IZBORNA HARIZMATIKA SRBIJE

Harizmatična vlast zasniva svoju legitimnost na sposobnostima (moćima) svoga vođe odnosno smatra se da je njen vođa odabrani prorok koji je poslan na Zemlju da izvrši svoju misiju. Karakteristična obeležja za takvu vrstu vlasti su magijski rituali i obredi. Za vreme 20. veka javljaju se takve vlasti u nacističkoj Nemačkoj (Hitler), Italiji (Musolini), SSSR-u (Lenjin i Staljin), Kini (Mao Ce Tung)  Jugoslaviji (Tito), itd.

Karakteristično je da su takvi ljudi uglavnom duhovne vođe ili proroci, te u 20. veku ih nazivamo diktatorima koji umesto demokratije uvode totalitarni poredak.

Postoji i neka vrsta vlasti između tradicionalne i harizmatične, a karakteristična je za države Dalekog istoka kao Kinu ili Egipat (Faraoni).
Karakteristično za harizmatičnu vlast je da se ne može dugo održati na vlasti tj. nestabilna je jer često proizlazi iz kolektivne histerije, te uvek nakon nje dolazi do insitucionalizacije vlasti odn. do racionalno-legalne vlasti.
Racionalno-legalna vlast zasniva svoju legitimnost na poštovanju opštih pravila, zakona i ustava (načelo legalnosti). Nosioci vlasti na svoje položaje došli su putem propisanih pravila u zakona, i zbog toga su legitimno prihvaćeni. Takva vlast je impersonalna.

Legitimnost označava da je vlast priznata od strane stanovništva jedne države, tj. da je stanovništvo podržava i smatra je nužnom za održanje društvene zajednice. Prema gledištu političke sociologije svaka je vlast legitimna, sem izuzetaka kao što je uzurpacija, diktatura i tiranija. Naime, legitimnost vlasti proizlazi iz volje naroda, odn. državna vlast vrši volju naroda (jer je narod suveren) i takav oblik vladavine je najbolji jer mu je svrha opšta dobrobit.

Naime, ako je na izborima u Srbiji izabran neko većinom glasova za predsednika onda je on legitimni predsednik Srbije. Ali ako je predsednik izabran krađom glasova na izborima, onda je on za lopove  i legalan i legitiman a za većinu birača je samo uzurpator ili diktator,  jer da bi se neka vlast stvarno mogla smatrati narodnom, a ne odnarođenom ili nenarodnom, bitno je služi li ta vlast opštem dobru i boljitku građana Srbije. Vlast u Srbiji ne bi bila odnarođena i nelegitimna kada bi svojim postupanjem služila objektivnom opštem dobru i boljitku građana Srbije.

Svaka legalna garnitura na vlasti u Srbiji, po svojim postupanjima i po svojim odlukama može biti ili narodna vlast ili odnarođena vlast, a to što je legalna ne čini je niti narodnom niti odnarođenom. Većina naroda u svakoj državi priželjkuje stvarnu narodnu vlast, dakle vlast koja ostvaruje legalne i legitimne nacionalne ciljeve i interese, koja donosi takve zakone i pravne okvire da svi građani budu ne samo formalno jednaki pred zakonom nego da i svi budu poštovani u svome uverenju i svojoj patnji zbog nepravednog gubitka najbližih te da svi budu u prilici da prema svojim sposobnostima i prema svome trudu i radu napreduju u svim segmentima ličnog, porodičnog i društvenog života.

Dakle, odnarođena ili nenarodna vlast je svaka ona vlast, koja narodu nameće partijsku ideologiju,  koja je van narodnog domena. Naprimer, ideologija Komunizma, koja je internacionalna po svom karakteru je nenarodna jer služi jednoj ideologiji pisanoj i kreiranoj od stranaca tj. stranih filozofa Marksa i Engelsa i njihovih pomagača sa ciljem dominacije te tvrde, isključive i diktatorske ideologije na prostoru čitave zemaljske kugle. Takva ideologija služila je svojim gospodarima van granica Srbije. U tu svrhu su bile i osnivane i prva, druga i treća Internacionala, u tu svrhu su iz Boljševičkog centra slati agenti,diverzanti i agitatori po čitavom svetu. Jedan od takvih likova čudnog akcenta i manira bio je i Josip Broz – Tito. Njegovi levi “naslednici”, koji ga još uvek “dižu u nebo” duboko u duši imaju Internacionalu, tj. Slobodna, nezavisna i prosperitetna država Srbija im nije cilj niti ideal i tu je uzrok gotovo svih naših problema.

Problem leži u činjenici ,da “ONI” (preimenovane i novoimenovane komunističke partijske ćelije) još uvek ne smatraju ni granice, ni bogatstva, ni nacionalni ponos i patriotizam važnim i presudnim...Oni su “ogrezli” u “višim” ideološkim “stremljenjima” stranim interesima, a Srbija im je samo jedna stepenica prema služenju anacionalnoj globalističkoj ,,masonskoj EU”.

Prema tim parametrima takva vlast, takvi političari ne mogu se smatrati narodnim ni srpskim u pravom značenju tog pojma. Nasuprot njima stoje Nacionalisti – Srpski Patrioti, kojima je Srbija domovina i Srpska država na prvom, a ne na poslednjem mestu, njihov predstavnik na funkciji predsednika Srbije bio bi ponosan na tu funkciju (ne bi se toga stideo) i tu časnu obavezu ne bi poistovećivao sa radnim mestom u interesu EU i ne bi nastojao da svoje “radno mesto” sačuva izbornim krađama i falsifikovanjem volje građana Srbije.

Na pomolu izborna krađa stoleća?

Režimska izborna krađa predstavlja nasilje nad pravnim poretkom

Izborna krađa u Vranju?

Dveri: Najveća izborna krađa do sada

RTS : SRS: Izborna krađa na Kosovu

Velika Izborna Kradja u Zaječaru

Izborna kradja u Beogradu

IZBORNA KRAĐA U PROKUPLJU

IZBORNA KRAĐA U NIŠU.

Izborna krađa u Novom Sadu

U RS i mrtvi glasaju

PASTOR: TADIĆ JE KRAO

Dveri: U krađi učestvovao i CESID

Slobodan Radulović

 

KO I KAKO VLADA SRBIJOM-drugi deo (Ispovest plaćenog ekonomskog ubice)

Ovaj tekst u nastavku bilo bi dobro da su pročitali pre svoje kandidature svi kandidati za izbore u Srbiji zakazane za 6. Maj 2012. godine. Isto tako bilo bi dobro da ovaj tekst pročitaju svi birači pre izlaska na navedene izbore.

Tek ako svi zajedno i složno ustanete i pobunite se, možete da se nadate uspehu, kaže Amerikanac John Perkins, autor senzacionalne knjige “Priznanje jednog plaćenog ekonomskog ubice”

Međunarodni ekonomski odnosi su takvi da, dobrim delom, određuju sudbinu međunarodnih odnosa u celini, naročito zato što je sve izraženija bolna podela na razvijene zemlje i na zemlje u razvoju, na one koji mogu sve i na one koji ne mogu ništa.

Mračna strana svetske ekonomije postaje očigledna sada kada političko pozicioniranje jedne slabe države u međunarodnom institucionalnom sistemu postaje sve više zavisno od privredne podobnosti te iste države, odnosno od njene bezuslovne otvorenosti za ulazak stranog kapitala. Na taj način, bogati će postati još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

U senci priče o ulaganju “u razvoj nerazvijenih” krije se druga priča, prilično surova u svojoj suštini, iskren prikaz stvarnosti koji daje čovek, nekadašnji najuspešniji Economic Hit Man (EHM), odnosno ekonomski plaćeni ubica. Džon Perkins je sumirao svoje bogato profesionalno iskustvo u džungli privredne globalizacije, period u kome je u ime korporatokratije i profita najmoćnijih doveo mnoge zemlje u razvoju na rub ekonomske propasti, a time i do početka kraja njihovog političkog života. Na osnovu svega toga napisao je i objavio 2004. godine fascinantnu knjigu “Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice”, koja i dan-danas uzbuđuje javnost širom sveta. Džon Perkins završio je studije za rukovodioce kompanija na Univerzitetu u Bostonu i vrlo brzo je postao zanimljiv, kao odgovarajući potencijal, izvesnim političko-privrednim strukturama, kao što su Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) i MAIN, mala kompanija koja je bila konsultant Svetske banke oko investicionog programa za zemlje Trećeg sveta. Preko noći postao je neka vrsta tajnog agenta ex officio, ekonomski plaćeni ubica koji je odlično, pokazalo se, radio svoj posao jer je dugo godina opstao u srži sofisticiranih privrednih manipulacija na međunarodnom nivou. Radilo se na stvaranju niza država ekonomski zavisnih od SAD-a, čime bi ta ista Amerika sebi obezbedila regularan put do eksploatacije resursa države koja je ekonomski umrla. Radilo se o milijardama dolara koje su kružile i koje su za jedne značile početak, a za druge kraj.

Perkins u svojoj knjizi primećuje sledeće: “U zemljama kao što su Ekvador, Nigerija ili Indonezija oblačimo se kao učitelji ili vlasnici radnji. U Vašingtonu i Parizu izgledamo kao vladini službenici ili bankari. Delujemo skromno i prosečno. Posećujemo projekte i obilazimo osiromašena sela. Propovedamo altruizam i govorimo za lokalne novine o dobrobiti koju će doneti naši humanitarni projekti. Konferencijske stolove i vladine odbore prekrivamo tabelama i visokim proračunima, a na Harvardovoj školi za ekonomiju držimo predavanja o čudesima makroekonomije. Mi smo stalno prisutni i radimo otvoreno. Ili, u najmanju ruku, tako se predstavljamo i takvi smo prihvaćeni. Tako funkcioniše ovaj svet.”

Taj njegov svet uključuje i Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, koji su itekako odigrali značaju ulogu u “novom ekonomskom porobljavanju sveta” i zato Džon Perkins veruje da samo jedinstven odgovor ugroženih zemalja u razvoju može razbiti obruč te nove svetske imperije bez milosti. Nekadašnji ekonomik hitmen Džon Perkins bez straha od revanšizma “šakala koji su u službi privredne mafije” i sa zadovoljstvom probuđene savesti, pokušava da nam pokaže da stvari nisu uvek onakve kakvima se čine i da se vredi boriti za bolji svet, za svet bez globalne prevare, korupcije, ucene i brutalnosti.

Gospodine Perkins, Vi ste napisali knjigu “Priznanje jednog ekonomskog plaćenog ubice”, koja je izazvala i još uvek izaziva burne reakcije širom sveta, iako je to, zapravo, samo istinita priča o poslu kojim ste se nekada bavili. Možete li da nam objasnite ko su ekonomske plaćene ubice i šta je njihov zadatak?

- Mi primarno stvaramo globalnu imperiju bez sile. Najvažniji zadatak za ekonomskog plaćenog ubicu je da otkrije sve one zemlje Trećeg sveta koje imaju resurse za koje su zainteresovane američke korporacije (uzmimo primer nafte), zatim tim zemljama Svetska banka ili njoj slične institucije dozvoljavaju ogromne pozajmice. Ali, novac ne ide direktno u tu zemlju. On pre ide američkim kompanijama koje grade moćne fabrike, industrijske komplekse ili preduzimaju druge grandiozne infrastrukturne projekte u toj zemlji. Od toga imaju koristi lokalne bogataške familije jednako koliko i američke korporacije, ali to ne pomaže i većini populacije, koja je suviše siromašna da koristi struju, nije obučena dovoljno da radi u novoj industriji i koja faktički ostaje da živi van tog ekonomskog sistema. Zemlja, naravno, završava tako što upada u ogroman dug koji ne može da izmiri. Tada mi, ekonomske plaćene ubice idemo nazad u tu zemlju i kažemo: “S obzirom na to da ne možete da platite svoje dugove, dajte nam ono od čega živite – prodajte vašu naftu po niskim cenama našim naftnim kompanijama. Ili nas podržite svojim glasovima u UN – u ili pošaljite svoje trupe da podrže naše u Iraku.” U nekim situacijama u kojima mi nismo imali uspeha, agenti–šakali, bili su poslati da sruše tu vladu ili eliminišu one lidere koje ekonomske ubice nisu uspele da podmite. To se meni dogodilo u Panami i Omar Torijos je bio ubijen kao rezultat toga. Ako bi i šakali podbacili, onda ide američka vojska – kao što je slučaj s Irakom.

Kako ste postali jedan od njih, ekonomskih plaćenih ubica?

- Regrutovala me je Nacionalna agencija za bezbednost (NSA) a završio sam radeći kao rukovodeći ekonomista u privatnoj konsultantskoj firmi, gde sam bio obučavan kao ekonomski plaćeni ubica. Danas ekonomske ubice i šakali obično rade za privatne kompanije, a ne direktno za NSA ili CIA.

Na koji način su, po Vašem mišljenju, Međunarodni monetarni fond i Svetska banka učestvovali u izgradnji te korporatokratije u zemljama u razvoju i koje su posledice tog njihovog delovanja tamo?

- Već sam pomenuo na koji način Svetska banka i njene sestrinske organizacije funkcionišu u čitavoj ovoj priči, ali treba dodati da, jednom kada se zemlje zaduže, Međunarodni monetarni fond im nudi dodatnu finansijsku pomoć. U izvesnom smislu, to je smanjenje dugovanja, ali tek onda kada se država ili države slože da prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama i da privatizuju javni sektor. Posledica toga je da te države potpadaju pod tu svetsku imperiju.

Da li možete da nam kažete da li je moguće da se zemlje u procesu tranzicije (na primer – Srbija) izbore s negativnim posledicama ekonomske globalizacije?

- Da, moguće je. Nikada nisam radio u Srbiji i ne poznajem specifičnosti vaše situacije konkretno, tako da ne mogu ni da predložim neki jasan plan. U svakom slučaju, najvažnija stvar je da se ne prihvati ideja da vi morate nekome da robujete. U kooperaciji s drugim zemljama, koliko je moguće širom sveta, od Afrike, preko Latinske Amerike, do Evrope i Azije, treba odbiti ulazak u nove dugove ili preuzimanje plaćanja starih dugova koje su napravili neki bivši lideri, korumpirani od strane ekonomskih ubica. Tek ako svi zajedno i složno ustanete i pobunite se, možete da se nadate uspehu.

I na kraju, gospodine Perkins, koji je bio vaš najdublji motiv da napišete i objavite svoju knjigu, posebno ako znamo da ste se suočili sa puno problema i da ste čak bili i upozoreni da to ne činite a da ste vi, uprkos tome, odlučili da svetu otkrijete istinu?

- Nakon 11. septembra, dok sam stajao i posmatrao kako gori Svetski trgovinski centar, znao sam da moram da napišem knjigu. Shvatio sam koliko je važno pomoći ljudima da shvate da američka spoljna politika nije ono za šta se predstavlja da jeste i da, u suštini, ima za cilj stvaranje vrlo nepravednog i nepoštenog sveta koji će rezultirati rastućom nestabilnošću. Moj unuk očekuje da nasledi jedan miroljubiv svet, svako dete na svakom kontinentu mora imati ista očekivanja. Da bi se to dogodilo, moramo da otklonimo uzroke terorizma, glad, siromaštvo i eksploataciju. Shvatio sam da je moj prvi korak bio da otkrijem priču o eksploataciji, priču o ekonomskim plaćenim ubicama. Nikome nisam rekao da pišem knjigu sve dok je nisam završio i poslao je određenom broju izdavača. U tom smislu, to je bila moja najbolja garancija. Svaki šakal zna da jednom kada knjiga postane dostupna javnosti, čak i da ja budem ubijen, to može samo uvećati njenu prodaju, i to je veća opasnost nego to što sam ja živ.

30 avgust 2010
Sandra Maksimović
Geopolitika
standard.rs

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

 

KO I KAKO STVARNO VLADA SRBIJOM?

U fazi razbuktalih predizbornih kampanja veliki broj građana Srbije su u nedoumici za koga da glasaju na predstojećim izborima i ima li svrhe uopšte baviti se takvim razmišljanjima kada se iz višedecenijske izborne prakse u Srbiji vidi da se nakon izbora ne drže data predizborna obećanja. Takva praksa kod prosečnog građanina stvara odbojnost prema učešću u izbornom postupku. Lično ja pripadam ne malom broju onih koji veruju da su izbori samo obična farsa kako bi se prikrila vladavina “vladara iz senke”, jer je dosadašnja izborna praksa pokazala da se posle izbora, od stranaka koje pređu cenzus, formiraju nekakve koalicije, koje radi podele izbornog plena prave koalicione šeme, za koje pre izbora tvrde da su nezamislive, što meni lično pruža pouku da su izbori u Srbiji nažalost svedeni na dangubu za naivne, zaludne i bespomoćne. Sebe svrstavam u kategoriju bespomoćnih.

Na domaćem planu ova izborna farsa je utvrđena Strogo poverljivim Uputstvom br. 02-234 od 04.03.1997. Centralnog izbornog štaba Socijalističke partije Srbije za svoje opštinske odbore, po kome im je naloženo da u sve druge stranke, sindikate, preduzeća i udruženja građana infiltriraju svoje poverljive i obučene kadrove putem pristupanja, učlanjivanja ili zapošljavanja sa zadatkom preuzimanja uticaja u njihovom organizacionom delovanju i funkcionisanju i na taj način stvaranju više jednopartijskih sekcija, kako bi se kod birača stvorio privid demokratskog funkcionisanja izbornog procesa . Suština ove taktike sastoji se u činjenici da je građanima dozvoljeno da glasaju za stranke čiji im se predizborni program i predizborna obećanja dopadaju, a u suštini radi se o partijskim ćelijama jedne iste stranke  koje će nakon izbora u zavisnosti od procenta osvojenih glasova organizovati funkcionisanje vlasti. Postavlja se logično pitanje zašto je to tako i ko i kako ustvari vlada tim silnim partijskim sekcijama nezavisno od volje birača?

Na slici gore prikazana je šema stvarnih vladara Srbije a na sledećim linkovima zainteresovani se mogu upoznati sa njenim funkcionisanjem u praksi.

Ko vlada Srbijom – Miroljub Petrovic (celo predavanje) – YouTube

VATIKAN VLADA SVETOM

Priredio: Slobodan Radulović

 

BIRAČKI PERPETUMOBILE SRBIJE

Popisom stanovništva 2011. godine utvrđeno je da Srbija ima 7.120.666 stanovnika, tj. 377.335 manje nego na prethodnom popisu iz 2002. godine.

Biračkim spiskom iz 2012. godine utvrđeno je da u Srbiji od 7.120.666 stanovnika njih 7.026.579 su sa pravom glasa, odnosno samo 94.087 maloletnih građana su bez prava glasa.

Međutim, prema nekim statističkim podacima od 7.120.666 stanovnika njih 1.190.000 su mlađi od 18. godina, tako da je stvarni broj građana sa pravom glasa 5.930.666, što znači da je vlast usvojila birački spisak sa 1.095.913 više građana sa pravom glasa od teoretski mogućeg. U prilog tome ide i činjenica da je Birački spisak Srbije od 29. septembra 2002. godine, na osnovu kojih su održani predsednički izbori, brojao 6.553.042 građana sa pravom glasa.

Ako se uzme u obzir činjenica da je između dva popisa smanjen broj građana Srbije za 377.335, a radi se uglavnom o broju starijih osoba koje su imale pravo glasa, ali su umrle u tom periodu, može se zaključiti da se radi o svojevrsnom demografskom paradoksu, po kome je i pored statistički utvrđene manje populacije omladine koja stiče pravo glasa u odnosu na mortalitet onih sa pravom glasa, odnosno broj maloletnih građana koji je stekao pravo glasa ne može da iznosi više od 473.537, odakle onda toliki  višak glasača?

Zaključak: Pošto je popisom stanovništva iz 2011. godine utvrđeno da je Srbija za deset godina izgubila 377.335  stanovnika, tj. da je tokom popisa 2011. godine imala  7.120.666 stanovnika, od kojih su oko 1.190.000 bili maloletni, tj. bez prava glasa, dolazi se do računice da u Srbiji danas ima 5.930.666 a ne 7.026.579  građana sa pravom glasa, što znači da je teoretski nemoguće da Birački spisak iz 2002. godine od 6.553.042 građana sa pravom glasa, uprkos negativnim demografskim podacima, naraste za 1.190.000 novih građana sa pravom glasa. Zato Vladi i Predsedniku u ostavci treba postaviti pitanje: Ko su i odakle će doći 1.190.000 misterioznih glasača, koji će glasati 6. maja  u Srbiji?

Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-JANIČARSKA VLADA

Sanjao sam da će prema istraživanju Agencije “Wikileaks”, na zakazanim izborima 6. Maja 2012. godine u Apsurdistanu pobedu ponovo odneti Koalicija sastavljena od Sekcija reformisane komunističke partije Apsurdistana.

Naime, na osnovu svojih poverljivih izvora, bliskih Vladi Sjedinjenih Američkih Država, “Wikileaks” mi je u snu javio da je Vlada Sjedinjenih Američkih Država izdala nalog komandi NATO (Najbolja Atomska Teroristička Organizacija) da, na osnovu Rezolucije 1244 Ujedinjenih Nacija, za narednih četiri godine produži mandat svojoj misiji u Apsurdistanu.

Kao što je poznato NATO je, po nalogu Američke administracije i Evropske Unije 1999. godine izvršio Demokratsko ubeđivanje tadašnjeg komunističkog režima Apsurdistana. Nakon tromesečnog Demokratskog ubeđivanja, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je sa komunističkim režimom Apsurdistana, Rezolucijom 1244, utvrdio uslove prijateljskog poravnanja.

Prema prvoj tački dogovora, komunistička vlast Apsurdistana je svoju zapadnu teritoriju, poznatu pod imenom KIM (Kurdistan I Murtistan), ustupila misiji Ujedinjenih nacija na trajno starateljstvo.

Prema drugoj tački dogovora, komunistička vlast Apsurdistana je prihvatila da starateljstvo nad ostalim delovima Apsurdistana preuzme “Ekspertska Vlada” pod patronatom Sjedinjenih Američkih Država, Evropske Unije, Nato Pakta, Međunarodnog Monetarnog Fonda i Svetske Banke. Program rada “Ekspertske Vlade” Apsurdistana sačinio je i objavio poznati američki ekspert John Perkins. U personalni sastav “Ekspertske Vlade” Apsurdistana izabrane su vođe komunističkih sekcija DS (Drpi Sve), PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi), G17+ (Grabi 17% plus) i SPS (Stranka Propale Savesti).

Zbog ekspertske vladavine Apsurdistanom po modelu iz doba 19-tog veka, kada je Apsurdistan bio Turska zapadna provincija, narod Apsurdistana je članovima “Ekspertske Vlade” iz milošte dodelio naziv “Janičarska Vlada”. Prema pojedinačnim zaslugama i sličnim delovanjima predsednik komunističke sekcije PUPS dobio je nadimak “Starac Fočo”, predsednik komunističke frakcije DS dobio je nadimak “Kučuk Alija”, predsednik G17+ dobio je nadimak “Aganlija”, a predsednik komunističke sekcije SPS dobio je nadimak “Mula Jusuf”. Ceo sastav “Janičarske Vlade” prihvatio je molbu međunarodnih faktora za reizbor na izborima zakazanim za 6. Maj 2012. godine. “Kučuk Alija” i “Mula Jusuf” su čak prihvatili da se kandiduju i na predsedničkim izborima. Kandidaturu za predsedničke izbore odbili su “Starac Fočo”, zbog starosti i “Aganlija” zbog opasnosti od rasipanja glasova.

Da su navedeni nadimci zaista dodeljeni po zasluzi članovima “Janičarske Vlade” narod Apsurdistana se uverio tokom sprovođenja programa privatizacije i demografije u Apsurdistanu.

Koliko su se članovi “Janičarske Vlade” uživeli u navedene nadimke videlo se i po tome što su bitno poboljšani odnosi između Turske i Apsurdistana. Kao najvažnije stavke dupliran je izvoz turista iz Apsurdistana u Tursku, a za uzvrat iz Turske je dupliran uvoz serijala i filmova u Apsurdistan. I na političkom planu je došlo do bitnog poboljšanja međusobnih odnosa. Apsurdistan se dobrim delom odrekao svoje industrijske proizvodnje u korist Turske, a Turska je prihvatila da kadrovski obnovi “Janičarsku Vladu” Apsurdistana, tako što je izdala nalog vođi turske verske zajednice u Apsurdistanu da se umesto “Starca Foče” kandiduje na predsedničkim izborima Apsurdistana.

Prema istraživanjima Agencije “Wikileaks” reizbor “Janičarske Vlade” na predstojećim izborima u Apsurdistanu je sasvim izvestan, kako zbog uspešno sprovedene privatizacije, tako i zbog uspešne demografske politike.

Uspesi “Janičarske Vlade” u sektoru privatizacije Apsurdistana su opšte poznati u svetskim političkim krugovima i u odnosu na slične primere u svetu ne predstavljaju poseban izuzetak. Međutim, mere u sprovođenju demografske politike i postignuti rezultati “Janičarske Vlade” na izborima izazvali su oduševljenje i divljenje eksperata iz SAD, NATO, EU, MMF i Svetske Banke.

Naime, na osnovu upoređenja popisa stanovnika Apsurdistana iz 2002. i 2011. godine utvrđeno je da je Apsurdistan 2002. godine imao 7.498.001 stanovnika a 2011. godine 7.120.666 stanovnika, tj. 377.335 manje nego na prethodnom popisu. Prema biračkom spisku od 29. septembra 2002. godine, pripremljenom za predsedničke izbore, biračko telo Apsurdistana brojalo je 6.553.042 građana sa pravom glasa, a za predstojeće izbore zakazane za 6. maj 2012. godine “Janičarska Vlada” je pripremila birački spisak sa 7.058.683 građana sa pravom glasa.

Neverovatan Demografsko – politički  uspeh “Janičarske Vlade” Apsurdistana sastoji se u činjenici da je uspela da i pored drastičnog smanjenja broja stanovnika za 377.335 stanovnika, od kojih su većina sa pravom glasa, uveća broj biračkog tela za 505.641 birača.

Postavlja se pitanje: Kako je to moguće?

Jedino logično objašnjenje leži u činjenici da je u navedenom periodu jedan deo dečje populacije stekao punoletnost a time i pravo glasa. Ali u međuvremenu je statistika u Apsurdistanu zabeležila veći mortalitet od priraštaja, što znači da je više građana sa pravom glasa umrlo nego što je broj građana, koji je stekao biračko pravo.

Pa kako je onda “Janičarska Vlada” uspela da stvori biračko telo od  7.058.683 građana sa pravom glasa?

Vrlo jednostavno. “Janičarska Vlada” je prepustila da se upokojeni birači sami odjave iz biračkog spiska ali je velika većina njih to odbila da učini i to je onda omogućilo “Janičarskoj Vladi” da statistički prikazuje uvećan birački spisak.

Ali ne samo to. Prema statističkim podacima trenutno u Apsurdistanu ima oko 4.800.000 punoletnih građana sa pravom glasa, što znači da u biračkom spisku ima 2.104.683 više glasača. To “Janičarskoj Vladi”  otvara mogućnost da za predstojeće izbore štampa 2.104.683 glasačkih listića više nego što će biti teoretski moguć broj onih kojima bi bili uručeni birački listići tokom izbora.

Šta “Janičarska Vlada” može uraditi sa 2.104.683 viška glasačkih listića?

Pa šta se može drugo očekivati nego da te viškove glasačkih lističa “Janičarska Vlada” upotrebi kao sigurne glasove za svoj reizbor na predstojećim izborima.

Kako “Janičarska Vlada” može upotrebiti višak glasačkih listića?

Tako što će svakom aktivisti iz reda svojih proverenih partijskih kadrova izdati lična dokumenta na veći broj upokojenih birača, koji nisu odjavljeni iz biračkih spiskova. Na osnovu takvih dokumenata partijski kadrovi “Janičarske Vlade” će glasati u skladu sa dobijenim nalogom.  Da bi se osigurala od mogućih  manipulacija od strane svojih aktivista “Janičarska Vlada” će im za svakog upokojenog birača izdati popunjene glasačke listiće, a njihov jedini posao biće da se sa dokumentima pokojnika pojave na biračkom mestu i u njegovo ime preuzmu prazne biračke listiće. Umesto praznih biračkih listića predstavnici upokojenih birača će u biračke kutije ubaciti popunjene listiće a “Janičarskoj Vladi” vratiti prazne biračke listiće, koje “Janičarska Vlada”, po istom postupku, nakon popunjavanja može predati tzv. “Plaćenim glasačima”. Na taj način “Janičarska Vlada” je već pre početka izbora obezbedila 2.104.683 više glasača za sebe od bilo koje opozicione opcije.

Da li Opozicija zna za pripremu ove prevare, i zašto na to ne reaguje?

Pa naravno da zna, ali u Apsurdistanu nema prave Opozocije, već je ona fiktivna i samo je druga – rezervna varijanta “Janičarske Vlade”. Svoje ćutanje ta veštačka Opozicija je već naplatila dobrim radnim mestima, najčešće u državnoj administraciji ili državnim javnim preduzećima (Postoje brojni primeri da su pripadnici tobožnje Opozicije na blagajnama podizali velike sume na ime putnih troškova i dnevnica, a mnogi od njih su umesto obavljanja nekog korisnog posla odlazili na skupa putovanja i godišnje odmore o trošku okupiranih poreskih obveznika). Glavna uloga veštačke Opozicije u Apsurdistanu je u stvaranju medijske halabuke i tobožnje antirežimske kampanje u sredstvima informisanja radi zamajavanja i zaglupljivanja biračkog tela kako se ne bi otkrila pripremljena izborna prevara. Krunski dokaz za sve navedeno je činjenica da i predstavnici “Janičarske Vlade” i predstavnici Fiktivne Opozicije jednoglasno pozivaju birače da izađu na izbore u što većem broju i glasaju za bilo koga!!??

Koja je jedina opcija biračima u Apsurdistanu?

Da zaista masovno izađu na izbore, iako znaju da su oni unapred namešteni, i da precrtaju svoje glasačke listiće. Naravno da to neće sprečiti reizbor “Janičarske Vlade”, ali će im birači na taj način staviti do znanja da znaju da Apsurdistanom zaista vladaju Janičari svetskih moćnika. Nakon izbora građani Apsurdistana treba da iskažu miran građanski otpor i bojkot “Janičarske Vlade” i njenih okupatorskih institucija.

Ovaj san nema nikakve veze sa Vladom i  izbornim postupkom u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKA IZBORNA HRONIKA

VESTI

Kako javlja Press služba Izbornog štaba Demokratske Lažovske Stranke Apsurdistana, danas posle ručka predsednik Apsurdistana u ostavci sa najbližim saradnicima posetio je pogon Nove fabrike čokolade. Ova Fabrika čokolade je mobilnog karaktera, što će Apsurdistanu omogućiti stvaranje Novog brenda, umesto zastarelih šljive i rakije šljivovice. Prilikom posete Predsednik se upoznao sa tehnologijom proizvodnje i tehničkim uređajima Nove fabrike. Nova Fabrika čokolade radiće na bazi domaćih sirovina, ali zbog ograničenog kapaciteta čokoladu će proizvoditi isključivo za članove Vlade i njene službenike.  Nakon što je probao proizvod ove fabrike Predsednik je ushićeno izjavio: “ U životu nisam jeo veću čokoladu sa tako specifičnim ukusom”. Inače Nova Fabrika čokolade nabavljena je uz pomoć donacija Sjedinjenih Američkih Država, Evropske Unije, Međunarodnog Monetarnog Fonda i Svetske Banke.

Od zaborava sačuvao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI- PREDSEDNIK NA FARMI ČOKOLADE

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam.

Ovako uspostavljen DRP sistem u Apsurdistanu izazvao je prezir građana Apsurdistana prema vlastima. Zbog podrške Sjedinjenih Američkih Država  komunističkom režimu Apsurdistana i nemogućnosti da se  oslobode nametnutog  okupacijskog režima,  građani Apsurdistana su počeli da svoj revolt prema vlastima  izražavaju sprdnjom sa reizbornim postupkom režima. U tu svrhu registrovali su stranku pod nazivom: DLP –  “Demokratska Lažovska Partija”.

Tim povodom  predsednik  “Demokratske Lažovske Partije”, po analogiji sa postupkom predsednika Republike Apsurdistan, u interesu građana i u cilju smanjenja izbornih troškova, odlučio je da skrati svoj mandat. U obrazloženju svog postupka dosadašnji presednik “Demokratske Lažovske Partije ” je naveo: ”Ne bi valjalo da  nam zbog izbora za Predsednika propadne cela godina”. Čim je objavio svoju odluku da se ponovo kandiduje dosadašnji predsednik “Demokratske Lažovske Partije” je dobio isti broj protivkandidata, kao i bivši Predsednik Apsurdistana Demokratic Izvinius . Da bi sve bilo demokratski,  transparentno i sa što manje troškova predizborna kampanja za izbor predsednika lažova je parole i programe za reizbor DRP sistema Apsurdistana u potpunosti prilagodila svojim izbornim potrebama.

 Tako građani Apsurdistana 6. Maja 2012. godine – na Đurđevdan mogu da izaberu da li će učestvovati na izborima za Reizbor DRP sistema Apsurdistana ili za izbor predsednika Lažovske Partije. Mnogi od njih smatraju da im je svejedno na kojim će izborima učestvovati, pošto veruju da se nakon izbora neće ništa u Apsurdistanu promeniti na bolje.

Ovaj san nema nikakve veze sa istim ili sličnim izbornim postupkom u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-REIZBOR DRP SISTEMA

Apsurdistanski snovi-Reizbor DRP sistema

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam.

Naime, uz pomoć svojih špijunskih, bezbednosnih i policijskih državnih struktura Komunisti su od opozicionih stranaka, nevladinih organizacija, sindikata i udruženja građana i nacionalnih manjina napravili svoje komunističke sekcije pomoću kojih nakon izbora prave vladajuću koaliciju. Uz pomoć svojih komunističkih sekcija Komunisti Apsurdistana su, kao pokaznu vežbu uspešnosti svoje komunističke transformacije, sproveli tobožnju “5. –to oktobarsku revoluciju” 2000. godine.

Konačnu konsolidaciju komunističkih partijskih i državnih sekcija, kao tobožnje “nacionalno pomirenje Apsurdistana” uobličio je komunistički agent Demokratic Izvinius, tako što je formirao vladajuću koaliciju Apsurdistana sastavljenu od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Da bi obezbedio novi mandat za vladavinu DRP sistema Apsurdistana predsednik Demokratske Republike Apsurdistan Demokratic Izvinius, na obrazložen predlog Vlade Apsurdistana sa telefonske sednice, doneo je Ukaz o raspuštanju DRP-a. Nakon raspuštanja DRP sistema, u zamenu za novi petogodišnji mandat, predsednik Izvinius je skratio svoj tekući mandat i odmah krenuo u predizbornu kampanju za novi mandat. DRP Vlada Apsurdistana je pre raspuštanja DRP sistema Apsurdistana, na telefonskoj sednici, usvojila jedinstveni birački spisak po kome je od 4.800.000 punoletnih građana Apsurdistana pravo glasa obezbeđeno za 7.058.683 birača. Kako je u ovom spisku uvedena obaveza za oko 154.000 živih punoletnih građana Apsurdistana da glasaju više puta, neki od njih (oko 70.000) su se pobunili i tražili da im se ukine ova obaveza, dok je ostalih 84.000 ovu obavezu prihvatilo bez protesta.  Razlika od 2.104.683 upisanih birača sa pravom glasa nalazi se među upokojenima, tako da oni ni posle dve decenije vladavine DRP sistema u Apsurdistanu neće ni na predstojećim izborima biti oslobođeni obaveze glasanja za reizbor tog sistema, zato što godinama uporno odbijaju da se odjave iz biračkog spiska.

Ovaj san nema nikakve veze sa istim ili sličnim izbornim postupkom u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-PARTOKRATSKO ZAPOŠLJAVANJE

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam.

Naime, uz pomoć svojih špijunskih, bezbednosnih i policijskih državnih struktura Komunisti su od opozicionih stranaka, nevladinih organizacija, sindikata i udruženja građana i nacionalnih manjina napravili svoje komunističke sekcije pomoću kojih nakon izbora prave vladajuću koaliciju. Uz pomoć svojih komunističkih sekcija Komunisti Apsurdistana su, kao pokaznu vežbu uspešnosti svoje komunističke transformacije, sproveli tobožnju “5. –to oktobarsku revoluciju” 2000. godine.

Konačnu konsolidaciju komunističkih partijskih i državnih sekcija, kao tobožnje “nacionalno pomirenje Apsurdistana” uobličio je komunistički agent Demokratic Izvinius, tako što je formirao vladajuću koaliciju Apsurdistana sastavljenu od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Svrha tobožnjeg “nacionalnog pomirenja” bila je da se reformiše kleptokratsko i partokratsko komunističko državno uređenje iz komunističkog perioda, kada je Apsurdistanom doživotno vladao tvorac komunističkog sistema Apsurdistana Titanus Mason.

Kleptokratija je izraz kojim se opisuje stanje u državi u kojoj je korupcija najviših političkih institucija dovedena do nivoa kada vlast postoji zarad lične dobiti pojedinaca i stranaka koje je čine, na račun opšte populacije i često bez skrivanja. Sama reč – kleptokratija – potiče od grčkih reči KLEPTOS (lopov) i KRATOS (vlast, država). U slobodnom prevodu to znači – lopovska vlast ili država lopova.

Kleptokratska praksa se razvija u različitim oblicima na raznim nivoima vlasti, a najpoznatiji su primeri:

-        Nameštanje konkursa za prijem radnika u radni odnos uz pomoć Nacionalne službe zapošljavanja;

-        Nameštanje privatizacije (prodaje državnih preduzeća);

-        Iznuđivanje novca od poslovnih ljudi;

-        “Ugrađivanje”, uzimanje određenih procenata od poslova koji se dodele određenim firmama kroz nameštene tendere i javne nabavke;

-        Protivusluge u novcu ili poklonima (stanovi, automobili, akcije u preduzećima, skupi satovi, putovanja i hoteli);

-        Pronevere novca iz državnih fondova;

-        Skretanje stranih investicija u svoju korist;

-        Zloupotrebe sredstava od poreza;

-        Razne šeme pranja novca.

          Partokratija je isto što i Kleptokratija, samo što je to organizovano u okviru partijskih komunističkih sekcija.

 Kao najbolji pozitivan primer dobro organizovane Kleptokratije u okviru partijskih sekcija, čija je uspešnost proverena u praksi, jeste primer zapošljavanja.

 Nacionalna Služba Zapošljavanja je uvela praksu održavanja tzv. “Sajma zapošljavanja”. Sajam se organizuje u obliku štandova na kojima poslodavci u toku radnog vremena sajma (ne duže od par časova) oglašavaju svoje potrebe za radnom snagom.

Ova farsa je organizovana od strane Nacionalne Službe Zapošljavanja da bi se u javnosti ostavio utisak da se radi o nekakvoj vrsti “javnog tendera za nezaposlena lica”. Kao faktor ograničenja za sve zainteresovane kandidate uveden je status “nezaposlenog lica” evidentiranog kod Nacionalne Službe Zapošljavanja ili po potrebi status “hendikepiranog lica”, koji takođe daje Nacionalna služba Zapošljavanja uz odgovarajuću proceduru (nepoznatu javnosti pre održavanja Sajma zapošljavanja). Ustvari, radi se o načinu kako da partijske sekcije zaposle svoje članove bez potrebnih stručnih i radnih sposobnosti uz izbegavanje institucije “javnog konkursa”.

Evo konkretnog primera:

          Jedna biblioteka je na štandu istakla potrebu za prijem 2 ekonomska tehničara. Drugih informacija o uslovima konkursa nije bilo. Da bi se sprečilo učešće onih koji ispunjavaju uslove konkursa, na štandu nisu bili navedeni potrebni uslovi konkursa, a da bi se sprečio prijem njihove dokumentacije (struka ekonomski tehničar) šalter ove firme na sajmu nije radio, a sajam se održavao u prostoriji te biblioteke. Nakon zatvaranja sajma direktor biblioteke preko lokalne TV obaveštava javnost da su pravo konkurisanja imali svi oni koji znaju da rade na računaru bez obzira na stručnu spremu??!!

To u konkretnom slučaju znači da je tu primljen neko ko je predao dokumenta u nekoj od partijskih sekcija, možda nekome u Nacionalnoj Službi Zapošljavanja ili direktoru biblioteke na ruke u njegovoj kancelariji.

Kada su zainteresovani protestvovali u Nacionalnoj Službi Zapošljavanja, objasnili su im da je uslov za konkurisanje za navedeno radno mesto posedovanje “Rešenja Invalidske komisije”, koja radi uz učešće predstavnika Nacionalne Službe Zapošljavanja.

Da bi neko mogao da se obrati Invalidskoj komisiji potrebno je da ima zdravstvenu knjižicu. Besplatnu zdravstvenu knjižicu može da dobije samo nezaposleno lice čiji ukućani imaju prihod oko 20 % ispod minimalne zarade. Prosek  prihoda nezaposlenog lica određuje se u zavisnosti od prihoda članova domaćinstva u kome živi nezaposleno lice. Nezaposleno lice čiji članovi domaćinstva ostvaruju prihod preko navedenog limita nema pravo na besplatno zdravstveno osiguranje.

Bez obzira kako ostvari pravo na zdravstveno osiguranje kandidat koji želi izdavanje “Rešenja o invaliditetu” treba da uplati oko 20 eura.

          Ili drugi primer:

          Jedna bolnica i nekoliko lokalnih trgovinskih firmi su na štandu istakli potrebu za prijem nekoliko pomoćnih radnika. Sem ovoga nije bilo preciziranih potrebnih uslova, što znači da su mogli da se prijave i nepismeni. Prema uslovima konkursa svako bi zaključio da se traže radnici za neke fizičke poslove.

Po završetku Sajma ispostavilo se da su traženi administrativni radnici sa poznavanjem rada na računaru. Naravno, ako su se javljali oni bez takvih kvalifikacija bili su odbijani zato što nemaju kvalifikaciju za rad na računaru. Ako bi se javili oni koji su imali kvalifikacije za rad na računaru odbijani su zato što nemaju “Rešenje o invalidnosti”. Ako bi se javio neko ko ima i “Rešenje o invalidnosti” i kvalifikaciju za rad na računaru odbijan je zato što kao invalid ne može da radi fizičke poslove.

Zbog primene Kleptokratije i Partokratije DRP sistem Apsurdistana zabeležio je sledeće uspehe:

-      Zaduženje svakog punoletnog građanina Apsurdistana poraslo je za dodatnih 1.250 evra,

-      Udvostručen je deficit državnog budžeta u odnosu na 2008. godinu,

-      Oslabljena je valuta Apsurdistana za 35 %,

-      javni dug Apsurdistana je uvećan za preko šest milijardi evra,

-      preko 500.000 ljudi su ostali bez posla,

-      prosečna zarada u Apsurdistanu od 439 evra 2008. godine svedena je na oko 250 evra 2012. godine.

Ovaj san nema nikakve veze sa državnim službama zapošljavanja u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-DRP VLADA

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu na principima savremenog DRP sistema. Skraćenica DRP znači Demokratski Republički Parlamentarizam. Ovakva Demokratska Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je po nalogu Sjedinjenih Američkih Država u sadejstvu sa državnim obaveštajnim, vojnim i policijskim strukturama Apsurdistana.

Naime, uz pomoć svojih špijunskih i drugih službi SAD su stavile pod svoju kontrolu komunističkog diktatora i komunističku Vladu Apsurdistana Diabolus Rubruma Silnog. Nakon toga je komunistička vlast svojim Dekretom naredila svim nivoima svojih komunističkih državnih i partijskih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene programskih načela i zalaganja tih partija i organizacija. Zbog pokušaja izvrdavanja nametnute vazalske uloge od strane Diabolus Rubruma Silnog SAD su u Apsurdistanu 1999. godine izvršile vojnu intervenciju, nakon čega su sve neposlušne komunističke vođe utamničile i osudile na višegodišnje robije zbog “ratnog zločina neposlušnosti prema komandnom kadru SAD-a” Diabolus Rubrum Silni je umro u zatvoru tokom suđenja. Nakon vojne intervencije SAD-a nalog sprovođenja DRP sistema u Apsurdistanu uz pomoć reorganizovanih političkih i državnih komunističkih struktura dobio je pokret DOS (Drpi Odmah Sve) na čelu sa svojim vođom Demokratic Dososom. Pod njegovom komandom iscenirana je tzv. „Demokratska revolucija“ 5. Oktobra 2000. godine. Međutim, zbog pokušaja izvrdavanja naloga SAD-a od strane Demokratic Dososa, a u funkciji opomene budućim komunističkim vođama, strukturama državne bezbednosti Apsurdistana izdat je nalog da izvrše javno pogubljenje Demokratic Dososa ispred  sedišta Vlade Apsurdistana. Nakon pogubljenja Demokratic Dososa nalog za završetak reorganizacije komunističkih partijskih i državnih struktura dobio je komunistički agent Demokratic Izvinius, čiji je otac bio pukovnik komunističke državne bezbednosti i profesor komunističke filozofije, prava i politike pre uspostavljanja vazalstva Komunističke partije Apsurdistana prema Sjedinjenim Američkim Državama. Konačnu konsolidaciju komunističkih partijskih i državnih struktura agent Demokratic Izvinius je sproveo tako što je formirao vladajuću koaliciju Apsurdistana sastavljenu od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Za vreme vladavine navedene koalicije DRP sistem Apsurdistana zabeležio je sledeće uspehe:

-       Zaduženje svakog punoletnog građanina Apsurdistana poraslo je za dodatnih 1.250 evra,

-      Udvostručen je deficit državnog budžeta u odnosu na 2008. godinu,

-      Oslabljena je valuta Apsurdistana za 35 %,

-      javni dug Apsurdistana je uvećan za preko šest milijardi evra,

-      preko 500.000 ljudi su ostali bez posla,

-      prosečna zarada u Apsurdistanu od 439 evra 2008. godine svedena je na oko 250 evra 2012. godine.

Zbog pokušaja uspostavljanja savezničkih odnosa Apsurdistana sa Sovjetskim Savezom i Kinom, Sjedinjene Američke Države su odlučile da na “budućim demokratskim izborima Apsurdistana” zakazanim za 6. Maj 2012. godine Demokratic Izviniusa kazne nametanjem mentora iz reda reformisane komunističke stranke SNS (Sami Nosimo Sve) Grobislava Titovića.

Ovaj san nema nikakve veze sa načinom državnog uređenja u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-ZAMENIK PREDSEDNIKA VLADE APSURDISTANA

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu. Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je na osnovu Dekreta jednog od najvećih komunističkih diktatora sprovedenog uz pomoć državnih obaveštajnih, vojnih i policijskih struktura.

Naime, Dekretom najvećeg komunističkog diktatora KPA (Komunistička Partija Apsurdistana) naređeno je svim nivoima komunističkih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene njihovih programskih načela i zalaganja. Na ovaj način je Komunistička partija Apsurdistana izvršila svoju političku, programsku i kadrovsku reorganizaciju, nakon čega je 2000. godine iscenirala tzv. „Demokratsku revoluciju“ pomoću bivših opozicionih stranaka nad kojima je preko svojih agenata prethodno uspostavila apsolutnu političku, programsku i kadrovsku kontrolu. Konačna konsolidacija reformisanih komunističkih političkih struktura izvršena je tokom 2008. godine uz pomoć komunističkog agenta Demokratic Izviniusa, tako što je formirana vladajuća koalicija sastavljena od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina. Na osnovu naloga predsednika Apsurdistana Demokratic Izviniusa Titanus Mortales je formirao svoj Kabinet u kome je za zamenika predsednika Vlade Apsurdistana imenovao Diabolus Rubruma minista unutrašnjih poslova.

Diabolus Rubrum, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova

 

Rođen je 1. januara 1966. godine u Unerzirp. Diplomirao je na fakultetu političkih nauka u Udargoeb. Član je Parlamentarne delegacije Narodne Skupštine Republike Apsurdistan u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Bio je predsednik Poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan i u Narodnoj skupštini Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara). Savezni narodni poslanik u veću građana Savezne skupštine Državne zajebancije  SRJ  (Skup Rasipnih Jebivetara) od 1992. godine. Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan od 2004. godine. Bio je minister informisanje u prelaznoj Vladi Republike Apsurdistan od oktobra 2000. do januara 2001. godine. Bio je predsednik Aferaškog kluba “Koferče” iz Udargoeba i potpredsednik Jadistanskog olimpijskog komiteta.

Imenovanjem na funkciju zamenika predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova Diabolus Rubrum je dobio šansu da zataška svoje veze i poslove sa Monagard Mećivokram Momlap.

Naime, Amlap je pripadao svetu podzemlja, kao ovejani kriminalac. Ogromne pare Amlap i Diabolus Rubrum zaradili su prodajom uglja koji se vadi u “Icivaser”. Država ulaže velika sredstva u rad rudnika, kako bi ugalj na tržištu bio jeftin energent. Amlap je otkupljivao celu proizvodnju, i uz pomoć Diabolus Rubruma preprodavao je, po trostruko većoj ceni državnim preduzećima, čiji direktori su morali da slušaju Diabolus Rubrumove naloge. Pretpostavlja se da su Amlap i Diabolus Rubrum zgrnuli nekoliko miliona evra. Anidogaj, Ajirpuć i Nićarap postali su Animlap “zona interesa”. Diabolus Rubrum mu je omogućio da dobije dozvolu za regionalnu televiziju “Amlap plus”, i Nagard Ćivokram je počeo da popravlja svoj imidž – od nasilnika i ubice do političara, narodnog poslanika. Nije slučajno Amlap ušao u koaliciju sa Diabolus Rubrumovim SPS-om (Stranka Propale Savesti). Dva ratna druga odlučili su da osiguraju svoj kapital.

Takođe, Diabolus Rubrum je, poslujući sa Monaltevs Ćivotanžar, zgrnuo lepe pare. Kada je pokrenuta priča da se sruši stadion “Obilića”, pod optužbom da se nalazi na groblju, umešao se Diabolus Rubrum, poslanik SPS-a (Stranka Propale Savesti) u parlamentu, i svojim vezama je uzeo Ucec u zaštitu. Naravno, Acec je lepo platila svom zemljaku za ”zaštitu”. Diabolus Rubrum je posredovao i kada je Acec prodavala fudbalere, i tako, prema nalazima apsurdistanske policije, na inostranim računima ostvarila 26 miliona evra. Diabolus Rubrum je Icec preporučio da na vreme pobegne na Kipar. Sada, kada je Diabolus Rubrum postao ministar unutrašnjih poslova, Acec će moći mirno da spava, i da se vrati u svoj Dargoeb.

Glavna preokupacija gospodina Diabolus Rubruma je bila da preuzme ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi zataškao neka prethodna ubistva i afere od strane komunističke mafije iz perioda njihove vladavine Apsurdistanom učinjene posredstvom pripadnika državne bezbednosti.

Tako naprimer, za vreme Evećivešolim vlasti pobijeno je mnogo ljudi. Novinar Okvals Ajivuruć, sekretar JUL-a (Jeziva Ubilačka Legija) Naroz Čivordot Kadnuk, ministar odbrane Elvap Ćivotalub, načelnik uprave kriminalističke policije Adargoeb Darolim Ćivohalv, načelnik Policijske stanice Iksvas canev Nagard Ćimis, zamenik ministra policije Navodar Ćičjots Adžab. Nijedna ova smrt nije istražena, niti su ubice privedene zakonu. Sva ubistva su politički motivisana.

Posebno je zanimljiv slučaj ubistva četvoročlane porodice brata prve Evonakra žene Ejilatan. Njen brat je nađen mrtav u stanu sa ženom i dvoje dece. Tokom akcije ”sablja” pokazalo se da je naredbu za ubistvo izdala Analtevs Ćivotanžar, da bi upozorila Uvonakra prvu ženu Ulijatan da se ne petlja u nasledstvo.

Sva ova ubistva Diabolus Rubrum je pomogao da ostanu kao trajna misterija. Posebno ga je zanimalo zataškavanje ubistva novinara Analim Aćitnap, koji je stradao ispred svog stana u Inidogaj.

Tabloid je svojevremeno objavio imena ubica. Oni su tužili ovaj list protiv kriminala zbog klevete, ali je list pravnosnažnom presudom Drugog opštinskog suda u Udargoeb oslobođeni od krivične odgovornosti. Ministar Nagard Ćičoj sakrio je ovaj predmet, jer je istraga pokazala da je nalog za Ovećitnap ”privođenje razumu” dao Nagard Ćivokram Amlap. Ćitnap je istraživao njegove kriminalne radnje, Amlap je našao momke da ga prebiju, ali su oni u tome preterali i Nalim Ćitnap je na licu mesta ostao mrtav. Njegovo ubistvo sada mora da definitivno zataška Diabolus Rubrum, jer je Amlap njegov ratni drug, iz mnogih pljački.

U SPS (Stranka Propale Savesti) mala grupa ljudi, na čelu sa Mećilil i Diabolus Rubrumom, odlučuje u ime stranke, ophrvana potrebom da zatre tragove svojim nedelima i da stečenu imovinu legalizuje, nadajući se večitoj vlasti opisanoj na početku ovog sna.

Da li će Diabolus Rubrum uspeti da trajno sakrije svoje prljave tragove? Njegov dosije je još u opticaju, i teško ga je sakriti od očiju javnosti.

Diabolus Rubrum je smrtno uplašen. U njegovoj porodici je prava drama. Njegova supruga Anažens je šokirana količinom i izlivom poruka mržnje koje joj se upućuju. I ako su, za sada na sigurnom, njima nije lako. Novog ministra unutrašnjih poslova naročito brine poruka, koju mu je telefonom saopštio Darolim Kemelu Ajigel. Od ove poruke Diabolus Rubrum se obeznanio. Upućeni tvrde da ima puno razloga da Diabolus Rubrum strepi za svoj život, jer je sa Mojigel bio u mnogim poslovima, dao je mnogo obećanja.

Poslednje dve decenije sudbina Apsurdistanskih ministara policije je bila tragična:

-Olimdar Ćivonadgob bio je prinuđen da posle demonstracija 9. marta 1991. godine podnese ostavku, zbog brutalnosti policije nad demonstrantima. A Olimdar je bio čovek od najvećeg poverenja Anadobols Aćivešolim.

-Naroz Ćivolokos, koji je nasledio Aćivonadgob, stradao je u svom rodnom mestu, navodno u saobraćajnoj nesreći, mada mnogi tvrde da je ubijen!

-Aćivolokos je nasledio Navodar Ćičjots Adžab, kada je on postavljen za saveznog ministra policije.

-Adžab je ubijen u kafani “Mama mia”, u neposrednoj blizini zrade MUP-a Apsurdistana. Njegovo ubistvo ostalo je nerasvetljeno.

-Okjalv Ćivokljijots, koji je postavljen za ministra nakon Gonidžab ubistva, ubio se ispred zgrade skupštine, ne želeći da se preda Mokšah tribunalu. Ostavio je oproštajnu poruku, optužujući svoje partijske drugove.

-Našud Ćivolijjahim, prvi DOS (Drpi Odmah Sve) ministar policije, u velikim je nevoljama. Protiv njega se vodi više krivičnih postupaka, zbog zloupotrebe službenog položaja. I na njega je pokušan atentat.

-Nagard Ćičoj, ministar u dva mandata, u januaru je doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Vozeći džip  u kasne noćne sate u alkoholisanom stanju sleteo je s puta. Ostao je potpuno nepokretan! Iza njega je ostalo mnogo afera. Njegova sudbina je za žaljenje, jer će, čim Ćičad preuzme ministarstvo, Ćičoj završiti u nekom domu za potpuno invalidna lica.

Koaliciju sa Demokratic Izviniusom i Furandi Dososom, Ćičoj je pokušao da objasni željom da SPS (Stranka Propale Savesti) uđe u Socijalističku internacionalu, uz pomoć Demokratic Izviniusa. Na skupu u Inita, održanom 2. jula ove godine, Izviniusova DS (Drpi Sve) primljena je ovu političku grupaciju, dok je SPS-u dato do znanja da se i ne prijavljuju za članstvo, jer bi to podelilo članice Socijalističke internacionale, i da mnoge ne žele da budu u društvu sa SPS-om.

Posebno je zanimljiva uloga Ecivals Ćikuđ Ćivonajed, potpredsednice SPS-a, a danas predsednice Narodne skupštine Apsurdistana. Ova vremešna dama, neuropsihijatar po zanimanju, univerzitetski profesor, po nalogu DOS-a (Drpi odmah Sve), odigrala je ključnu ulogu oko predaje Anadobols Aćivešolim. I ako za Ovećivešolim hapšenje nije postojao nalog istražnog sudije, tek sutradan ga je potpisao okružni sudija Narog Anilvač, Ćivešolim je odveden u Okružni zatvor u Udargoeb, jer ga Ecivals Ćikuđ Ćivonajed stručno obradila i ubedila da će odlaskom u zatvor postati velikomučenik i heroj, i da će se Apsurdistanci dići na noge. Nakon dobro obavljenog posla, sve njene kriminalne radnje u Ucvejugark su zaboravljene od strane DOS-ove vlasti. Pre zvaničnog saopštenja da SPS sa svojom svitom stupa u koaliciju sa Izviniusovim partijama, gospođa Ecivals Ćikuđ Ćivonajed otišla je u URD-e (Ujedinjene Razbojničke Države) na konsultacije, a zvanično to pravdajući posetom unuku.

URD-e (Ujedinjene Razbojničke Države) su u januaru 2010. godine skinule Diabolus Rubruma sa „crne liste“ administracije, gde se našao deset godina ranije kao saradnik Anadobols Aćivešolim. Wikiliks je objavio: “Diabolus Rubrumove tvrdnje treba uzimati s rezervom. Posebno ako se ima u vidu njegova sklonost ka izvrtanju istine – napisao je diplomata Dračir Nesredep.”

Diabolus Rubrumovu karijeru obeležila je i afera „Kofer“ sa 100 miliona evra, koja je takođe zataškana. U aferi ”kofer” od hapšenja ga je spasila SMS poruka koju mu je poslao doskorašnji generalni sekretar Vlade Apsurdistan Najed Voljahim. U toj akciji policije uhapšen je Diabolus Rubrumov kum Nadalv Ninađargaz, koji je u to vreme bio i direktor SPS-a (Stranke Propale Savesti). Diabolus Rubrum, naravno, nije podneo ostavku na partijsku funkciju, jer je bio učesnik u reketiranju izraelskog biznismena. U to vreme Diabolus Rubrum je lepo sarađivao sa Furandi Dosos pljačkašima.

Ovaj san nema nikakve veze sa zamenicima predsednika vlade u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-PREDSEDNIK VLADE APSURDISTANA

Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju večitu vlast u Apsurdistanu. Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je na osnovu Dekreta jednog od najvećih komunističkih diktatora sprovedenog uz pomoć državnih obaveštajnih, vojnih i policijskih struktura.

Naime, Dekretom najvećeg komunističkog diktatora KPA (Komunistička Partija Apsurdistana) naređeno je svim nivoima komunističkih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene njihovih programskih načela i zalaganja. Na ovaj način je Komunistička partija Apsurdistana izvršila svoju političku, programsku i kadrovsku reorganizaciju, nakon čega je 2000. godine iscenirala tzv. „Demokratsku revoluciju“ pomoću bivših opozicionih stranaka nad kojima je preko svojih agenata prethodno uspostavila apsolutnu političku, programsku i kadrovsku kontrolu. Konačna konsolidacija reformisanih komunističkih političkih struktura izvršena je tokom 2008. godine uz pomoć komunističkog agenta Demokratic Izviniusa, tako što je formirana vladajuća koalicija sastavljena od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

U svojstvu predsednika Apsurdistana Demokratic Izvinius je za predsednika Vlade Apsurdistana imenovao nestranačkog ali vrlo poslušnog i vernog Titanus Mortalesa.

Predsednik Vlade Apsurdistana Titanus Mortales

Titanus Mortales rođen je 16. avgusta 1950. godine. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na ekonomskom fakultetu. Pored navedenih naučnih zvanja stekao je i čin rezervnog oficira republike Apsurdistan. Od muzičkih instrumenata svira klavir.

Radnu karijeru počeo je kao finansijski inspektor u Uračejazu pod poslovnim nadimkom “Cegeruša”. Ovaj poslovni nadimak Titanus Mortales dobio je zato što se sa svojih inspekcijskih uviđaja uvek vraćao sa cegerom punim raznog bakaluka. Pre predaje terenskih izveštaja u Službu Državne kontrole Titanus Mortales je svraćao kući da ostavi ceger sa prihodom od inspekcijskih kontrola. Tokom obavljanja ovih poslova nije podneo ni jednu prekršajnu prijavu, zato što je uspostavio direktnu propocionalnost između prekršaja zakona i svog cegera – što veći prekršaj to puniji ceger.

U međuvremenu Titanus Mortales je radnu karijeru nastavio u Rudarskom institutu, zatim prelazi na ekonomski institut, da bi potom karijeru finansijskog saradnika, a kasnije i izvršnog direktora nastavio u konsultanskoj kući „Sec Nokem“.

Kao ekspertni konsultant radio je i za Svetsku banku. Od januara 2001. godine na funkciji je zamenika ministra u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Apsurdistana. U periodu od 2003. do 2004. godine obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju. Posle toga, vodio je agenciju za konsalting do izbora za ministra finansija. Na funkciju ministra finansija u Vladi Demokratske Republike Apsurdistan stupio je 15. maja 2007. godine i obavljao je do jula 2008. godine.

Pre imenovanja za predsednika Vlade Apsurdistana, kao izuzetno poverljivoj i poslušnoj osobi, Titanus Mortalesu je omogućeno privatno bogaćenje kroz zloupotrebu privatizacije autorske agencije Apsurdistana.

Naime, autorska agencija u kojoj je sin Titanus Mortalesa (Titanus Radnaskela) bio član upravnog odbora prodata je za 91.000 000 apsurda Unajotsu  Ućimotu,  koji je nastupao u ime konzorcijuma sastavljenog od tajanstvenih lica (uglavnom članovi Vlade Apsurdistana).

Nakon ovog događanja Zavod za intelektualnu svojinu Republike Apsurdistana je izdao dozvolu za rad agenciji “Prava izvođača” (PI), koja je u svom Statutu unela odredbu da 20 % svih svojih prihoda daje napred navedenoj autorskoj agenciji Titanus Mortalesa i tajanstvenog društva iz Vlade Apsurdistana, kao pomoć za logističku podršku. Takođe, propisana je obaveza da svi izvođači umetničkih programa moraju biti članovi agencije PI da bi mogli da produkuju svoje programe. Tu naravno spadaju i najpoznatije TV kuće među kojima i državna  TV, kojoj narod Apsurdistana uz račun za struju mora da plaća državni TV reket, bez obzira da li gleda ili ne gleda državnu TV.

Za one koji još nisu razumeli ovu nameštaljku: Titanus Mortales i društvo iz Vlade Apsurdistana nikako nisu bili naivni kada su uzeli kredit i investirali više miliona evra u autorsku agenciju, a zatim udesili da se registruje agencija PI, koja od ukupno ostvarenih prihoda 20 % ustupa agenciji Titanus Mortalesa & ostalih lopuža.

Takođe, saradnik Titanus Mortalesa Riminovz Ćizekin je osnovao agenciju „Sec Unokem“ u kojoj je Titanus Mortales sa svojim društvom takođe imao osnivački udeo i bio izvršni direktor, a imali su i zajedničku konsultantsku kuću „GRB O.O.D“ sa bugarskim ekonomistom Morimmidalv Miksvokrubumatom, koji je u Makedoniji osuđen na više od deset godina zatvora zbog ekonomskog kriminala. Agenciju  „Sec Unokem“ u poslovima privatizacije Apsurdistana zajednički su predstavljali Titanus Mortales iz Apsurdistana i Morimmidalv Miksvokrubumatom iz Bugarske.

Zajedno sa konsultantskom kućom „Tjolid“ agencija „Sec Unokem“ u kojoj je Titanus Mortales vršio funkciju izvršnog direktora učestvovala je u privatizaciji „Telekoma Apsurdistana“, mineralne vode „Zajnk Šolim“, „Frikoma“, pivare „Overaleč“, mlekare „Cabaš“, „Trajala“, filma „Dargoeb“, posredstvom Agencije za privatizaciju u kojoj je Titanus Mortales takođe bio izvršni direktor.

Tokom obavljanja funkcije predsednika Vlade Titanus Mortales uspeo je da zaduži svakog punoletnog građanina Apsurdistana za dodatnih 1.250 evra, da udvostruči deficit državnog budžeta u odnosu na 2008. godinu, da oslabi valutu Apsurdistana za 35 %, da javni dug uveća za preko šest milijardi evra, da preko 500.000 ljudi izgube radna mesta, da prosečnu zaradu u Apsurdistanu od 439 evra 2008. godine svede na 383 evra 2012. godine.

Zbog izbegavanja sukoba među članovima svoje Vlade Titanus Mortales je sednice održavao uglavnom telefonskim putem. Ali ni to nije bila prepreka da dođe do međusobnih sukoba. Kako su ti sukobi izgledali ilustruje prepis pisma jednog od potpresednika Vlade titanus Mortalesa.

Republika Apsurdistan    KABINET POTPREDSEDNIKA VLADE I MINISTRA EKONOMIJE I REGIONALNOG RAZVOJA Broj: 337-00-013/2011-05 02. фебруар 2011. године Б е о г р а д

            

         

   

         

        

         

VLADA

-Gospodin Titanus Mortales, predsednik-

Poštovani predsedniče Titanus,

Koristim priliku da Vam skrenem pažnju na nedolično ponašanje u javnosti državnog sekretara ministarstva finansija, gospodina Anadobols Aćili.

Naime, dana 13. januara 2011. potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Gorenja iz Velenja, Republika Slovenija, kojim je u skladu sa važećim propisima predviđena podrška investicionim projektima Gorenja u Uveljavu, Jorats Ivozapu i Uračejazu. Naime, nakon što je Gorenje u Apsurdistanu već investiralo 50 miliona evra i u svojim fabrikama u Uveljavu i Jorats Ivozapu već uposlilo oko 1100 radnika, posle višemesečnih pregovora doneli su odluku da pokrenu proizvodnju veš mašina u Uračejazu i uposle još najmanje 300 radnika, kao i da prošire kapacitete za proizvodnju frižidera u Uveljavu uz otvaranje oko 200 novih radnih mesta, te bojlera u Jorats Ivozapu uz upošljavanje dodatnih 250 radnika. Nakon potpisivanja Memoranduma, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je pripremilo nacrt Predugovora o realizaciji investicionog projekta Gorenja u Uračejazu kao i Predlog zaključka sa obrazloženjem i 19. januara 2011. godine po uobičajnoj proceduri uputilo materijal resornim ministarstvima i organima radi davanja mišljenja.

Republički sekretarijat za zakonodavstvo je 24. januara 2011. godine dostavio mišljenje bez primedaba. Ministarstvo finansija je 25. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba. Ministarstvo za infrastrukturu je 24. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je 25. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba. Republičko javno pravobranilaštvo je 25. januara 2011. godine dostavilo mišljenje bez primedaba.

Na osnovu svih pozitivnih mišljenja, Vlada je usvojila predlog Ministarstva ekonomije na telefonskoj sednici održanoj 27. januara 2011. godine.

Bez obzira na ranije dato pozitivno mišljenje Ministarstva finansija, državni sekretar tog istog ministarstva, Anadobols Aćili, je 26. i 27. januara izašao u javnost sa neistinama i teško optužio Ministarstvo ekonomije i mene lično za navodno otimanje investicije Uveljavu i zloupotrebu budžetskog novca u političke svrhe. Istina je sasvim drugačija. Gorenje je velika multinacionalna kompanija, sa godišnjim prometom od oko 1,5 milijardi evra, koja samostalno donosi odluke o svojim investicionim lokacijama. Činjenica je da su se samostalno opredelili za braunfild investiju. Pored Uračejaza, pre donošenja konačne odluke razmatrali su i druge braunfild lokacije u Apsurdistanu (npr. Šin), ali je hala uračejaza Porcelana u stečaju zbog svojih tehničkih kakrakteristika i relativno dobre očuvanosti bila najpogodnija za investicione planove Gorenja, jer im je finansijski mnogostruko isplativija nego grinfild investicija na bilo kom drugom mestu, bez obzira na iznos podsticaja koji se nude u skladu sa važećom uredbom Vlade. Računica je veoma prosta -  s obzirom da je Gorenju za novi proizvodni program potrebna hala od oko 20000 kvadrata u kojoj žele da brzo krenu sa proizvodnjom, kupovina i adaptacija postojeće hale u Uračejazu će ih koštati samo oko 1,5 miliona EUR, uz mogućnost otpočinjanja proizvodnje u roku od svega tri meseca, dok bi ih izgradnja potpuno nove hale iste površine u Uveljavu (ili u bilo kom drugom mestu u Apsurdistanu) koštala najmanje 8 miliona evra i trajala bi barem devet meseci. Zbog toga je više nego očigledno da su čisto ekonomski razlozi opredelili Gorenje za izbor Uračejaza kao lokacije za njihovu treću investiciju u Apsurdistanu. Osim toga, nije mi poznato da je iko iz Uveljava uputio bilo kakvu primedbu na svojevremenu odluku Gorenja da svoju drugu fabriku u Apsurdistanu locira u Jorats Ivozapu (takođe se radilo o braunfild investiciji, kao i sada u slučaju Uračejaza), pa je potpuno nejasno otkuda sada optužbe na račun izbora njihove treće lokacije.

 

Imajući ove činjenice u vidu, ničim izazvani i potpuno neosnovani brutalni napad državnog sekretara Aćilia naneo je veliku moralnu štetu čitavoj Vladi i ugrozio moju reputaciju u javnosti. Od kada je ova Vlada formirana, nikada se nije dogodilo da je neko na tako grub način zloupotrebio neku državnu instituciju (Ministarstvo finansija) u političke svrhe, kao što je to ovom prilikom Aćilia uradio. Njegova očita namera je bila da me omalovaži, izazove animozitet građana Aveljava prema meni i pokuša da me iskompromituje u javnosti, na osnovu lažnih podataka koje je izneo. Verujem da vam je jasno da zbog svega ovoga moja dalja saradnja sa gospodinom Aćilia više nije moguća. Zbog toga očekujem da prema njemu primenite odgovarajuće sankcije, tj. da ministarki finansija predložite njegovo razrešenje sa mesta državnog sekretara. Uveren da se ovakvi ispadi koji ugrožavaju kredibilitet Vlade više neće  ponoviti, srdačno vas pozdravljam.

S poštovanjem,

Potpredsednik Vlade

                                                                                                        Krađen Drinkić

 

 

Dostavljeno:

-Anaidi Ćivonitugard, ministru finansija

Ovaj san nema nikakve veze sa predsednikom vlade u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-APSOLUTNI VLADAR APSURDISTANA

 Sanjao sam da su Komunisti uspostavili svoju doživotnu vlast u Apsurdistanu. Komunistička vladavina Apsurdistanom uspostavljena je na osnovu Dekreta jednog od najvećih komunističkih diktatora sprovedenog uz pomoć državnih obaveštajnih, vojnih i policijskih struktura.

Naime, Dekretom najvećeg komunističkog diktatora KPA (Komunistička Partija Apsurdistana) naređeno je svim nivoima komunističkih struktura da u sve opozicione stranke, nevladine organizacije, sindikate i udruženja građana i nacionalnih manjina ubace svoje odabrane komunističke kadrove radi preuzimanja vodećih pozicija i promene njihovih programskih načela i zalaganja. Na ovaj način je Komunistička partija Apsurdistana izvršila svoju političku, programsku i kadrovsku reorganizaciju, nakon čega je 2000. godine iscenirala tzv. „Demokratsku revoluciju“ pomoću bivših opozicionih stranaka nad kojima je preko svojih agenata prethodno uspostavila apsolutnu političku, programsku i kadrovsku kontrolu. Konačna konsolidacija reformisanih komunističkih političkih struktura izvršena je tokom 2008. godine tako što je formirana vladajuća koalicija sastavljena od sledećih političkih opcija: DS (Drpi Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Zadatak da ujedini novokomponovane komunističke frakcije i od njih formira apsolutističku komunističku vlast dobio je Demokratic Izvinius, kao predsednik Republike Apsurdistan, koji je ujedno i predsednik novoformirane komunističke frakcije DS (Drpi Sve), nakon što su službenici državne bezbednosti Apsurdistana streljali predsednika te opozicione stranke zbog protivljenja da ta stranka postane frakcija stranke SPS (Stranka Propale Savesti).

Predsednik DS (Drpi Sve) Demokratic Izvinius.

Prema informacijama iz arhive tajne službe komunističke partije Apsurdistana Demokratic Izvinius je rođen 15. Januara 1958 godine u inostranstvu od oca kapetana, a zatim i pukovnika  komunističke OZNE (Odmah Zabrani Narodnu Emancipaciju) i majke iz Ustaške porodice.  Ovaj podatak o majci su komunističke tajne službe uklonile iz biografije Demokratic Izviniusa.

Porodica Izvinius se iz inostranstva preselila u glavni grad Apsurdistana, gde pukovnik OZNE (Odmah Zabrani Narodnu Emancipaciju) dobija zadatak da napiše nov program komunističke vladavine. Nakon uspešno napisanog komunističkog programa pukovnik Izvinius postaje redovni profesor filozofije, politike i prava, a svoju suprugu zapošljava kao neuropsihijatra.

Mladog Demokratic Izviniusa otac pukovnik i professor i pored niskog faktora inteligencije (IQ=89) upisuje prvo u osnovnu školu, a zatim, kao dete uticajnih roditelja, i u gimnaziju. U gimnaziji Demokratic Izvinius doživljava prvu ljubav tako što se zaljubljuje u svog najboljeg druga i stupa sa njim u homoseksualnu vezu. Ovu vezu kompromitovala je tetkica, kada je zatekla Demokratic Izviniusa dok je radio felacio svom najboljem drugu. Tetkica ovaj slučaj prijavljuje direktoru, a ovaj u svojstvu saradnika KOS (Kontra Obaveštajne Službe) to prijavljuje svojim pretpostavljenima. Istovremeno direktor tetkici zabranjuje da ovaj slučaj bilo kome ispriča.

Komunistička tajna služba koristi ovaj događaj da mladog Demokratic Izviniusa vrbuje za rad u toj službi.  Kao prvi zadatak i proveru odanosti službi, Demokratic Izvinius dobija da špijunira svoje roditelje, zato što je njegov otac pukovnik i profesor Izvinius počeo da se druži sa disidentima. Istovremeno, radi negiranja gej imidža mladog Demokratic Izviniusa agenti KOS (Kontra Obaveštajna Služba) mu nalaze tobožnju devojku sa kojom se navodno zabavljao do ženidbe sa drugom izabranom devojkom, koja je bila potpuno aseksualna. Sve ovo imalo je svrhu da preko ovih osoba mladog Demokratic Izviniusa agenti KOS (Kontra Obaveštajna Služba) ubace u tzv. “revolucionarnu grupu”.

Kao agent kontraobaveštajne službe mladi Demokratic Izvinius postiže zapažene uspehe, koji rezultiraju suspendovanjem njegovog oca sa filozofskog fakulteta i hapšenjem “revolucionarne grupe” zajedno sa njegovom suprugom. Da se ne bi otkrila špijunska uloga Demokratic Izviniusa sprovodi se i njegovo hapšenje i osuda na 45 dana zatvora, navodno zbog njegovog protesta u vezi hapšenja supruge i njenih drugova revolucionara.

 Nakon navedenog slučaja mladi Demokratic Izvinius 1985. godine odlazi na odsluženje vojnog roka, gde doživljava nervni slom, nakon čega počinje javna manifestacija njegovog poremećenog mentalnog zdravlja.

Posle svih ovih događanja Demokratic Izvinius biva ubačen u opozicionu demokratsku stranku u kojoj postaje sekretar Glavnog odbora a ubrzo i Potpresednik Izvršnog odbora.

U međuvremenu njegova supruga gubi iluzije o svom dobrom braku sa Demokratic Izviniusom, koji je sve više ispoljavao svoj mentalni i psihopatski karakter tako što je počeo da tuče svoju suprugu i prestao je da pred njom krije svoje homoseksualne veze. Shvativši da je svoje najbolje godine provela uz homoseksualnog psihopatu ona biva zgađena tom činjenicom i odlazi u manastir gde nalazi svoj duševni mir tako što postaje kaluđerica.

Nakon ovakvih biografskih dešavanja Demokratic Izviniusu otvara se perspektiva za meteorski uspeh u karijeri.

Nakon streljanja predsednika opozicione demokratske stranke na njeno čelo dolazi Demokratic Izvinius. Pre izbora na ovu funkciju neko vreme bavio se novinarstvom, a jedno vreme i kao klinički psiholog, profesor psihologije i istraživanja u Institutu za psihologiju. Bio je poslanik Narodne skupštine Republike Apsurdistan i član Veća za nauku i tehnologiju. U prvoj “demokradskoj” Vladi Apsurdistana bio je ministar  telekomunikacija. Od 2001. bio je poslanik DS (Drpi Sve) u Veću građana i podpresednik Narodne Skupštine Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara). U tom mandatu obnavljao je funkciju predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti. U sazivu prve Narodne Skupštine Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara) obavljao je funkciju šefa Poslaničkog kluba  DOS (Drpi Odmah Sve). Od 17. marta 2003. bio je ministar odbrane Državne zajebancije SRJ (Skup Rasipnih Jebivetara). Na parlametarnim izborima održanim u decembru 2003. godine bio je nosilac liste DS (Drpi Sve) “DS – Demokratic Izvinius”. Od februara 2004. šef je Poslaničkog kluba DS (Drpi Sve) u Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan. Stupio je na funkciju predsednika Republike Apsurdistan 11. jula 2004. godine, posle izbora na kojima je u drugom krugu pokradio kandidata SRS (Sami Rušimo Svakog) Grobislava Nikogića.

Ovaj san nema nikakve veze sa vladarima u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-NE TREBA SE BOJATI PROMENA

Sanjao sam da je vlast u Apsurdistanu raspisala izbore za 6. maj 2012. godine. Tim povodom predstavnica jedne opozicione stranke je pozvala narod da masovno glasa za tu stranku.

Ovaj san nema nikakve veze sa izborima u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-BIZNIS FORUM

Sanjao sam da je vlast u Apsurdistanu odlučila da tokom svog mandata svake godine početkom marta meseca održava skup svojih i svetskih ekonomista kako bi celom svetu pokazala svoje apsurdske uspehe u ekonomiji. Pošto je vrednost valute Apsurdistana izražena u apsurdima, a ista nije priznata u svetu, vlast Apsurdistana je odlučila da svoju valutu izjednači sa vrednošću valute Republike Srbije, tako što je odredila da 1 apsurd vredi isto koliko i 1 dinar. Na navedeni način vlasti Apsurdistana tokom svog četvorogodišnjeg mandata imaju sledeći trend svoje valute u odnosu na 1 Euro:

Na dan 06.03.2009. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 94,8476 apsurda.

Na dan 08.03.2010. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 100,0346 apsurda.

Na dan 08.03.2011. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 103,8129 apsurda.

Na dan 08.03.2012. godine prodajni kurs 1 Eura je bio 111,0945 apsurda.

Vladajuću koaliciju Apsurdistana čine stranke DS (Drpni Sve), G17 plus (Grabi 17% Plus), SDP (Samo Drpaj Pravilno), LSV (Laži Svo Vreme), SPO (Sve Pare Ovamo) i SPS (Stranka Propale Savesti)-PUPS (Prvo Ugrabi Posle Sedi)-JS (Još Skupi), uz učešće poslanika nacionalnih manjina.

Zaključak sa ovogodišnjeg biznis foruma Apsurdistana

Na ovogodišnjem biznis forumu vlada Republike Apsurdistana je za četvorogodišnji period svoje vladavine uspela da demonstrira porast vrednosti svoje valute u odnosu na euro, jer je na početku njene vladavine 1 euro vredeo 94,8476 apsurda, a pri kraju njene vladavine 1 euro je dostigao vrednost od 111,0945 apsurda. Pre ove vlade bolji uspeh imala je samo vlada Apsurdistana iz 1993. godine, koja je tada uspela da izda novčanicu u vrednosti od 500 milijardi apsurda, zbog čega su te godine građani Apsurdistana imali najviše para na svetu.

Ovaj san nema nikakve veze sa stanjem ekonomije u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-PREDIZBORNI PROGRAM

Sanjao sam da je vlast u Apsurdistanu raspisala parlamentarne izbore za koje je sačinila sledeći predizborni politički program:

1. Ako naša koalicija bude izabrana obećavamo da niko od naših glasača neće imati obavezu da radi, a svako ko nema pravo na penziju imaće platu od 30.000 apsurda, dok će penzioneri dobijati tromesečne povišice od 10.000 apsurda.
2. Voće, povrće i korisne biljke kao žitarice, koje budu sadili i negovali naši glasači moraju uspevati iznad svetskog proseka najmanje dva puta godišnje.
3. Sva stoka, koju budu negovali naši birači, moraće da daje prirast koji će biti propisan zakonom i da se množi najmanje jednom u tri meseca.
4. Ukoliko pobedimo na izborima naši birači će biti oslobođeni obaveze da misle, jer će tu obavezu umesto njih preuzeti država – ovo se naročito odnosi na lica u državnoj službi. Ko se ne bude pridržavao ovog pravila biće podvrgnut zakonskim sankcijama. Ko bude želeo da misli moraće da ima posebnu dozvolu države i biće oporezovan.
5. Obuća, odeća, nakit i druge potrebštine sejaće se i uspevati vrlo brzo u svim potrebnim količinama, dezenima i bojama. Sitnije stvari, kao kape, rukavice, čarape i slično naši glasači imaće pravo da gaje u saksijama.
6. Naši glasači neće imati obavezu da prave decu, a ako ih slučajno budu imali njihovo odgajanje preuzeće država u specijalnim firmama.
7. Plaćanje dugova i poreza našim biračima će biti strogo zabranjeno i zakonski kažnjivo.
8. Obavezu plaćanja dugova i poreza imaće samo oni koji ne budu glasali za nas.
9. Naši birači imaće pravo na ukidanje svih nepotrebnih stvari kao što su: pokvareno voće i povrće, pamet i logika, tašte, svekrve, šira familija, saobraćajne i inspekcijske kontrole, padeži, lepo vaspitanje, moral, pohađanje nastave i kurseva radi sticanja znanja bilo koje vrste.

 Ovaj san nema nikakve veze sa stanjem svesti vlasti i građana u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

GRAĐANI BORA IZDRŽALI “UJEDNAČENO GREJANJE”

Već je celom svetu poznato da su građani Srbije postali nebeski narod. Oslanjajući se valjda na takvo uverenje, a suočen sa činjenicom da Srbija u uslovima vanrednog stanja ne može efikasno da se nosi sa teškim posledicama, zbog velikih snežnih padavina i niskih temperatura, predsednik Republike Boris Tadić je izjavio:

“Nema panike, biće bolje.

Od tvrdog smo materijala napravljeni, Srbija će da izdrži.“

Ove istorijske reči predsednika Tadića, kao da su bile neformalni tender nekim lokalnim funkcionerima  za dokazivanje predsednikovih reči u praksi.

U oštroj konkurenciji, čast i dokazivanje izdržljivosti u praksi pripala je žiteljima Bora.

Tim povodom neki dežurni kritičari bi to odmah pripisali političkim vezama između klanova borske lokalne samouprave i nosilaca državnih ovlašćenja. Ali nije tako. Po pitanju izdržljivosti žitelji Bora su se već mnogo ranije afirmisali.

Istorijat početka takve afirmacije vezuje se još za eksploataciju rude bakra od strane Francuza pre drugog svetskog rata. U to vreme Bor je bio neemancipovana seoska sredina čiji žitelji nisu imali naviku da trpe posledice ekološkog genocida. Zbog toga su se pobunili, ali je buna bila ugušena tako što je od strane tadašnje žandarmerije ubijeno nekoliko najžustrijih bundžija.

Nakon Francuza u drugom svetskom ratu borske rudnike su eksploatisali Nemci. Bunili bi se i tada žitelji Bora, ali je okupacijska vlast nametnula stroga okupacijska pravila po kojima je za slučaj stradanja jednog okupatorskog predstavnika zaprećeno streljanje 100 nevinih žitelja.

Iz navedenih situacija svi su izvukli neke pouke.

Tako naprimer, i Francuzi i Nemci nisu smeli da koriste bogato rudno telo „H“, koje je, sem mnogo bakra i zlata, sadržalo i mnogo arsena i drugih teških otrova.

Žitelji Bora nisu više smeli da se bune, jer je smrt od trovanja bila sporija od smrti zbog pobune, tako da su bili prinuđeni da trpe. Vremenom to im je prešlo u naviku.

Vlast je zahvaljujući takvim okolnostima mirno i bez većih ekcesa iskoristila veliko bogatstvo u bakru i zlatu iz rudnog tela „H“.

Da bi žiteljima Bora održali kondiciju u izdržljivosti vlast je u centru grada izgradila Topionicu u kojoj se povremeno tope otrovni koncentrati. Najveći test izdržljivosti žitelji Bora su imali tokom 1989. godine kada su u Boru prerađivani koncentrati sa visokim sadržajem žive, arsena, kadmijuma, olova, a zbog potrebe finansijskih sredstava potrebnih za nastupajuće ratne poduhvate, testirana je izdržljivost žitelja Bora i na nukleide prirodnog i veštačkog porekla (zli jezici tvrde da je tadašnja vlast na tom biznisu zaradila oko 2 milijarde dolara).

Iz navedenog vidi se da građani Bora kandidaturu za test izdržljivosti nisu dobili preko veze, već na osnovu istorijskih zasluga.

Čast za organizaciju dokazivanja izdržljivosti građana Bora pripala je JKP Toplana, koja je zbog poklonjenog kotla građanima Beograda nakon završenog bombardovanja bila prinuđena da u kontinuitetu sprovodi testove izdržljivosti građana Bora na hladnoću u stanovima.

Sticajem povoljnih vremenskih okolnosti ove godine Toplani Bor se ukazala prilika i čast da testira izdržljivost građana Bora u ekstremnim uslovima.

Kao sponzori organizacije sprovođenja testa uključili su se neki predstavnici lokalne samouprave i TV Bor.

Nakon petodnevnog testiranja utvrđeno je da su žitelji Bora izdržali, čime su potvrđene reči predsednika Srbije u vezi izdržljivosti.

Tako, građani Bora mogu biti ponosni, jer su još jednom dokazali da su napravljeni od tvrdog materjala specijalne vrste. Ova činjenica je utoliko značajnija, ako se zna da pri niskim temperaturama stradaju mnogi materjali, za koje se do ovog testa smatralo da spadaju u grupu izdržljivih.

Za uspeh testa velike zasluge ima TV Bor, zato što je odolela profesionalnom iskušenju da građanima Bora saopšti da je u pitanju testiranje njihove izdržljivosti. Umesto toga TV Bor je građane obavestila da su im stanovi hladni zbog „ujednačenog grejanja“, pod kojom se tajnom poslovnom šifrom Toplane vodio navedeni eksperiment.

Predstavnici lokalne samouprave zaslužni su za uspešno testiranje izdržljivosti građana Bora, zato što Toplanu nisu sprečili da umesto ugljem kotlove loži ugljenom jalovinom, a nakon testa obezbedili su dovoljne količine uglja iz Bosne i Kolubare, tako da Toplana sada ima šta da ubacuje u kotlove kad su temperature u minusu.

Naime, tokom testiranja pokazalo se da ugljena jalovina, i pored povoljne cene na tržištu i sadržaja uglja od preko 2%, u vreme niskih temperatura, zbog bogatog sadržaja peska i gline, sklona je kvašenju i zamrzavanju, te u slučaju upotrebe pri takvim uslovima izaziva havarije kotlova, što je prilikom testiranja uspešno demonstrirano.

Pored uspešnog testiranja izdržljivosti građana Bora na niske temperature, koalicioni naučni kadar Toplane i lokalne samouprave došao je i do novih revolucionarnih otkrića:

1. Ugljena jalovina nema dovoljnu kaloričnu moć za proizvodnju viška toplotne energije. Naime, sadržaj uglja u jalovini mora da bude iznad 70% da bi se, pored zagrevanja jalovine zagrejao i kotao sa vodom.
2. Ugjlena jalovina nije podobna za proizvodnju toplotne energije zato što sadrži velike količine gline i peska, koje imaju sklonost da apsorbuju veliku količinu vode, za čije se isparavanje troši velika količina toplote, koja se mora obezbediti dodavanjem ugljeva visoke kalorične moći.
3. Ne preporučuje se građanima da svoje peći i kotlove lože ugljenom jalovinom zbog opasnosti od havarija. Opasnost od havarija nepobitno je dokazana tokom obavljenog eksperimenta u kotlovima Toplane Bor.
4. Da bi se iskoristile velike rezerve nabavljene ugljene jalovine Toplana Bor mora im dodavati visoki procenat kvalitetnih ugljeva, što u mnogome poskupljuje proizvodnju toplotne energije, tako da je neminovno povećanje cena grejanja.

Testiranje izdržao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-KLEPTOKRATSKA DRŽAVA

Sanjao sam da je Demokratska Republika  Apsurdistan postala Kleptokratska država.

Kleptokratija je izraz kojim se opisuje stanje u državi u kojoj je korupcija najviših političkih institucija dovedena do nivoa kada vlast postoji zarad lične dobiti pojedinaca i stranaka koje je čine, na račun opšte populacije i često bez skrivanja. Sama reč – kleptokratija – potiče od grčkih reči KLEPTOS (lopov) i KRATOS (vlast, država). U slobodnom prevodu to znači – lopovska vlast ili država lopova.

Kleptokratska praksa se razvija u različitim oblicima na raznim nivoima vlasti, a najpoznatiji su primeri:

-  Nameštanje privatizacije (prodaje državnih preduzeća);

-  Iznuđivanje novca od poslovnih ljudi;

-  “Ugrađivanje”, uzimanje određenih procenata od poslova koji se dodele određenim firmama kroz nameštene tendere i javne nabavke;

-  Protivusluge u novcu ili poklonima (stanovi, automobili, akcije u preduzećima, skupi satovi, putovanja i hoteli);

-  Pronevere novca iz državnih fondova;

-  Skretanje stranih investicija u svoju korist;

-  Zloupotrebe sredstava od poreza;

-  Razne šeme pranja novca.

Za utehu korupcija vlada celim svetom i naravno Apsurdistanom. Svi su saglasni da je najveći problem Apsurdistana korupcija, pa ipak malo, veoma malo se uradilo na njenom suzbijanju. Zašto? Zato što je u Apsurdistanu suviše onih koji su upleteni i koji mute vodu. Zapravo, oni koji bi trebalo da rade protiv korupcije, sprečavaju istinsku akciju jer bi mogla doći i do njih. Svesno se stvara zabuna, tako da mnogi i ne razumeju o čemu je tu reč.

Kako funkcioniše korupcija u Apsurdistanu?

 Svi političari Apsurdistana govore o borbi protiv korupcije, a misle na različite stvari. Nekakva borba se i vodi, ali efekti su tako mali da bi se mogli zanemariti. Moglo bi se čak reći da nema nikakvih rezultata, jer korupcija je ovladala državom do te mere da kontroliše i sve aktivnosti i ljude koji tu borbu treba da vode.

Sam sistem je izgrađen na korupciji i koruptivan je. Vlast je korumpirana, a manje-više i svi njeni nosioci, kao i svi oni koji bi trebalo da je kontrolišu. Ako ništa drugo, korumpirani su već samim tim što su postavljeni na ta mesta -  poslanika, tužioca ili sudije, ili direktora Agencije za borbu protiv korupcije. Analitičari i mediji, koji bi trebalo da sve to raskrinkavaju u javnosti, takođe su korumpirani, pa se “borba” uglavnom svodi na povike “dršte lopova”, sve sa ciljem da se potraga usmeri u drugom pravcu.

To se najbolje vidi na raznim televizijama koje se same ne bave korupcijom u svojim redovnim programima, osim što izveštavaju o hapšenjima pojedinih lopova i grupa, uz informacije iz vlasti o “velikim uspesima” u borbi protiv nje. Samo povremeno organizuju posebne emisije u kojima se “ozbiljno” razgovara o toj pošasti. U takvim emisijama obično učestvuju korumpirani urednici medija, korumpirani istraživači javnog mnenja i korumpirani eksperti, jer na tim mestima ne bi mogli ni biti oni koji to nisu, odnosno ne bi mogli biti tako “uspešni” i “ugledni” da zasluže poziv u emisiju.

Častan izuzetak, koji samo potvrđuje pravilo, jeste Vrankica Stranković sa svojim Insajderom, ali nju niko ni ne poziva na takve mudrolije. Verovatno ne bi ni došla iz najmanje dva razloga, najpre zbog toga što ona ne ume da priča tako umno a da ništa ne kaže, a onda i zbog toga što joj je zbog njenog direktnog i konkretnog govora, vrlo direktno i konkretno ograničeno kretanje, budući da živi pod policijskom prismotrom. Ne zna se samo da li oni to nju čuvaju od korumpiranih bitangi, ili njih od nje.

U odsustvu takvih novinara kao što je Vrankica, o korupciji se pričaju uvek iste načelne priče, kako je to velika i opasna bolest, kako je zahvatila sve pore našega društva i tako dalje i tako bliže. A onda se konkretno i najoštrije opali po doktorima i medicinskim sestrama, saobraćajnim policajcima i šalterskim službenicima, i najviše po narodu koji im uporno poklanja viski, kafu, bombonjere ili plaća turu pića i meze. Time se tema potpuno izvrće i marginalizuje, a narodu nameće osećaj krivice i tako oduzima pravo da postavlja pitanja o pravoj korupciji. Ruku na srce, svi smo to radili, svi smo bar ponekad častili neke od inkriminisanih u znak pažnje i zahvalnosti za ljubaznost i trud.

Ormari brojnih lekara snabdeveni su pićem bolje od fri šopa, a fioke šalterskih službenika kao omanji dragstor kafom i čokoladama. Ali, neće biti da to znači da su svi u korupciji, odnosno pokvareni. A i oni koje tako darujemo, najčešće to primaju više iz želje da uzvrate poštovanje i ne uvrede ljude koji su za to odvojili možda i poslednju crkavicu, nego što će od toga imati neke koristi. Nije to ta korupcija. U najgorem slučaju to može biti sitan mito, kakav inače praktikujemo i unutar najbliže familije, čiju naklonost i pažnju, pa i ljubav, često kupujemo raznim poklonima.

Da vidimo šta je prava korupcija, ona koja nam svima radi o glavi i koja stvara klimu u kojoj je mito isto što i prelazak ulice u kojoj nema pešačkog prelaza jer nema ni asfalta. U takvoj ulici svaki prelazak je nepropisan, ali i normalan.

Korupcija je nešto drugo, korupcija podrazumeva, pre svega, nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći, radi sticanja sopstvene koristi. U prevodu to znači potkupljivost i pokvarenost.

Korupcija ima viševekovnu tradiciju i iskustvo, pa je usavršila mehanizme tako da joj je teško ući u trag i još teže pribaviti dokaze. Stoga se u modernim, demokratskim državama korupcionaške afere uglavnom završavaju sudom javnosti i takozvanom moralnom odgovornošću.

Zahvaljujući izvitoperenom shvatanju demokratskih pravila igre, u Apsurdistanu su razvijena veoma kreativna rešenja korupcije u svim situacijama. Tako se formira i sama vlast, jer su i koalicije, naročito one postizborne kada se namiče većina, čista korupcija.

Pogledajmo, na primer, kako je formirana aktuelna vlada Apsurdistana, koalicijom koja je narodu predstavljena kao vrhunac demokratije, a zapravo je školski primer korupcije.

Pošto su u prethodnom mandatu podržavali manjinsku vladu očekivalo se da će posle novih izbora napraviti sa njima koaliciju i tako se ušunjati u novu vlast, na mala vrata.

Ali, Demokrate Apsurdistana su rešile da oni po svaku cenu preuzmu vlast u svoje ruke i tajno su ušli u pregovore sa dojučerašnjim zakletim neprijateljima, nudeći im više od suparnika, na šta ni jedni ni drugi nisu imali pravo, niti su bili ovlašćeni.

Trgujući tako sa onim što nije njihovo, trgujući državnim funkcijama i novcem, ali iznad svega i obrazima i sudbinom naroda Apsurdistana, vratili su u život i osnažili partiju koja je voljom građana bila u odumiranju. Pogazili su tako i svoje obećanje da nikada neće sa SPS-om (Stranka Propale Savesti) praviti bilo kakve kompromise i pogodbe, ali što je još gore, pogazili su i sve napore i žrtve većine građana u decenijskoj borbi protiv njihovog režima. Ne samo da su time prevarili i izneverili svoje birače nego su se upustili u najopasniju korupciju sa nesagledivim posledicama, kršeći ne samo moralne norme i principe nego i zakone.

Da bi se i sami dokopali vlasti, najpre su, neovlašćeno i mimo zakona, rehabilitovali partiju propale savesti, koja je odgovorna za svekoliko propadanje države i njenih građana, za kriminal, pljačku, ratove i zločine, a onda i brojne njene kadrove koji su, po zakonu o lustraciji, morali biti isključeni iz politike i naravno vlasti na duže vreme, a trebali su biti osuđeni po zakonu i oduzeti im imovinu stečenu kriminalnim aktivnostima.

Ali, najgore je to što su im predali i značajne delove vlasti i upravljanje opštim dobrima na koje oni nikako nisu imali pravo, ni zbog krivice koju od ranije imaju, ni zbog broja glasova koje su dobili, odnosno podrške koju su u tom trenutku imali među građanima Apsurdistana, a koja je bila dovoljna tek da jedva pređu cenzus.

Tako su se u rukama onih kojima građani to nipošto ne bi dali, našli policija i svi tajni dosijei, najkrupnije infrastrukturne investicije, obrazovanje i najveće bogatstvo zemlje – energija, gas, mineralne sirovine. I šta se onda čudimo što su se tako osilili i što osvajaju sve veću podršku, kad je kupuju autoritetom države i njenim, odnosno novcem naroda Apsurdistana. I šta onda očekivati od takve vlasti i takve države, osim korupcije. Kako se ono što je nastalo korupcijom može boriti protiv korupcije?  Kako se narod Apsurdistana može osloboditi korupcije kad je prinuđen da bira između onih koji su manje ili više korumpirani, što će svakako biti opcija i na sledećim izborima, koji još nisu zvanično raspisani, ali su se budući učesnici već dogovorili o podeli funkcija u vlasti i broju mandata u Skupštini .

Zbog svega toga, a ne pokvarenih lekara i policajaca, građani Apsurdistana spadaju u najkorumpiranija društva na svetu, u grupu država u kojima je korupcija toliko rasprostranjena da se može shvatiti kao poseban vid društvenog poretka poznat pod nazivom KLEPTOKRATIJA.

Ovaj san nema nikakve veze sa stanjem korupcije i svesti građana u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-REFORMA PRAVOSUĐA

Sanjao sam da je u Demokratskoj Republici  Apsurdistan, radi efikasne borbe protiv kriminala i korupcije, izvršena reforma pravosuđa, na osnovu obećanja predsednika Republike Demokratic Izviniusa datog na Glavnom odboru svoje stranke(vidi http://bokisingl.wordpress.com/2012/02/11/4009/). Reforma pravosuđa opisana je u listu Tabuloid.

 

 Reformu pravosuđa, Voljeni nam Vođa poverio je svojim partijskim kolegama Slobodnom Himenu, državnom sekretaru u Ministarstvu pravde Republike Apsurdistan, ministarki pravde Republike Apsurdistan Svežani Muljović i predsednici Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan gospođi Blesarović.

Voljeni Vođa dao im je odrešene ruke i noge, ali i kesu, da uzimaju koliko god mogu.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda, suda koji, po ovlašćenjima, nije ni vrhovni, ni kasacioni, odredila je sebi platu koja je nekoliko puta veća od plate premijera Titanus Mortalesa! Koliko je stanova gospođa Blesarović do sada prisvojila?

Kao nagradu za presudu koju je dobila, pa pročitala, kojom su osuđeni optuženi za atentat na bivšeg premijera Republike Apsurdistan Fanatikus Dososa, gospođa Blesarović je dobila četvorosobni stan u najstrožem centru grada, u Vlajkovićevoj ulici. U njega se nije uselila, ostavila ga je sinu Bludimiru, koji je danas sudija Višeg suda u gradu. Nije joj se dopao ni stan od 140 kvadrata u Proleterske solidarnosti u Novom gradu, u koji se uselila kada je izabrana za predsednika Visokog saveta sudstva. Danas je na trećoj lokaciji.

Pohlepa gospođe Blesarović, koja je došla u grad iz Podguzice (prezivala se Krepović), košta Apsurdistan milione evra. Ona koja liči na kurvaricu iz neke kafane sa Barske magistrale, vozi se blindiranim kolima, čuvaju je danonoćno specijalci, prateći je i liftom, koji se blokira kada ona ulazi u zgradu suda, da se ne sretne sa sudijama i službenicima koje duboko prezire.

Gospođa Blesarović je već posle podne pijana k’o čep od bureta. Ručkovi, banketi, krkanluci… Sve je šira.

Ova preprosta žena, od čije loze nam je i Voljeni Vođa, unapredila je svog sina Bludimira sa mesta sudije Četvrtog opštinskog suda u gradu, u sudiju Višeg suda u gradu. Kada je ona iz Četvrtog opštinskog suda u gradu prešla u Okružni sud u gradu, svoje mesto ostavila je sinu Bludimiru!

Prošlog meseca njen sin Bludimir unapređen je za sudiju Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda Republike Apsurdistan u gradu! Kao sudija Bludimir  Blesarović je pokazao najlošije rezultate. Ali, mama mu je obećala da ga progura. I njenog sina čuva policija. Informacije da je mladi Bludimir homić koji troši mnogo novca na momke, ne dolaze od njegovih čuvara. A da bi mogao da puno troši, mama ga je unapredila u specijalnog sudiju, sa dvostrukom platom, sa privilegijama.

U stvari, rešenje je potpisao izvesni Vragoljub Talibanić, sudija Apalecionog suda Republike Apsurdistan u gradu, koji već 26. mesec vrši funkciju predsednika Višeg suda u gradu, očekujući da ga gospođa Blesarović, mama Bludimirova, izabere za predsednika ovog suda, jer je on, odmah kada je postao prvi sudija, svoju suprugu Nestašu Blesarović postavio na ključno mesto – predsednika vanraspravnog krivičnog veća!

Gospođa Blesarović je osiona žena. (Ne drži reč.) Pre dva meseca došla je u Dom zdravlja na Novom gradu da primi inekciju. Vikala je ma medicinsku sestru koja je u tom trenutku davala injekciju drugom pacijentu. “Znate li Vi ko sam ja?!”, siktala je gosopođa Blesarović. Dotrčala je direktorka i odmah suspendovala medicinsku sestru, koja se toliko prepala da je dobila infarkt i sada leži u bolnici. Ostaće invalid.

Blesarović pomada daleko se oseća

Dakle, žena koja sve manje liči na ženu, predsedava i Visokim savetom sudstva.

Šta delioci pravde mogu očekivati od ”kuće pravde” – državnog organa kojim Blesarović predsedava?

Gospođa Blesarović nekažnjeno postavlja sudije, tamo gde joj se prohte. Da smo pravna država, ovu ženu koja na ženu sve manje liči, smestili bi u ludnicu.

U Zapisniku sa sednice Visokog saveta sudstva održane od 20. do 22. jula 2011. pod rednim brojem 41, ”sudija Kravka Pikarić se bira za sudiju Višeg suda u Novom Surdistanu”, a u Službenom glasniku broj 56/2011 od 29. jula 2011. objavljuje se ime te sudije pod rednim br. 27, i navodi da je izabrana za sudiju Osnovnog suda u Novom Surdistanu! Ona je zaista i raspoređena u osnovni sud, iako nije ni konkurisala za sudiju Osnovnog suda u Novom Surdistanu. U razgovoru sa urednikom Tabuloida gospođa Pikarić je potvrdila da radi u Osnovnom sudu u Novom Surdistanu, a da je tek tog dana saznala da je bila izabrana za sudiju Višeg suda u Novom Surdistanu, da je i konkurisala za sudiju ovog suda, a da nije podnela nikakvu prijavu za izbor za sudiju Osnovnog suda u Novom Surdistanu. I zapisnik sa sednice Visokog saveta sudstva i odluku koja je objavljena u Službenom glasniku potpisala je Blesarović! Ali, nije joj ni zameriti, verovatno je bila mamurna ili mrtva pijana.

Sudija bivšeg Vrhovnog suda Republike Apsurdistan, Džovanka Kakić, nikada nije ni konkurisala za sudiju Apelacionog suda u gradu, već za Vrhovni kasacioni sud Republike Apsurdistan, a kada joj je prigovor usvojen ona nije raspoređena u VKS, već u Apelacioni sud, što pravno nije moguće jer ne možete nekoga raspoređivati tamo gde nije konkurisao. Ona je uložila žalbu Ustavnom sudu Apsurdistana, počela je da radi u Apelacionom sudu u gradu, i ima još dve godine do penzije. (Dok Ustavni sud Apsurdistana odluči o njenoj žalbi, sigurno će je do tada i penzionisati.)

A Voljeni nam Vođa se potrudio pa je i na mesto predsednika Ustavnog suda Apsurdistana turio svog čoveka, sudiju Drpišu Šupčevića, ovejanog kriminalaca. U donošenju odluka pomagaće mu i sudija Silan Kaković, brat potpredsednice Izviniusove partije, gospođe Zelene Trovan! Iz ovoga proističe da VSS Republike Apsurdistan radi proizvoljno, ponavljajući greške i bezakonje kao i prvi sastav VSS Republike Apsurdistan, jer ko zna kakvih još nepravilnosti ima, a mi to ni ne znamo, jer se sve odlučuje iza zatvorenih vrata (možda su birali istog sudiju za dva suda istovremeno, ili nekog koji je već penzionisan ili nije više ni živ). Zato gospođa Blesarović i krije zapisnike, da ih ne uhvatimo na delu.

A i sednice Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan su tajne. Iako je glasanjem odlučeno da se tok sednica snima, gospođa Blesarović i njeni pajtosi to ne prihvataju.

Osma sednica Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan nastavljena je u petak, 22. jula 2011. godine, u 16.15 sati. Predsedavala je Blesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva.

Predsednik Saveta je konstatovala da su ispunjeni uslovi da se sednica održi i da se nastavi razmatranje prigovora radi donošenja odluka Saveta po utvrđenom dnevnom redu.

Pirjana Idić smatra da je na sednici koja je započeta 20. jula 2011. godine došlo do povrede člana 28. Poslovnika Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan, kojim je propisano da se sednice Saveta snimaju, odnosno da se vode stenografske beleške, jer tok sednice nije sniman.

I predsednik Saveta Blesarović je istakla da se u citiranoj odredbi navodi da “…o toku sednice mogu da se vode i stenografske beleške ili da se sednica tonski snima”, što znači da ne postoji obaveza. Takođe, mora se imati u vidu da su ovo sednice o većanju i glasanju o prigovoru neizabranih sudija, pa ako je većanje u svakom postupku tajno, nema razloga za tonskim snimanjem. Pored toga, ukoliko bi postojao snimak, mogao bi da bude dostupan javnosti.

Svežana Muljović  smatra da sednice Saveta o većanju i glasanju ne treba da se snimaju jer je reč o postupku koji je tajni u Republici Apsurdistan.

Predsednik Saveta Republike Apsurdistan je predložila da se članovi Saveta izjasne o tome da li je došlo do povrede člana 28.  Poslovnika zbog toga što sednica o većanju i glasanju, koja se održala 20. jula 2011. godine, nije tonski snimana.

Nakon glasanja, odlučeno je da na prethodnoj sednici nije došlo do povrede člana 28. Poslovnika Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan, imajući u vidu da je samo jedan glas bio.”za” (Pirjana Idić).

Nakon ovoga, predsednik Saveta je postavila pitanje: “…Ko smatra da je obaveza da se tonski snima sednica Saveta?”

Članovi Saveta (Pirjana Idić, Milimor Kukić, Oleksandar Stojkovski, Lagoje Bakšić, Sanja Kidanović i Granka Mančević) su bili za to da se tonski snimaju sednice.

Peško Rastić je istakao da ukoliko predsednik Visokog Saveta Sudstva Republike Apsurdistan dozvoli da se snima sednica, on neće učestvovati u daljem radu, da će napustiti sednicu, kao i da će štititi svoja ustavna prava, ističući da mu se na ovaj način onemogućava da glasa!

Blesarović je istakla da je ona predsednik Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan i da po Poslovniku i upravlja sednicom, i da neće snimati sednice Saveta prilikom većanja i glasanja, imajući u vidu da je ovaj postupak tajan, kao i da pravila za postupak preispitivanja odluka o prestanku sudijske dužnosti precizno propisuju da predsednik Saveta zakazuje sednicu o većanju i glasanju o predlogu Komisije.

Pirjana Idić smatra da je došlo i do povreda člana31. Poslovnika Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan, kojim je propisano da je “…Odluka doneta ako se za nju izjasni većina svih članova Saveta”. Kako je prilikom odlučivanja o predlogu za snimanje sednica glasalo šestoro sudija, a koji su bili na dnevnom redu na sednici 20. jula 2011. godine – većina članova, onda je doneta odluka da se sednica VSS Republike Apsurdistan tonski snima. Ali, biće kako Blesarović odluči…

Zapisi iz mrtvog doma

Kako izgleda sastanak Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan? Šta oni odlučuju?

Sednica je počela u 13.30 sati. Predsedavala je Blesarović, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan i predsednik Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan. Sednici su prisustvovali Svežana Mulović, ministar pravde Republike Apsurdistan, Peško Rastić, predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Apsurdistan, izborni članovi iz reda sudija – Pirjana Idić, Milimor Kukić, Oleksandar Stojkovski, Lagoje Bakšić, Sanja Kidanović, Vranka Grakčević, Blejan Ćurić, izborni član iz reda advokata Republike Apsurdistan, i profesor Prodrag Imitrijević, izborni član iz reda profesora pravnih fakulteta Republike Apsurdistan.

Pored članova Saveta, sednici su prisustvovale Vajda Kršikura, viši savetnik u Visokom savetu sudstva Republike Apsurdistan,

Ljuljana Vetrović, savetnik u Vrhovnom kasacionom sudu Republike Apsurdistan, i Sela Kurović, savetnik u Administrativnoj kancelariji Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan.

Predsednik Saveta je konstatovala da su ispunjeni uslovi da se sednica održi. Članovi Saveta nisu imali primedbe, te su jednoglasno usvojili sledeći:

Dnevni red

 1. Odlučivanje Saveta o prigovorima sudija kojima je prestala sudijska dužnost. Predsednik Saveta upoznala je članove sa pozivom ambasadora Vensoma Dežura za ručak koji je predložen za četvrtak, 21. jula, a na kome bi pored predsednika Saveta prisustvovali i predsednici komisija. Zbog obaveze ona ne može, jer putuje, a članovi komisije-predsednici su zauzeti ročištima.

Takođe, informisala je Savet o zahtevima Evropske komisije da njihovi predstavnici prisustvuju sednicama Saveta prilikom odlučivanja o prigovorima. Imajući u vidu da je današnja sednica zakazana kako bi se na istoj većalo i glasalo o prigovorima koji su na dnevnom redu, smatra da taj postupak treba da bude zatvoren za javnost. Navela je da posmatrači do sada nisu istakli nijednu primedbu na rad komisija, kao ni podnosioci prigovora.

Što se tiče izuzeća članova Saveta koji su učestvovali u radu prvog saziva, navela je da je pre dve nedelje bila na sastanku u Vladi Apsurdistana, kojom prilikom je premijer Titanus Mortales istakao da je država preuzela obavezu da se članovi prvog sastava po funkciji uzdrže prilikom glasanja. Smatra da je uzdržavanje lični čin, te će od slučaja do slučaja odlučiti da li će se uzdržati prilikom glasanja ili ne. Neće oni, valjda, da neko nadglasa njihove prethodne odluke.

Peško Rastić je ponovio da je i na sastanku sa gospodinom Dežurom prilikom usaglašavanja teksta Pravila istakao da to predstavlja pritisak na Savet, ali da je svestan obaveze koju je država Republika Apsurdistan preuzela, kao i da sebe smatra odgovornim u vršenju javne funkcije koja mu je poverena, te će u svakom slučaju odlučivati da li će se uzdržati od glasanja ili ne.

Svežana Muljović je navela da je na Venecijanskoj komisiji ukazivala na to da uzdržavanje od glasanja predstavlja lični čin i da može govoriti samo u svoje ime.

Predsednik Saveta Blesarović pročitala je prikaz postupanja Ustavnog suda Apsurdistana u postupku ocenjivanja ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o sudijama i Zakona o VSS, koji glasi: “Dosadašnje postupanje Ustavnog suda Apsurdistana u predmetima ocene ustavnosti pravosudnih zakona”.

Ustavni sud Republike Apsurdistan pokrenuo je ocenu ustavnosti odredaba člana 2, člana 5. stav 1 i čl. 6 i 7 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama Republike Apsurdistan.

 Na osnovu tih odredaba i stalni sastav Visokog saveta sudstva treba da preispita odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dužnosti sudija iz člana 101. stav 1. Zakona o sudijama (“Službeni glasnik Apsurdistana” br. 116/08, 58/09 – Odluka US i 104/09), odluke o izboru sudija na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju. Međutim, Ustavni sud Republike Apsurdistan još uvek nije odlučivao o ustavnosti navedenih odredaba Zakona. Zbog toga sam se 10. 03. 2011. i 5. maja 2011. godine obratila predsedniku Ustavnog suda Republike Apsurdistan ukazujući na neophodnost brzog odlučivanja Ustavnog suda u tim predmetima. Predsednik Ustavnog suda Republike Apsurdistan je obavešten i o aktivnostima i rokovima koji su dogovoreni sa Evropskom komisijom i utvrđeni u Akcionom planu za sprovođenje i okončanje reforme pravosuđa Republike Apsurdistan u skladu sa evropskim standardima.

Rešenjem od 4. juna 2009. godine Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 56 Zakona o VSS Republike Apsurdistan, prema kojoj izborni član prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija prestankom mandata u Visokom savetu sudstva nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u neposredno višem sudu u odnosu na sud u kojem je obavljao sudijsku funkciju, pod uslovom da ispunjava uslove za izbor sudije u tom sudu.

Međutim, o ustavnosti  je Visoki savet sudstva Republike Apsurdistan u stalnom sastavu, na sednici održanoj 5. aprila 2011. godine odredio sudove u kojima izborni članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija nastavljaju sudijsku funkciju.

Napominjem da sam se povodom toga obratila predsedniku Ustavnog suda 27. septembra 2010. godine i 24. januara 2011. godine tražeći da u što kraćem roku Ustavni sud donese odluku o ustavnosti osporene odredbe tog zakona. U saopštenju sa 16. redovne sednice Ustavnog suda od 7. aprila 2011. godine navedeno je da je Ustavni sud doneo zaključak da predlog za ocenu ustavnosti navedene odredbe zakona dostavi-Narodnoj skupštini Apsurdistana na odgovor.

U saopštenju sa 6. redovne sednice Ustavnog suda od 10. februara 2011. godine navedeno je da je Ustavni sud pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbe člana 8. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva (“Službeni glasnik Apsurdistana” br. 101/2010). Osporenom odredbom tog zakona dato je pravo određenom broju sudija da biraju članove stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izbori su bili 2011, godine, o čemu sam 17. februara 2011. godine obavestila predsednika Ustavnog suda ukazujući mu na značaj blagovremenog odlučivanja Ustavnog suda u tom predmetu. Ustavni sud do održavanja izbora nije doneo odluku, već je sa 13. redovne sednice izdao saopštenje u kojem se navodi da je u tom predmetu obustavljen.

U saopštenju sa 26. redovne sednice Ustavnog suda od 23.06.2011. godine navedeno je da je Ustavni sud, inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbe člana 102. stav 5. Zakona o sudijama dostavio Narodnoj skupštini na izjašnjenje.

Osporena odredba navedenog zakona odnosi se na izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan postaje član Visokog saveta sudstva Republike Apsurdistan danom izbora za predsednika Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan. Budući da je izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda Republike Apsurdistan odavno okončan, postavlja se pitanje zašto je Ustavni sud Republike Apsurdistan tek sada dostavio navedenu inicijativu Narodnoj skupštini Republike Apsurdistan.

Predsednik Republike Izvinius obavešten je o postupanju Ustavnog suda Republike Apsurdistan u predmetima ocene ustavnosti osporenih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, tako što mu je 5. maja .2011. godine dostavljena kopija drugog dopisa koji je upućen predsedniku Ustavnog suda Republike Apsurdistan sa zahtevom da u tim predmetima Ustavni sud hitno donese odluku. (Kakava su ovlašćenja predsednika Republike Apsurdistan, kada mu Visoki savet sudstva referiše?)

O načinu na koji je Visoki savet sudstva izvršio izbor sudija u Republici Apsurdistan obavešten je i predsednik Vlade Titanus Mortales.

Iako se žali na rad Ustavnog suda Apsurdistana, gospođa Blesarović zna da je i predsednik ovog suda čovek koga je doveo Voljeni Vođa. Sudija Drpiša Šupčević je rođen u Čučnju. Besprizoran je čovek. Rasprodavao je pravdu u Zrikanjinu, prvo kao sudija Opštinskog suda, a potom kao sudija Okružnog suda u Zrikanjinu. A od rasprodaje pravde može mnogo da se zaradi.

Vozeći u pijanom stanju sudija Šupčević je usmrtio pešaka u Zrikanjinu. Nije odgovarao, jer se i on, kao sudija, revanširao policiji. Uostalom, njegova žena Davajela je bila tužilac. Pravi Boni i Klajd!

Ali, prave velike pare bračni par je zaradio u gradu. Gospođa Davajela je bila zamenik javnog tužioca Apsurdistana (i danas je na ovom položaju), a njen suprug Drpiša je bio sudija Vrhovnog suda Srbije. Predsedavao je revizijskim većem! Kada velike kompanije nisu želele da po presudama trgovinskih sudova plate svoje dugove, pisali su zahtev za zaštitu zakonitosti protiv tih presuda. Ti zahtevi dolazili su u ruke zamenice tužioca Davajele, ona ih je prihvatala, a o njenim zahtevima odlučivalo je veće kojim bi predsedavao njen suprug Drpiša. I, kako čovek da odbije ženu? Posle su krckali pare koje bi kompanije plaćale, a uzimali su i stanove.

Sudija Drpiša Šupčević je, nema nikakve sumnje, najkorumpiraniji sudija u Apsurdistanu, u poslednjih pola veka. Kao takav odmah se dopao Voljenom Vođi, koji ga je predložio za sudiju Ustavnog suda Apsurdistana. Voljeni Vođa je mislio da ga odmah postavi za predsednika ovog suda, ali su sudije, tajnim glasanjem, izabrale Lošu Nedavić. Nije da Loša nije bila odana Voljenom Vođi, jeste donekle, ali odnekle i nije mogla, pa je pozvana da podnese ostavku, i na njeno mesto dođe ološ, kakav je sudija Drpiša Šupčević. Jer on sve može.

Može im se

 Visoki savet sudstva bio je u obavezi da do kraja decembra izabere predsednike sudova u Apsurdistanu. Osim predsednika Vrhovnog kasacionog suda, svi predsednici sudova (osnovnih, viših, apelacionih, privrednih, Privrednog apelacionog, Upravnog suda, prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda) tek treba da budu izabrani! Duže od dve godine vršioci funkcije predsednika suda protivustavno obavljaju ovu dužnost! Većina njih su sudije drugih, uglavnom viših sudija.

Član Visokog saveta sudstva, sudija Višeg prekršajnog suda, trenutno je u pritvoru jer se, glasajući samoinicijativno u VSS, zamerio Voljenom Vođi. Pitanje je da li će izaći živ iz pritvora, u koji je protivpravno stavljen akcijom Svežane Muljović i njenog izabranika Miljenka Radodavljevića.

Ovaj san nema nikakve veze sa reformama pravosuđa u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović

 

APSURDISTANSKI SNOVI-SEDNICA GLAVNOG ODBORA

Sanjao sam da sam prisustvovao sednici Glavnog odbora Demokratske stranke Demokratske Republike Apsurdistan na kojoj je govorio predsednik te stranke Demokradic Izvinius, koji je ujedno i predsednik države Apsurdistan.

Izvinius: Kraj kriminalu i korupciji

Raspisivanje vanrednih izbora bilo bi neodgovorno, prioritet je borba protiv korupcije, izjavio predsednik države i lider Demokratske stranke Apsurdistana Demokratic Izvinius.

Predsednik Izvinius veruje da će kriminal i korupcija biti slomljeni. On je poručio da niko nije zaštićen i ocenio da su sve stranke u Apsurdistanu duboko u korupciji. Predsednik DS-a kaže i da Apsurdistanu  u ovom trenutku nisu potrebni izbori, već da je vreme za nastavak započetih reformi. Prioritet DS-a u narednom periodu biće regionalizacija Apsurdistana.

Gotovo sat vremena lider demokradata i predsednik Apsurdistana je govorio pred članovima Glavnog odbora svoje stranke. Izvinius je demokradatama poručio da očekuje od njih da predvode borbu protiv korupcije.

Korupcija će biti slomljena, a članovi nijedne stranke neće biti pošteđeni, poručio je Izvinius.

Sve stranke su duboko ogrezle u korupciju, ali i mnoge profesije. Niko nije imun. Ali, to ne znači da su svi ljudi, svi lekari, profesori koruptivni. To je neistina, ali upravo zbog onih koji su čestiti i pošteni, moramo tu borbu završiti i korupcija će biti slomljena”, poručio je Izvinius.

Izvinius kaže i da bi raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora bilo odraz političke nezrelosti. Nema dobronamernog političara koji bi u uslovima ekonomske krize insistirao na izborima.

Pitanje regionalizacije Apsurdistana biće prioritet DS-a. Osnova za reginalizaciju biće strategija prostornog razvoja koju je napravilo Ministarstvo za prostorno planiranje.

Izvinius očekuje da će do kraja mandata ove Vlade biti promenjen Ustav Apsurdistana.

“Ustav koji imamo je dobra osnova za dograđivanje i poboljšanje, i naš osnovni ustavni akt nije sveto pismo već može da se dorađuje da bi građanima obezbedio bolji život a državi veću stabilnost”, rekao je Izvinius.

Lider DS-a kaže da pitanje Zakona o prenosu nadležnosti i Statuta Pokradine treba da bude rešeno tako što će biti smešteno u ideju regionalizacije Apsurdistana.

Na kraju predsenik je poručio poslanicima da zaborave na povećanje plata jer je, kako je rekao, nemoralno o tome razmišljati kada su plate građana zamrznute.

Ovaj san nema nikakve veze sa izjavama predsednika Izviniusa sa izjavama bilo kog predsednika u bilo kojoj drugoj državi na svetu, a svaka eventualna sličnost sa nekom od njih je slučajna i nenamerna.

Sanjao: Slobodan Radulović