je najverovatnije posredi lični sukob napadnutih kumova sa nekim.
– Žarković i Jovišević nisu bili neki „krupni igrači“. Policija je na terenu i istražuje napad, ali se, po svemu sudeći, radi o nekom ličnom obračunu – kaže naš izvor.
Ko je pucao na kumove, možda će moći da odgonetne ranjeni Jovišević, sa kojim policija još nije uspela da razgovara. Kako nam je rečeno, on se oporavlja, ali zbog teških povreda stomaka nije u stanju da komunicira.

Autor: P. R.

ENIGMA TERZIĆ

Press, 20.06.2007; Strana: 5

Bivši okružni tužilac Rade Terzić neće da objasni po čijem je nalogu 2001. pustio iz zatvora članove „zemunskog klana“

BEOGRAD – Bivši okružni javni tužilac Rade Terzić uporno odbija da objasni po čijem je nalogu 2001. godine pustio iz zatvora vođe „zemunskog klana“ Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma, koji su tada bili optuženi za otmicu vlasnika „Delte“ Miroslava Miškovića. Ovo pitanje ponovo je aktuelizovano kada je bivši ministar policije Dušan Mihajlović u intervjuu Pressu izjavio da su oni koji su iz CZ-a pustili Šiptara i Kuma porazili državu i doprineli ubistvu premijera!
Rade Terzić bio je tužilac kada je 19. septembra 2001. iz CZ-a prvo pušten Spasojević. On je potom od nižeg tužioca tražio (obavezno uputstvo zavedeno pod brojem A 667/01) da se oslobode i ostali pripadnici „zemunskog klana“. Međutim, sada se „pravi lud“ i odbija da bilo šta komentariše.
– Nisam čitao Mihajlovićev intervju i neću to da komentanšem. Osim toga, nemam vremena, na sastanku sam – bilo je sve što nam je juče rekao Terzić.
Čedo, pomozi
Neki od razloga zbog kojih su ,,zemunci“ pušteni iz CZ-a nalaze se u transkriptima prisluškivanih razgovora Dušana Spasojevića Šiptara sa ljudima iz vrha pravosuđa i tadašnjim funkcionerom DOS-a Čedomirom Jovanovićem, koji su u novinama objavljeni još u aprilu 2005. Iz ovih transknpta se vidi da je posle puštanja iz pritvora Spasojević uporno pokušavao da iz CZ-a izvuče Mileta Lukovica Kuma, Vladimira Milisavljevića Budalu i braću Aleksandra i Miloša Simovića. Tužilac koji je tada vodio istragu o otmici Miškovića bio je Mioljub Vitorović (sada radi u Tužilaštvu za ratne zločine), a Rade Terzić bio je njegov šef. Prenosimo deo razgovora koje je Dušan Spasojević Šiptar (Duća) vodio sa Čedomirom Jovanovićem (Čeda) 27. septembra u 12.21 sati.
Duća: Ljubavi, ovaj javni tužilac je lud. Bio je ovaj da ih puste, a on to šalje na Vrhovni sud. Jedino će ih pustiti ako Terzić parafira. Ti idi kod Terzića, reci mu neka to uradi. Kaži da ćeš dati čoveka koji će im potvrditi sve kako se dešavalo u vezi s otmicom, da priča. To je čovek u koga ja imam poverenja. Ti pričaj tamo. Ako hoće, neka okrenu tog čoveka iz 29. novembra, u 3. odeljenju. Ja u njega imam poverenja. Pre nekoliko godina sam mu davao nešto, nije me prodao.
Čeda: Da ne pričamo preko telefona. Pričaćemo.
Duća: Ako možeš da napraviš to.
Čeda: Neću da trgujem zbog ljudi koji nisu krivi. Neka sud uradi svoje. Ako nemaju ništa za njih, neka ih puste. Ja hoću da pričam sa ljudima. Neka svako radi svoj posao.
Duća: On nije normalan.
Čeda: Ja ću da vidim o čemu se tu radi, zbog hiljadu stvari. Neću da mi snosimo odgovornost. Jebe mi se koje koga oteo, to neka radi policija. Ako misle na drugog da navale, to je njihov problem.
Duća: To ti ja kažem, ja sam čoveku hteo da ispričam. Ako ti hoćeš da dođe čovek i ispriča sve. To će da uradi zbog mene.
Čeda: Da ne pričamo preko telefona. Dogovorili smo se, ostajemo u kontaktu i uz priču ćemo završiti to. Da svi budu ispoštovani.

Terzić da potpiše!
Istog dana, neposredno posle ovog razgovora, Spasojević je pozvao svog advokata Slobodana Milivojevića, kome se žalio kako niži tužilac neće da odobri puštanje „zemunaca“ bez pismenog naloga Terzića!
„Ja ne želim nikakvu trgovinu. Ja tražim samo da se ljudi oslobode. I ovaj neće da ih pusti, hoće da šalje na Vrhovni sud sve to. Međutim, on hoće da ih pusti ako mu Rade Terzić napiše, da mu pošalje. Ali Rade ga je stiskao i juče i danas i još neki ljudi su ga stiskali. Nema šanse, kaže on: ‘Hoću napismeno, ja ću istog momenta da ih pustim'“, govorio je Spasojević svom advokatu.
Tri dana kasnije, 30. septembra, Spasojević je prema objavljenim transkriptima u 12.07 pozvao Čedomira Jovanovića.
Duća: Bio sam kod javnog tužioca. To je budala, bre. On je instruiran od nekoga sigurno.
Čeda: Kod ovog na Novom Beogradu? (kancelarija tužioca Vitorovića bila na Novom Beogradu, prim. ur.)
Duća: Ma, da. On je instruiran sigurno, jer je spojio ono za preduzimača nekog sa ljudima koji nemaju veze sa tim.
Čeda: Ajde, pričaćemo kad dođem kući…
Press će nastaviti da istražuje po čijem je nalogu tužilac Terzić oslobodio članove „zemunskog klana“, koji su samo godinu i po dana kasnije ubili premijera Đinđića. Nadležni državni organi, pre svih Specijalno tužilaštvo, morali bi što pre da povedu istragu i utvrde sve okolnosti oslobađanja „zemunaca“.
EKIPA PRESSA

Antrfile:

Terzić spasao i Legiju
Milorad Ulemek Legija bio je u pritvoru od 15. do 19. juna 2001. godine zbog incidenta koji je napravio u lokalu „Stupica“ na rođendanu Čece Ražnatović, kada je zajedno kolegom iz JSO-a Veljkovićem pucao i tukao policajce koji su došli na intervenciju.
Zbog izazivanja opšte opasnosti, protiv Legije je podneta krivična prijava, kasnije i optužnica. Međutim, tužilaštvo, koje je vodio Rade Terzić, pred sam početak suđenja odustalo je od ove prijave i Legiji nikad nije suđeno!
Autor: PRENETO

NEKA TUŽILAC IZVADI SVE IZ FIOKE

Politika, 21.06.2007; Strana: A7

Čedomir Jovanović optužio premijera Srbije za pokušaj
„marginalizacije” i „fizičke eliminacije” LDP-a

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović juče je, na konferenciji za novinare održanoj u pauzi skupštinskog zasedanja, optužio „vlast” i premijera Srbije Vojislava Koštunicu da „preko svojih medija” kriminalizuju njega i LDP. Posle izjava koje je poslednjih dana u medijima izneo bivši ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović o zbivanjima u vreme vlasti DOS-a, Jovanović je optužio Koštunicu da stoji iza „medijske kampanje” protiv njega i nekadašnjeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Popovića, i pozvao specijalnog tužioca za organizovani kriminal da počne da se bavi „političkom mafijom”.
Jovanović je optužio Koštunicu, ne samo za pokušaj marginalizacije stranke na čijem se čelu on nalazi, već i za pokušaj fizičke eliminacije te partije sa političke scene Srbije.
Upitan na koji način Koštunica želi da ih eliminiše, Jovanović je odgovorio da je na aktiviste i prostorije LDP-a izvršeno više od 200 napada, a da ta stranka nije dobila odgovor ko je to učinio. On kaže da nije dobio odgovor ni zbog čega četiri godine policija 24 sata stoji ispred njegovog stana, ni ko je tokom izborne tišine pod njegov automobil postavio eksploziv, kao i da nikada nije rasvetljeno ko je pre tri godine pretio njegovoj porodici.
Lider LDP-a je pozvao specijalnog tužioca za organizovani kriminal Slobodana Radovanovića da odmah počne rasvetljavanje pozadine ubistva premijera Zorana Đinđića i da „iz fioke izvadi sve što se u njoj nalazi”. Jovanović je rekao da misli na „navodne dokaze i falsifikovane transkripte telefonskih razgovora, ali i zahteve da se istraga o ubistvu Đinđića nastavi saslušanjem Vojislava Koštunice, Aleksandra Nikitovića, Dragana Jočića, Radeta Bulatovića, Dejana Mihajlova i Aleksandra Tijanića”. „Niko nije odgovarao ni za prebijanje mog najbližeg saradnika, koji se posle toga satima borio za život, niti je ikada razrešeno ko je pretio mojoj porodici”, istakao je on.
Na konferenciji za novinare održanoj u Skupštini Srbije čija je primarna tema bila „politička pozadina ubistva Zorana Đinđića”, Jovanović je kazao da u Srbiji neće biti mogućnosti za normalan politički život ukoliko ne bude bilo odgovora na sva pitanja koja su ostala neodgovorena posle izricanja presude za ubistvo Đinđića. Izricanje presude nije tačka, već uvod u rasvetljavanje potpune istine o događajima koji su prethodili političkom ubistvu, koje je nesumnjivo bilo politički motivisano, rekao je Jovanović.
„Optužnice protiv nas pišu isti oni koji su je godinama pisali protiv Zorana Đinđića, uz anonimne izvore mafijaških medija, tajne službe, ratne zločince i kriminalce”, kazao je Jovanović.

BITKA ZA „POLITIKU”

Na pitanje novinara „Politike” da li više veruje Dušanu Mihajloviću, bivšem ministru policije, ili Stanku Subotiću Canetu, biznismenu za kojim je raspisana međunarodna poternica, Čedomir Jovanović je rekao da je „očigledno” da je cilj te rasprave skretanje teme sa „duvanske mafije”.
„Danas se u Srbiji ne govori o obračunu sa ’duvanskom mafijom’, nego o obračunu sa politikom koja je najurila i ’duvansku’ i sve druge mafije iz Srbije svojim dolaskom na vlast i zbog toga je i sama kriminalizovana. Između ostalog i zloupotrebom Stanka Subotića u obračunu sa Zoranom Đinđićem”, rekao je Jovanović, dodajući da o tim temama treba da se govori u okviru institucija.
– Ono što je meni jasno u ovom trenutku, što je tako očigledno da pitanje „duvanske mafije” nije otvoreno da bi se Srbija promenila i postala moderna demokratska zemlja, već da je reč o ostvarivanju partikularnih interesa drugim sredstvima. Vi ste novinar „Politike” ali gospodin Subotić je poslovni partner „Politike” i „(Večernjih) novosti”, i to ne bilo kakav partner, već partner koji je zaustavljen u poslednjoj fazi posla kojim je praktično direktno preuzimao kontrolu nad obe medijske kuće – kazao je lider LDP-a.
„Ako se od 2004. godine u fioci Dragana Jočića nalazi dokument na osnovu kojeg je Stanko Subotić danas osoba koja se nalazi na međunarodnoj poternici, koji su bili razlozi neažurnosti ministra policije tokom te tri godine i šta se to dramatično desilo, pa se on naglo zainteresovao u poslednje dve nedelje? Ako govorimo o ’duvanskoj mafiji’ i dalje insistiramo na odgovoru na svako pitanje. I na obavezi Stanka Subotića da odgovori na pitanja koja država želi da mu postavi, ali – šta je sa drugima: gde je Jovica Stanišić, on je stvorio infrastrukturu kriminala u Srbiji.
Zašto se istraga svela samo na period od 1995. do 1998. godine? Koji su to danas ugledni poslovni ljudi na takav način pošteđeni i kako se desilo da epilog obračuna sa „duvanskom mafijom” bude obračun sa nama koji smo bili opozicija u koncentracionom logoru Slobodana Miloševića tokom devedesetih godina kada je ta ’duvanska mafija’ uz sve druge u Srbiji imala utočište? Ovo nije pitanje naših ličnih stavova, ovo mora pokazati sposobnost naših institucija da daju odgovore na tako krupne teme”, naglasio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, ako se sve bude radilo kao što se činilo prethodne dve nedelje, „vlast će teško uspeti da nas uveri da obračun sa Stankom Subotićem nije obračun sa nemačkom kompanijom VAC koju Koštunica pokušava da ukloni iz Srbije već četiri godine” i to zbog toga što „on kao veliki Srbin i demokrata sa velikim S i D, ne može da podnese nemačku dominaciju u srpskoj nacionalnoj instituciji kakva je „Politika”. „Ali mislim da o tome mora da govori on i mislim da ne bi bilo dobro da se to što se zove obračun sa ’duvanskom mafijom’ pretvori u obračun sa magacionerima i portirima i jednom od najuglednijih svetskih izdavačkih kuća. Pogotovo nas brine činjenica da su neki od pomenutih šefova ’duvanske mafije’ nakon dobijenih informacija mirno napustili Beograd izbegavajući sankcije koje prate kršenje zakona. Pozivamo tužilaštvo da objavi ceo dokument ’Mreža’, a policiju da objavi sva operativna saznanja koja ima o švercu cigareta u doba Miloševićeve vlasti”, rekao je Jovanović.

Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

DOKAZANA KRIVICA

Večernje Novosti, 21.06.2007; Strana: 12

SUDSKI POSTUPAK PROTIV FALSIFIKATORA GSP KARATA

U POSEBNOM odeljenju beogradskog Okružnog suda juče je završen dokazni postupak protiv grupe od 16 optuženih za falsifikovanje i distribuciju više od pet miliona lažnih karata GSP. Završnu reč dao je zastupnik optužnice, tužilac Milenko Mandić.
On je konstatovao „da su svi navodi optužnice dokazani“, i naglasio:
– Izvedenim dokazima nesporno je potvrđena krivica svih optuženih – rekao je tužilac Mandić.
Tužilac je takođe naglasio i, kad je reč o optuženom Gojku Samardžiću, da je apsolutno dokazano da je on sa umišljajem izvršio krivično delo, i da je vrlo svesno i promišljeno uspeo da organizuje kriminalnu grupu zarad faslifikovanja i distribucije lažnih GSP karata.
Po tužiocu, o tome kako je „dobro radila“ ova organizovana kriminalna grupa, dokaz je i obimna fotodokumentacija kojom sud raspolaže, a koja pokazuje da je ova grupa za samo tri dana uspela da odštampa i distribuira preko 200.000 karata.
– Ova cifra pokazuje o kakvoj se „proizvodnji“ radilo – rekao je tužilac Mandić.
Mandić je u svojoj završnoj reči naveo i da podatak, da se neki od optuženih međusobno nisu poznavali, takođe još jedan smišljeni plan organizatora. Odnosno, to je ciljno urađeno kako se ne bi znalo među svim akterima ovog kriminalnog dela ko je sve u lancu proizvodnje i distribucije lažnih karata, kao i kolika je materijalna dobit odnosno šteta naneta nadležnim institucijama.
S obzirom da tužilac juče nije uspeo da da kompletnu završnu reč, njegovo izlaganje biće nastavljeno danas, posle čega će se izjasniti advokati odbrane, kao i sami optuženi.

Autor: J. D. LJUTIĆ

TUŽILAC SVE BELEŽI

Večernje Novosti, 21.06.2007; Strana: 13

MEĐUSOBNE OPTUŽBE VLADIMIRA POPOVIĆA I DUŠANA MIHAJLOVIĆA

Prikupljaju se podaci o političkoj pozadini ubistva Đinđića

OptuŽbe, koje pojedini bivši akteri srpske političke scene poslednjih dana izriču jedni o drugima, sigurno će završiti pred Specijalnim tužilaštvom za borbu protiv organizovanog kriminala, saznaju “Novosti” u ovoj pravosudnoj instituciji.
– Tužilaštvo za sada samo prikuplja ono što pojedini ljudi govore o političkoj pozadini ubistva premijera Đinđića, o tome ko je i na koji način u tome svesno ili nesvesno učestvovao, ko je kriminalce i po čijem nalogu puštao iz pritvora, ko im je otkrivao delove tajnih istraga, koje je policija vodila protiv mafijaških grupa, ko se sve “pecao” u “Mreži” koja se bavila švercom duvana, ko je rukovodio ili hteo da rukovodi podzemljem, da li je neko odavao službene i državne tajne… Rečju, beleži se svaka izjava, prikuplja svaki dokumenat. I, kada se sve to sabere, izanalizira i prikupe činjenice, tužilaštvo će sigurno preduzeti zakonske mere – kaže za “Novosti” izvor iz tužilaštva.
Na pitanje, da li će tome eventualno prethoditi saslušanje svih aktera ovih optužbi, naš izvor kaže:
– Svakako ako to situacija nalaže. Tu ne bi trebalo da bude problema, jer oni sami se nude da budu saslušani, odnosno da su spremni da kažu specijalnom tužiocu ono što znaju. Ni jedan tužilac na svetu ne bi ostao gluv na takve želje. Ali, u našoj situaciji mora da se vidi šta su zaista činjenice, a šta rezultat mogućih političkih i ličnih obračuna nekih pojedinaca. Posebno je indikativno to što se javnosti plasiraju neki stari dokumenti koje su sve dosadašnje istrage imale pred sobom. No, nikad se ne zna šta se iz čega krije. Kad proverimo sve javnost će biti upoznata sa merama specijalnog tužilaštva.

Antrfile:

PARALELNA VLAST

DUŠAN Mihajlović: – Vladimir Popović je stvorio paralelnu vlast koja je dovela do Đinđićeve smrti. Ubistvo premijera Srbije je kolateralna šteta ambicije Popovića da vlada Srbijom i podzemljem van institucija. Bivši šef Biroa Vlade Srbije za komunikacije je održavao veze sa osuđenim atentatorima 12. marta 2003. Ta paralelna vlast koju je Popović stvorio, dovela je do toga da više nemamo Đinđića.

PREKRAJA I IZVRĆE

VLADIMIR Popović Beba: – Mihajlović je slagao da je Canetu pokazao “Belu knjigu”, a ne rezultate “Mreže” jer Subotića nema u toj policijskoj knjizi o organizovanom kriminalu. Preplašen i ucenjen od nekoga iz aktuelne vlasti, nekadašnji ministar policije moraće na sudu da objasni zašto, po čijem nalogu i sa kojim namerama laže, a posebno zašto prekraja i izvrće moje izjave i sudska svedočenja.
Autor: E. V. N.

BEBA ŠTETOČINA

Press, 21.06.2007; Strana: 4

Vladimir Beba Popović naneo je veliku štetu Đindiću. U policiji je bilo podataka o bogatstvu koje je Popović stekao u vreme Miloševića, o vezama sa Canetom i čestim odlascima u odeljetije DB-a koje se bavi prisluškivanjem…

BEOGRAD – Bivši koministar policije, advokat Božo Prelević, kaže da su još krajem 2000. i početkom 2001. godine u policiji postojali podaci o vezama i zajedničkim sumnjivim poslovima Vladimira Bebe Popovica i Stanka Subotića Caneta! Prelević kaže da bi te veze i način na koji se Beba obogatio u vreme režima Slobodana Miloševića morali da budu predmet nove policijske istrage.
– U policiji je u moje vreme bilo informacija o bogatstvu koje je Popović stekao u Miloševićevo vreme. Bilo je informacija o ljudima sa kojima je saradivao, o kontaktima sa firmom „Makedonija tabak“… Bilo je i podataka o njegovim vezama sa Canetom. Bilo je dosta informacija koje su ukazivale na to da su Popović i jedan drugi „savetnik“ često odlazili u odeljenje tehnike DB-a koje se bavilo prisluškivanjem telefona. To su sve govorili policajci i radnici DB-a koji su dolazili u Ministarstvo policije. Šta je od toga tačno, a šta ne, teško je tada bilo utvrditi… Međutim, sve informacije govore da se radi o jednoj kontroverznoj i konfliktnoj ličnosti.
Kažete da je Beba naneo
štetu Đinđiću?
– Upravo to. Sve informacije govore da su on i neki njemu slični nanosili štetu Zoranu Đinđiću i njegovoj vladi i da je Đindić pola svoje energije trošio „peglajući“ to što oni rade. I ne čudi me da je na kraju došlo do razlaza između njih. Ne čudim se i da se kod Živkovića nije dugo zadržao.
Na koga konkretno mislite, ko je sve nanosio štetu Đinđiću?
– Jedna grupa ljudi nanela je neprocenjivu štetu Srbiji svojim ponašanjem posle 5. oktobra. To su oni savetnici istaknutih političara koji su lečili sopstvene frustracije, komplekse ili biznise zaklanjajući se iza leda istih tih političara. Oni su ubili energiju 5. oktobra i vodili nekakve međusobne ratove! Oni su u tim ratovima angažovali „proverene bivše kadrove“! Oni su kočili Srbiju zarad sopstvene patologije! Nažalost, toga ima i danas… Pogledajte, molim vas, samo intervjue, pogledajte šta sve Beba Popović danas priča o ljudima sa kojima je bio dobar. Bio je dobar sa Draškovićima, pa šta sada o njima govori?! Za Koštunicu je radio Kampanju, pa pogledajte šta o njemu sada govori?! Saradivao je i sa Tijanićem, a sada rat…
Cane kaže da mu je bivši ministar policije Dušan Mihajlović pokazivao izveštaj o istrazi šverca cigareta. To tvrdi i Beba. Ministar policije Dragan Jočić kaže da za to nema dokaza. Kome verovati?
– Ima tu nekih nelogičnosti… Pazite, ministar Mihajlović jeste zaslužan što je ta akcija uopšte započeta i privedena kraju, a sada medijski ispada da je on zapravo nekakav krivac?! E, to mi već malo liči na „spinovanje“ informacija.
Objavljena je i beleška UPBOK-a u kojoj Milan Milanović Mrgud, prvi saradnik Caneta Subotića, kaže da je od Bebe dobio podatke o istrazi „Mreža“…
– Ako je neko odavao službenu tajnu i otkrivao podatke iz istrage, onda treba krivično da odgovara. Situacija je još ozbiljnija ako je neko to učinio da bi pribavio materijalnu korist.
Ali Popović, umesto da odgovora na ta pitanja, tuži sve koji ga dovode u vezu sa ,,duvanskom mafijom“?
– To je legitimno. Svako ima pravo da podnese krivičnu prijavu. Treba, međutim, znati da u svetu postoje modusi pritisaka na javnost koje primenjuju kontroverzni biznismeni. A to izgleda ovako: tužiti svakog ko o vama bilo šta kaže u javnosti i tako postati nedodirljiv za kritičku javnost, a istovremeno kupiti novinare, urednike, advokate ili cele TV stanice koji će biti vaši glasnogovornici putem kojih vi diskvalifikujete oponente. Još ako tome dodate nekog „borca za ljudska prava“ ili neki NVO, onda taj princip dovodi do temeljnog pranja… Taj modus je i smišljen kao očigledan pritisak na javnost,da se spreče ljudi da pričaju i svedoče. Modus funkcioniše dobro, jer većina ljudi izbegava dugogodišnje povlačenje po sudu.
Vladimir Beba Popović tužio je i Vas?
– G. Beba, ili nešto slično kako ga već zovu, tužio me je preko Biljane Kovačević-Vučo. I izgubili su postupak. Imao sam sreću, pa je predmet došao kod iskusnih sudija, tako da nije dugo trajalo. Mogao sam da ga tužim za lažno prijavljivanje, ali to nije moj stil. Ja sam tada samo izneo samo svoju impresiju o njemu, bez namere omalovažavanja g. Popovića. Prema mom skromnom mišljenju, posle porodice Milošević i Vojislava Šešelja, ništa se gore u Srbiji nije desilo od njegovog političkog delovanja.
Očekujete li da će Vas Vladimir Popović tužiti i posle ovoga intervjua?
– Ma, nek radi šta hoće! Ja sam i onako ceo dan po sudovima i jedna tužba više ne predstavlja mi problem. Nije mi želja ni namera da Popovića ovim intervjuom omalovažavam i vredam. Ja samo mislim da ne treba ćutati. Nisam ćutao ni Miloševiću, pa neću ni sad!

Antrfile:

Nejasan iskaz Popovića na sudu
Kakva je uloga Vladimira Bebe Popovića posle ubistva Đinđića?
– Potpuno nejasna! On, naime, saslušava neke svedoke, nekima govor! šta da kažu, a šta ne smeju da kažu, po svedočenju nekih, on čak i sastavlja poternicu. Za mene je nejasan i njegov iskaz u sudu da je on došao dva minuta pošto je premijer odnet i parkirao kola u Gepratovoj ulici. Prvo, što bi parkirao u Gepratovoj kada je parking ispred Vlade prazan?! Drugo, kako može da zna, ako nije gledao, da je došao dva minuta pre događaja kome nije prisustvovao, kako određuje vreme u odnosu na nepoznatu činjenicu?!

U pravu je Dušan Mihajlović
Dušan Mihajlović izjavio je da je ,,Đinđić kolateralna šteta Bebinih ambicija“. Kako to komentarišete?
– Sigurno je da su ambicije lične frustracije, kompleksi i biznisi mnogih strahovito štetili premijeru. Mislim da je on zato i pokušao da se oslobodi tog balasta i štetočina, ali je, nažalost, imao vrlo ograničen prostor, a malo prijatelja bez navodnika. Neki Đinđićev „prijatelji“ imali su i proizvodili opasne neprijatelje, a zatim se zaklanjali iza Đinđića.
Mihajlović je rekao i da je Đinđić bio „Bebina marioneta“?
– Kada čitam te intervjue g. Popovića,i ja dolazim do sličnog zaključka. Ispada da je on sve znao, da je i kadrovao i bio svemoćan… U pravu je Mihajlović kada priča o tadašnjem vremenu o paralelnim institucijama, o dovođenju kadrova, o vezama sa obaveštajnim službama, o upotrebi ljudi iz podzemlja. Zbog toga sam i dao ostavku.
Autor: DANIJELA ISAILOVIĆ

ČEDA: KOŠTUNICA HOĆE DA ME UBIJE

Press, 21.06.2007; Strana: 5

Lider LOP-a pozvao specijalnog tužioca da odmah počne istragu o pozadini ubistva premijera
BEOGRAD – Predsednik LDP-a Čedomir Jovanović optužio je juče premijera Vojislava Koštunicu da hoće da ga ubije! Na konferenciji za novinare poslaničke grupe LDP-a u Skupštini Srbije, Jovanović je optužio Koštunicu da od formiranja nove vlade pokušava ne samo da margiinalizuje LDP na političkoj sceni, već i da ga „fizički eliminiše“.
Na pitanje šta misli kada tvrdi da vlast pokušava fizički da ih eliminiše, Jovanović je rekao da nikada nije dobio odgovor zbog čega četiri godine policija 24 sata stoji ispred njegovog stana, da je bilo više od 200 napada na aktiviste LDP-a, da je tokom izborne tišine ispod njegovog automobila postavljen eksploziv, kao i da nikada nije rasvetljeno ko je pre tri godine pretio njegovoj porodici.
Lider LDP-a pozvao je specijalnog tužioca za organizovam kriminal Slobodana Radovanovića da odmah počne rasvetljavanje pozadine ubistva premijera Zorana Đindića i da „iz fioke izvadi sve što se u njoj nalazi“.
Jovanović je rekao da misli na „navodne dokaze i falsifikovane transkripte telefonskih razgovora, ali i zahteve da se istraga o ubistvu Đindića nastavi saslušanjem Vojislava Koštunice, Aleksandra Nikitovića, Dragana Jočića, Radeta Bulatovića, Dejana Mihajlova i Aleksandra Tijanića“.
Jovanović je optužio Koštunicu i da napadom na Stanka Subotića Caneta pokušava da ukloni iz Srbije VAC, koji je vlasnik „Politike“, jer ne može da podnese nemačku dominaciju u tom listu.
AG.

Autor: PRENETO

ČEDA: KOŠTUNICA MI RADI O GLAVI!

Kurir, 21.06.2007; Strana: 3

Lider LDP optužuje srpskog premijera da pokušava fizički da ga eliminiše i proziva predsednika Srbije Borisa Tadića što ćuti na blaćenje Đinđićevog lika

BEOGRAD – Čedomir Jovanović, lider LDP, optužio je juče premijera Vojislava Koštunicu da pokušava da ga „fizički eliminiše“! Kao potvrdu ove teške optužbe, Jovanović je naveo da je na aktiviste i prostorije LDP izvršeno više od 200 napada, a da ta stranka nije dobila odgovor ko je to učinio.
– Niko nije odgovorao ni za podmetanje eksploziva pod moja kola, ni za prebijenje mog najbližeg saradnika, koji se posle toga satima borio za život, niti je ikada razrešeno ko je pretio mojoj porodici – objasnio je Jovanović, nazivajući Koštuničinu politiku „zločinačkom“.
Lider LDP je prozvao i predsednika Borisa Tadića, da kao većinski partner u Vladi reaguje na Koštuničin pokušaj da preko „svojih medija i službi bezbednosti kriminalizuje vladu Zorana Đinđića i njegove saradnike“.
Miroslav Milošević, nekadašnji načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije, koji je Čedi 2004. godine dodelio policijsko obezbeđenje, tvrdi da je Jovanović tada bio ugrožen, ali da ne zna kako je sada, jer je otišao u penziju.
– Jovanović je zaista dobijao preteća pisma, što je njegova supruga Jelena prijavila policiji. Tada sam naredio da im se dodeli obezbeđenje, zbog toga se zamerio ministru Draganu Jočiću, koji je sprovođenje mera obezbeđenja izvrgao ruglu! Ispred Jovanovićevog stana, on je tada tražio postavljanje samo jedne patrole policije, što je najblaže rečeno neuobičajeno – tvrdi Milošević.

Autor: U. K.

KRIMI BEBA!

Kurir, 21.06.2007; Strana: 2

Dušan Mihajlović poručio preko Liberala Srbije da će dokazati da je Vladimir Popović još od devedesetih godina pokušavao da bude na čelu mafije

BEOGRAD – Stranka Dušana Mihajlovića, Liberali Srbije, obećala je juče da će „strpljivo i do kraja“ dokazati da je Vladimir Beba Popović bio istinski bos mafije! Liberali otkrivaju da su pri kraju mnoge policijske istrage koje Bebu dovode u vezu sa kriminalom i da on zato sa „svojim medijskim i političkim promoterima“ počinje hajku sa pokušajem zamene teza gde „mafija nije mafija, lopovi nisu lopovi, otmičari nisu otmičari, ubice nisu ubice, sve je to zajedno Dušan Mihajlović“.
– Strpljivo i do kraja dokazaće se ko je to u Srbiji još devedesetih godina pokušavao da bude na čelu mafijaških poslova, ko je svoje mafijaške prijatelje prevodio i legalizovao u novoj demokratskoj vlasti, ko ih je štitio, ko je planirao i uz čiju saglasnost su otimani ljudi po Srbiji, ko je kadrirao u bezbednosnim strukturama ove zemlje i na kraju, ko je zloupotrebio Zorana Đinđića – saopšteno je iz Liberala Srbije, koji sugestivno pitaju: „Da li se prepoznaješ u ovome, Bebo Popoviću?“
– Ti i tvoji čauši, koji ste sami sebe proglasili naslednike Zorana Đinđića, šta god učinili, nećete ukaljati uspomenu na pokojnog premijera. Sami ćete odgovarati – prete iz stranke bivšeg ministra policije.
Zoran Janjušević, nekadašnji savetnik za bezbednost Zorana Điniđića i jedan od onih koji bi se mogli prepoznati u prozivkama Liberala Srbije, tvrdi da ne zna ništa o „sistemu paralelne mafijaške vlasti“, koju je po tvrdnjama Dušana Mihajlovića gradio Vladimir Beba Popović. U izjavi za Kurir, Janjušević poručuje da ga to i ne zanima jer će uskoro postati državljanin Slovenije.
– Ne znam o čemu Mihajlović priča. Apsolutno ne pratim srpske medije živim i radim u Sloveniji, a za pola godine postaću Slovenac. Pozdravite sve njih, posebno Dušana Mihajlovića i sve ostalo blato. A mislim da je javnost odlično upoznata ko je na rukama izneo mrtvog premijera – poručuje Janjušević.
On je dodao da je trenutno jedan od bolje stojećih biznismena u Sloveniji i da su ljudi poput Popovića i Mihajlovića za njega daleka prošlost.
Da se oko Bebe Popovića nisu plele nikakve paralelne mafijaške veze, tvrdi i Vladan Batić, lider DHSS.
– Pored Zorana Đinđića nije bilo moguće praviti paralelnu vlast, rekao je bivši ministar pravde. „Priče o paralelnoj vlasti i Vladimiru Popoviću ne stoje. Političke odluke donošene su u DOS, operativne odluke na sednicama vlade, a pripremane na kolegijumima vlade – rekao je Batić, koji je podsetio da je Mihajlović nedosledan, jer je u svojoj knjizi „Povlenske magle i vidici“ veličao Bebu.
– Popović nije bio u žiži javnosti do atentata na Đinđića, i tek tada počinje da se pojavljuje, u vreme akcije „Sablja“, kao neko ko je, po funkciji, saopštavao informacije u vezi sa gonjenjem počinilaca i kriminalnih grupa – kaže Batić.

Autor: A. M. – U. K.

PREDAJA

Kurir, 21.06.2007; Strana: 5

Policija već danima pregovara sa Bojanom Bajrušević, koja je sve bliže odluci da se preda i prihvati status svedoka saradnika u procesu „duvanskoj mafiji“

Uz Bojanu Bajrušević, kao glavni svedok saradnik pojaviće se Mihalj Kertes

BEOGRAD – Specijalni tim MUP Srbije već danima je u pregovorima sa Bojanom Bajrušević, udovicom ubijenog Vlade Kovačevića Trefa i jednom od osumnjičenih za šverc duvana, a do kraja nedelje očekuje se da će se dobrovoljno predati istražnim organima, saznaje Kurir. Od Trefove udovice očekuje se da bi mogla da bude od velike koristi, pogotovo što je ona već jednom bila saslušana prošle godine i dala korisne informacije.
Kako navodi obavešteni izvor Kurira koji je zahtevao anonimnost, da se priprema poseban „aranžman“ sa Bojanom, najbolje svedoči činjenica da je tužilaštvo u zahtevu za sprovođenje istrage nije označilo, uz Marka Miloševića i Mirjanu Marković, kao jednog od organizatora šverca duvana.
– O švercu duvana i uopšte o toj mafiji, najviše informacija dali su upravo Bojana Bajrušević i Mihalj Kertes, bivši direktor Uprave carina. Baš zbog toga, oni će možda i da dobiju status svedoka saradnika – kaže izvor blizak istrazi.
Kako je Kurir već pisao, Trefova udovica viđena je prošle nedelje na crnogorskom primorju. Sa većim društvom sedela je u jednoj piceriji u centru Budve. Kako je tvrdio naš izvor, Bojana je delovala potpuno opušteno i nijednim gestom nije pokazala da je u bekstvu i strahu da će biti uhapšena.
Kao organizatori šverca duvana od 1996. do 2001. godine, Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal tereti Marka Miloševića i Mirjanu Marković. Za Markom međunarodna poternica još nije raspisana, jer policija još nije zvanično dostavila istražnom sudiji dopis da osumnjičeni nije pronađen na adresi na kojoj je prijavljen. Čim taj dopis stigne u sud, istražni sudija izdaće naredbu o poternici.
Inače, posao ove grupe, osumnjičene za šverc cigareta, bio je organizovan tako što su se na prelazu ka Bugarskoj kamioni sa cigaretama vodili na ime preduzeća „Tref“. Dokumentacija je odgovarala finansijskom stanju robe koja je u kamionima. Međutim, kada bi kamioni ušli u međugranični prostor između Bugarske i Srbije, prilazila bi im osoba koja je menjala papire i robu deklarisala kao tranzit preko Srbije.
Vozači bi dobili nov tovarni list s lažiranim dobavljačem, kupcem i vrstom robe. Kamioni su zatim išli u špedicije „Šop“ i „Vandišped“, gde se pisala carinska propratnica s lažnim podacima, koja se ne overava na carini. Policija sumnja da su kamione s lažiranim dokumentima puštali pripadnici vanrednih mera kontrole koji su, kada bi kamioni trebalo da prođu, zatvarali granični prelaz i davali slobodan dan carinicima.

Antrfile:

Marko i Cane odvojeno

U istražnom odeljenju Specijalnog suda vode se dve odvojene istrage o švercu duvana. Posebno se vodi istraga protiv pripadnika grupe biznismena Stanka Subotića Caneta, za kojim je već raspisana međunarodna poternica. Druga istraga pokrenuta je protiv pripadnika grupe Marka Miloševića i Mirjane Marković, čiji je pripadnik Trefova udovica Bojana Bajrušević.
Autor: R. K.

UCENE, VAĐENJA I EVROPSKI UGAO

Vreme, 21.06.2007; Strana: 26

Duvanska afera

Prošli put smo ilustrovali političku ekonomiju cigareta, sa raznim primerima. Ove nedelje zabavićemo se evropskim uglom, ali i najnovijim razvojem naših iznenadnih i neočekivanih svađa oko starih i poznatih stvari. Dušan Mihajlović odjednom se setio nečega što je znao oduvek, ali nije govorio; tu je nalik na našu policiju koja je takođe sve znala o „duvanskoj mafiji“ već godinama, ali se setila tek sada da podiže krivične prijave. Nije sve to tako jednostavno kao što izgleda

Dušan Mihajlović, zvani Dulo, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije (2001–2004) u ponedeljak uveče se iskazao kao čovek od raznih resursa: od „ko, jel’ ja?“, pa do „ja znam više Subotića“ i još gore od toga. Reč je, dakako, bila o njegovom učešću u „Poligrafu“ TV B92, kod obaveštenog, prisebnog, hladnokrvnog i veoma upornog Jugoslava Ćosića. Pitanje svih pitanja (barem za bivšeg ministra) bilo je sasvim jasno: jeste li ili niste Stanku Subotiću, zvanom Cane, pokazali nešto iz čega se vidi da on nije kriv za šverc duvana. Ne može biti jasnije. Cane kaže da je tako; Vladimir Popović, zvani Beba, kaže isto; bili su zajedno tom prilikom, sva trojica i još raznih svedoka. Umesto da objasni da li je i šta je Canetu pokazivao, Dulo se upustio u priče o „Bebinoj paralelnoj vlasti“ čija je „kolateralna šteta“ bio i Zoran Đinđić i uopšte u tom poznatom tužnom pravcu. Pustimo sada to po strani i vratimo se na temu: šverc cigareta.

Šta je to Dulo pokazivao Canu? On veli „Belu knjigu“; u onoj „Beloj knjizi“ koju svi mediji, kako Dulo kaže, imaju (iz jeseni 2001) Cana Subotića – nema. Kad ga je Jugoslav Ćosić na to podsetio, Dulo kaže da su oni, novinari, iscepali tu stranicu, ama se ne seća koja je to stranica. Beba i Cane kažu za B92 da je reč o šemi akcije „Mreža“; ima dve šeme te akcije: jedna je poznata i objavljena, ali u njoj Cana Subotića nema; ima, saznajemo, još jedna gde ga navodno ima, ali nju još nismo videli.

Uzgred, u Povlenskim maglama i vidicima Dulo Cana pominje na četiri mesta (str. 138; 292; 391; 538); na tri mesta je to usput, između dve zapete; na četvrtom mestu (str. 538) ima dve rečenice gde ga hvali za zadužbinarstvo: „moj znameniti zemljak“. O cigaretama ni reči, a knjiga je objavljena polovinom 2005.

TALIJANSKE NEVLADINE ORGANIZACIJE: Suština stvari je malo drugačija: cela ova afera sa akcijom „Mreža“ okončana je već u jesen 2003, kako se vidi iz raspoloživih dokaza. Od tada UBPOK i tužilaštva ćute, sve donedavno. Zašto? Pitajte njih. Šta se to novo desilo u poslu koji je manje-više okončan već 2001, pa da su se tek sada stekle okolnosti za krivični progon? Na čemu su svi sedeli sve ove godine, čekajući pravi trenutak? Da SPS više ne bude parlamentarna podrška Koštuničinoj vladi, pa da Mira i Marko više ne uživaju u lovostaju? Zašto je Dulo Mihajlović bio tako nervozan u ponedeljak uveče? Zašto se svrstao uz one koji su ga vukli po blatu sve ove godine; zašto je „nastavio tamo gde je Dejan Mihajlov stao“, kako je to nazvao Beba Popović?

Tu se sad treba vratiti malo u prošlost, mada ta prošlost nema neposredne, već samo posredne veze sa temom spora. Naime, šverc cigareta tokom devedesetih uočen je ubrzo u Evropskoj uniji kao glavni udar na budžetske prihode: OLAF (Evropski ured za borbu protiv pronevera) procenio je samo za 1998. godinu štetu od šverca cigareta za zemlje EU-a na 4,7 miljardi evra. To ne odudara od proseka 1990–2001. Svaki šleper ili kontejner švercovanih cigareta koštao je zemlje EU-a milion evra u porezima i akcizama. Italijanske zaplene švercovanih cigareta za 1999, ukupno 1673 tone, DIA (Direzione investigazioni antimafia; Uprava za antimafijaške istrage) procenjuje na tek 10 odsto od totalnog prometa. „Tolike razmere šverca i prateće logistike bile su moguće jedino uz umešanost država i multinacionalnih kompanija“ (proizvođača cigareta, to jest), piše veoma dobro verzirani britanski novinar Hju Grifits u časopisu „Globalni zločin“ (Global Crime; maj 2004). On dalje objašnjava ono što je svima nama od početka poznato: ulogu država bivše Jugoslavije (Srbija, Crna Gora, Hrvatska) i njihov interes u švercu; ulogu službi državne bezbednosti Srbije i Crne Gore u organizovanju i ubiranju profita od tog šverca (sa navođenjem poznatih imena: Jovica Stanišić, Mihalj Kertes, Goran Žugić, Vesko „Veskobar“ Barović itd.). Bitno u tom članku je učešće italijanskih nevladinih organizacija kakve su Camorra, Santa corona unita i oni iz Palerma. Jednom reči – kao što smo oduvek znali – bilo je to jedno lepo i korisno prijateljstvo: na ulaznoj strani mafiozi, a na izlaznoj strani Bracika, Jovica, Marko, Mira, Bojana, Mirko Vučurević i tutti quanti trafficanti, šleper-dva ili mnogo više, po zaslugama, hvala lepo.

CRNOGORSKA VEZA: Nije to bila ravna priča, od početka do kraja; ima tu nekih preloma, krajnje značajnih. Kao prvo, reč je o distanciranju crnogorskog režima od Miloševića 1997: tada je Milo Đukanović dobio neku vrstu oprosta za državni šverc cigareta, jer je bio važan kao Miloševićev protivnik. Firma „Zeta trans“ (osnivač: SDB Crne Gore) postala je još 1993. glavni partner italijanskih umetnika iz Švajcarske; između ostalog i firme „Santa Monica“, koju su u Panami osnovali italijanski mafiozi Dela Tore i Kuomo. Zašto? Zato što švajcarski zakoni šverc cigareta ne smatraju za prekršaj sve dok se cigarete ne prodaju u Švajcarskoj, a i bankarski propisi su liberalni; osim toga, Švajcarska nije članica EU-a, pa nema ni prateće obaveze. Tako se desilo da su najveće duvanske multinacionalne kompanije smestile svoje operativne centre upravo u Švajcarskoj. Crna Gora odigrala je ključnu ulogu: „Organizovane zločinačke grupe bile su sada u stanju da prenose velike količine duty-free cigareta preko fiktivnih švajcarskih firmi iz Belgije, a kasnije sa Kipra, u Crnu Goru… Jedan od faktora koji su šverc cigareta pretvorili iz kućne radinosti u ozbiljnu industriju bila je pojava sigurnih skladišnih off-shore kapaciteta u Crnoj Gori“, piše Hju Grifits.

Glavni partner bila je firma MTT (Montenegrin Tobacco Transit) Veselina „Veskobara“ Barovića. „Firma je primala novac italijanskog organizovanog kriminala, kojim je plaćala lica iz Miloševićevog i Đukanovićevog režima“, piše Hju Grifits.

Naravno da je voljno učešće multinacionalnih duvanskih kompanija bilo neodvojivi element masovnog šverca: njima je, kao i svakom proizvođaču, stalo jedino da prodaju što više. Njihov stav prema švercu promenjen je tek kada su se pojavili falsifikatori njihovih marki iz zemalja bivšeg Istočnog bloka: oni su osposobili postojeće fabrike da prave skoro identične kopije najpopularnijih svetskih marki. Tek tada su multinacionale počele da sarađuju sa vlastima, kada je otkriveno da 15 odsto cigareta prodatih u Severnoj Evropi potiče od falsifikatora. Dotle su se pravile blesave: kada je italijanska DIA počela da moli duvanske multionacionale da uporede uzorke zaplenjenih cigareta sa svojim, inače preciznim bazama podataka, multinacionale su negirale vezu; počele su da sarađuju tek kad je postalo jasno da ih falsifikatori ozbiljno ugrožavaju.

Tako se stiglo do 2000. godine: Milo Đukanović izvukao se pred italijanskim pravosuđem na imunitet; Slobo je pao s vlasti, ali je Hag bio važniji od cigareta; Đinđić i Đelić su uskoro zaustavili crnu trgovinu cigaretama, na užas Ante Vlahovića, direktora hrvatske državne Tvornice duhana Rovinj. Hrvoje Petrač, glavni hrvatski gangster, pokušao je tada i zbog toga da se ugura u trgovinu cigaretama na veliko preko Cana Subotića, ali ga je ovaj odrezao hladno („Ja sa gangsterima ne radim“). Tada počinje ono što se ovde još vuče kao „Duhanska afera“, o čemu je bilo reči u prošlom broju „Vremena“: optužbe zagrebačkog „Nacionala“ protiv Subotića i Đinđića itd.

VELIKO ČEKANJE: Sve je ovo, dakle, bilo poznato još negde najkasnije 2004: „Mreža“ je – koliko-toliko – bila obavljena; Kertes je ispričao sve što su ga pitali, a ako ga nešto nisu pitali, sami su neoprostivo krivi, jer su morali znati. Jovicu niko ništa nije pitao; ni Vučelu; ni Bojanu; ni Hadži Struju Antića; Marko i Mira već su se bili udaljili u pravcu celog sveta, a Badža, Tref, Bokan, Ratko Đokić i još neki preminuli su u Gospodu na vreme (pobiše ih Hekler, Koh, Smit, Veson i Kalašnjikov). I šta sad; duvanska mafija?

Svi se nadležni svečano prave blesavi, kao što smo videli na TV-u. U izjavi za „Vreme“ Beba Popović kaže o susretu Mihajlovića i Subotića još i ovo: „Nevešto se pravdajući da je to („Mrežu“) radila grupa inspektora samoinicijativno u želji da napišu knjigu o švercu cigareta, konkretno Miodrag Vuković, Mihajlović je Subotiću otprilike govorio da nema razloga da brine…“ Taj isti Vuković sada je Mihajloviću „heroj“ istrage; verovatno jeste uradio posao kako treba, ali šta sad s tim, kad njegovi nalazi čekaju četiri godine?

Šta se to čekalo, od konačnih nalaza akcije „Mreža“ do pre nedelju-dve? Ko je kome branio da otvori istragu? Gde tu spada Mladen Spasić, načelnik UBPOK-a, sada SBPOK, koga svi pominju? Da se tu neko nije malo zaleteo?

Sve i da jeste, ima i za njih sud i zakon.

Antrfile:

Ucenjivači

Da je Stanko Subotić bio ličnost popularna među raznim umetnicima-ajkulama koji plivaju u mutnim vodama, svedoče i slučajevi koje ćemo pomenuti. Idemo hronološki.

Na dan 23. maja 2001. Stanko Subotić podneo je krivične prijave protiv Ratka Kneževića i Ratka Đokića za krivično delo ucene iz čl. 180 KZ. Naime, po nalazu Drugog opštinskog tužilaštva i po odluci istražnog sudije, obojici je određen pritvor i otvorena istraga za to krivično delo. Naime, njih dvojica su februara 2001. zapretili Stanku Subotiću da će „otkriti nešto što će ugroziti njegovu čast i ugled“ ako im ne plati 1,6 miliona maraka, pod izgovorom da te pare vlada Crne Gore duguje Ratku Kneževiću. Pošto je Cane odbio da plati i prijavio slučaj policiji, u zagrebačkom „Nacionalu“ pojavljuje se serija tekstova protiv njega. Ratko Đokić (crnogorski kriminalac, ubijen maja 2003. u Švedskoj) osumnjičen je da je Ljubišu Buhu Čumeta nagovarao da silom natera Stanka Subotića da mu isplati 30 miliona maraka, koje navodno duguje trećem licu, a da će se Čume tu ugraditi kako treba. Čumetu je sugerisano da zapreti ubistvom članova porodice Cana Subotića. Izgleda da je Čume pristao da svedoči u ovoj stvari (reč je o predmetima Kt.br. 867/01 i Ki.br. 635/03). Ratko Đokić ubijen je; Ratko Knežević sedi u Zagrebu, hvali se skupim satovima (total: najmanje 200.000 dolara; sve ih drži „u sefu u Londonu“), automobilima, vezama itd; predstavlja se kao „lobista, stručnjak za poslovnu špijunažu“ i uopšte međunarodni umetnik; jednom reči – prevarant i kućni ljubimac „Nacionala“ i Ive Pukanića, najboljeg druga Hrvoja Petrača.

Drugi slučaj je Vukašin „Wolf“ Minić, onaj takođe međunarodni umetnik, zastupnik onog lažnog JTI (Japan Tobacco International), proizvođača falsifikovanih cigareta, hapšen po Beogradu zbog ilegalnog oružja. On je pravosnažno osuđen za ucenu takođe: dana 16. decembra 2002. „u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist zapretio oštećenom Stanku Subotiću da će o njemu otkriti nešto što bi naškodilo njegovoj časti i ugledu i time pokušao da ga prinudi da mu plati 2.000.000 evra“ (pravosnažna presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu; K.br. 537/04). Subotić ga je takođe prijavio, pa je to ovako i završilo. Wolf se posle vadio kako je sve to izvela čuvena Džesika Di Gracija iz JTI (trenutno u bekstvu).

Treći slučaj je iz Francuske: izvori „Vremena“ kažu da je Caneta Subotića tamo pokušao da zavrne neki Streban: navodno mu je klepio 100 miliona evra od 150 koliko je Cane uložio u neke vinograde u Burgonji. Tom Strebanu to nije prvi, nego treći put da se bavi prevarama. Lik je inače blizak raznim organizacijama i Socijalističkoj partiji. Cane Subotić odlučio je da se bori na sudu i našao dobre advokate; ishod se iščekuje.

Cane je, dakle, ličnost popularna među ucenjivačima i prevarantima. Do sada se dobro branio.
Autor: MILOŠ VASIĆ

PRANJE RUKU

NIN, 21.06.2007; Strana: 13

RAT BIVŠIH MINISTARA

Gde vode međusobne optužbe najbližih Đinđićevih saradnika

Afera sa duvanskom mafijom preti da preraste u pravi rat dojučerašnjih saboraca, što ministara, što drugih bliskih saradnika pokojnog premijera Zorana Đinđića. Hapšenjem aktera dugogodišnjeg šverca duvana na svetlost dana počinje polako da isplivava postpetooktobarski prljavi veš, odnosno ko je sve iz vrha bivše, a možda i sadašnje, vlasti sarađivao sa jednim od glavnih osumnjičenih Stankom Subotićem Canetom. A pored njega i sa drugim pitoresknim likovima o kojima javnost već odavno govori i to ne upola glasa.
Panika, izgleda, nastaje kada je pre izvesnog vremena došlo do hapšenja aktera najvećeg šverca cigareta, a za glavnim vođama se raspisuju poternice. Svađa tim povodom, koja je tinjala između Dušana Mihajlovića i bivšeg saborca iz DOS-a Vladimira Bebe Popovića, oko zajedničkog poznanika Subotića, kulminirala je Popovićevom tvrdnjom da je “Mihajlović pokazao Subotiću izveštaj akcije ’Mreža’ i od njega tražio da finansira izbornu kampanju Nove demokratije”. Mihajlović to ne samo da je demantovao već Popovića optužio da je njegovo “paralelno vladanje Srbijom” dovelo do smrti premijera Zorana Đinđića.

U žučnu raspravu se uključio još jedan njihov kompanjon, bivši ministar pravde Vladan Batić, stajući na stranu Vladimira Popovića (Popovićeva agencija je radila predizbornu kampanju Batićevog DHSS-a) i prikazujući Stanka Subotića kao jednog finog čoveka koji je nesebično pomagao ne samo Đinđiću i ljudima oko njega već i samoj Srbiji. Sam svedoči da je Zoran Đinđić organizovao sastanak nekoliko ljudi koji su biznismeni kako bi se formirao “nacionalni fond” za neke nacionalne projekte koji se ne mogu finansirati iz budžeta, a kao primer naveo Subotićevo finansiranje izgradnje fiskulturne sale i škole u Prokuplju. Batić je, doduše, ostao dužan za objašnjenje ko je, recimo, bio blagajnik tog fonda, gde se može videti koliko je para u njega ušlo a koliko izašlo i, ne manje važno, da li su ti ljudi novac davali da bi zauzvrat nešto i dobili? Da ne pitamo da li su iz tog fonda deljeni, možda, i neki dodaci na neke plate?

Naravno, niko od njih neće u svojim lamentima i svedočenjima propustiti da stane u odbranu Zorana Đinđića, a sve žučne izlive opišu kao napad upravo na pokojnog premijera. Ali, ako se samo pogledaju neki delovi njihovih poslednjih javnih nastupa, lako se uočava da se vlastitom odbranom samo još više uvaljuju u neprilike ne štedeći pri tom ni samog Zorana Đinđića.
Kanonada teških reči i najava niza tužbi, kojima se ne vidi kraj, kao da nagoveštava otvaranje DOS-ove pandorine kutije, uz neizgovorenu pretnju: ako tonem ja i vi ćete sa mnom.

U prilogu objavljujemo neke delove njihovih izlaganja i reakcija,
izrečenih u emisije “Poligraf” Televizije B92

Autor: S. I.

RADONJIĆ I MARKOVIĆ NA OPTUŽNICI?

NIN, 21.06.2007; Strana: 26

Ubistvo Slavka Ćuruvije

Dosad kao svedoci nisu saslušani bivši šefovi tajne policije Srbije i Beograda, što upućuje na mogućnost da se nađu među okrivljenima kao saučesnici ili pomagači, a ne kao nalogodavci

Kada su u subotu, 16. juna, kao po komandi “Blic”, Glas”, “Pres”, “Kurir”, “Novosti”, grunuli tekstove o novoj istrazi ubistva novinara Slaka Ćuruvije, vlasnika “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina”, verovalo se da se konačno, a zvanično, saznalo ono što Srbija odavno zna: ubila ga je vlast ili – kako ovde vole da kažu – država.

Ipak, ništa novo nismo saznali i zbog toga što Dragan Lazarević, istražni sudija Specijalnog suda, još nije završio istragu o ubistvu Slavka Ćuruvije i što se pridržava stava da je sve tajna, do okončanja njegovog posla.

Naravno da se novim saznanjem ne može smatrati “priča” provučena kroz jedan list da je Ćuruvija tajno snimao Miru Marković, predsednicu Jugoslovenske levice, da je ucenjivao i da je ona zato naredila njegovu likvidaciju. Na stranu što niko takav snimak nije pokazao, ali treba biti budala pa poverovati da je Ćuruvija bio toliki idiot da mu padne na pamet da tajno snima ženu svemoćnog predsednika. Ćuruvija je kao bivši zaposleni u tajnoj policiji svakako veoma dobro znao da su mesta na kojima je razgovarao sa Markovićkom zaštićena od pokušaja tajnog snimanja, a još mu je jasnije bilo kakav režim vlada u njegovoj zemlji, odnosno kakav je gospodar Slobodan Milošević. “On ne bi ni trepnuo kada bi naredio da Slavka razmažu kžo govno na zid”, kaže pripadnik tajne policije.

NIN, ipak, saznaje jedan novi detalj. Dosad u istrazi kao svedoci nisu saslušani Radomir-Rade Marković, bivši šef Resora državne bezbednosti Srbije i Milan Radonjić, bivši šef njegovog Beogradskog centra. Ova činjenica nagoveštava da je moguće da se njih dvojica nađu među okrivljenima, verovatnije kao saučesnici ili pomagači nego kao nalogodavci. Ako na osnovu iskaza svedoka sudija dođe do uverenja da postoje opravdani razlozi da neko bude okrivljen, onda takvog neće saslušavati kao svedoka kako bi se izbegle kasnije komplikacije na sudu. “Ako se neko sasluša prvo kao svedok, a potom kao osumnjičeni, onda su te dve izjave raj za advokate koji u procesu na sudu koriste razlike koje u takvim izjavama uvek postoje. Iskusni istražni sudija izbegava da kao svedoka sasluša nekoga ko se na kraju može pojaviti kao okrivljeni”, kaže jedan beogradski advokat.

Dakle, u ovoj NIN-ovoj novosti novo je samo to da Marković i Radonjić nisu saslušani kao svedoci, a da su oni umešani u ubistvo Ćuruvije sasvim je izvesno još od oktobra 2000. godine. Tada je medijima doturena beleška tajne policije (onda se zvala Resor državne bezbednosti, danas se zove Bezbednosno-informativna agencija) “Izveštaj o praćenju lica – radni naziv Ćuran”. Reč je bila o praćenju Slavka Ćuruvije, koje je naredio Milan Radonjić, kako bi se “dokumentovali kontakti objekta” (objekat je Ćuruvija). U dokumentu se opisuje kretanje Ćuruvije i Branke Prpe 11. aprila (Uskrs) 1999. godine. Praćenje je prekinuto na potpuno netipičan način u 16.27 časova, nekoliko minuta pre ubistva Ćuruvije. Beleška nije bila napisana po automatizmu pratim – pišem izveštaj, nego po nalogu Stevana Nikčevića u vreme ubistva zamenika šefa beogradskog odeljenja tajne policije. Očigledno, on je naredio pisanje beleške kako bi mogao sa sebe da skine svaku sumnju da je bio umešan u ubistvo Ćuruvije.

(Uzgred, valja reći da je tajna policija Srbije u to vreme bila sasvim čudna jazbina vukova u kojoj niko nikome nije verovao. Zvanično šef je bio Radomir Marković, koji je u prvom mesecu svoje vlasti posmenjivao sve dotadašnje načelnike uprava i odeljenja tajne policije. Niko ne zna kakvu je funkciju u njoj imao Nikola Ćurčić, čovek od najvećeg poverenja Slobodana Miloševića. Uroš Šuvaković, jedan od najangažovanijih u odbrani Miloševića i čovek koji se uredno čuje sa Mirom Marković telefonom, valjda je trebalo da bude komesar, nadzornik nadzirača. “Odnosi nepoverenja su bili takvi da je beogradsko odeljenje bilo bez kontakata sa rukovodstvom prvih, možda i deset dana, NATO agresije na Srbiju”, kaže jedan bivši pripadnik tajne policije.)

Sudija Lazarević je svakako proveravao mnoge detalje oko beleške a među njima i zašto nije napisana po automatizmu, odnosno da li je neko naredio ljudima iz pratećeg aparata tajne policije da ne pišu uobičajeni izveštaj. Jedan bivši pripadnik tajne policije tvrdi da je Radonjić tražio da se objasni zašto prethodnog dana nije iz minuta u minut obaveštavan o kretanju Ćuruvije. “To nejavljanje je Slavku za jedan dan produžilo život”, kaže drugi pripadnik tajne policije.

Bez beleške, istraga o ubistvu Ćuruvije bila bi skoro nemoguća. Ili, bolje je reći, bez odluke Nikčevića da prekine zaveru ćutanja tajne policije. Ubistvo Ivana Stambolića i masakr na Ibarskoj magistrali takođe su rasvetljeni onoga trenutka kada je neko od pripadnika tajne policije odlučio da progovori – što govori o značaju zaštićenog svedoka ili svedoka saradnika i o onima koji su proizvodili hiljadu razloga da se odloži ili spreči njihovo uspostavljanje u pravnom sistemu Srbije. Tri zločina imaju još jednu zajedničku crtu. U njima je aparat tajne policije i njegov zakoniti posao korišćen kao priprema za zločin. Uvek je služba praćenja tajne policije radila svoj uobičajeni posao, pratili su Ćuruviju, Vuka Draškovića, Ivana Stambolića kao “bezbednosno interesantna lica” da bi se “dokumentovali njihovi kontakti”, a njihova saznanja su korišćena za sasvim druge namene. Doturana su delu tajne policije zvanom Jedinica za specijalne operacije (“crvene beretke”) ili ljudima povezanim sa njom (Luka Pejović, svedok ga je prepoznao kao ubicu Ćuruvije) kojima su poslužili za pripremu ubistva.

Tek sa pojavom beleške tajna policija više nije mogla da negira vezu sa ubistvom Ćuruvije, a moglo je da počne saslušavanje ljudi iz pratećeg aparata. Od njih se saznalo za čudno ponašanje Milana Radonjića koji je tražio da ga iz minuta u minut obaveštavaju o kretanju Ćuruvije. To je potpuno netipičan zahtev isto koliko i traženje da se tačno kaže na kom mestu u kolima sedi Vuk Drašković, jer taj podatak ne služi “dokumentovanju kontakata objekta” nego je navođenje vozača kamiona u koji deo treba da zabije svoju grdosiju natovarenu peskom.

Neuobičajeno ponašanje Radonjića u praćenju Ćuruvije sasvim je dovoljno za sumnju o njegovom učešću u ubistvu vlasnika “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina”. Pošto je on dobio nalog za praćenje Ćuruvije od Radomira Markovića, u kolu se našao i šef tajne policije kome je posle 5. oktobra 2000. godine mandat produžio Vojislav Koštunica odbijajući zahtev ostatka DOS-a da ga odmah smene.

Smenu su mogli da ubrzaju tužioci koji su već u oktobru-novembru 2000. godine imali sasvim dovoljno dokaza o umešanosti Markovića i Radonjića u ubistvo Ćuruvije. Naravno, stepen te umešanosti je trebalo dokazivati na sudu. Moguće je da dokazi prikupljeni 2000. godine budu osnov za tužbu protiv Radonjića i Markovića u 2007. godini!

Za razliku od Nikčevića, Radonjić i Marković su ćutali. Doduše, po svedočenju pripadnika tajne policije Marković je u jednom trenutku pristao da bude svedok saradnik, ali je od te namere odgovoren rečenicom: “Da li si normalan, ubiće ti sina”. “Ubiće” se odnosilo na one koje je svojim ćutanjem Marković štitio.

Ćutali su i Milan Kurak i Ratko Romić, pripadnici tajne policije koji su, po svemu sudeći, bili u najneposrednijoj blizini mesta ubistva Ćuruvije i koji su iz prateće službe uzeli beli “golf” viđen na mestu zločina. Po tvrdnji bivšeg pripadnika tajne policije, oni su privedeni u akciji “Sablja” i dalje ćutali i što je možda mnogo značajnije – odbili da idu na poligraf. To izgleda nije zabrinulo šefove Romića i dalje zaposlenog u policiji koji se svakako nije slučajno našao 11. aprila 1999. godine u beogradskoj Ulici Ive Lole Ribara (sada Svetogorska) u blizini broja 35 u trenutku kada je Ćuruvija ubijen.

Progovorio je, međutim, svedok ubistva. Devetog decembra 2003. godine on je pokazao prstom na Luku Pejovića kao čoveka koji je pucao u Slavka Ćuruviju. “Nemoguće je zaboraviti Pejovića i kada ga jednom vidite. Lep je kžo filmski glumac”, kaže jedan policajac. Pejović nije mogao da bude saslušan jer ga je neko već likvidirao, valjda zato što mrtva usta ne govore, decembra 2000. godine, kada se već mnogo toga o ubistvu znalo i kada je ubica mogao da postane svedok. Ali, njegova veza sa “crvenim beretkama” nije bila sporna. Ipak, ni to nije bilo dovoljno tužiocima.

Slobodan Radovanović, specijalni tužilac, odlučiće šta će da radi kada uskoro bude dobio materijal od sudije Lazarevića. Specijalni tužilac je u povoljnijem položaju od svojih prethodnika koji nisu imali oznaku “specijalni” uz svoju funkciju. Prethodnici su mogli da podnesu krivičnu prijavu protiv nepoznatih nalogodavaca i Markovića i Radonjića kao pomagača da su imali prosečnu dozu građanske hrabrosti. Ali, ruku na srce, imali su dve otežavajuće okolnosti. Prva je bila otimanje o kontrolu nad tajnom policijom između DOS-a i DSS-a, čemu su najbolji svedoci slučajevi zloupotrebe ubistva Momira Gavrilovića od strane kabineta predsednika SRJ i način na koji je Vojislav Koštunica razumevao pobunu “crvenih beretki” iako mu je obaveza kao vrhovnom komandantu bila da spreči nezakoniti protest oružanih snaga makar one bile i specijalne jedinica. Dok se političari svađaju oko vladanja tajnom policijom, ona može da ćuti: i Marković i Radonjić i Romić.

Druga otežavajuća okolnost je što je prethodna vlada Vojislava Koštunice zavisila od glasova socijalista. Ubistvo Slavka Ćuruvije (i Ivana Stambolića kao pokušaj ubistva Vuka Draškovića) nisu mogli da narede Radomir Marković ili Milan Radonjić. Slobodan Milošević i/ili Mira Marković su to mogli da urade. Ali, njih ne možete da osumnjičite ni dok ratujete oko tajne policije niti kada vladate zahvaljujući glasovima socijalista.

Ako cepate dlaku na dvoje, pravićete razliku da li je Ćuruvija ubijen kao novinar, kao čovek koji je imao posebne odnose sa Mirom Marković ili kao mogući politički protivnik Slobodana Miloševića. Postoji dovoljno dokaza da je Mira Marković progonila Ćuruviju. Dan pošto su poslednji put razgovarali, presuđeno je “Evropljaninu”: milionska kazna plus zabrana štampanja plus zabrana prodaje. “Bilo mi je jasno da je to naš poslednji susret. Ustajao sam i krenuo da odem i sa rečima: žE, da Vam kažem i ovož, pet puta produžavao razgovor”, govorio je Ćuruvija neposredno posle razgovora sa Mirom Marković u redakciji “Evropljanina”. Rekao je tada i da je video suzu u oku Mire Marković. Književnik Radoslav-Vava Petković je to prokomentarisao: “Slavko je mrtav, Mira ga je već ožalila.” Potom su usledili napadi Mire Marković na Ćuruviju po novinama, koji su završnicu imali u naručenom tekstu “Ćuruvija dočekao bombe” objavljenom u “Ekspresu” i čitanom u “Dnevniku” državne televizije nekoliko dana pre ubistva. A u međuvremenu je Slavko sa dvojicom novinara “Dnevnog telegrafa” bio osuđen i na zatvor po tužbi prijatelja Mire Marković, kao što je i prijavu protiv “Evropljanina” podneo njen drug sa studija. Motivi Mire Marković mogli su da budu promenjen odnos sa Ćuruvijom, činjenica da su njegove novine bile najgrlatiji protivnik njenih zakona o univerzitetu i informisanju.

Motiv Slobodana Miloševića je moglo da bude uverenje da Ćuruvija može da postane njegov veliki politički protivnik. Emotivni i drčni vlasnik “Evropljanina” podstican je da napravi političku partiju. Aleksandar Tijanić, direktor državne televizije, nekoliko je puta svedočio o tome. I kada mu je zabranjeno da govori/objavljuje novine u Srbiji, Ćuruvija ih je štampao u inostranstvu (doduše bez tekstova nekih stalnih kolumnista koji su rešili da se malo odmore) i ilegalno unosio u zemlju. Miloševiću to nije posebno moralo da smeta, ali kada je Ćuruvija progovorio u Kongresu Amerike u decembru 1998. godine, gospodar života i smrti u Srbiji mogao je da pomisli da je bivši analitičar tajne policije još jedan od ljudi koje jedina sila na svetu sprema kao njegovog mogućeg naslednika. Mislio je i da su mu ozbiljni konkurenti i Vuk Drašković i Ivan Stambolić.

Slobodan Radovanović, specijalni tužilac, moći će u “prijateljskom okruženju” da proverava motive bračnog para koji je gospodario Srbijom od 1987. godine. “Prijateljsko okruženje” ima sledeće sastojke: uspostavljena kontrola nad tajnom policijom, što se vidi iz hapšenja Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića; vladajuća koalicija ne zavisi od nastavljača lika i dela bračnog para; Mira Marković i Marko Milošević mogu da se nađu na poternici Interpola kao šverceri duvana, što smanjuje njihov osvetnički kapacitet prema, na primer, sinu i ženi Radomira Markovića; Radomir Marković i Milan Radonjić konačno mogu da progovore ako im podizanjem optužnice bude zaprećena kazna veća od onih koje su dosad iskusili.

Eto, to su novosti koje nisu bile na raspolaganju tužiocima, sa ili bez oznake specijalni, prethodnicima Slobodana Radovanovića. I to su suštinske novosti u slučaju “Slavko Ćuruvija” ili, bolje reći, u slučaju “Kada država ubija”.

Autor: DRAGAN BUJOŠEVIĆ

POLITIČKA RAŠOMONIJADA

Politika, 22.06.2007; Strana: A7

Afera „Mreža” prerasla je u spor o tome je li u toku rasvetljavanje ili zataškavanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, a broj
različitih verzija istih događaja raste iz dana u dan

Tvrdnja srpske policije da je Stanko Subotić Cane bio vođa duvanske mafije koja je devedesetih godina oštetila državu za više desetina miliona evra, izazvala je talas neuobičajeno žestokih međusobnih optužbi i protivoptužbi političara bivšeg DOS-a oko toga ko je, kada i zašto upoznao ovog biznismena. Javni sukob bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića i nekadašnjeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebe Popovića, koji se sasvim drugačije sećaju svojih zajedničkih susreta sa Subotićem, kao i razloga za te susrete, brzo je uvukao u oštru polemiku i druge ličnosti iz bivše vlasti. Oglasili su se bivši premijer Zoran Živković i bivši ministar pravde Vladan Batić, kao i bivši zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Zoran Mijatović, da bi prekjuče Čedomir Jovanović održao konferenciju za novinare na kojoj je izneo sumnju da je u toku pokušaj zataškavanja „političke pozadine ubistva Zorana Đinđića”.
Jovanović je prvi vođa jedne političke partije u Srbiji koji je obelodanjivanje rezultata policijske akcije „Mreža” povezao sa atentatom na Zorana Đinđića, ali pre njega je to učinio i Vladimir Popović na TV B92, tvrdeći da Dušan Mihajlović laže u „očajničkom pokušaju da štiteći sebe pomogne Koštunici i vrati priču o političkoj pozadini Zoranovog ubistva tamo gde se zaustavio Dejan Mihajlov”. Bio je to Popovićev odgovor na tvrdnju Dušana Mihajlovića da krivce za smrt Zorana Đinđića treba tražiti među onima koji su u leto 2001. godine pustili iz pritvora u beogradskom Centralnom zatvoru Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Veza između afere „Mreža”, odnosa vlasti i opozicije u Srbiji i političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, tek se, dakle, počela nazirati, ali je već u ovoj fazi upadljivo da je Vladimir Beba Popović neizbežan lik koji na ovaj ili onaj način povezuje sve glavne aktere drame. Bez upoređivanja njegovih reči sa tvrdnjama drugih učesnika, gotovo da nije moguće steći potpuniju sliku o događajima i odnosima na političkoj sceni Srbije u poslednjoj deceniji.

KO JE MIRIO LEGIJU I CANETA

Svedočeći pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal na suđenju optuženima za atentat na premijera Zorana Đinđića, Vladimir Popović je ovako odgovorio na pitanje advokata odbrane o njegovoj ulozi u mirenju Milorada Ulemeka Legije i Stanka Subotića Caneta.
„Moj zadatak u svemu tome je bio samo da zovnem Stanka Subotića. Zašto? Zato što Zoran Đinđić nije imao njegov mobilni telefon. Stanko Subotić ga je često menjao. Ako mu je bio potreban, onda bi od mene tražio, pa bi rekao, „daj mi, hoću da ga zovem da ga pitam nešto”, ili bilo šta. Znači, iz tehničkih razloga mi je rekao „zovi ga”. Nije znao gde je, da li je u Švajcarskoj, Španiji, Americi, na Aljasci, ko zna gde je. Nisu se čuli možda i nekoliko meseci, uopšte ga nismo pominjali. Znači, nije to bila vrsta kontakata svakodnevnih. I onda je mene zamolio da zovem Stanka Subotića da dođe u Beograd, a zbog čega je on pristao, kao predsednik vlade, da posreduje u nekom viđenju te dvojice, rekao sam prošli put.
Mogu sada samo malo da vam pojasnim to što je meni Zoran rekao, da se njemu javio Legija. Ili mu se javio telefonom, ili su se fizički videli, ne znam, ali pre mislim da je telefonom, kada mu je Legija rekao: „Ti kažem, čuo sam, rekli su mi moji drugovi Hrvati da je Stanko Subotić naručio da me ubiju ili on hoće da me ubije”, ili već ne znam šta. „Ja ne vidim razlog što bi on mene ubio, pa ja da ga preduhitrim ja ću njega ubiti”, i kao otprilike, eto, kao, „da znaš”, ili tako nešto. Mislim, ne mogu da prepričam tačno razgovor. Nisam tome prisustvovao.

KAKO JE BATIĆ UPOZNAO CANETA

Nisam imao nikakvu komunikaciju sa Stankom Subotićem Canetom do ubistva Zorana Đinđića. Nakon ubistva Zorana Đinđića u jednoj televizijskoj emisiji ja sam govorio da srećom nikada nisam upoznao, ni video, ni čuo ljude poput Legije, Čumeta, Kuma, Šiptara, Bagzija i tih ostalih opskurnih likova, i u tom nabrajanju ja sam pomenuo i Caneta, onako potpuno nesvesno, pominjući nadimke. Kad sam se vratio kući zvonio mi je telefon i javio se čovek, kaže – ja sam Stanko Subotić Cane, ja se izvinjavam, vi ste mene stavili u kontekst sa nekakvom mafijom u ovoj emisiji, ja bih želeo da, ako bude prilike da se upoznamo, ja nisam nikakva mafija, ja radim pošteno svoj posao. Ja sam rekao – moguće da sam napravio lapsus, izvinite, i za razgovor je bio korektan. Januara 2004. godine završeni su izbori i zna se šta se dogodilo na tim izborima, mi smo pali sa vlasti, ja sam bio onako prilično rezigniran, ne sećam se tačno dana, tačnog datuma, mene je pozvao Vladimir Beba Popović i zamolio me da ako mogu dođem u Spektru. I ja sam otišao i tamo je bio Stanko Subotić Cane, on me tad upoznao sa Canetom. (Vladan Batić, „Poligraf” TV B92, 19. juni 2007)

MIHAJLOVIĆ O POPOVIĆU

„…Nisam ni bio svestan koliki je to biznis i koliko su moćne te multinacionalne korporacije dok nam jednog dana Beba, u pauzi nekog razgovora, nije nacrtao mrežu krijumčarenja cigareta na Balkanu i naveo njene glavne aktere. Posle toga rekao sam saradnicima u UBPOK-u da odu kod Bebe na „kurs” i da izuče njegovu šemu”… („Povlenske magle i vidici”, autobiografija Dušana Mihajlovića, objavljena 2005)
„Ta paralelna vlast, koju je Beba stvorio, ta paralelna vlast koja je radila meni iza leđa u tom istom ministarstvu je dovela do toga da nemamo više Đinđića, to je suština… Cane Subotić je kolateralna šteta Vladimira Bebe Popovića, kao što je Đinđić kolateralna šteta… Izgubljeno je ono poverenje građana u peti oktobar, slomljeno, zato što smo imali čoveka koji je imao ambiciju da praktično vlada i podzemljem, ali van institucija, van znanja ministra, van znanja ministarstva, van znanja vlade, van znanja tog predsedništva DOS-a, gde smo sve odlučivali… Ne znam gde smo to odlučili, na kom predsedništvu DOS-a, da Beba Popović obavlja bilo šta od onoga što je saopštio u ovoj, evo, ovoliko debeloj knjizi, u svom svedočenju pred Specijalnim sudom”…
B92: Našao sam u „Povlenskim maglama” veoma ozbiljne pohvale na račun Vladimira Bebe Popovića. Zašto pred Specijalnim sudom niste govorili o ovim stvarima?
Mihajlović: Pa zato što nisam znao ko je to radio.
(Dušan Mihajlović u emisiji „Poligraf” na TV B92, 18. jun 2007)

POPOVIĆ O MIHAJLOVIĆU

On sigurno ne spada u kategoriju politički lojalnih Zoranu Đinđiću, ali ni nesposobnih. Štaviše, on je jedan od najsposobnijih i najveštijih i u isto vreme i jedan od najpokvarenijih. Nažalost, po naše društvo, to „pokvaren” je ovde kompliment, nešto poželjno, rekao je nedavno za Dušana Mihajlovića Vladimir Popović u intervjuu magazinu „Status”.
O Dušanu i dan-danas za neke stvari imam pozitivno mišljenje… Dušan je ponekad bio i hrabar. Pokazao je to i hapšenjem Miloševića, a naročito u akciji „Sablja”. Ali je u isto vreme bio čovek koji je sedeo na 50 stolica. O Mihajloviću najbolje govori njegova autobiografija, gde i sam kaže da je u te dve i po godine više vremena proveo šetajući po planinama i skupljajući njegove omiljene čuvarkuće, nego u zgradi MUP-a. Svoje pravo lice pokazao je 2004. kada nije ušao u parlament. Tad je počeo da se dodvorava ovim zlikovcima, pravi tajne dogovore, pa je tako svim članovima vlade oduzeo obezbeđenje, da bi olakšao i učinio (ministru policije Draganu) Jočiću, govorio je Popović.
„Sa njim je napravio dogovor o nenapadanju i ministar policije DOS-a je bio jedina osoba koju Koštuničin MUP nije napadao, a do pozornika su svi stradali. Iako je on bio „šef” „Sablje”, iako se hvalio rezultatima i primao čestitke, Mihajlović je odmah po dolasku Jočića počeo da negira svoju ulogu u akciji, namešta dojučerašnje saradnike i lažno optužuje Čedu, Milića, mene, da smo ti koji su hapsili ubice, pevačice, Koštuničine savetnike”, izjavio je Popović za „Status”.

BEBIN SUKOB S ČEDOM

Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Vladimir Popović Beba rekao je da je on jedno vreme bio i u sukobu sa Čedomirom Jovanovićem, u to vreme šefom poslaničke grupe DOS-a u Skupštini Srbije.
– Sa njim sam imao prekid u komunikaciji od jedno četiri meseca, neposredno tokom jeseni 2002. godine, upravo zbog toga što su mi ljudi iz policije rekli, „da ti kažemo, znaš šta ima novo, Čeda se viđa sa ovima”. Kažem: „Sa kojima se viđa”? Kaže: „Pa viđa se sa ovima, viđa se i dalje sa Legijom i Dućom”. To je bilo tokom rada na Makinoj grupi i tokom tih prisluškivanih razgovora – kazao je Popović.
Prema Popovićevim rečima, Jovanović je njemu tvrdio da posle pobune „Crvenih beretki” više sa Legijom i Spasojevićem nije imao nikakav kontakt.
– Ovo se dešava godinu dana kasnije i moram da priznam da sam bio zaveden. Oni su, navodno, ispred kuće u Šilerovoj stajali, opservirali grupu Dušana Spasojevića i onda videli Čedu kada izlazi i tako dalje, a onda se neposredno posle toga pojavila informacija da je Čeda na Kopaoniku sa Legijom. Kao, viđeni su, to mi je rekao zamenik ministra policije Nenad Milić. I onda sam ja samo poslao poruku Čedi, nisam ga čak ni zvao telefonom, i rekao: „Onda mu recite, više nemoj da mi se javlja”, zato što sa čovekom koji me laže ne mogu da se družim, ne mogu da razgovaram. I četiri meseca ja sa njim nisam razgovarao i Zoran me je pitao šta je, zbog čega ne razgovaram sa Čedom, a ja sam mu rekao: „Zato što me laže, zato što se druži i dalje sa Dućom i Legijom”. Bio sam ubeđen da je to tako, jer su mi ovi to rekli, da bi tek mesec dana pre ubistva Nenad Milić došao sa Čedom u moju kancelariju i pomirili smo se. Mislim, nismo se ni posvađali ali smo bili potpuno obustavili komunikaciju upravo zbog toga što sam ja verovao da je to tako. Ovo iznosim kao primer, da bih rekao, koliko je, do koje mere je ta vrsta manipulacije i laži išla da to nije čak, znači, bilo na protivničkoj strani, nego je to bilo u našim redovima – kazao je Popović.

POZNANSTVO SA ĐINĐIĆEM

Subotićeva verzija: Pričajući o poznanstvu sa ubijenim premijerom Zoranom Đinđićem, Subotić je u „Insajderu” maja prošle godine objasnio da se sa njim upoznao 1990. godine, kada se vratio iz Francuske. Subotić je dodao da je Đinđić trgovao „nekim” mašinama iz Nemačke koje su se koristile za proizvodnju konfekcije i da je tada od njega (Đinđića) kupio te mašine. „Drugi put sam ga upoznao 1995. i postao sa njim prijatelj”, kazao je Subotić.

Popovićeva verzija: Popović je na suđenju za ubistvo dr Zorana Đinđića rekao da su se Đinđić i Stanko Subotić Cane upoznali 1996. ili 1997. godine na slavi kod Milorada Vučelića u stanu.
– Zoran još nije bio gradonačelnik, upoznao se tu sa Stankom Subotićem. Video je da je mlad, bogat, uspešan. Stanko Subotić je već tada živeo u inostranstvu. Đinđić je čuo od Vučele da je bogat. Kada je takve ljude upoznavao, vrlo brzo je sa njima stupao u kontakt, tražio pomoć za stranku i tako dalje, i na tome je ostalo. Tada su se videli i posle toga više nikada, do 2000. godine – rekao je Popović.

VANBUDŽETSKO FINANSIRANJE

Đinđić se, prema Popovićevom svedočenju, video sa Subotićem i sa još nekoliko ljudi u januaru 2001. godine u Monaku.
– Bio sam prisutan na tom sastanku. Đinđić je tražio od njih da osnuju fond za razvoj juga Srbije, a to znači da svako od njih da po dva miliona maraka. Bilo je petoro tih privatnika, kojima je predložio da daju po dva miliona maraka, kako bi se prikupilo 10 miliona maraka za taj fond za razvoj juga Srbije. Od te petorice, trojica su dali, a najviše je dao Stanko Subotić, i to ne dva miliona maraka, već dva miliona evra. Nažalost, taj fond je vrlo brzo propao. Sve akcije koje je Zoran Đinđić u tom periodu, u prvih godinu dana, radio i sprovodio, da tako kažem, nebudžetski, učestvovao je Stanko Subotić. Nije bio jedini, ali je bio jedan od onih ljudi koje je Zoran Đinđić zvao. Da me ne biste pitali šta je to, reći ću vam: jedan od tih projekata su bili kampovi za decu koja nemaju para leti da idu na letovanje, pa je onda Zoran Đinđić predložio da bi bilo dobro da ta deca tri meseca leti odu u neke kampove … Priredio: D. Telesković

Autor: D. TELESKOVIĆ

UHAPŠENA TROJICA POLICAJACA

Politika, 22.06.2007; Strana: A12

Beogradska policija saopštila je juče da je uhapsila trojicu kolega iz interventne jedinice zbog osnovane sumnje da su javljali podatke o ukradenim automobilima vlasniku agencije, koji je od stranih osiguranja onda naplaćivao naknadu za pronađeno vozilo.
Prema navodima policije, Milan P. (30), Ivan M. (30) i Vladimir J. (24) zaustavljali su automobile sa stranim registarskim oznakama, najčešće italijanskim, legitimisali vozače i uzimali podatke za automobile i potom ih javljali vlasniku agencije „S-alibi” Novi V. (47), koji je takođe uhapšen.
Novo V. je, tvrdi policija, onda u stranim osiguranjima sa kojima je imao ugovor proveravao da li su ti automobili ukradeni.
Ukoliko bi se ispostavilo da jesu, policajci su naknadno odlazili do radnog mesta ili stana vlasnika automobila, oduzimali vozilo i predavali nadležnoj policijskoj službi. Fonet

Autor: PRENETO

UHAPŠENI POLICAJCI

Press, 22.06.2007; Strana: 11

Bivši inspektor Novo Vidojević osumnjičen da je davao novac trojici policajaca za informacije o ukradenim automobilima

Bivši inspektor Novo Vidojević (47), vlasnik agencije „S-alibi“ iz Beograda, i trojica policajca Interventne brigade uhapšeni su zbog prevare i zloupotrebe službenog položaja!

Vidojević, koji se predstavljao kao najuspešniji pronalazač ukradenih automobila na prostoru bivše Jugoslavije, tereti se da je podmićivao policajce Milana P. (30), Ivana M. (30) i Vladimira J. (24), koji su mu davali informacije o ukradenim automobilima koje je plenila policija!

Na osnovu tih informacija Vidojević je uzimao provizije od osiguravajućih društava.

Novo Vidojević je već nekoliko meseci bio pod prismotrom srpske policije jer su pojedini policajci prijavili da je pokušavao da stupi u kontakt sa njima i da ih podmiti.

- Policija je osumnjičila pripadnike Interventne brigade beogradske policije da su tokom 2006. i 2007. godine zaustavljali i plenili automobile sa stranim registarskim oznakama, najčešće italijanskim, legitimisali vozače, a zatim te podatke javljali Novi – navodi se u saopštenju policije, i dodaje:

- Novo je imao informacije o automobilima za kojima je raspisana poternica Interpola, pa je policajcima davao novac da ih pronađu. Nekad je automobil koji bi zaplenili Novo proveravao u stranim osiguranjima sa kojima je imao ugovor. Ukoliko bi se ispostavilo da su ukradeni, policajci su odlazili do radnog mesta ili stana vlasnika automobila, oduzimali vozilo i predavali ga nadležnoj policijskoj službi.

U svojim izveštajima lažno su prikazivali da je automobil oduzet u rutinskoj kontroli saobraćaja tog dana. Novo je od stranih osiguranja naplaćivao nadoknadu za pronađeni automobil, koja je obično bila 10 do 20 procenata od vrednosti pronađenog automobila. Novo je na sličan način prevario i DDOR Novi Sad, oštetivši ih za 210.000 dinara.

Policija vodi istragu i o tome ko je Novi davao podatke o tome koji su automobili na poternici Interpola. Policijskoj istrazi pomogli su i neki vlasnici zaplenjenih automobila, koji su primetili da nešto nije u redu prilikom zaplene.

Autor: NA. S.

KREĆE ISTRAGA

Večernje Novosti, 22.06.2007; Strana: 13

SPECIJALNI TUŽILAC O POLITIČKOJ POZADINI ATENTATA NA PREMIJERA ĐINĐIĆA

To je moja profesionalna i ljudska obaveza – kaže Radovanović

SPECIJALNI tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović izjavio je juče za “Novosti” da će to tužilaštvo pokrenuti poseban postupak ispitivanja političke pozadine atentata na premijera Zorana Đinđića.
Potvrdivši nezvaničnu informaciju, koju su “Novosti” objavile juče, tužilac Radovanović je dodao:
– Postupak će obuhvatiti i sve optužbe koje su se čule u javnosti prethodnih dana. U okviru toga, smatram da su nedavne izjave bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića deo šireg konteksta, koji treba do kraja istražiti i utvrditi šta je sve prethodilo ubistvu premijera Srbije. To je moja profesionalna i ljudska obaveza.
Tužiočev portparol Tomo Zorić potvrdio je, inače, da je Radovanović juče primio Biljanu Kovačević-Vučo i Rajka Danilovića, pravne zastupnike Vladimira-Bebe Popovića, kao i Nenada Milića, potpredsednika LDP, ali je kazao da o sadržini razgovora ne može da govori jer je po sredi službena tajna.
Njih troje su, između ostalog, saopštili da su od tužioca Radovanovića tražili da utvrdi političku pozadinu atentata i da postupi “po velikom broju prijava koje su ranije upućene tužilaštvu”.

Autor: D. P. V.

UHAPŠENA DVA DIREKTORA

Večernje Novosti, 22.06.2007; Strana: 13

U novoj istrazi o “steČajnoj mafiji”

KRIMINALISTIČKA policija MUP Srbije privela je i odredila zadržavanje do 48 sati Draganu Nikoliću (65), direktoru “Uljarice” DD iz Beograda i Ivanu Backoviću (49), direktoru beogradske firme “Uljarice Agrar”, zbog sumnje da su počinili zloupotrebu službenog položaja. Oni su privedeni u nastavku policijske akcije na suzbijanju takozvane “stečajne mafije”.
U saopštenju policije se navodi da su njih dvojica od 2001. do 2007. godine fiktivno prikazivali obaveze koje je stečajni dužnik “Uljarice” DD imao prema poveriocima “Uljarice INP”,beogradske firme “Jakil” i fabrike ulja “Dunavka” iz Velikog Gradišta.
Na taj način, a na osnovu sačinjavanja ugovora o ustupanju potraživanja, uvećali su stečajni dug “Uljarice” na 7,2 miliona dinara (7.218.231,00), koji je 2. maja 2005. sa obračunatim kamatama iznosio 103.250.000,oo dinara, odnosno 15 procenata ukupnog stečajnog duga.
Dug prema poveriocima, međutim, knjigovodstveno nije postojao, knjižen je jednostrano kod preduzeća “Uljarica Agrar”, zavisnog društva kome su i ustupljena navedena potraživanja. Sumnja se da je taj novac završio u privatnim džepovima.

Autor: Z. U.

LOVILI KRADENA VOZILA

Večernje Novosti, 22.06.2007; Strana: 13

UhapŠena trojica pripadnika Interventne brigade PU Beograd

Policiajci radili za privatnu agenciju “S-alibi”, čiji vlasnik je takođe priveden

PRIPADNICI Sektora unutrašnje kontrole MUP Srbije i kriminalističke policije Policijske uprave za Beograd uhapsili su trojicu pripadnika Interventne brigade i jednog vlasnika agencije za osiguranja. Privedenima je određeno zadržavanje do 48 sati, a sumnjiče se za prevaru, zloupotrebu službenog položaja i primanje, odnosno davanje mita.
Iza rešetaka su se našli Novo V. (47), vlasnik agencije “S-alibi” iz Beograda, kao i beogradski policajci Milan P. (30), Ivan M. (30) i Vladimir J. (24).
U saopštenju policije se navodi da su osumnjičeni pripadnici Interventne brigade zaustavljali automobile sa stranim registarskim oznakama, najčešće italijanskim, legitimisali vozače i uzimali njihove podatke i podatke o vozilima. Te podatke su, potom, dostavljali Novi V., koji je proveravao u stranim osiguranjima sa kojima je imao ugovor, da li su ti automobili ukradeni…
Ukoliko bi se ispostavilo da su vozila ukradena, policajci su naknadno odlazili do radnog mesta ili stana vlasnika tog vozila. Oduzeli bi automobil i predavali ga nadležnoj policijskoj službi.
U svojim izveštajima, potom, lažno su prikazivali da je automobil tog dana oduzet u rutinskoj kontroli. U međuvremenu, vlasnik “S-alibi” je od stranih osiguranja naplaćivao nadoknadu za pronađeni automobil, koja je obično iznosila od 10 do 20 procenata vrednosti vozila.
Na sličan način Novo V. je prevario i “DDOR Novi Sad” i to za 210.000 dinara. Juče popodne četvorica osumnjičenih su privedena nadležnom istražnom sudiji.

Autor: Z. U.

“KOKTEL” – DRUGA OPOMENA!

Večernje Novosti, 22.06.2007; Strana: 13

PREKJUČE U ZORU ZAPALjEN DžIP NAJBOGATIJEG POMORAVSKOG BIZNISMENA BRANISLAVA JOVIĆA

Našao sam se na putu kriminalnoj grupi, koja predstavlja spregu političara, tajkuna i mafije, a koja želi da jeftino proda rudnik “Grot” kod Vranja

JAGODINA – Luksuzni džip “rekston” poznatog jagodinskog biznismena Branislava Jovića, zapaljen je juče oko tri i 30 časova na parkingu ispred stambene zgrade u kojoj Jović stanuje.
Požar je izazvan “molotovljevim koktelom” napravljenim od plastičnog kanistra punog benzina koji je potpaljen pomoću inprovizovanog fitilja.
Stanare zgrade D1 probudila je jaka detonacija, a plamen koji je u momentu zahvatio Jovićev džip i susedni auto, folksvagenovu “bubu”, bilo je nemoguće ugasiti. Jovićev auto je potpuno uništen, dok su oštećenja na “bubi” velika.
– Za nepuna dva minuta, koliko mi je trebalo da strčim od stana do parkinga, vatra se toliko proširila da je bilo nemoguće da priđemo i pokušamo da spasemo kola – ispričao nam je Vladan Jegdić, vlasnik “bube”.
Ovo je, inače, drugi napad na Branislava Jovića u poslednja tri meseca, koji je vlasnik osam privatnih firmi i predsednik Okružnog odbora Nove Srbije za Pomoravlje. Krajem aprila njega je na istom parkingu napao nepoznati napadač i zadao mu desetak udaraca “bokserom” u glavu.
Jović sada kaže da su motivi za ove napade povezani sa njegovom namerom da postane vlasnik rudnika olova i cinka “Grot” kod Vranja i da nemaju veze sa politikom.
– Očigledno sam se našao na putu kriminalnoj grupi, koja predstavlja spregu političara, tajkuna i mafije, a koja želi da jeftino proda ovaj rudnik. Još pre godinu dana dobio sam otvorenu pretnju da ću biti likvidiran ukoliko ne odustanem od izrade plana reorganizacije rudnika. Posle prvog napada sve sam to saopštio policiji, rekao imena ljudi za koje sumnjam da stoje iz svega, ali kako saznajem, niko od njih nije u vezi sa tim pozvan ni na informativni razgovor – kaže Jović, i zaključuje:
– Ova dva napada su sigurno povezana i pretpostavljam da predstavljaju opomenu. Ukoliko policija ništa ne preduzme, očekujem da ih bude još, možda i sa drastičnijim posledicama po mene.

Antrfile:

NIKOM NE DUGUJEM

Branislav Jović jedan je od najbogatijih ljudi u Jagodini i Pomoravlju. Pored preduzeća “Trend”, u poslednjih pet godina kupio je više društvenih firmi, koje su prodate iz stečaja ili neposredno po okončanju stečajnog postupka poput “Morave” u Jagodini, Brestovačke banje kod Bora sa svim turističkim objektima i 12 izvora mineralne vode…
– Ne dugujem nikome ništa, niti sam nekome učinio nažao. Poslujem poštujući propise i zakone ove države. Želim da živim životom običnog čoveka – kaže Jović.
Autor: D. VUČINIĆ

MIHAJLOVIĆEVE I BEBINE OPTUŽBE NA PROVERI

Blic, 22.06.2007; Strana: 4

Specijalni tužilac odlučio da istraži pozadinu Đinđićevog ubistva

Nekadašnji okružni tužilac Rade Terzić do danas nije želeo da objasni zašto je 2001. dao uputstvo za puštanje „zemunaca“ iz pritvora

Specijalno tužilaštvo ispituje sve što je vezano za ubistvo premijera Zorana Đinđića, pa i izjave Dušana Mihajlovića, nekadašnjeg ministara policije, i Vladimira Popovića Bebe, bivšeg šefa Biroa za komunikaciju Vlade Srbije, izjavio je specijalni tužilac Slobodan Radovanović.

„To je moja profesionalna i ljudska obaveza. U okviru toga smatram da su nedavne izjave bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića deo šireg konteksta koji treba do kraja istražiti i utvrditi šta je sve prethodilo ubistvu premijera Srbije“, rekao je tužilac Radovanović. On je još ranije najavio kako će ispitati ceo kontekst ubistva premijera i propuste koji su doveli do tragičnog događaja.
Ovo je za sada jedina zvanična najava da međusobne optužbe Mihajlovića i Popovića neće završiti samo na prepucavanju preko medija i podnošenjem privatnih tužbi. Sadašnji ministar policije Dragan Jočić izjavio je odmah posle prvih optužbi Popovića na račun Mihajlovića da policija nema razloga da proverava njegovog prethodnika.
Bivši ministar policije optužio je Vladimira Popovića da je bio glavni protagonista pravljenja paralelnih državnih institucija i da je održavao veze sa kriminalcima koji su kasnije ubili premijera Zorana Đinđića.
Mihajlović je optužio Popovića i za puštanje iz pritvora pripadnika zemunskog klana 2001, gde su bili zbog otmice Miroslava Miškovića, vlasnika „Delte“.
Biljana Radovanović, četvrti opštinski tužilac u Beogradu, koja je na istoj funkciji bila i kada je vodila istragu protiv pripadnika zemunskog klana zbog otmice Miškovića, objašnjava za „Blic“ kako su „zemunci“ pušteni iz pritvora.
– Dobili smo obavezno uputstvo tadašnjeg okružnog tužioca Radeta Terzića da se saglasimo sa predlogom branioca Mileta Lukovića Kuma da ga pustimo iz pritvora. Mi nismo hteli da Lukoviću ukinemo pritvor, pa smo zato tražili da nam viši tužilac i pismeno potvrdi svoje uputstvo. Njegovo pismeno uputstvo i danas postoji u predmetu. U tužilaštvu postoji jasna hijerarhija, kao u vojsci, i moje nije bilo da pitam zašto smo dobili takvo uputstvo – kaže tužiteljka Radovanović.
Nekadašnji okružni tužilac Rade Terzić do danas nije želeo da objasni zašto je 2001. dao uputstvo za puštanje „zemunaca“ iz pritvora.
Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar policije DOS-a a zatim savetnik u MUP-u, kaže za „Blic“ da ne veruje da će se sve završiti na međusobnim privatnim tužbama Mihajlovića i Popovića.
– To su teške optužbe koje ne smeju da ostanu samo na novinskom prepucavanju. Suština priče je kako su pušteni pripadnici klana. Svi svedoci na suđenju za ubistvo premijera su rekli kako je Dušan Spasojević posle tog događaja dobio veliku moć. Na samom suđenju svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi je svedočio da je Čedomir Jovanović dobio zlatni „roleks“ na poklon od Spasojevića zbog puštanja pripadnika klana iz pritvora. Treba utvrditi šta je tu istina. Važno je ko je njima davao pomoć i posle ubistva premijera. Ko ih je skrivao, ko je pretio svedocima, između ostalih i Milanu Veruoviću kako treba da svedoči – kaže Prelević.
On navodi da od ubistva premijera postoje dosta teških optužbi, a da su akteri i dalje nedodirljivi za sud i policiju.
– Vlada Zorana Živkovića imala je sve mogućnosti da utvrdi da li su DSS i Vojislav Koštunica bili povezani sa atentatom i pobunom JSO – kaže Prelević.
Izrečene optužbe nisu jedine. Prvo je Mihajlović u jednom intervjuu spomenuo kako je preko Popovića upoznao Stanka Subotića Caneta. Popović je to potvrdio, ali je odmah uzvratio izjavom da je Mihajlović Subotiću pokazao izveštaj „Mreža“ o švercovanju duvana tokom devedesetih. Bivši ministar policije Mihajlović je odgovorio kontraooptužbom navodeći da je Milan Milanović Mrgud, sada osumnjičen kao Subotićev saradnik u švercu cigareta, svojevremeno dao izjavu policiji da mu je Beba Popović dao izveštaj „Mreža“, o čemu postoji službena beleška.
Nekadašnji okružni tužilac Rade Terzić do danas nije želeo da objasni zašto je 2001. dao uputstvo za puštanje „zemunaca“ iz pritvora.
Mihajlović je, takođe, optužio Popovića i za niz čudnih postavljenja u policiji i DB, pre svih Milorada Bracanovića i Radovan Kneževića.
Milorad Bracanović, nekadašnji zamenik komandanta JSO, početkom 2001. postavljen je za načelnika Sedmog odeljenja BIA za tajno praćenje i prisluškivanje, a nakon pobune JSO iste godine postaje zamenik načelnika DB sve do februara 2003. Bracanović je pravosnažno osuđen zbog ubistva Ivana Stambolića.
Radovan Knežević je bio pri načelnik UBPOK-a, a u izveštaju komisije Žarka Koraća se navodi da je u njegovo vreme došlo do prekida u praćenju zemunskog klana.
Popovićevi pravni zastupnici zatražili su juče od specijalnog tužioca da se što pre utvrdi politička pozadina atentata na premijera.

Antrfile:

Mila Đinđić: Prave ubice treba da odgovaraju

Majka ubijenog premijera Mila Đinđić pozdravlja odluku tužioca da pokrene postupak o političkoj pozadini ubistva premijera. „Prave ubice bi trebalo da sede na klupi i da odgovaraju za to“, kaže ona i dodaje i da je nedopustiva kampanja koja se vodi u medijima, a koju je započeo jedan od ministara u Đinđićevoj vladi Dušan Mihajlović.
„To izgleda nenormalno, ali to nije nikakvo čudo, on optužuje svoje saradnike da bi sakrio stvari koje će kad-tad izaći u javnost“, kaže Mila Đinđić.

Profesor Ilić: Konkretan trag

Profesor Goran Ilić, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže za „Blic“ da je jedina konkretna optužba u prepucavanju Dušana Mihajlovića i Vladimira – Bebe Popovića puštanje vođa zemunskog klana iz pritvora.
– Proveru koju treba specijalni tužilac da obavi je optužba za puštanje Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma iz pritvora. Sve ostalo biće verovatno predmet privatnih tužbi za klevetu i uvredu. Na primer, teško je dokazivati da je neko bio neformalni vođa jedne paralelne grupe – kaže profesor Ilić. On navodi da u slučaju puštanja „zemunaca“ postoji konkretan trag da je četvrti opštinski tužilac tražio pismeno uputstvo od okružnog tužioca da pusti Mileta Lukovića iz pritvora.

DSS: Neosporna veza Jovanovića
i Popovića sa atentatorima

Portparol DSS Andreja Mladenović izjavio je juče da je neophodno utvrditi političku pozadinu ubistva premijera Zorana Đinđića tako što bi se rasvetlila povezanost s njegovim ubicama upravo onih koji za to optužuju premijera Vojislava Koštunicu. Mladenović je agenciji Beta rekao da je neophodno utvrditi povezanost lidera LDP Čedomira Jovanovića i bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Popovića Bebe sa učesnicima u ubistvu premijera Đinđića.
„Postaje sve očiglednija neosporna i višestruka povezanost Jovanovića i Bebe Popovića sa ključnim učesnicima u ubistvu premijera Zorana Đinđića. To mora biti do kraja rasvetljeno kako bi se utvrdila politička pozadina ubistva“, rekao je Mladenović.
Autor: V. Z. CVIJIĆ

POLICAJCI OSUMNJIČENI ZA ZLOUPOTREBU

Blic, 22.06.2007; Strana: 14

ZAJEČAR – Petoro policajaca stanične granične policije Vrška čuka i trojica carinika sa tog graničnog prelaza, osumnjičeni su za zloupotrebu službenog položaja.

Krivične prijave su podnete protiv policajaca Mlađana D. (35), Cvetka S. (36), Radoslava C. (45), Tijane M. (28) i Miodraga S. (34), kao i carinika Ljubiše S. (49), Viška R. (50) i Slaviše D. (35). Istovremeno, krivične prijave su podnete i protiv Bobana Ž. (50) iz Boljevca i Dragan C. (22) iz Zaječara zbog sumnje da su izvršili falsifikat.
Boban Ž. se sumnjiči da je 10. oktobra prošle godine na graničnom prelazu Vrška čuka pokušao da uveze polovnu šasiju „micubišija’“ za koju je imao lažni račun dobavljača. U tom su mu pomagali carinici Viško R. i Slaviša D, kao i policajac Miodrag S. Dragan C. se sumnjiči da je 12. avgusta prošle godine pokušao da uveze polovnu šasiju „honde“ sa lažnim dokumentom, uz pomoć carinika Ljubiše S. i policajac Mlađana D, Cvetka S, Radoslav C. i Tijane M.

Autor: S.B.

IZDAVALI LAŽNE POTVRDE O ODUZIMANJU VOZILA

Blic, 22.06.2007; Strana: 16

Uhapšeni policajci

BEOGRAD – Policija je uhapsila Nova V. (47), vlasnika agencije „S-alibi“ iz Beograda, osumnjičenog za nekoliko prevara i podstrekavanja policajaca na zloupotrebu službenog položaja, saopštio je MUP Srbije. U istoj akciji uhapšena su i trojica vođa patrola Interventne brigade Milan P. (30), Ivan M. (30) i Vladimir J. (24), osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja.

Kako „Blic“ saznaje, Novo V. je već duže vreme bio pod prismotrom policije, jer je pojedinim pripadnicima MUP-a nudio mito da bi ga obaveštavali o svojim aktivnostima. Većina je to odbila, ali je on uspeo da stupi u kontakt sa sada uhapšenim policajcima. Oni su ga obaveštavali o automobilima sa stranom registracijom, legitimisali vozače i uzimali njihove podatke i podatke vozila. Novo V. je u stranim osiguranjima sa kojima je imao ugovor, proveravao da li Interpol traga za tim automobilima. Ukoliko bi se ispostavilo da su vozila ukradena, policajci su od vlasnike oduzimali vozilo i davali im lažne potvrde o oduzimanju. Automobile su predavali nadležnoj policijskoj službi, a u izveštajima lažno navodili da je vozilo oduzeto u rutinskoj kontroli tog dana. O tome su obaveštavali i Nova V. koji im je plaćao za te informacije.
Novo V. je zvao strana osiguravajuća društva i obaveštavao ih da je našao ukradeni automobil, i za to naplaćivao od 10 do 20 odsto vrednosti vozila.

Autor: A.Ž.A.

TERZIĆU GOVORI!

Press, 22.06.2007; Strana: 2

Advokati, sudije i bivši tužioci smatraju da bi bivši okružni tužilac morao da objasni kako je i zašto 2001. pustio Šiptara i Kuma iz CZ-

BEOGRAD – Bivši okružni javni tužilac Rade Terzić, koji je 2001. dao nalog da se iz pritvora puste vode „zemunskog klana“ Dušan Spasojević Štar i Mile Luković Kum, mora javno da kaže zašto je i po čijem nalogu to uradio, apeluju njegove kolege. Oni dodaju i da je Terzić dužan da objasni zašto je nižem tužiocu izdao „obavezno uputstvo“ na osnovu koga su iz zatvora pušteni Mile Luković Kum i ostali članovi „zemunskog klana“.

„Obavezno uputstvo“
Podsetimo, članovi „zemunskog klana“ uhapšeni su u maju 2001. u Parizu, kada su izručeni Srbiji zbog sumnje da su oteli vlasnika „Delte“ Miroslava Miškovića. Sredinom septembra, međutim, iz zatvora je pušten najpre Spasojević, a na urgenciju tužioca Terzića nešto kasnije i Luković i ostali uhapšeni „zemunci“. Bivši ministar policije Dušan Mihajlović izjavio je u Pressu da e onaj ko je na slobodu pustio Šiptara i Kuma iz CZ- „utro put ubistvu premijera Zorana Đinđića“. On je naglasio i da su „zemunci“ nezakonito pušteni na slobodu iako je postojalo dovoljno dokaza da oni budu zadržani u pritvoru.
Bivši republički javni tužilac Siniša Simić, koji je 2001. godine bio Terzićev zamenik, smatra da Rade Terzić treba da objasni kako su iz CZ- pušteni „zemunci“ i zašto je izdao obavezno uputstvo o njihovom puštanju.
– U to vreme bio sam zamenik javnog tužioca, ali šta se u tom slučaju dešavalo, znam vrlo malo, gotovo ništa. Ono što znam jeste da e Terzić, po zakonu, imao pravo da izdaje obavezna uputstva nižim tužiocima. I ja sam kao republički javni tužilac u nekoliko navrata davao takva uputstva, ali sam ih uvek u pismenoj formi obrazlagao. Ne mogu da tvrdim i ne znam da li je to Terzić uradio, a ako jeste, to sigurno postoji u sudskim spisima – objašnjava Simić.
Nekadašnji sudija Drugog opštinskog suda Dušan Sljeević kaže za Press da je „Terzić dužan da objasni sve okolnosti o puštanju Spasojevića i Lukovica iz pritvora“.
-Ne znam šta bi mogao da bude njegov motiv da ćuti. Sve zavisi da li je od nekoga dobio nalog da pusti „zemunce“ ili je on sam o tome odlučio. Najbolje bi bilo da specijalni tužilac povede istragu i ustanovi pravu istinu – kaže Slijepčević.

Borović: Koga štiti?
I advokat Borivoe Borović smatra da bi specijalni tužilac trebalo „pod hitno da ispita Terzića“.
-U Terzićevom ličnom interesu jeste da kaže zašto je pustio „zemunce“ iz pritvora. Ne znam čije interese štiti ćutanjem, ah mislim da mu to nije korisno. On je mlad čovek i treba da misli na svoju karijeru. Ja nikada nisam ćutao, i da sam na njegovom mestu, sigurno bih se oglasio i rekao istinu – zaključuje Borović.
Kao i prethodnih dana, Rade Terzić nije želeo za Press da govori o tome kako su 2001. godine iz zatvora puštene vode „zemunskog klana“, koje su kasnije organizovale ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Antrfile:

Mihajlović o Terziću
Dušan Mihajlović je u knjizi „Povlenske magle i vidici“ objavio belešku o saslušanju „neidentifikovanog svedoka iz ‘zemunskog klana'“ privedenog u „Sablji“. Svedo je tvrdio da se Ljubiša Buha Čume angažovao oko puštanja Dušana Spasojevića na slobodu i da krivična prijava za otmicu Miroslava Mišković ne ode u Okružni sud, već da za nju bude zadužen Četvrti opštinski sud.
-Oko toga je pomogao Rade Terzić preko Čede Jvanovića. Spominjao se i drugi čovek.Dok je trajala istraga u Četvrtom opštinskom sudu, Ljubiša Buha je tražio svedoke, razgovarao sa njima i odvodio ih u sud da da ju iskaze. Buhi je bilo izuzetno važno da što pre iz pritvora izvuče Dušana Spasojevića – navodi „svedok“.
Spasojevića su u CZ posećivali Buha i Jovanović. Pošto je zadržavanje Spasojevića u pritvoru potrajalo, „svedok“ je Jovanoviću servirao priču da „Spasojević hrani mnoge ratnike i da će oni, ako ne puste Dušana, oplesti po Jovanoviću“.
Autor: G.SIMONOVIĆ

OSAM GRUPA, DVE ISTRAGE, JEDNA „MREŽA”

Politika, 23.06.2007; Strana: A5

Pre šest godina vođena prva istraga o poslovima Stanka Subotića Caneta

Jedna od nepoznanica u vezi sa policijskom akcijom protiv krijumčara cigareta zvanom „Mreža” je to što je obuhvatila samo šverc koji se odvijao od 1995. godine pa nadalje. Kako se krijumčarenje odvijalo i pre 1995. godine, otvara se pitanje zašto istragom nije obuhvaćen i raniji period?
Radoznalost javnosti po ovom pitanju nije zadovoljio ni bivši ministar policije Dušan Mihajlović, čovek koji je 1. juna 2003. godine potpisao rešenje za pokretanje akcije „Mreža”, i koji je pre nekoliko dana u „Poligrafu” Televizije B92 prvo rekao da „postoji nešto što se zove zastarelost”, da bi odmah potom dodao i da „nema ništa protiv da se istraga proširi i na period iz 1993. i 1994. godine”. Ipak, nije sasvim jasno zašto se policija u startu odlučila da istražuje samo posleratni period, iako je šverca bilo i pod blokadom UN, dakle tokom rata na teritoriji bivše SFRJ.
Izvori našeg lista bliski istrazi objašnjavaju da je upravo zastarelost predstavljala veliki problem u otkrivanju grupa švercera cigaretama. Zastarelost, kako objašnjavaju pravnici, nastaje kada prođe duplo više vremena od zaprećene kazne. Na primer, ako je za određeno krivično delo koje je počinjeno 1993. godine, predviđena kazna zatvora od pet godina, onda delo zastareva za 10 godina, dakle 2003. godine. Naravno, ukoliko je predviđena kazna 10 godina, onda delo zastareva tek za 20 godina itd. Ukoliko se krijumčari gone samo zbog carinskih i poreskih prekršaja, onda do zastarelosti dolazi već posle deset godina. Može se pretpostaviti da je policija, u junu 2003. godine, imala na umu ovu vrstu krivičnih dela kada je, posle akcije „Sablja”, započela akciju „Mreža”.

Uzaludna istraga
Nije to bilo prvi put da se srpska policija, posle 5. oktobra 2000, bavi istragom o švercu cigareta. Jedna je istraga povedena u leto 2001. godine, kada je, prema rečima Dušana Mihajlovića, bivši premijer Zoran Đinđić na sednici Predsedništva DOS-a zatražio da se ispita poslovanje Stanka Subotića Caneta. Kontekst je bio sledeći: unutar DOS-a je došlo do sukoba posle ubistva Momira Gavrilovića, bivšeg udbaša koji je nudio usluge i Zoranu Đinđiću i Vojislavu Koštunici, preporučujući se za posao reorganizacije Resora državne bezbednosti. Gavrilović je ubijen 3. avgusta 2001, istog dana kada je bio na sastanku u kabinetu tadašnjeg predsednika SRJ Koštunice, a u javnost su vrlo brzo doprle informacije o tome da je Gavrilović nudio podatke o sprezi novih vlasti sa organizovanim kriminalom, i da je, između ostalih, spominjao Ljubišu Buhu Čumeta kao čoveka koji dobija unosne državne poslove na asfaltiranju puteva. Uskoro je spomenut i Stanko Subotić, čiji je jedan od zaposlenih odvezao Gavrilovića na sastanak u Koštuničin kabinet. DSS je na to potegao pitanje Subotićevih veza sa Đinđićem, odnosno Đinđićevog putovanja u državnu posetu Francuskoj Subotićevim avionom. Đinđić je zatražio da se „stavi tačka” na pitanje Subotićevog poslovanja. Navodno je formirana radna grupa koja je bila zadužena da informiše premijera o nalazima svoje istrage i u kojoj su bili Mladen Spasić, sadašnji šef službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) i inspektor Josip Bogić. Izveštaj te grupe nikad nije obelodanjen, ali Dušan Mihajlović je prošle nedelje saopštio da je, prema njegovom saznanju, grupa utvrdila da je Subotić – čist.
Šest meseci posle početka akcije „Mreža”, policija je specijalnom tužiocu Jovanu Prijiću u januaru 2004. godine predala samo jedan izveštaj, i to o grupi Mirjane Marković, Marka Miloševića i Bojane Bajrušević, udovice Vladimira Kovačevića zvanog Tref koji se švercom cigareta bavio dok nije ubijen 1997. godine. Prijić je taj izveštaj prosledio tužilaštvu u Novom Sadu, i na tome je neko vreme sve ostalo.
Rad na slučaju „Mreža” nastavljen je (neki tvrde i pojačan, ali o tome nema saglasnosti među izvorima „Politike”) posle smene na vrhu vlasti u Srbiji (nova vlada izabrana je u martu 2004). Inspektori su, pored svih ostalih teškoća, krenuli i u borbu sa vremenom, jer je trebalo prikupiti dovoljno materijalnih dokaza koji će biti validni za sudski postupak koji bi usledio posle uspešne istrage.
Krenulo se u provere papira, finansijskih transakcija i u ispitivanje svih onih koji bi mogli nešto da znaju. Prema informacijama našeg lista, ispitano je više od 300 osoba. Istovremeno su preko Interpola dobijeni odgovarajući podaci i dokumentacija o švercu cigaretama i finansijskim transakcijama. Svoje podatke su poslale policijske službe Slovenije, Hrvatske, BiH, Grčke, Kipra, Švajcarske, Nemačke, Ukrajine, SAD, Austrije i Australije. Svoj odgovor jedino nije poslala Velika Britanija, odakle je čak stigao dopis u kome se Britanci, navodno, pitaju koja je to firma „Britiš ameriken tobako”, tvrdi jedan od izvora „Politike”.
Bilo kako bilo, policija je otkrila da je postojalo osam grupa firmi koje su se tokom devedesetih bavile uvozom cigaretama. Najveći promet se odvijao preko preduzeća „Tref rentakar” Bojane Bajrušević; „MPS” Dušana Zabunovića; „Okrim” Mirka Vučurovića; „Mia” Stanka Subotića Caneta; „Delta M” Miroslava Miškovića; „Interspid” Petra Komljenovića, „Mega tabak” Mladena Grujića i „Fitnes” Milovana Vujisića.
Činjenica je da nijedna od tih grupa devedesetih godina nije mogla da uvozi cigarete bez odobrenja pojedinaca iz državnog vrha, pa se može pretpostaviti da zbog toga nije ostalo dovoljno kvalitetnih dokaza, na osnovu kojih bi se mogli povesti sudski procesi.
Ipak, policija je tokom istrage uspela da dođe do podataka da su tri firme bile nosioci nelegalne trgovine cigaretama. Prva je „Tref rentakar” Bojane Bajrušević, udovice Vlade Kovačevića Trefa, bliskog prijatelja Marka Miloševića, druga je preduzeće „Mia” Stanka Subotića Caneta, dok je treća „Okrim” Mirka Vučurovića. Protiv prve i druge grupe podnete su krivične prijave kojom su obuhvaćeni Bojana Bajrušević, Marko Milošević, Mirjana Marković, Stanko Subotić Cane i mnogi drugi. Grupa biznismena Mirka Vučurovića, poznatog po „nivada” satovima, obuhvaćena je istragom, ali istražitelji, bar za sada, nisu pronašli dovoljno dokaza za pisanje krivične prijave.

Otvoreni švercerski kanali

Najviše podataka i dokaza o tome kako se odvijao šverc policija je, navodno, prikupila protiv grupe Stanka Subotića. Beogradski nedeljnik NIN objavio je 23. maja prošle godine da je policija otkrila tri načina na koji je firma „S” biznismena „N” nelegalno trgovala cigaretama. Tada ovaj magazin nije javno tvrdio da je reč o Stanku Subotiću i firmi „Mia”, zbog izbegavanja eventualnog sudskog procesa.
Prvi način se odvijao tako što su šleperi dolazili iz Makedonije u Srbiju, a potom su se fiktivno prikazivali izlasci istih iz zemlje preko graničnog prelaza Bogojevo, gde ih je navodno preuzimao nepostojeći kupac. Po dolasku u Bogojevo, šleperi sa neocarinjenim cigaretama samo su na trenutak izlazili iz republike, da bi se zatim vraćali uz policijsku pratnju u skladišta u Futogu, Novom Sadu i Rumenki. Drugi način nelegalne trgovine odvijao se, navodno, tako što bi Subotić u inostranstvu legalno kupovao cigarete, koje u konvojima iz zapadne Evrope stižu na prelaz Kelebija, a iz Makedonije preko Preševa. U tim situacijama, direktor tadašnje Savezne uprave carina Mihalj Kertes na prelaze šalje ekipu za Vanredne mere kontrole, koji od običnih carinika preuzimaju kontrolu i šleperi satima prolaze uz pratnju vozila sa policijskim tablicama. Treći način bilo je naduvavanje faktura legalno uvezenih cigareta iz Makedonije.
Policija je utvrdila i da je „Markova grupa” švercera koristila dva načina za nelegalno bogaćenje. Prvi način bogaćenja sastojao se u naduvavanju faktura za legalno kupljene cigarete, dok se drugi način sastojao u naredbi Mirjane Marković, Mihalju Kertesu, tadašnjem direktoru Uprave carina, da propušta sve kamione koji su vlasništvo preduzeća „Tref rentakar”.
Što se tiče prvog načina bogaćenja na račun države (naduvavanje faktura), „Markova grupa” je legalno kupovala cigarete od proizvođača za potrebe Tref fri-šopova. Cene cigareta su zatim naduvavane ubacivanjem lažnih posrednika, takozvanih of-šor kompanija – BVA iz Delavera, „Feroglas” iz Lihtenštajna i „Prima trejding” iz Ciriha. Sve te firme bile su u vlasništvu Bojane Bajrušević.
Razlika u novcu između stvarne i prikazane cene, uplaćivana je na račune ovih of-šor firmi u državi i u inostranstvu. Utvrđeno je da je u inostranstvu novac uplaćivan u bankama u Segedinu, Budimpešti, Ljubljani i u Švajcarskoj. Odatle je novac prebacivan na privatne račune Bojane Bajrušević.

Antrfile:

Biznismeni

Šverc cigaretama odvijao se i pre 1996. godine. Poznato je da je taj „državni posao” počeo posle uvođenja ekonomskih sankcija SR Jugoslaviji. Kako nije bilo moguće obavljati legalan uvoz cigareta, ali i druge akcizne robe, država je, preko Resora državne bezbednosti, organizovala grupe
krijumčara koji su uvozili robu i zatim je preko mreže lokalnih preprodavaca, prodavala na
ulicama Srbije i Crne Gore. U tom kontekstu
pominjana je proteklih godina i prodajna mreža „Politikine” kuće, zajedno sa drugim
distributivnim mrežama u Srbiji i Crnoj Gori.
Nije tajna da je do 1995. godine, država deo novca od ulične prodaje cigareta, druge akcizne robe, ali i nafte, koristila za finansiranje ratova na
području bivše SFRJ. Drugi deo novca slivao se u privatne džepove, pojedinaca uključenih u šverc.
Po završetku ratova sav novac počinje da se sliva u džepove pojedinaca koji su se, zahvaljujući tome, enormno obogatili i postali „biznismeni”.
Autor: DUŠAN TELESKOVIĆ

KO ĆE U ZATVOR

Press, 22.06.2007; Strana: 3

Specijalno tužilaštvo najavilo posebnu istragu o ubistvu Đinđića na osnovu tvrdnji Dušana Mihajlovića, Bebe Popovića, Aleksandra Tijanića…

BEOGRAD – Specijalni tužilac Slobodan Radovanović najavio je juče pokretanje istrage političke pozadine ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Tokom ove istrage, kako je naglasio, posebno će se ispitati ozbiljne optužbe koje su izneli bivši ministar policije Dušan Mihajlović i bivši šef Biroa za komunikacije Vladimir Beba PopOvić.
– Ta istraga je moja profesionalna i ljudska obaveza. Nedavne izjave bivšeg ministra Dušana Mihajlovića deo su šireg konteksta koji treba do kraja istražiti i utvrditi šta je sve prethodilo ubistvu premijera. Poseban postupak obuhvatiće i sve ono što je rekao Vladimir Beba Popović, ali i sve optužbe koje su se čule u poslednje vreme – rekao je Radovanović.
Podsetimo, Dušan Mihajlović je izjavio da je „Zoran Đinđić bio kolateralna šteta ambicija Bebe Popovića“. On je istakao da veliki deo krivice za ubistvo premijera Đinđića snose oni koji su 2001. vode „zemunskog klana“ Šiptara i Kuma nezakonito pustili iz pritvora.

Tijanić: Vreme je
S druge strane, Beba Popović je za umešanost u ubistvo premijera Đinđića optužio vojsku i službe bezbednosti, a kao političkog inspiratora ubistva Đinđića označio je premijera Vojislava Koštunicu.
Konačno, generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić prozvao je juče Čedomira Jovanovića i Vladimira Bebu Popovića da su omogućili streljanje Zorana Đinđića! Tijanić je podsetio da su Jovanović i Popović pred Specijalnim sudom već priznali da su godinama bili bliski prijatelji mrtvih ili osuđenih atentatora na premijera.
– Optužujem grupu u kojoj su Čedomir Jovanović i Vladimir Beba Popović da je krivičnim delom nečinjenja, iz nehata ili planski, posle višestrukih pokušaja atentata za koje su znali omogućila streljanje Zorana Đinđića. O tome šapuće cela Srbija. Vreme je da se to glasno kaže! istakao je Tijanić u izjavi za medije.
Dakle, posle svih ovih silnih i nikad konkretnijih optužbi i posle najavljene istrage specijalnog tužioca, neko će morati u zatvor! Neko od prozvanih mpraće da odgovara kao inspirator, organizator ili saučesnik u ubistvu premijera Đinđića.
Portparol DSS-a Andreja Mladenović u izjavi za Press tvrdi da će sve biti „mnogo jasnije“ onog momenta kada se utvrdi da li je Čedomir Jovanović zaista učestvovao u
puštanju Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovica Kuma iz zatvora.
– Zašto su Spasojević i Luković, ljudi koji su učestvovali u Đindićevom ubistvu, nezakonito pušteni iz pritvora? Po čijem je naređenju to uradio tužilac Rade Terzić? Da li, možda, po izričitom nalogu Čedomira Jovanovića? I gde je, molim vas, bio Čedomir Jovanović 12. marta?! Odgovori na ova pitanja objasniće mnoge stvari i ti odgovori treba da se utvrde u novoj istrazi… – napominje Mladenović. Prema njegovim rečima, „sada je sasvim jasno da postoji nedvosmislena veza između ljudi iz kriminalnoog udruženja koji su likvidirali premijera, sjedne, i Jovanovića i Popovića, s druge strane“.
– Očekujemo da se razjasni koliko su bili bliski ti kontakti i koliko sve to ima veze sa ubistvom Zorana Đinđića… – ističe Mladenović.

Generalni sekretar SRS-a
Aleksandar Vučić podseća da je cela priča o eventualnoj umešanosti Jovanovića i Popovića u atentat na Đinđića počela onog trenutka kada su bivši ministar policije Dušan Mihajlović i Vladimir Popović počeli da se prepucavaju po medijima.
– Nisam u stanju da razlučim u šta su sve umešana pomenuta gospoda, ali tu nisu čista posla, baš kao što nisu čista posla ni oko atentata na Đinđića. Isuviše se tu likova i njihovih sumnjivih interesa isprepletalo. Zbog toga mislim da tužilac ima pune ruke posla. Niko posle tako ozbiljnih optužbi ne bi smeo da ćuti – ističe Vučić.

LDP: Kampanja
S druge strane, pravni zastupnici Vladimira Bebe Popovića, Biljana Kovačević-Vučo, Rajko Danilović i potpredsednik LDP-a Nenad Milić, juče su u Specijalnom sudu od tužioca zahtevali da se „utvrde pravi uzroci besprizorne kampanje koja se vodi protiv Vladimira Popovića i Čedomira Jovanovića“.
– U tom smislu je zahtevano da se saslušaju svi akteri koji iznose opasne i neutemeljene optužbe u medijima, a koje su u potpunoj suprotnosti sa onim što je u do sada sprovedenim postupcima utvrđeno ili je u suprotnosti sa već datim svedočenjima pred sudom. Od tužioca Radovanovića očekujemo da reaguje po zakonu i hitno sasluša bivšeg ministra policije Dušana Mihajlovića, advokata Božu Prelevića, kao i funkcionere Mihajlovićeve stranke Liberali Srbije – kaže se u saopštenju Popovićevih advokata.

Antrfile:

„Monstruozna teza’
Portparol DSS-a Andrija Mladenović odlučno odbacuje optužbe iz suprotnog tabora prema kojima je Vojislav Koštunica pružao „politički kišobran“ Đinđićevim ubicama.
– Kampanja koja treba da plasira tu monstruoznu tezu nije od juče. Ona traje već godinama preko njihovih advokata, njihovih nevladinih organizacija i njihovih poslanika. Nas, a verujem i tužioca, jedino interesuje ko je omogućio Šiptaru i Kumu boravak na slobodi, iako je bilo dovoljno dokaza da budu zadržani u pritvoru?! Ko je te ljude pustio iz zatvora kako bi na miru isplanirali i sproveli ubistvo Zorana Đinđića? Verujem da deo odgovora leži i u samom priznanju Popovića i Jovanovića da su kontaktirali vođe „zemunskog klana“ – kaže Mladenović.
Autor:  S. M. STAJIĆ

ŠIPTARA BOLEST „IZVELA” IZ PRITVORA

Politika, 22.06.2007; Strana: A12

Odluku o puštanju na slobodu Dušana Spasojevića potpisao istražni sudija Milan Londrović

Odluku o puštanju na slobodu vođe „zemunskog klana” Dušana Spasojevića Šiptara 7. septembra 2001. godine potpisao je Milan Londrović, istražni sudija Četvrtog opštinskog suda u Beogradu. Nekoliko sati pre nego što će parafirati rešenje kojim se Spasojeviću ukida pritvor, sudija ga je uz prisustvo advokata Slobodana Milivojevića i zamenika tužioca Mioljuba Vitorovića, saslušao u pritvorskoj jedinici beogradskog Centralnog zatvora.
– Spasojeviću je pritvor određen 3. maja 2001. godine zbog sumnje da je učestvovao u falsifikovanju isprava – objašnjava za „Politiku” advokat Ante Bošković koji je u to vreme bio predsednik Četvrtog opštinskog suda. – Presuda po tom predmetu izrečena je 13. jula i Spasojević je osuđen na godinu i tri meseca. Sudija Londrović mu je istog dana, odredio jednomesečni pritvor za druga krivična dela, tako da Spasojević nije ni napuštao CZ. Nova istraga teretila je Spasojevića i njegove saučesnike za otmice Miroslava Miškovića, Dragoslava Vukovića, Milenka Aleksića i Svetozara Obradovića. Pored otmica, Spasojević se sumnjičio za iznudu u pokušaju i tešku krađu.
Prema Boškovićevim rečima, sudija Londrović je odbio predlog Spasojevićevog advokata da se njegovom branjeniku ukine pritvor. Po isteku roka od mesec dana, sudija je od Krivičnog vanraspravnog veća zatražio da se svim optuženima pritvor produži za još dva meseca. Pritvor im je, međutim, produžen za mesec dana, do 13. septembra 2001. godine.
– Okružni zatvor u Beogradu je posle ovoga sudu dostavio izveštaj zatvorskog lekara Aleksandra Miladinovića o zdravstvenom stanju Spasojevića – navodi Bošković. – Nedugo potom, 6. septembra, sud je obavešten da je Spasojević po predlogu lekara upućen na specijalističke preglede. Dan kasnije, sudija je saslušao Spasojevića u pritvoru. Odmah posle ovoga, Spasojevićev advokat podnosi predlog da se njegov branjenik pusti na slobodu i obećava da će se odazivati pozivima suda. Uz saglasnost tužioca Vitorovića, sudija Londrović je istoga dana potpisao rešenje i tako je Šiptar pušten iz pritvora.
Sudija Milan Londrović, čijom je odlukom Spasojević pušten iz pritvora, nije bio raspoložen za priču. Ljubazno nam je objasnio da je „predmet još živ” i da bi zbog toga bilo nekorektno da ga komentariše.
– Predmet je zaista još „živ” – objašnjava „Politikin” sagovornik koji je želeo da ostane anoniman. – Naime, pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u toku je postupak protiv Zemunaca Vladimira Milisavljevića, Slavka Stevanovića, Nikole Bajića, Dušana Krsmanovića, Milana Jurišića, Aleksandra i Miloša Simovića kojima se na teret stavlja nekoliko otmica. Iz objektivnih razloga postupak je obustavljen u odnosu na Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Prvostepenom presudom, optuženi su osuđeni na 12 godina zatvora, ali je Okružni sud oborio presudu i vratio na novo postupanje. Predmet je trenutno u prekidu, odnosno po njemu se ne postupa dok ne bude doneta pravnosnažna presuda Specijalnog suda.
Dve su činjenice u slučaju, prema rečima našeg sagovornika, koje zbunjuju.
– Prvi postupak koji je vođen protiv optuženih bio je zatvoren za javnost – navodi naš sagovornik. – Suđenja se zatvaraju kada je reč o postupcima protiv maloletnika ili, recimo, kada je u pitanju protivprirodni blud. Zašto je u ovom slučaju postupak zatvoren, nije jasno. Drugo je pitanje zašto ovaj postupak nije pripojen onom koji se protiv „zemunskog klana” vodi pred Specijalnim sudom. Zemunci tamo odgovaraju za otmicu Vuka Bajruševića, Milije Babovića i Suada Musića. Čudno je da su tamo označeni kao „organizovana grupa”, a ovde ne.

Autor: M. DERIKONJIĆ

SUBOTIĆ NA INTERPOLOVOJ POTERNICI

Politika, 22.06.2007; Strana: A12

Za biznismenom Stankom Subotićem Canetom, koji je osumnjičen za međunarodni šverc cigareta tokom devedesetih, i četvoricom članova njegove grupe raspisana je međunarodna, Interpolova poternica, rečeno je našem listu u MUP-u Srbije. Specijalni sud u Beogradu naložio je raspisivanje poternice i taj nalog je prosledio Nacionalnom birou Interpola za Srbiju. Zatim je naša kancelarija Interpola poternicu prosledila svim državama članicama ove međunarodne policijske organizacije.
Sada sve zemlje članice Interpola imaju obavezu da uhapse Subotića i ostale članove njegove grupe, ukoliko ih zateknu na njihovoj teritoriji. Subotićeva poternica nije objavljena na sajtu Interpola, ali u policiji to objašnjavaju procedurom po kojoj postoje takozvane vidljive i nevidljive poternice. Vidljive poternice se objavljuju na sajtu, dok nevidljive koriste samo policije zemalja članica Interpola.
Grupa na čijem se čelu nalazio Subotić osumnjičena je za šverc i ilegalnu prodaju cigareta od 1995. do 1997. godine, čime je budžet oštećen za 40 miliona evra. Subotićeva grupa imala je 15 članova, od kojih je devet uhapšeno, a u bekstvu su i Subotićev sestrić Nikola Milošević, Ivan Krčmaričić, Jovica Ranđelović i Stevan Banović.
Kako saznajemo, narednih dana se očekuje raspisivanje međunarodne poternice i za udovicom i sinom bivšeg predsednika SRJ Mirjanom Marković i Markom Miloševićem, koji su takođe osumnjičeni za šverc cigareta.

Autor: D. T.

CARINICI U TRI MAFIJE

Večernje Novosti, 22.06.2007; Strana: 12

POLICIJA DO SADA UHAPSILA 57 RADNIKA UPRAVE CARINA UMEŠANIH U KRIMINALNE RADNjE

Najprofitabilnija „carinska mafija“. U „duvanskoj“ grupi najviše bivših carinika. Lažni papiri za „auto-mafijaše“

POLICIJA je do sada raskrinkala tri mafijaške organizacije čiji su članovi neizbežno bili – carinici. Lisice su stavljene na ruke uniformisanim pripadnicima raznih mafija – „carinske“, „duvanske“ i „auto“.
U pritvoru je 56 carinika, dok je samo jedan carinik na poternici. Neki čekaju presudu („carinska“), drugi optužnicu („auto“), a treći („duvanska“) istragu.
Unosan posao
Cigarete, tekstil, automobili ili neka druga unosna roba, nije važno šta se krijumčari. Najbitnije je da mafijaška organizacija ima svog čoveka u Upravi carine Srbije ili na samoj carinskoj ispostavi.
Siva uniforma donosila je ogromne zarade. Njima, a više onima za koje su radili. Carinici su bili zaduženi za ispunjavanje lažnih tranzitnih listova, falsifikovanih carinskih deklaracija, prepravljanje propratnih papira, a u ekstremnim slučajevima i za praćenje krijumčarene robe kroz Srbiju. Sve je imalo svoju cenu. Tarife su bile od 300 do 10 – 15.000 evra po poslu.
Kriminalni poslovi rađeni su deceniju unazad. Sve dok policija nije zakucala na vrata svuda tamo gde carinici rade. Iz policije najavljuju da će se hapšenja nastaviti – do samog vrha, ako trag tamo odvede.
„Carinska mafija“ prva je otkrivena. Na čelu grupe nalazio se Velibor Luković, koordinator Uprave carina za područje južno od Beograda. Tu je bio Igor Miskin, koordinator za Vojvodinu, Radomir Laban iz Obaveštajnog odeljenja, kao i „obični“ carinici – Dejan Ratković, Hranislav Radomirović, Goran Vuković i Dejan Jugović. Priveden je i radnik u Pirotu Slaviša Ćirić, a u Zrenjaninu upravnik Žarko Daković, šef Aleksandar Milić i carinik Radovan Šarenac.
U sledećoj akciji policije hapšeni su carinici sa „Sremske Rače“, „Badovinaca“ i „Malog Zvornika“. Iza rešetaka je završilo njih 17. Na „Vatinu“ je uhapšeno pet carinika, a mesec dana kasnije i šef „vršačke grupe“ Zlatko Inđić.
Ova otkrivena grupa radila je sa mnogim biznismenima iz Beograda, Novog Pazara, Raške i sa Kosmeta. Sačinjavali su lažne carinske deklaracije, otvarali kamione sa „TIR“ oznakom i pisali lažne izlaske iz zemlje. Kasnije je sva roba i nafta, bez plaćene carine i PDV, završavala na srpskom crnom tržištu.
„Auto mafiji“ su carinici, zloupotrebom položaja, overavali lažnu dokumentaciju o fiktivnom ulasku putničkih automobila preko graničnih prelaza u Srbiju. Članovi ove grupe nezakonito su uvozili i preprodavali kola čiji uvoz u našu zemlju nije moguć jer ne ispunjavaju propise predviđene standardima „Euro 3“.
Cela smena
Tako je na Batrovcima pohapšena cela smena. Privedeni su šef smene Dragomir Bokić i carinici Jovo Zobenica, Miroljub Đorđević, Igor Medić, Bogdan Miljenović, Ana Kecman, Predrag Bašić, Gorjanka Šipraga, Nenad Janaćković i Dragan Demić. Privedeni su i radnici Carinske ispostave Jagodina – Natica Stojadinović, Dragan Aranđelović, Dragan Đukić, Nenad Drešović i njihov šef Ivan Stojković.
„Duvanska mafija“ mešovitog je carinskog sastava. Među njima su bivši, ali i sadašnji radnici Uprave carina Srbije. Posao carinika u ovoj grupi je da vozačima šlepera punih cigareta daje novi tovarni list s lažnim dobavljačem, kupcem i vrstom robe. Drugi radnici (rukovodioci) bili su bliski šefovima i prekrivali celokupan posao.
Na krivičnoj prijavi je Mihalj Kertes, nekadašnji šef SUC, koji je u pritvoru Centralnog zatvora već mesecima zbog iznošenja deviza iz Srbije na Kipar. Među kracima „duvanske mafije“ u „Mreži“ su uhapšeni bivši radnici SUC Nebojša Nikolić, zvani Tarzan, Lazar Šarac i Drage Dodeski. U bekstvu je Stevan Babović (vodi se kao radnik) povezan sa grupom Stanka Subotića Caneta.

Antrfile:

VOĐA „SAOBRAĆAJNE“

SLOBODAN Knežić, jedan od dvojice optuženih lidera „saobraćajne mafije“, nekada je bio – carinik. On je na suđenju u Specijalnom sudu negirao da je umešan u 53 prevare sa osiguranjem čime su oštećena osiguravajuća društva za milionske sume evra zbog lažnih saobraćajnih udesa.
Autor: SR. KRALJEVIĆ – Z. USKOKOVIĆ

PRESUDA ZA PET DANA

Večernje Novosti, 22.06.2007; Strana: 13

ZAVRŠENO SUĐENjE OPTUŽENIMA ZA FALSIFIKOVANjE KARATA

Jedino prvooptuženi priznao krivicu u celosti. Ostali porekli organizovani kriminal

SuĐenje grupi od 16 optuženih za falsifikovanje i distribuciju više od pet miliona lažnih karata GSP završeno je juče u posebnom odeljenju beogradskog Okružnog suda davanjem završnih reči advokata odbrane i optuženih.
Za razliku od stava tužilaštva i tužioca Milenka Mandića, koji je u svojoj završnoj reči tvrdio da je tokom dokaznog postupka krivica optuženih apsolutno dokazana, advokati optuženih su jednoglasno tvrdili da u pomenutom predmetu nema elemenata organizovanog kriminala, niti bilo kakvog zločinačkog udruživanja koje se optuženima stavlja na teret.
Advokati smatraju da ono što je tužilac predložio kao dokaz nije dovoljno da ovu grupu svrstava u “pripadnike organizovanog kriminala” kao i za osuđujuću presudu.
Sličnog mišljenja bila je i većina optuženih koji su priznali na sudu i u svojim završnim odbranama da su kupovali i prodavali velike količine karata GSP bez, kako to zakon nalaže, validnog računa o kupoprodaji. Ali, takođe su rekli da nisu znali za poreklo pomenutih karata i to da su u pitanju falsifikati.
Samo je provooptuženi Gojko Samardžić priznao u celosti da je svesno počinio ovo krivično delo s namerom “da makar i na protivzakonit način u što kraćem periodu dođe do novca koji mu je bio neophodan za lečenje” jer je njegovo zdravstveno stanje ozbiljno ugroženo.
Optužnica ovu kriminalnu grupu, koju čini 16 osoba, tereti da je od maja 2005. do kraja januara 2006. oštetila GSP za 120 miliona dinara. Presuda optuženima za falsifikovanje i distribuciju lažnih karata GSP biće izrečena u utorak 26. juna.

Autor: J. D. LJUTIĆ

BEBINA ZAVERA

Kurir, 22.06.2007; Strana: 2

Bivši ministar policije Dušan Mihajlović žali što policija nije uspela da preduhitri prijatelje Bebe Popovića da ubiju premijera Đinđića

BEOGRAD – Dušan Mihajlović, ministar policije u vladi DOS, tvrdi da ne vodi medijski rat protiv Vladimira Bebe Popovića, zato što je ucenjen od sadašnje vlasti. U razgovoru za Kurir, Mihajlović otkriva da bi više trebalo da se plaši bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije nego premijera Vojislava Koštunice, jer Beba „demonstrira zaista zastrašujuću moć“.
– Odvesti TV ekipu u Francusku, režirati tolike emisije, pretvoriti nekada važni JUKOM u tim za odbranu svog „lika i dela“, pretiti tužbom i specijalnim tužiocem političkoj stranci za saopštenje koje je tek stavljeno na sajt, da ne ređam dalje. Dovoljno je bilo gledati mog bivšeg kolegu, takvu moralnu gromadu, Vladana Batića kako mu u emisiji, u kojoj je trebalo da bude jedini gost, nameću temu i uzimaju značajan deo vremena. Mogli ste da vidite da voditeljka ne sme da pita bivšeg ministra pravde glavno pitanje, čiji odgovor rešava sve: ko je pustio Šiptara i Kuma iz zatvora? Kolika je kazna za otmicu? Da li bi Đinđić bio živ da su oni ostali u zatvoru? Ko je tada imao takvu moć? – nabraja Mihajlović.
On dodaje da je Beba bio mafijaški šef, čiji su „odmetnuti prijatelji likvidirali premijera“, „uprkos svim naporima policije da ih preduhitri“.
– Brzo sam shvatio da neko vezuje ruke policiji i da je mafija jača od države. Pričalo se svašta u policiji i sumnjalo se na ljude bliske novoj vlasti. Neki su sumnjali i na mene da sam deo te družine. Beba svedoči da je Nenad Čanak upozoravao Đinđića: „Hej, ti si novi Sloba, a Čeda je novi Marko…“ Ali niko nije znao ko je „kapo di tuti kapi“. Sada se sam predstavio javnosti – navodi Mihajlović.
Bivši ministar policije poručuje da ga ne uzbuđuju Bebine optužbe da je „najnoviji džoker“ premijera Koštunice.
– Što se uloge „džokera“ premijera Koštunice tiče, to sam bio onda, kad mi je ponudio mesto ministra unutrašnjih poslova koje je pripadalo njegovoj stranci. Ali tim istim poverenjem me je zadužio i premijer Đinđić kad je prihvatio taj predlog. Nadam se, da ću, makar i naknadnim saznanjima koje mi je pružio Beba, opravdati njihovo tadašnje poverenje – kaže Đinđićev ministar policije, koji tvrdi da je ubistvo premijera „atentat na državu, i ima političku pozadinu, koja se mora rasvetliti“.
– Ali, iza ove dve nesporne činjenice ne može se kriti Beba, niti se može oprati njegova prošlost i uloga koju je sam razjasnio svedočeći pred Specijalnim sudom. Iz ovog svedočenja se vidi da je Đinđić bio Bebina marioneta i kolateralna šteta njegove ambicije da vlada državom preko podzemlja – zaključuje Mihajlović.

Antrfile:

Našao sam Bebina „sabrana dela“

Teške optužbe na račun Vladimira Popovića, koje je iznosi prethodnih dana, Mihajlović je prećutao u istrazi za ubistvo premijera. U razgovoru za Kurir, Mihajlović tvrdi da to nije uradio iz straha, već zato što zbog zauzetosti nije slušao Bebino svedočenje.
– Bavio sam se svojim poslom u kome sam po ko zna koji put kretao iz početka, jer se sve promenilo posle mog desetogodišnjeg bavljenja isključivo politikom, trogodišnje službe državi i izgubljene bitke sa mafijom… Tek kad sam shvatio da se nešto veliko i značajno „iza brda valja“ i kakvu mi je ulogu dodelio gospodin Beba u predstavi koju godinama režira, potražio sam njegova „sabrana dela“. Svanulo mi je! Našao sam sve kockice koje su nedostajale.
Autor: U. KANDIĆ

TRAŽE SE ZAŠTITNICI ŠIPTARA I KUMA

Politika, 23.06.2007; Strana: A5

Javnosti je i dalje nepoznato koja je to „bolest” oslobodila
Spasojevića iz zatvora

Otkako je Dušan Mihajlović, bivši ministar policije, izneo optužbu da su za smrt Zorana Đinđića odgovorni oni koji su pustili Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića iz zatvora posle otmice Miroslava Miškovića, u javnosti traju nagađanja o tome na koga je Mihajlović konkretno mislio. Kako saznajemo, nadležni organi intenzivno rade na otkrivanju Spasojevićevih i Lukovićevih zaštitnika u vreme Miškovićeve otmice, 2001. godine.
U slučaju puštanja Mileta Lukovića Kuma utvrđeno je da je Rade Terzić, tadašnji okružni javni tužilac, izdao obavezno uputstvo o njegovom puštanju iz zatvora, dok je Dušan Spasojević Šiptar oslobođen na osnovu lekarske dokumentacije. Javnosti je i dalje nepoznato koja je to „bolest” oslobodila Spasojevića iz zatvora.
Rade Terzić, bivši okružni tužilac, nije hteo da da izjavu za naš list, a za sada nije poznato da li je o tome pričao nadležnim organima, zaduženim za rasvetljavanje slučaja.
Biljana Radovanović, četvrti opštinski tužilac u Beogradu, potvrdila je pre nekoliko dana da se bivši okružni tužilac poslužio svojim autoritetom kako bi „privoleo” nižeg po rangu službenika da Mileta Lukovića Kuma pusti na slobodu. Radovanovićeva je objasnila da je bila prisiljena da posluša Terzića iako je ona smatrala da Luković treba da ostane u pritvoru:
– Zakon o javnim tužilaštvima predviđa da, ukoliko ne postoji saglasnost višeg i nižeg tužioca u pogledu nekog pitanja u konkretnom slučaju, niži tužilac pismeno „traži” od višeg da mu formalno „naredi” donošenje određene odluke. Tako je bilo i u ovom slučaju. Nisam se slagala da Luković bude pušten, pa sam od Terzića, tražila da mi pošalje takozvano „obavezno uputstvo”. Čim je ono stiglo, predložila sam Četvrtom opštinskom sudu da Lukoviću ukine pritvor, što je sud i učinio – rekla je ona.
Podsetimo, otmica Miškovića desila se 2001. godine. Dušan Mihajlović je tada izjavio da rešenje otmice predstavlja test za Srbiju koja neće biti balkanska Kolumbija, već pravno uređena evropska zemlja i obećao da će podneti ostavku ukoliko se otmičari ne uhapse u roku od 30 dana. Spasojević i Luković su, zajedno sa Vladimirom Milisavljevićem Budalom i braćom Milošem i Aleksandrom Simovićem, uhapšeni u Parizu, ali zbog falsifikovanja dokumenata, a ne zbog otmice Miškovića, i isporučeni našoj zemlji. Nekoliko meseci kasnije, pušteni su iz zatvora. Kasnije je Mihajlović izjavio da je puštanje „zemunaca” iz zatvora njegov poraz, ali i poraz policije i države. Taj potez otvorio je prostor pobuni JSO i kapitulaciji vlade, naglasio je Mihajlović.

„LISICE” OTKRILE UBICU SVEDOKA SARADNIKA

Politika, 23.06.2007; Strana: A12

DNK analiza potvrdila da postoje biološki tragovi Aleksandra
Simovića, člana „zemunskog klana”, na „lisicama” kojima je bio vezan Zoran Vukojević

Sudska istraga ubistva Zorana Vukojevića Vuka, svedoka saradnika u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića, za koje je osumnjičen pripadnik „zemunskog klana” Aleksandar Simović, završena je i uskoro se može očekivati podizanje optužnice. Kako „Politika” saznaje u Specijalnom sudu, analiza tragova DNK potvrdila je sumnje da je Aleksandar Simović umešan u jedan od najbrutalnijih zločina poslednjih godina u Beogradu, likvidaciju svedoka saradnika Vukojevića.
Prema našim saznanjima, ruke ubijenog svedoka saradnika, čiji je ugljenisan leš nađen 3. juna prošle godine, pored autoputa u pravcu beogradskog aerodroma „Nikola Tesla”, bile su vezane „lisicama”. Sa tih „lisica” uzeti su tragovi pogodni za veštačenje DNK. Po nalogu istražnog sudije Specijalnog suda Vučka Mirčića obavljena je DNK analiza, koja je pokazala da se ovi biološki tragovi poklapaju sa uzorkom DNK uzetim od osumnjičenog Simovića. Takav nalaz znači da je Aleksandar Simović bio u fizičkom kontaktu sa „lisicama” kojima su Vukojeviću vezane ruke.
U toku istrage, koja je trajala više od šest meseci, obavljena su medicinska i balistička veštačenja i saslušani su svi svedoci koji su imali saznanja o poslednjim satima Zorana Vukojevića. Na osnovu tih podataka treba da bude rekonstruisano šta se tačno dogodilo u noći između 2. i 3. juna prošle godine, od trenutka kada je Vukojević otet ispred svog stana u Zemunu, pa do momenta kada je njegovo telo zapaljeno i bačeno u blizini autoputa.
Obdukcija tela Zorana Vukojevića pokazala je da je on pre smrti bio teško zlostavljan, a veštačenjem je utvrđen redosled i način nastanka tih povreda kao i razdaljina sa koje je pucano u njega. Nalazi veštaka, iskazi svedoka i drugi dokazi koje je prikupio sud, ovih dana treba da budu dostavljeni specijalnom tužiocu koji ima mogućnost da podigne optužnicu ili da odustane od daljeg postupka.
Iste noći kada je ubijen Vukojević, kod beogradskog Urgentnog centra iz automobila je izbačen teško ranjeni Zoran Pović Pova, odbegli član „zemunskog klana”, koji je od posledica ustrelnih rana iskrvario na asfaltu. Kod njega su nađena dokumenta Zorana Vukojevića, pa je odmah bila jasna veza između ova dva zločina.
Aleksandar Simović, koji je uhapšen prošlog novembra u jednom novobeogradskom stanu, 23. maja osuđen je prvostepeno na 35 godina zatvora, kao jedan od atentatora na premijera Đinđića. U istrazi ubistva Vukojevića branio se ćutanjem i do kraja istrage o tom događaju nije rekao ni reč. Simović je odbacio optužbe za atentat na premijera i za sve zločine „zemunskog klana” u kojima je označen kao pomagač.
Zoran Vukojević Vuk, bivši policajac OUP-a Zemun, kasnije šef obezbeđenja u kući Dušana Spasojevića u Šilerovoj ulici, pred sudom je teško teretio članove „zemunskog klana”, opisujući pripreme za atentat na Đinđića. Zbog toga je aboliran od krivičnog gonjenja i pušten na slobodu. U trenutku kada je otet i ubijen, on nije bio pod bilo kakvom državnom zaštitom. Po sopstvenoj želji, Vukojević je o svojoj bezbednosti brinuo sam jer je odbio da uđe u program zaštite svedoka. Policija čak ni samoinicijativno nije brinula o njemu.

Autor: DOROTEA ČARNIĆ

NISAM OSLOBODIO ĐINĐIĆEVE UBICE !

Večernje Novosti, 23.06.2007; Strana: 13

EKSKLUZIVNO

RADE TERZIĆ, TUŽILAC KOJI JE OKLEVETAN DA JE NA SLOBODU PUSTIO DUŠANA SPASOJEVIĆA I MILETA LUKOVIĆA

Ako Mihajlović tvrdi da je puštanje iz pritvora Šiptara i Kuma bilo nezakonito, zašto još onda nije podneo krivičnu prijavu
protiv mene? Lukovića pustilo sudsko veće. Sa Spasojevićem nemam veze

NIJE bilo pritisaka političara ili mafijaša da 2001. donesem obavezno uputstvo o ukidanju pritvora Miletu Lukoviću Kumu. I Dušana Mihajlovića, ministra policije i premijera Zorana Đinđića o tome sam unapred obavestio. Složili su se, tražili da radim po zakonu i na osnovu stanja u spisima.
Ovo je juče ekskluzivno za “Novosti” rekao Rade Terzić, tadašnji okružni javni tužilac u Beogradu, koji je ovih dana u žiži javnosti. Najviše zbog nedavne izjave Dušana Mihajlovića da je onaj ko je tada na slobodu pustio Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića “utro put ubistvu pemijera Đinđića”, jer je to učinjeno nezakonito, iako je bilo dovoljno dokaza za njihovo zadržavanje u CZ.
– Zašto, onda, Mihajlović sada drugačije govori?
– Ne znam. Dok sam bio na funkciji normalno smo komunicirali. Čak mi je poklonio mali pištolj, valjda je znao kome tako nešto poklanja! Nejasno mi je zašto posle svega ovako insinuira, a iznenađen sam optužbama koje upućuje na račun pravosuđa, bez iznošenja bar jednog dokaza!
– Zašto ste Biljani Radovanović, četvrtom opštinskom javnom tužiocu, naredili da odustane od pritvora Lukovića?
– To sam odlučio na osnovu stručne procene, ali i na bazi onoga što mi je rekla koleginica Radovanović. Nekorektna je njena nedavna izjava kojom se zaklanja iza mene. I tada, i danas mislim da je ona to uputstvo tražila da bi sa sebe skinula bilo kakvu odgovornost. Četvrti opštinski sud je, osim Lukoviću, tada ukinuo pritvor i drugim licima optuženim za otmice, a Radovanovićeva u odnosu na njih nije izjavila žalbu. Uostalom, ona je četvrti opštinski tužilac od 1999. godine, pa mi se čini da je njena današnja selektivna istina za javnost u funkciji sakrivanja od iste te javnosti njene uloge i činjenice da je upravo u vreme kad je “zemunsko-surčinski klan” razvio svoju kriminalnu mrežu, Biljana Radovanović bila za to mesno nadležni tužilac!
– Ipak, Mihajlović tvrdi da je protiv Spasojevića i Lukovića bilo dovoljno dokaza za produženje pritvora.
– U najkraćem, imamo večiti jaz između policajca, kome je važan operativni podatak, i tužioca, koji se po zakonu rukovodi isključivo dokazima. Verovao sam svojim saradnicima. Verujem i danas, a u spise nisam zavirivao. Ako Mihajlović tvrdi da je to bilo nezakonito puštanje iz pritvora, zašto još onda nije podneo krivičnu prijavu protiv mene i Veća Četvrtog suda, koje je ukinulo pritvor? Zašto kao član predsedništva DOS-a nije inicirao druge zakonske mere prema svima nama? Zašto nije tražio moje razrešenje? Tokom “Sablje”, kad je imao u Ustavu i zakonima neutemeljena ogromna ovlašćenja, nije preduzeo nešto. Tada je celo sudsko veće zajedno sa predsednikom Četvrtog suda bilo uhapšeno, ali se ne sećam da je ikada protiv njih poveden bilo kakav postupak. Baš to hapšenje i suspenzija vrha pravosuđa, predsednice VSS Leposave Karamarković i republičkog javnog tužioca Siniše Simića, imalo je za cilj da sakrije činjenicu da su predsednika Vlade ubili pripadnici MUP Srbije na čijem čelu je bio isti taj Mihajlović!
– Tužilac Slobodan Radovanović najavio je istragu o političkoj pozadini atentata na Đinđića, računajući i izjave Mihajlovića da je puštanje iz pritvora Spasojevića i Lukovića, 2001. utrlo put atentatu. Plašite li se te istrage?
– Sa ukidanjem pritvora Spasojeviću nemam veze. Lukovića iz pritvora nisam pustio ja, već sudeće veće koje nije zakonom obavezno da uvaži stav tužioca. Nemam razloga da se plašim ičega, uvek sam radio po zakonu. Nikome ništa ne dugujem, moja saznanja su na raspolaganju državnim organima ako me pozovu. Nemam posebne obaveze prema bilo kome a kao građanina jedino me interesuje istina o svim okolnostima, pa i o političkoj pozadini atentata na premijera Đinđića.

Antrfile:

MUP JE ENIGMA

- NEJASNO mi je, i danas mi je to enigma, da tokom 2002. protiv tako organizovane kriminalne grupe kakav je bio surčinsko-zemunski klan, pa sve do samog ubistva premijera Đinđića, protiv pripadnika tog klana policija nije preduzimala odgovarajuće akcije, koje bi omogućile tužiocu iniciranje krivičnih postupaka – veli Rade Terzić.
– Očigledno je da se posle atentata čini sve da se odgovornost neosnovano prenese, prebaci na tužilaštvo i sudove, koji bez inicijalnog akta MUP ništa ne mogu da urade. To će, nadam se, ispraviti ZKP koji sa policijske prelazi na tužilačku istragu.
Autor: DRAGICA P. VELJKOVIĆ

UHAPŠENA OSMORICA PLJAČKAŠA PUMPI

Blic, 23.06.2007; Strana: 15

BEOGRAD – Operativci beogradske policije juče su uhapsili osmoricu mladića osumnjičenih za pljačku nekoliko pumpi u prestonici, saznaje „Blic“.

Dvojica su pala policiji u ruke odmah posle pljačke pumpe OMV na Vidikovcu iz koje su juče odneli 1.400.000 dinara. Sa njima je bio još jedan saučesnik, koji je uspeo da pobegne, a u policiji tvrde da im je poznat njegov identitet i da će se i on uskoro naći iza brave.
Oni su u pljačku krenuli maskirani i naoružani. Radnicima na pumpi su zapretili pištoljima i čak ispalili nekoliko hitaca. Na sreću, niko nije povređen. Kod dvojice uhapšenih razbojnika je nađen veći deo ukradenog novca i oružje.
Ubrzo posle ove akcije, policija je lisice na ruke stavila još šestorici njihovih saučesnika u drugim pljačkama.
Ova grupa, saznajemo, priznala je razbojništva na tri pumpe. Inspektori, ipak, sumnjaju da je ova grupa opljačkala još nekoliko pumpi u gradu. U njihovim stanovima nađena su tri pištolja, kao i 40 grama kokaina.
Uhapšenima je određen policijski pritvor, posle koga će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni istražnom sudiji.

Autor: A.Ž.A.

KAKO SU PUSTILI ŠIPTARA

Press, 23.06.2007; Strana: 3

EKSKLUZIVNO:

Press došao do rešenja o ukidanju pritvora Dušanu Spasojeviću Šiptaru, koje dokazuje da je on oslobođen po nalogu političkih moćnika! Sudija Milan Londrović oslobodio Šiptara uz saglasnost javnog tužioca i to kao kao „teškog srčanog bolesnika“!?!

Dušana Spasojevića Šiptara iz Centralnog zatvora 7. septembra 2001. godine pustio je sudija Četvrtog opštinskog suda Milan Londrović.

Sudija je rešenje o puštanju Šiptara na slobodu doneo na osnovu „prethodno pribavljene saglasnosti javnog tužioca“ (okružni javni tužilac tada bio Rade Terzić, prim. ur) i navoda advokata Slobodana Milivojevića da je Spasojević „težak srčani bolesnik“ koji mora na hitnu operaciju srčanog zaliska.

Press je juče došao do rešenja o ukidanju pritvora Šiptaru, koje je zavedeno pod brojem II Ki-898/2001. Ovo rešenje je konkretan dokaz da je Spasojević, koji je samo godinu i po dana kasnije ubio Đinđića, pušten na slobodu po političkom nalogu.

Naime, iskusni pravnici, sudije i advokati koje je Press konsultovao kažu da je „krajnje neobično“ da se pritvorenik koji je optužen za izuzetno teška krivična dela (Šiptar tada bio optužen za otmicu Miškovića i niz drugih teških krivičnih dela iznude i teške krađe) pušta na slobodu samo na osnovu tvrdnje advokata da je teško bolestan.
„Viša sila“

- Uobičajena je praksa da se pritvoreniku odredi lečenje u zatvorskoj bolnici uz operaciju u specijalizovanoj ustanovi. Krajnje je sumnjivo da je neko ko je osumnjičen za najteža krivična dela pušten na slobodu da bi se lečio i zato što je dao časnu reč da će se odazvati na sudski poziv.

Takođe, sudija u ovakvim situacijama obavezno traži superveštačenje lekarskog nalaza ili tvrdnje advokata, on ne sme da veruje na reč da je neko bolestan… Očigledno je da je ovde „radila“ neka politika, neka viša sila koja je tužiocu i sudiji naredila da učine to što su učinili – objašnjava za Press poznati beogradski advokat, koji je zbog „delikatnosti teme“ želeo da ostane anoniman.

Inače, sasvim je zanimljivo da se na dnu ovog rešenja o izlasku iz zatvora svojeručno potpisao i Dušan Spasojević (pogledajte faksimil).
Press objavljuje najzanimljivije detalje iz sudskog rešenja o oslobađanju Spasojevića:

„Branilac okrivljenog Dušana Spasojevića, advokat Slobodan Milivojević, podneskom od 04.09.2001. g. predložio je da se, uz prethodno pribavljenu saglasnost javnog tužioca, ukine pritvor protiv okrivljenog. Razlozi za ukidanje pritvora koje branilac navodi su: okr.

Spasojević je težak srčani bolesnik kome je neophodna hirurška intervencija na srčanom zalisku, a u poslednjih nekoliko dana ponovo je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja okrivljenog. Pored toga, na osnovu do sada utvrđenog činjeničnog stanja, posebno izjava oštećenih, proizilazi da nema osnovane sumnje da je okr. Spasojević izvršio bilo koje krivično delo koje mu je stavljeno na teret. (?!?)

Nadležni javni tužilac se saglasio da se okrivljenom Dušanu Spasojeviću ukine pritvor. Po oceni istražnog sudije, prestali su razlozi zbog kojih je okrivljenom Dušanu Spasojeviću određen pritvor, pa je, stoga, na osnovu čl. 198 ZKP rešeno kao u izreci.“

Advokat Slobodan Milivojević kaže za Press da je Spasojević septembra 2001. „pušten iz pritvora na urgenciju političkog vrha“.

- Spasojević mi je rekao: „Samo ti radi svoj posao, a ovi će morati da me puste.“ Kad sam ga pitao ko su to „ovi“, odgovorio mi je: „Đinđuva i Čeda“. Prvi put sam ga tada čuo da premijera Đinđića tako zove. Nisam bio upućen u to kakvi su njihovi odnosi, a onda mi je Spasojević objasnio da ih je sve zadužio 5. oktobra – kaže Milivojević.

Veze „zemunaca“

On kaže da ne zna da li je i na koji način okružni javni tužilac Rade Terzić, bio povezan sa članovima „zemunskog klana“.

- Ne znam zašto ih je Terzić oslobodio, a da li će to da objasni, to je na njemu i u to neću da ulazim – kaže Milivojević.

Dok je Spasojević bio u pritvoru u Centralnom zatvoru, pregledala ga je zatvorska lekarka Aleksandra Miladinović. Ona je predložila da Spasojević bude upućen na specijalističke preglede.

Kako Press saznaje, Aleksandra Miladinović se u međuvremenu udala i promenila prezime u Jovanović. Ona i dalje radi u CZ-u, trenutno je u posebnom odeljenju zvanom „Hajat“, a njene kolege kažu da je „dobar lekar i dobar saradnik“. Međutim, oni ne umeju da objasne kako je onda mogla da Spasojeviću izda lažni nalaz o srčanom oboljenju.

Autor: G. S.

SLEDE HAPŠENJA

Večernje Novosti, 23.06.2007; Strana: 12

SluČaj SLAVKO ĆuruvijA

BEOGRAD – Istražni sudija Specijalnog suda uputiće sledeće nedelje tužilaštvu predmet o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, pošto su završene istražne radnje, potvrdila je juče za „Novosti“ portparol suda Maja Kovačević-Tomić.
Ona objašnjava da je ostalo jedino da sudija predmet prosledi specijalnom tužilaštvu, koje treba da odluči da li ima osnova za pokretanje istrage o ubistvu Ćuruvije.
Kako su „Novosti“ ekskluzivno saznale i objavile prošle nedelje, tokom predistražnih radnji došlo je do pomaka u rasvetljavanju ovog slučaja. Sada je sasvim realno da tužilaštvo pokr